Auuu dobre zajebancije...stvarno imas humor svaka ti cast...no taj se humor uglavnom bazira na Srpskom razmisljanju koji nije humor nego realno razmisljanje...pa posto ovdje tako mnogi razmisljaju, ne ide to bas u humor...
A bas ti taj humor da imas stvarno cudno!

Много си бре исфрустриран 


Ево ти један показатељ да ми Срби нисмо исфрустрирани и искомплексирани као ти, има такав текст и зајебанција и о Србији, да напоменем од истих аутора. 



Република Србија (срп. Велика Србија) је умерено континентална клима држава која заузима се налази у југоисточној Јевропи (Балканскo полуострво), Средњу Јевропу (Панонску низију), Малу Азију, Велики Прасак и Косово, излази на море кад је лето што је и чини прелепом дестинацијом за гледаоце Си Ен Ен-а, а тај видео спот је, користимо прилику, брука за нацију и сва њена достигнућа а и шире а исто кажу да је много добар. Србија је такође и Косово, кажу Власти. С обзиром да је много, много инфериорнија од свог великог идола из паралелног света, Велике Србије - представља регион који није вредан помена. Ми му дајемо шансу. Садржај [сакриј]
1 Историја и географија
2 Становништво
3 Државни симболи
3.1 Химна
3.2 Застава
3.3 Грб
3.4 Председник
4 Валута
5 Региони
5.1 Главни град
5.2 Остали региони
6 Кулутура

[уреди]
Историја и географија [уреди]

По мишљењу стручњака, Србија је постојала одувек, али не у овој димензији. Због еластичности своје територије, и мистичне везе са бројем пи, Србија је обитавала на местима где се не стиже ни бродом, ни авионом, нити било којим видом транспорта, због чега је и названа Недођијом. Није познато ко је био председник Србије у том периоду, мада ауторитети спекулишу да је то био или Петар Пан или Капетан Кука, док се стручњаци позивају на математику, која је јасна тренутну ситуацију, и тврде пазар да председника није било јер се Слободан Милошевић није ни родио. Од 2006, Србија се манифестује у овом универзуму, и постаје доступна свету и овој, уз сво дужно поштовање - Нециклопедији. Поменута растегљивост је довела до повремених брисања граница између Србије и Велике Србије и поремећаја у континууму простора и времена.
[уреди]
Становништво [уреди]

Становништво Србије постоји у свим величинама, облицима, бојама и укусима. Његово бројно стање, међутим, није могуће установити. (види: Србија#Главни град)
[уреди]
Државни симболи [уреди]
[уреди]
Химна [уреди]

Химна Србије је одабрана по њеном материјализовању у овој стварности, 2006. године, и то процентуално огромном већином гласова (апсолутно гледано, 1:0). Химна Србије је безимени a capella инструментал, који се изводи у свим свечаним и обичним приликама, често погнуте главе, уз обавезно јецање.

Остали кандидати за химну Србије:
Боже правде - одбачена у старту, јер се установило да, највероватније, нема ни једног, а ни другог
У свету постоји једно царство - такође одбачена, јер је Србија, по политичком уређењу, Парламентарна анархија
На крај села жута кућа - беспредметна, јер крајеве Србије није могуће утврдити због честе променљивости граница
Хеј, Словени - непрактична (због обавезне пратеће подршке у виду звиждука, нису се могле разазнати речи)
[уреди]
Застава [уреди]

Застава је пропала фабрика аутомобила Yugo ствари из Крагујевца. Српска застава је парче тканине која брзо избледи на сунцу, а људи који је подижу су националисти.
[уреди]
Грб [уреди]

Грб Србије је слика 100х120 пиксела, коју можете видети на застави Србије, а понекад се јавља и у самосталном облику. На слици се види орао који има две главе јер је генетски модификован под утицајем радиоактивног зрачења из суседне Босне. На стомаку од орла се види слика која је издељена на четири дела, и на сваком од њих су нацртани најзначајнији српски симболи - "4 слова С" који је симбол Народне Банке и појављује се на фискалним рачунима, и симбол лава - генералног спонзора Српског фудбалског савеза
[уреди]
Председник [уреди]

