IZRAEL ĆE NASTAVITI VOJNE AKCIJE

Izrael će nastaviti vojne akcije kako bi sprečio da se radikalnoj islamističkoj organizaciji Hezbolah isporučuje oružje iz Sirije, izjavili su izraelski zvaničnici dan posle izraelskog napada na istoku Libana.

'Dok libanska vojska ili medjunarodne snage ne budu do kraja rasporedjene, izraelska vojska neće prestati da nadgleda region kako bi sprečila transfer oružja iz pravca Sirije, to je do sada činila i to je dobro', rekao je izraelskom radiju ministar za okolinu i jedan od bliskih saradnika premijera Ehuda Olmerta, Gideon Ezra.

Izraelski ministar za turizam Jicak Hercog istakao je da Izrael nije prekršio Rezoluciju 1701 Saveta bezbednosti UN, koja, pored primirja i rasporedjivanja libanskih i medjunarodnih snaga, zabranjuje i isporuke oružja iz Sirije i Irana u Liban.

'U tekstu rezolucije se govori o embargu [na oružje] i dok on ne bude sproveden, imamo pravo da reagujemo', rekao je Hercog.

Izraelski ministar za trgovinu i industriju Eli Išaj rekao je da je jedini krivac za nastavak izraelskih napada libanski premijer Fuad Sinijora. 'Treba da mu postavimo ultimatum: ili ćete zaustaviti transfer oružja ili mi nastavljamo napade u Libanu', rekao je Išaj. Istovremeno, izaslanik Ujedinjenih nacija za Bliski istok, Terje Rod-Larsen, uporozio je da bi napadi, poput jučerašnjeg na istoku Libana, mogli ponovo da dovedu do 'rata'.

'Mogli bismo ponovo da se nadjemo u ratu. Zbog toga takvi incidenti nisu od pomoći', rekao je libanskoj Rod-Larsen tokom posete Bejrutu.


Izvor: RTS

Prekrseno primirje

IZRAEL NAPAO KOMANDOSIMA


Osetljivom prekidu vatre u Libanu zadat je juce tezak udarac, kada su izraelska avijacija i komandosi napali uporiste Hezbolaha u istocnom Libanu, kako tvrdi ta radikalna islamisticka organizacija i libanski vojni izvori.

Izraelska armija je potvrdila da su usli u Liban " da sprece teroristicku aktivnost protiv Izraela, posebno krijumcarenje oruzja iz Irana i Sirije za Hezbolah".

Tri gerilca Hezbolaha su poginula u okrsaju sa Izraelcima, rekli su libanski bezbednosni izvori. Isti izvori navode da su komandosi u dva vozila, prebacena helikopterom, krenuli da napadnu sediste zvanicnika Hezbolaha seika Mohameda Jazbeka u selu Budai, kraj Balbeka, ali su primeceni i izbila je razmena vatre. Na izraelskoj strani je navodno bilo sest zrtava.


IZVOR: Novosti, 20.08.2006.

Komandosi jure Hezbolah na jugu Libana
Izraelci prekršili primirje

Krhko primirje koje je prekinulo 34-dnevni rat u Libanu suočava se sa najvećim testom. Naime, izraelski komandosi su u subotu napali Hezbolah na jugu Libana, što je i šef UN-a Kofi Anan okarakterisao kao narušavanje dogovora o prekidu vatre.

U prvom ozbiljnom napadu, otkako je primirje stupilo na snagu, Izrael je izvršio vazdušni napad na uporište Hezbolaha u regionu Balbeka na istoku Libana i sukobio se sa šiitskim muslimanima.

„Generalni sekretar UN je duboko zabrinut zbog toga što je izraelska strana prekršila dogovor o prekidu neprijateljstava koji je doneo Savez bezbednosti u rezoluciji 1701“, izjavio je Ananov portparol a potvrdio libanski premijer Fuad Siniora.

Izraelski zvaničnici su izjavili da je napad bio usmeren na zaustavljanje krijumčarenja oružja i optužili Liban za kršenje primirja time što nije postavio svoje trupe na granicu sa Sirijom.

Jedan libanski vojni zvaničnik rekao je da su izraelski komandosi bili izbačeni iz helikoptera u planinsko područje Afka, oko 30 kilometara istočno od Balbeka, u dolini Beka, u subotu ujutro.

