Na tvoje pitanje je odgovoreno u temi Najcesce postavljana pitanja!
Preporucujem takodje da procitas pravilnik Burek Foruma jer ces i u njemu na dosta pitanja naci odgovor, Pored toga, citanjem pravilnika imaces prilike da se upoznas kucnim redom foruma.
Ovo je default odgovor u slucaju da se pitanje ponavlja.

Изгледа да нам није суђено да одемо у историју преко ПП јер "Zbog veoma ceste zloupotrebe ove opcije, ona je postala privilegija iskljucivo aktivnih i redovnih korisnika" (извод из правилника) 

Дакле, покушаћу да ти одговорим сажето на питање, али осећам да ћу нешто прескочити... 
У сваком случају ово моје мало излагање ти не треба служити као комплетно, већ мало проGooglај за више информација или дај е-маил па ћу ти послати та 3-4 линка.

Што се тиче мог родоверја (језичества, бајесловља), оно је словенског типа и има исти корен као и скоро све остале многобожачке религије, дакле у Ведизму. Моја религија се заснива на знању ("ведати" - знати) и разумевању а не на слепој вери. Многобоштво је дакле, заједничка вера свих Аријевских (Индо-Европских) народа, у прошлости временом адаптирана за сваки народ понаособ али са истим основама. Зато и није чудно што се неки богови поклапају у различитим староверним религијама (типа Хорос и Хорс итд.). Важно је напоменути да су у старим времена само Жидови веровали у једног Бога док су СВИ остали народи били многобожци.

Основа старе вере - родоверја је у опхођењу са својим боговима. Док је у хришћанству човек раб - РОБ божји, овца којој треба пастир, у старословенској религији Словен је ПОТОМАК својих Богова, дакле ми нисмо створени већ РОЂЕНИ од Богова. Према томе родоверје представља слављење свог РОДА (као што само име каже), наРОДа, предака и најзад Богова као праотаца. Сматра се да смо ми Срби конкретно синови Дајбога односно заштитника вукова, па смо и прозвани "синови вука" (у старини су народи сматрали да се неки људи ноћу претварају у вукове, одатле мит о "вукодлацима"). Такође, Словени као и други многобожачки народи се поводе принципом "карме". Дакле "како посејеш, тако ћеш и пожњети". Радиш ли добро, добро ће ти се на крају вратити. Једино сам себе можеш искупити, не могу те искупити ни давање паре цркви нити какав поп. Уколико си живео лоше, родићеш се у још горем положају, ако си учинио херојско дело, одлазиш у Сваргу (сличност са другим политезимима - Валхала или Елисејска поља) где живиш вечно са својим прецима и Боговима. Словенски свет познаје 3 "сфере" живота - Јаву, Наву и Праву. Јава је стваран свет, по Праву треба живети а Нава је духовни свет. Та 3 света се по делима Богова и људи укрштају и граде стварност.

Пред Боговима и прецима се стоји с поштовањем, не клечи се и не клања се. Пред Богове се излази чист и духовно и телесно - пре сваке молитве потребно је умити се и опрати руке до лаката. Није много конкретних молитви сачувано, али ја се лично не везујем за форму, јер "лепа реч и гвоздена врата отвара". Моја молитва најчешће изгледа као она кад се Rusell Crow моли у Гладијатору на почетку филма 
Постоји низ празника у староверном календару, али већину њих не практикујем јер је за њих потребно доста људи. Иначе за ове мање не треба пуно труда.

Велики проблем реконструкције старе вере је у томе што су наши "паметни" хришћани све могуће списе које су нашли попалили и уништили тако да сад морамо тражити корене у страним (Римским, Византијским) списима који су нас описивали како су нас описивали и врло је тешко разлучити истину од мита. Као што вероватни знаш, не постоји земља на свету у којој хришћанство није уведено преко река и потока крви. Такође, велика већина староверних обичаја се до данас одржала у хришћанству, иако их је тешко видети. Обичаји по забаченим местима у Источној Србији су например слика старе вере "модоване" у хришћанство.