Његово високородно преосвештенство непостојећи Председник (пуна титула има четрдесет речи) је титуларна функција, коју у Србији не обавља нико. Деморатски избори, одржани по појављивању Србије на мапи ове стварности, одредили су да председник није потребан, али је титула задржана из сентименталних разлога.
[уреди]
Валута [уреди]

Основна валута у Србији је крв, зној и сузе, и у употреби је од настанка Србије. Због своје препознатљивости и лаке конвертибилности, прихватљива је и у остатку света. Поред ове, постоји и помоћна валута, динар, али она нема ширу примену ван Србије, и увелико се потискује и у самој Србији.
[уреди]
Региони [уреди]

У Србији постоји више региона, који се обично групишу у четири основна.
[уреди]
Главни град [уреди]

Главни град Србије је Тамни вилајет, једини покретни и до краја неистражени град у свим стварностима Србије. Поучени народним причама, способнији становници овог града узимају а не кају се, док остали, због мрака и магле у Тамном вилајету, ни не знају шта пропуштају. Разлог његове покретљивости и преливања по остатку земље (и усисавању садржаја исте) је, највероватније, резидуал боравака у осталим димензијама.
[уреди]
Остали региони [уреди]

Грманија и приобаље представља прстен око централног дела Србије, Централне Бестрагије, док регион Остало сачињавају парчићи Србије који су географски удаљени и по себи незанимљиви да би имали статус региона. Пошто се све активности у Србији одвијају у Тамном вилајету, поменути региони су насељени спорадично, и сем воде, хране и зеленила, немају много тога да пруже.
[уреди]
Кулутура [уреди]

Србија нема кулутру. Ако се неким чудом нешто деси, обавестићемо Вас.

Tema je EU i sta donosi to Hrvatskoj kakve ima pozitivne efekte kakve lose...pa mozda i kako to bi moglo biti pozitivno i za Srbiju kasnje...

Ма јасно, ја то тек онако успут констатујем да си исфрустриран.  Желим вам да што пре уђете у ЕУ. Пуно среће и поздрав. 

Hvala i cao!

Pregled HR-EU odnosa:

Kako je islo sa Hrvatskom...

6. studenog 2007.    Europska je komisija objavila Izvješće o napretku za Hrvatsku. U izvješću Komisija ističe kako Hrvatska treba poduzeti daljnje mjere u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije, povratku izbjeglica te na području gospodarskih reformi.

12. listopada 2007.    Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Hrvatske Europskoj uniji otvoreni su pregovori u poglavljima Zaštita potrošača i zdravlja (poglavlje 28) i Vanjski odnosi (poglavlje 30). Ovime se ukupan broj otvorenih poglavlja popeo na 14, od kojih su dva privremeno zatvorena.

26. lipnja 2007.    Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Hrvatske Europskoj uniji otvoreni pregovori za 6 poglavlja: Poglavlje 3 - Pravo poslovnog nastana i sloboda pružanja usluga, Poglavlje 6 - Pravo trgovačkih društava, Poglavlje 9 - Financijske usluge, Poglavlje 10 - Informacijsko društvo i mediji, Poglavlje 18 - Statistika i Poglavlje 32 – Financijski nadzor.

11. svibnja 2007.    U Zagrebu održan 10. sastanak SEECP-a (Proces suradnje u jugoistočnoj Europi). Deseti sastanak na vrhu završio je primanjem Crne Gore kao 11. članice SEECP-a te usvajanjem zajedničke deklaracije i dopunom Povelje SEECP-a odlukama o osnivanju Vijeća za regionalnu suradnju i Glavnog tajništva Vijeća.
Na sastanku su uz najviše državne dužnosnike iz Hrvatske i zemalja regije sudjelovali i predsjedateljica Europske unije njemačka kancelarka Angela Merkel, predsjednik Europske komisije José Manuel Barroso i povjerenik Europske komisije za proširenje Olli Rehn.