Izraelski državni radio saopštio je da je ova misija preduzeta kako bi se oslobodila dva izraelska vojnika koje je Hezbolah oteo 12. jula, ili bar da dođe o informacija o njima. Izraelski napad dogodio se nekoliko sati pre nego što su francuske trupe počele da se raspoređuju u Libanu.

CDC/IB

    Izrael: Lider Hezbolaha mora da umre

    Uprkos dogovoru o prekidu vatre, Izrael namerava da učini sve kako bi Iran i Sirija bili onemogućeni da naoružavaju Hezbolah, kao i da se ubije lider Hezbolaha Šeik Hasan Nazralah, izjavio je viši izraelski komandir.

    „Za njega postoji samo jedno rešenje“, rekao je izraelski komandir i dodao: „On mora da umre.“


Izvor: Blic

Ogra­ni­čen rok
pri­mir­ja?
Be­ta, Tan­jug, 20. avgust 2006

NjU­JORK - Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Uje­di­nje­nih na­ci­ja Ko­fi Anan iz­ja­vio je da je upad izra­el­ske voj­ske du­bo­ko na te­ri­to­ri­ju Li­ba­na i na­pad na pri­pad­ni­ke He­zbo­la­ha kr­še­nje izra­el­sko-li­ban­skog pri­mir­ja i iz­ra­zio du­bo­ku za­bri­nu­tost kr­še­njem Re­zo­lu­ci­je 1701 Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN, na­vo­di se u sa­op­šte­nju Ana­no­vog port­pa­ro­la.
Izra­el­ska voj­ska je u su­bo­tu uju­tro u is­toč­nom Li­ba­nu iz­ve­la ope­ra­ci­ju či­ji je cilj, ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju ko­man­de, bio spre­ča­va­nje is­po­ru­ke oruž­ja ra­di­kal­noj isla­mi­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji He­zbo­lah iz Si­ri­je i Ira­na.
Izra­el­ski rat­ni avi­o­ni le­te­li su ju­če u iz­vi­đač­kim mi­si­ja­ma nad či­ta­vom te­ri­to­ri­jom Li­ba­na, od ju­ga do gra­ni­ce sa Si­ri­jom na se­ve­ru i is­to­ku, dan na­kon ak­ci­je ko­man­do­sa.
Izra­el će na­sta­vi­ti voj­ne ak­ci­je ka­ko bi spre­čio da se ra­di­kal­noj isla­mi­stič­koj or­ga­ni­za­ci­ji He­zbo­lah is­po­ru­ču­je oruž­je iz Si­ri­je, iz­ja­vi­li su izra­el­ski zva­nič­ni­ci dan po­sle izra­el­skog na­pa­da na is­to­ku Li­ba­na.
"Dok li­ban­ska voj­ska ili me­đu­na­rod­ne sna­ge ne bu­du do kra­ja ras­po­re­đe­ne, izra­el­ska voj­ska ne­će pre­sta­ti da nad­gle­da re­gi­on ka­ko bi spre­či­la tran­sfer oruž­ja iz prav­ca Si­ri­je, to je do sa­da či­ni­la i to je do­bro", re­kao je izra­el­skom ra­di­ju mi­ni­star za oko­li­nu i je­dan od bli­skih sa­rad­ni­ka pre­mi­je­ra Ehu­da Ol­me­r­ta, Gi­de­on Ezra.
Šef izra­el­ske ar­mi­je ge­ne­ral-pot­pu­kov­nik Dan Ha­luc iz­ja­vio je ju­če da se su­kob u Li­ba­nu za­vr­šio po­be­dom Izra­e­la, "iako ne pot­pu­nim no­ka­u­tom". Izra­el je na­neo šte­tu in­fra­struk­tu­ri ge­ri­la­ca li­ban­skog He­zbo­la­ha, na­gla­sio je Ha­luc. "To je de­fi­ni­tiv­no po­be­da", re­kao je on na sed­ni­ci izra­el­ske vla­de.
- Li­ban­ski pre­mi­jer Fu­ad Si­ni­o­ra iz­ja­vio je ju­če u Bej­ru­tu da je Izra­el u Li­ba­nu po­či­nio zlo­čin pro­tiv čo­več­no­sti.
"Ono što da­nas vi­di­mo je­ste sli­ka zlo­či­na ko­je je po­či­nio Izra­el i mo­že se opi­sa­ti sa­mo kao kri­mi­nal­ni čin ko­ji po­ka­zu­je mr­žnju Izra­e­la i že­lju da uni­šti Li­ban i nje­go­vo je­din­stvo", is­ta­kao je on.
Si­ni­o­ra se, okru­žen ru­še­vi­na­ma, obra­tio no­vi­na­ri­ma sa uli­ce u ju­žnom Bej­ru­tu, ko­ji je uni­šten u izra­el­skom va­zdu­šnim na­pa­di­ma.