29. ožujka 2007.    Hrvatska u Bruxellesu otvorila pregovore u 7. poglavlju Pravo intelektualnog vlasništva.

1. siječnja 2007.    Republika Hrvatska postala je s početkom 2007. godine korisnica programa Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA -Instrument for Pre-Accession assistance), koji je zamijenio pretpristpne fondove PHARE, ISPA, SAPARD i CARDS.
EU je IPA-u ustanovio kao jedinstveni program pomoći namijenjen zemljama kandidatkinjama Hrvatskoj, Turskoj i Makedoniji te potencijalnim kandidatkinjama Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Srbiji, Kosovu.
Iz ovog programa pomoći EU-a financirat će se projekti pomoći u tranziciji i izgradnji institucija te prekogranična suradnja, regionalni razvoj, razvoj ljudskih potencijala i ruralni razvoj. Hrvatska će do ulaska u EU iz IPA-e moći povlačiti do 160 milijuna eura godišnje.

21. prosinca 2006.    Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Hrvatske Europskoj uniji otvoreni pregovori za 3 poglavlja: Carinska unija (poglavlje 29), Poduzetništvo i industrijska politika (poglavlje 20) i Ekonomska i monetarna politika (poglavlje 17).

11. prosinca 2006.    Hrvatska na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju EU otvorila i privremeno zatvorila pristupne pregovore s Europskom unijom o 26. poglavlju Obrazovanje i kultura, čime je razdvojen njezin proces pristupanja Uniji u od turskog.

8. studenog 2006.    Europska je komisija objavila Izvješće o napretku za Hrvatsku. Komisija je istaknula poglavlja slobodnog kretanja kapitala, konkurentnosti, poljoprivrede, pravosuđa, ljudskih prava i okoliša kao područja na kojima je potrebno uložiti dodatne napore.

18. listopada 2006.    Godinu dana nakon otvaranja pregovora s Europskom unijom, Hrvatska je okončala prvu fazu pregovora – proces 'screeninga', odnosno analize usklađenosti hrvatskog pravosuđa s pravnom stečevinom EU.

12. lipnja 2006.    Hrvatska je u Luksemburgu otvorila i privremeno zatvorila prvo poglavlje u pregovorima o punopravnom članstvu u Europskoj uniji, 25. poglavlje Znanost i istraživanje.

15. veljače 2006.
   

Prvog dana posjeta predsjednika Europske komisije José Manuel Barrosa i povjerenika za proširenje Olli Rehna u Hrvatskoj, potpisan je Sporazum o decentralizaciji upravljanja predpristupnom pomoći.

30. siječnja 2006.
   

Europska komisija i Hrvatska potpisali su memorandum o financiranju prva dva ISPA projekata u Hrvatskoj. ISPA je jedan od tri instrumenta Unije koji ima za cilj pripremiti zemlje kandidatkinje za buduće sudjelovanje u kohezijskom i u strukturnim fondovima.

27. siječnja 2006.
   

Hrvatski sabor donio je Komunikacijsku strategiju za informiranje Hrvatske javnosti o Europskoj uniji i pripremama za članstvo. Cilj Komunikacijske strategije je informiranje šire hrvatske javnosti o relevantnim pitanjima pristupanja Uniji, kao i o njegovim pozitivnim i negativnim posljedicama.

30. prosinca 2005.
   

Hrvatska vlada usvojila je Drugi predpristupni ekonomski program 2006-2008 (PEP). Predpristupni ekonomski program je individualni i obvezujući dokument svake zemlje kandidata koji ima za cilj definirati ekonomsku politiku i reforme koje je potrebno izvesti u cilju uspješnog pridruživanja Europskoj Uniji.

9. studenog 2005.
   

Europska komisija objavila je prvo izvješće o napredovanju Hrvatske kao zemlje kandidata. Izvješće na 121 stranici detaljno opisuje odnose između Hrvatske i EU, te analizira stanje u pogledu političkih i gospodarskih kriterija za članstvo. Komisija je također objavila prijedlog Odluke o načelima, prioritetima i uvjetima sadržanim u Pristupnom partnerstvu s Hrvatskom. Pristupnim partnerstvom definiraju se kratkoročni i srednjoročni prioriteti u pristupnom procesu.
20. listopada 2005.    Hrvatska u Bruxellesu započela screening, analitički pregled usklađenosti zakonodavstva, s poglavljem znanost i istraživanje, jednim od 35 poglavlja europske pravne stečevine o kojima će pregovarati tijekom pristupnih pregovora.
14. listopada 2005.    Hrvatski sabor izglasao Rezoluciju o strategijskim odrednicama pregovora Hrvatske s Europskom unijom.
4. listopada 2005.    Pregovori o pristupanju Hrvatske Europskoj uniji svečano su otvoreni u ranim jutarnjim satima u noći između 3. i 4. listopada na bilateralnoj konferenciji Hrvatske i Europske unije u Luksemburgu.

23. ožujka 2005.
   

Na sastanku Europskog vijeća šefovi država ili vlada 25 država članica odlučili su osnovati radnu skupinu za Hrvatsku čija je zadaća utvrditi stupanj suradnje s Haškim sudom.

16. ožujka 2005.
   

Na sastanku u Bruxellesu ministri vanjskih poslova država članica EU odlučili odgoditi početak pregovora o pristupanju Hrvatske EU. Kao uvjet za početak pregovora istaknuta potpuna suradnja s Haškim sudom. Vijeće je istog dana usvojilo pregovarački okvir za Hrvatsku kojeg je Komisija predložila krajem siječnja, a u kojem se definiraju pravila prema kojima će se pregovori voditi s Hrvatskom kad se za to ostvare uvjeti.

14. ožujka 2005.
   

Predsjednici parlamentarnih stranaka usuglasili s predsjednikom Vlade imena voditelja 13 pregovaračkih skupina i 35 pojedinih poglavlja za pregovore s EU.

1. veljače 2005.
   

Stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Hrvatske i EU (pdf).

31. siječnja 2005.
   

Europska komisija predložila pregovarački okvir za RH i upozorila na nedostatnu suradnju Hrvatske s Haškim sudom.

19. siječnja 2005.
   

Hrvatski sabor je konsenzusom svih parlamentarnih stranaka usvojio Izjavu o zajedničkom djelovanju Vlade i Sabora u procesu pregovora za članstvo u EU, Deklaraciju o temeljnim načelima pregovora, te Odluku o osnivanju Nacionalnog odbora za praćenje pregovora.

17. prosinca 2004.
   

Europsko vijeće na summitu u Bruxellesu odredilo Hrvatskoj datum početka pristupnih pregovora za 17. ožujka 2005. pod uvjetom da do tada Hrvatska potvrdi punu suradnju s Haškim sudom.

6. listopada 2004.
   

Europska komisija objavila u skladu sa zaključcima lipanjskog sastanka Europskoga vijeća, pretpristupnu strategiju za Hrvatsku (COM(2004) 657 final, 6. listopada 2004.) kojom se pojašnjavaju pojedinosti priprema i uvjeta za stjecanje punopravnog članstva.

18. lipnja 2004.
   

Europsko vijeće odlučilo na summitu u Bruxellesu Hrvatskoj dodijeliti status kandidata za članstvo u Europskoj uniji.

20. travnja 2004.
   

Europska komisija donijela pozitivno mišljenje (COM(2004) 257 final, 20. travnja 2004.) (pdf) o zahtjevu RH za punopravno članstvo u EU i predložila otvaranje pristupnih pregovora (IP/04/507, 20. travnja 2004.).

9. listopada 2003.
   