UBI­ĆE­MO VO­ĐU
JE­DAN vi­so­ki ofi­cir izra­el­ske ar­mi­je iz­ja­vio je "Nju­jork taj­msu" da vo­đa li­ban­skog He­zbo­la­ha Ha­san Na­sra­lah "mo­ra da umre", ali ni­je pre­ci­zi­rao ka­ko će se taj cilj po­sti­ći.
Ne­i­me­no­va­ni ofi­cir vi­so­kog ran­ga na­ja­vio je da će izra­el­ska voj­ska i da­lje spre­ča­va­ti po­ku­ša­ja sla­nja oruž­ja iz Si­ri­je i Ira­na u Li­ban.
"Ako bu­de­mo vi­de­li da se He­zbu­lah po­no­vo na­o­ru­ža­va, do­la­zi sle­de­ća run­da".


Izvor: Novosti

Варљиви мир на Блиском истоку
Висока цена сукоба
Обнова око 15.000 уништених станова трајаће најмање три-четири године и коштаће две милијарде долара

Од нашег специјалног извештача
БЕЈРУТ, 20. августа – Мустафа Асмар већ недељама није изашао на море. „Док је трајао рат нисам смео због израелске блокаде”, каже 43-годишњи рибар пребирајући бројаницу и чежњиво погледујући ка лучици Делије где му је привезана барка. „Сада више нема рата, али откако су Израелци погодили термоелектрану море је прекривено нафтом.”

Нешто северније, из расхлађене луксузне канцеларије и Махмуд Жунеиди погледује ка мору, према непомичним крановима бејрутске луке. „Од 200 запослених сада је овде само двоје”, каже 56-годишњи бизнисмен и власник великог изложбеног центра. „Отворили смо нов ресторан 11. јула и морали да га затворимо дан касније када је почео конфликт. Нема промоција, нема банкета и свадби. Нема ничега.”

Последице рата

Мустафа и Махмуд, сунит и католик маронит, свако на свој начин, плаћају цену управо завршеног сукоба. И ко зна колико дуго ће је плаћати. Једномесечни рат нанео је Либану директну штету од најмање 3,6 милијарди долара. „Видео сам све либанске ратове, али овако нешто никада”, каже Фадл Шалак, шеф Савета за развој и реконструкцију поредећи разарања са временима грађанског рата 1975–1990.

Шалак предвиђа да ће обнова око 15.000 уништених станова – половина припада јужним предграђима Бејрута – трајати најмање три-четири године и коштати две милијарде долара, док ће инфраструктура моћи да се поврати за годину и по дана.

Током 34 ратна дана уништено је или тешко оштећено више од стотину мостова и разорени су многи друмови широм Либана. Обнова путне мреже однеће 350 милиона долара. Још 100 милиона коштаће чишћење стотину километара либанске обале после изливања око 15.000 тона нафте – највеће еколошке катастрофе источног Медитерана.

Велику штету претрпеле су и фабрике, луке, бејрутски аеродром, болнице, школе, бензинске пумпе, телекомуникациона мрежа као и војне инсталације. Министар Жозеф Саркис рекао ми је да се од туризма очекивао приход од 4,4 милијарде долара, али да од тога „нема ништа”.

И док ће се катастрофални биланси још дограђивати, први дани примирја су тестамент посебног карактера Либанаца, њихове енергије и спремности да одмах крену у обнову.

Памтим човека кога сам у време опсаде Бејрута лета 1982. затекао у близини седмоспратнице коју је претходне ноћи разнела израелска бомба. Метлом је испред куће чистио тротоар. Зашто чисти улицу када ће бомбардовања поново бити, питао сам. „Једног дана ће сигурно престати, па нека улица већ буде чиста”, мирно је одговорио. „Можда је данас тај дан.”

Иако има много оних који су сами одмах кренули да поправљају што се поправити може, овај рат је ипак нешто променио. Претичући државу, највећу бригу око обнове на себе је примила шиитска организација Хезболах. Захваљујући ангажману хиљада добровољаца Божије партије, либански југ и јужна предграђа Бејрута претворени су у гигантско градилиште.

Сматра се да хезболаси, чија је отмица двојице израелских војника средином јула била повод разорном рату, желе да избегну евентуалне критике због конфликта, да ангажманом око обнове утврде позиције међу шиитима који чине око 40 одсто либанског становништва, и да покажу да су организованији од државе.

И док се чека да влада у Бејруту активира неки свој програм помоћи, породице без домова већ су почеле да од Хезболаха добијају у просеку око 10.000 долара – за смештај на годину дана и за куповину намештаја и кућних потрепштина. „Потпуна победа долази са обновом”, изјавио је вођа Хезболаха, шеик Сајед Хасан Насралах, потврђујући репутацију цивилног крила шиитске групе као веома ефикасног организатора социјалних служби.

Помоћ пријатељских земаља

Амал Саад Гораиб, професор на овдашњем либанско-америчком универзитету, сматра да хезболаси црпу снагу из вакуума који је оставила држава. „Они нису држава у држави, они су држава унутар непостојеће државе.”

Упитан зашто хезболаси не траже помоћ владе, њихов представник за штампу Ибрахим Мусави фактички „Политици” потврђује ову оцену. „Не можемо унедоглед да чекамо да се држава одлучи када ће да реагује. Партија се држи обећања да ће, уз помоћ пријатељских земаља, обновити јужна предграђа и села по југу.”

Хезболаси не кажу одакле им најмање 150 милиона долара, али се претпоставља да највише новца стиже од Хезболахових патрона у Ирану. „Имамо много пријатеља у арапском и муслиманском свету који су спремни да помогну”, дискретан је Мусави, мада се либански министар за расељена лица раније позвао на званичника Хезболаха који му је рекао да ће Иран обезбедити „неограничен буџет” за реконструкцију.

Ојачани иранским новцем и тешко стеченим имиџом једине арапске војске која се са Израелцима борила све до примирја, хезболаси су одмах по прекиду ватре кренули у акцију по југу земље – где су многа села буквално сравњена, и по шиитском југу Бејрута – где је потпуно уништено близу 200 зграда, а исто толико оштећено.

Активисти Хезболаха и даље каталогизирају податке о породицама без домова, а по јужним бејрутским предграђима тешка машинерија, булдожери и камиони – које су хезболаси изнајмили – рашчишћавају брда рушевина изнад којих се вијоре транспаренти Мејд ин УСА. „Сајед (Насралах) држи своју реч и знам да ће нам помоћи”, уписао сам у нотес током одласка у предграђе Бир ел Абед речи Лубне Бајдун, 21-годишње жене која је остала без дома.

Недалеко одатле, вођа Хезболаха и врховни вође исламске револуције у Ирану, ајатолах Сајед Али Хамнеи, са великих постера надгледају радове. Победа коју хезболаси очекују на овом социјалном и пропагандном фронту могла би да се покаже исто толико важна као и она војна коју је прокламовао шиитски лидер.

Пред Либаном су и обнова и изазови. „Мало је народа на свету прошло кроз толико ратова, сукоба и тензија као Либанци, али увек смо успевали да се вратимо”, каже Махмуд Жунеиди. „Ми у срећу верујемо на неки посебан, мисионарски начин.”

Ако је судити по тек обновљеном лоту, срећа се још није вратила. Јуче нико није добио премију од два милиона долара.

Бошко Јакшић

-----------------------------------------------------------

Анан забринут
ЊУЈОРК - Генерални секретар УН Кофи Анан изјавио је да је јучерашњим израелским упадом у Либан прекршен споразум о прекиду ватре иза којег стоји светска организација, и да је због тога „дубоко забринут”. „У питању је инцидент који је изазвао Израел упадом на исток Либана у суботу”, додаје се у саопштењу које је пренео Ројтерс.