Republika Hrvatska uručila Europskoj komisiji odgovore na Upitnik.

10. srpnja 2003.
   

Predsjednik Europske komisije Romano prodi predao Vladi RH upitnik s 4560 pitanja.

21. veljače 2003.
   

Tijekom grčkog predsjedanja Unijom Hrvatska je u Ateni podnijela zahtjev za članstvo u EU.

18. prosinca 2002.
   

Hrvatski sabor usvojio Rezoluciju o pristupanju Republike Hrvatske Europskoj uniji.

Od veljače 2002. do rujna 200
   

SSP su ratificirale Austrija, Irska, Danska, Njemačka, Nizozemska, Španjolska, Švedska, Francuska, Luksemburg, Grčka, Portugal, Belgija, Finska i Velika Britanija.

12. prosinca 2001.
   

SSP prošao potvrdu Europskoga parlamenta, nakon čega slijedi dugotrajan proces ratificiranja SSP-a u nacionalnim parlamentima država članica.

5. prosinca 2001.
   

Hrvatski sabor potvrdio SSP.

29. listopada 2001.
   

U Luxembourgu potpisan SSP.

srpanj 2001.
   

Parafiran Privremeni sporazum koji se odnosi na dijelove SSP-a o liberalizaciji trgovine.

svibanj 2001.
   

Parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

prosinac 2000.
   

Vijeće ministara donosi Uredbu br. 2666/2000/EC o otvaranju programa CARDS (Community Assistance for Reconstruction Development and Stabilisation), instrumenta tehničke i financijske pomoći namijenjenog državama zapadnoga Balkana.

24. studenoga 2000.
   

Prekretnicu u odnosima država regije i EU predstavlja Zagrebački summit. U kontekstu odnosa s Hrvatskom tom prilikom započeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Stoga Vlada RH donosi smjernice za vođenje pregovora za sklapanje SSP-a.

15. veljače 2000.
   

Osnovana Zajednička konzultativna radna skupina EU-RH.

10. lipnja 1999.
   

Na konferenciji u Sarajevu usuglašen Pakt o stabilnosti za jugoistočnu Europu. Cilj dokumenta bila je stabilizacija i obnova jugoistočne Europe približavanjem država regije međunarodnim organizacijama i euro-atlantskim integracijama te učvršćivanjem regionalne suradnje.

svibanj 1999.
   

Europska komisija predlaže stvaranje nove generacije ugovornih odnosa u sklopu Procesa stabilizacije i pridruživanja.

1997.
   

EU usvojila politiku regionalnog pristupa namijenjenu državama jugoistočne Europe.

1995.
   

Prvi konkretan napredak u odnosu između Hrvatske i EU ostvaren je godine kad su pregovori o Sporazumu o suradnji između EU i RH bili u završnoj fazi, a Hrvatska privremeno bila korisnicom programa tehničke i financijske potpore Unije - Phare. Ipak, uoči akcije "Oluje" provedba programa Phare za Hrvatsku bila je jednostrano zamrznuta, a Sporazum o suradnji suspendiran.

15. siječnja 1992.
   

Uspostavljeni diplomatski odnosi između Europske unije i Hrvatske prihvaćanjem nezavisnosti Republike Hrvatske. Ugovorni odnosi uvjetovani nadzorom ispunjavanja "kodeksa demokratskog ponašanja".

Izvor: http://www.entereurope.hr/page.aspx?PageID=16

Jos jedna interesantna website o Eu pregovorima..

http://www.eu-pregovori.hr/

Какав смор! 

Mnogo rada i posla...

 
@Tiger ... trebao si samo naglasiti / boldati  2001.g.
Dakle, godinu, kada je HR potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju
Ostalo je jednostavna matematika  za usporediti gdje je ko danas ...

Mogao sam i tako druze Dinamo...ali evo ovako sam zelio malo da pokazem kakav je to trnovit puta i gdje je tko a i to da se zamisli da je Hrvatska tek u 2010 godini u EU...najprije!