Izvor: Politika

ZABRINUT
Kofi Anan, generalni sekretar UN, osudio upad izraelske vojske na teritoriju Libana i napad na pripadnike Hezbolaha

Kofi Anan...
NJUJORK - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izjavio je juče da je upad izraelske vojske duboko na teritoriju Libana i napad na pripadnike Hezbolaha kršenje izraelsko-libanskog primirja, prenosi agencija Beta.
- Generalni sekretar je duboko zabrinut kršenjem primirja izraelske strane koje je uspostavljeno Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - navodi se u saopštenju Ananovog portparola.
U saopštenju se dodaje da svako kršenje tog tipa odredbi Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti UN dovodi u opasnost krhko primirje koje je postignuto posle dugih pregovora i potkopava autoritet libanske vlade.
Izraelska vojska je pre dva dana u istočnom Libanu izvela operaciju čiji je cilj, kako se navodi u saopštenju komande, bio sprečavanje isporuke oružja radikalnoj islamističkoj organizaciji Hezbolah iz Sirije i Irana.
Libanski premijer Fuad Siniora izjavio je juče da je upad izraelskih komandosa duboko u teritoriju Libana i napad na pripadnike Hezbolaha "flagrantno kršenje" primirja koje je postignuto uz pomoć UN.
U telefonskom razgovoru sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom, Anan je preneo zvaničan protest Libana zbog napada.
Olmert je, međutim, odbacio optužbe, uz obrazloženje da je vojska upadom na libansku teritoriju imala za cilj da zaustavi krijumčarenje oružja iz Sirije i Irana i da to ne predstavlja kršenje odredbi Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti.
Izraelski ministar odbrane Amir Perec rekao je da će Izrael sprečiti raspoređivanje libanske vojske duž granice do dolaska međunarodnih mirovnih snaga.
- Nastavićemo da sprečavamo raspoređivanje libanske armiju duž granice pre dolaska multinacionalnih snaga - rekao je Perec na sastanku Vlade.

Izvor: Press

 OLMERT TRAŽI DA ITALIJA PREDVODI MIROVNE SNAGE UN U LIBANU

Izraelski premijer Ehud Olmert traži da Italija predvodi mirovne snage UN u južnom Libanu, nakon što je, kako tvrde njegovi saradnici, odbacio predlog da u njima učestvuju zemlje koje nemaju diplomatske odnose s Izraelom.

U telefonskom razgovoru sa italijanskim premijerom Romanom Prodijem, Olmert je takodje tražio da Rim pošalje trupe koji bi nadgledalie granične prelaze izmedju Sirije i Libana, preko kojih se, kako Izrael tvrdi, krijumčari oružje za gerilce libanskog Hezbolaha.

Prodi je rekao da njegova vlada planira da pošalje značajan broj vojnika u Liban i da će se o tome uskoro raspravljati u italijanskom parlamentu. Olmert je naglasio da je veoma bitno da medjunarodne snage brzo dodju u region. Učešće Italije je 'od suštinskee važnosti za primenu Rezolucije 1701 Saveta bezbednosti [UN] i to će biti važan doprinos miru i stabilnosti u regionu,' navedeno je u saopštenju Olmertove kancelarije.

UN pokušavaju da oforme medjunarodnu snagu od 15.000 mirovnjaka, kako bi čuvala mir zajedno sa isto toliko pripadnika regularne libanske armije. Ideja da ih predvodi Italija javila se nakon što se pokazalo da Francuska okleva da pošalje više od 200 vojnika u Liban, pored postojećih 200 u toj zemlji.

Olmert je na sastanku užeg sastava vlade, zaduženog za bezbednost, izrazio protivljenje da u mirovnim snagama učestuvju baš one zemlje koje su ispoljile najveći interes za slanje trupa azijske muslimanske države Indonezija, Malezija i Bangladeš.

Na sastancima s turskim šefom diplomatije Abdulahom Gulom u Jerusalimu, izraelski zvaničnici su naglasili da nemaju ništa protiv da ta, takodje muslimanska zemlja, učestvuje u mirovnoj operacijii. Itlajanska vlada nije precizirala koliko je trupa spremna da da, ali zvaničnici u Italiji kažu da se radi o 3.000 vojnika, najviše od sada ponudjenih.

U medjuvremenu se očekuje da generalni sekratar UN Kofi Anan preporuči pravila službe snaga UN u Libanu, odnosno da odluči da li će ta pravila uključiti i mogućnost otvaranja vatre u slučaju potrebe, kako zahteva Izrael.


Izvor: RTS

Sastanak o mirovnim trupama?
Pariz, Rim, Tel Aviv -- Francuska traži sastanak zemalja Evropske unije radi dogovora o slanju mirovnih snaga UN u Liban.

Ministar spoljih poslova Francuske Filip Dust Blazi kaže da Francuska traži da Evropa što je pre moguće pokaže solidarnost prema Libanu i da je od Finske, koja predsedavajuće EU, tražio da sazove sastanak diplomata Unije, sledeće nedelje u Briselu, da bi se saznalo šta evropski partneri planiraju da urade kada je reč o Libanu.

Premijer Izraela Ehud Olmert tražio je od italijanskog kolege Romana Prodija da Italija preuzme komandu mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu. Olmert je u telefonskom razgovoru od Prodija tražio i da Italija pošalje trupe da nadziru granicu Libana i Sirije.

Jedan zvaničnik Vlade Italije rekao je juče da je Rim voljan da predvodi snage UNIFIL-a ako to zatraže UN, a šanse za tako nešto su porasle posle neočekivano malog broja vojnika koje je u Liban  poslala Francuska, koja je važila za najozbiljnijeg kandidata za rukovođenje operacijom održanja mira.

Ostavka ministra pravde Izraela

Ministar pravde Izraela Haim Ramon podneo je sinoć ostavku, dva dana pošto je najavio da će se povući sa funkcije zbog optužbi da je na silu poljubio jednu pripadnicu vojske. Ramon je ostavku najavio u petak, pošto je glavni tužilac Izraela saopštio da će protiv njega podneti tužbu za seksualno uznemiravanje. Ministar se tereti da je na silu poljubio jednu osamnaestogodišnju devojku tokom zabave u Vladinoj kancelariji, povodom njenog otpusta iz vojske. Taj incident se, kako se navodi, navodno dogodio 12. jula, na dan početka sukoba Izraela i Hezbolaha.

Ramon je bio ključni saradnik premijera Ehuda Olmerta i jedan od najuticajnijih pristalica plana za izraelsko povlačenje sa Zapadne obale reke Jordan do 2010, pa se njegova ostavka smatra dodatnim udarcem Olmertovoj vladi, koja je već bila na udaru kritike zbog načina vođenja rata u Libanu.


Izvor: B92

Izraelska javnost traži istragu jednomesečnog rata u Libanu, vojni rezervisti ne znaju koji cilj su imali, žale se na snabdevanje vodom i loše ponašanje komandanata

Zašto smo ratovali?

TEL AVIV - Izraelski premijer Ehud Olmert našao se pod pojačanim pritiskom da osnuje državnu komisiju koja bi istražila vođenje jednomesečnog rata u Libanu, u kome nisu postignuti osnovni ciljevi Izraela. Nezadovoljstvo izraelske javnosti što nisu vraćena dvojica vojnika, koje su 12. jula oteli gerilci Hezbolaha, zbog čega je i počeo rat, preti karijerama ministra odbrane Amira Pereca i šefa armije Dana Haluca, pa i samom premijeru.
Posmatrači prilika konstatuju da su Izraelci veoma ljuti, ne zbog izbijanja rata, već zbog osećanja da pobeda u tom skupom sukobu definitivno nije izvojevana. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da više od pola Izraelaca smatra da se Perec, bivši vođa udruženja sindikata, poneo kao amater. Haluc se previše oslanjao na avijaciju u prvim sedmicama rata, da bi se kasnije pokazalo da je prodao akcije u banci nekoliko sati pre početka rata. Na udaru je i šefica diplomatije Cipi Livni jer nije predstavila kako valja razloge Izraela stranim liderima, zbog čega je ta zemlja morala da pristane na prevremeni kraj sukoba.
Olmert je u nedelju najavio mogućnost osnivanja vladine komisije, o čijem bi sastavu odlučivala vlada i koja bi rezultate prikazala direktno ministrima. Rezultati istrage državne komisije bili bi javni, osim onih koji se smatraju vojnom tajnom.
Istovremeno u Izraelu raste protest vojnih rezervista koji su se upravo vratili iz Libana. Stotine ih je potpisalo peticiju, objavljenu u štampi. U peticiji je navedeno da je "cilj rata koji nije jasno bio definisan, čak i izmenjen tokom borbi". Rezervisti se žale na neodgovarajuću obuku i opremu. Jedan se čak požalio da je snabdevanje vojnika na frontu bilo toliko loše organizovano da su žedni vojnici boce s vodom skidali sa leševa boraca Hezbolaha.
Rezervisti su imali utisak da njihovi komandanti nisu pripremljeni, nisu iskreni, da nemaju sposobnost da predvide i donesu racionalne odluke, što ih je navodilo da se stalno pitaju zbog čega su uopšte pozvani u rat. Sada kada je rat završen, nemoralnost i odsustvo svakog srama prikrivaju grube greške, navedeno je u peticiji. Greške su pravljene tokom proteklih šest godina, otkako se izraelska vojska jednostrano povukla iz južnog Libana, posle18 godina okupacije.
Olmert se navodno protivi ideji o istražnoj komisiji, dok vodi bitku za političko preživljavanje. Radi se zapravo o moćnom autoritativnom telu, poput onog koje je istraživalo izraelsku invaziju na Liban 1982. godine. Nakon što su objavljeni rezultati istrage, tadašnji izraelski ministar odbrane Arijel Šaron morao je da da ostavku.
Olmert je zamenio Šarona na funkciji premijera, kada je Šaron u januaru pretrpeo snažni moždani udar i Šaronovu partiju Kadima odveo u pobedu na izborima u martu. Mnogi analitičari ističu da Olmert i Perec, koji nemaju vojnog iskustva, nisu reagovali kako valja, delom i zato što su se plašili da će ispasti slabi u poređenju s ranijim izraelskim liderima.
(Tanjug)

Kriv i Šaron u komi?!

Kritika, međutim, nije pošteđen ni Arijel Šaron, iako je u komi još od januara. On je bio na čelu Izraela većim delom perioda posle povlačenja izraelske vojske iz Libana. Njega krive što nije sprečio da se Hezbolah naoruža modernim oružjem, dugometnim raketama i protivtenkovskim projektilima. Hezbolah je za 33 dana rata ispalio na Izrael gotovo 4.000 raketa, od kojih je poginulo više od sto Izraelaca, a na stotine je ranjeno.

Molba Rimu

Izraelski premijer Ehud Olmert traži da Italija predvodi mirovne snage UN u južnom Libanu, nakon što je, kako tvrde njegovi saradnici, odbacio predlog da u njima učestvuju zemlje koje nemaju diplomatske odnose s Izraelom.
U telefonskom razgovoru sa italijanskim premijerom Romanom Prodijem, Olmert je takođe tražio da Rim pošalje trupe koje bi nadgledale granične prelaze između Sirije i Libana, preko kojih se, kako Izrael tvrdi, krijumčari oružje za gerilce libanskog Hezbolaha.

Izvor: Press

Iran spreman da pregovara

Iran je juče konačno dao zvanični odgovor na paket predloga Zapada koji bi trebalo da odgovori zvaničnike ove zemlje od obogaćivanja uranijuma i on glasi da Iranci žele ponovne pregovore sa Zapadom o ovoj temi.

Detalji o iranskom odgovoru nisu bili odmah dostupni, ali zapadne diplomate kažu da očekuju „nejasan“ odgovor, a Teheran je nagovestio da se on neće odnositi na ključni zahtev o prestanku rada na obogaćivanju uranijuma.

Glavni pregovarač za nuklearno pitanje Ali Laridžani izjavio je da je Iran spreman da otpočne sa onim što on naziva „ozbiljnim“ razgovorima sa šest svetskih sila, o njihovoj ponudi da se olakša pat pozicija sa Zapadom od 23. avgusta.

Laridžanijevu izjavu citirala je iranska studentska novinska agencija ISNA. U toj izjavi on je rekao da je Teheran spreman za pregovore za vreme sastanka sa izaslanicima šest zemalja koji su sa nestrpljenjem čekali iranski odgovor.

„Iako nema opravdanja za nelegalni potez druge strane da preda slučaj u Savet bezbednosti... odgovor koji će utrti put nepristrasnim razgovorima bio je spreman...“, rekao je on. „Iran je spreman na ozbiljne pregovore počev od 23. avgusta“.

CDC/IB

Izvor: Blic