Ето, толико 

Кад хоћу нешто да прочитам, отворим многобројне књиге о Старословенској митологији (Луј Леже, Драгослав Срејовић, Александрина Кузмановић, Спасоје Васиљев, Александра Маринковић...) или нешто од старих извора... "Велесова Књига", "Слово о Полку Игоровом"...

Bilo bi ružno ignorisati gigantsko religiozno iskustvo naših predaka i uporno insistirati na tuđem za Ruse hrišćanstvu ili komunizmu, nametnutih Rusiji silom i ogromnom krvlju.
   Obratite pažnju na to, šta se dešava sa predavanjem istorije u Rusiji. Proučavaju se sve istorije i religije: jevrejska, grčka, rimska, ali u zvaničnoj ruskoj istoriji neverovatno malo mesta je dato proučavanju ruske nacionalne religije. Ne samo da se trude da je ne proučavaju, već se trude da je ne pominju ili je pominju samo u negativnom smislu. Zavera prećutkivanja i namernog izvrtanja čiji je cilj – lišiti narod nacionalne istorije i nacionalne religije, nacionalne samosvesti i nametnuti mu tuđe. Učiniti da narod postane slep i bespomoćan. Uzmite bilo koju knjigu iz istorije religije »najautoritartnijih« ruskih (jevrejskih) istoričara. U njima ili uopšte nema ničeg o ruskoj religiji, ili su ruska istorija i religija potpuno falsifikovane.
   Da bi diskreditovali paganstvo, hrišćani na prvom mestu pričaju basnu o tome, da paganstvo navodno traži prinošenje ljudskih žrtava. To je laž. Rusko paganstvo ne traži prinošenje ljudskih žrtava. One činjenice prinošenja žrtava, koje su stvarno postojale – to je namerna provokacija Jevreja-pseudopagana sa ciljem da diskredituju paganstvo. O njoj ćemo govoriti u glavi 20 (hristijanizacija Rusije).
   Najsmešnije je što te basne o prinošenju žrtava pričaju hrišćani, koji su spalili na lomačama preko 13 miliona ljudi. I to su spalili jedne od najboljih. Pre svega su spaljivali takozvane ljude »leve hemisfere«, to jest one kod kojih radi leva hemisfera mozga, odgovorna za logičko razmišljkanje. Hrišćanima nisu potrebni pametni, potrebni su im maloumni i debili.
   Povodom prinošenja žrtava u paganskoj knjizi Velesa, u tekstu daščice br. 4 doslovno je zapisano: »Ruski Bogovi ne uzimaju ljudske žrtve ni životinjske, jedino plodove, povrće, cveće, žito, usireno mleko (surutku), odstajalo u travi, i med i nikada živu pticu ni ribu. Dok Varjazi i Alani daju bogovima drugu žrtvu – strašnu, ljudsku, to mi ne treba da radimo, jer mi smo Dažd-bogovi unuci i ne možemo ići tuđim stopama…«.
   Prema podacima zvanične nauke čovek sa svojim današnjim izgledom postoji na zemlji 3 miliona godina. Sloveni – predstavljaju vrstu Arijevaca ili Arijaca. Sloveni, kao izdvojena samostalna arijevska grana, postoje preko 20000 godina. Hrišćanstvo ima svega 2000 godina, a u Rusiji hrišćanstvo ima svaga 1000 godina. To jest hrišćanstvo zauzima čak ne u arijskoj, već u slovenskoj istoriji samo jedan dvadeseti deo. Ali naši preci su nekako živeli i pre hrišćanstva i ne samo živeli, već su umeli da prežive i da se umnože za tih 20000 godina. Njihove životne snage su umele da savladaju sva najteža iskušenja tokom tih 20000 godina. To o mnogome govori. To govori o njihovoj telesnoj, intelektualnoj i duhovnoj snazi. A duhovna snaga bez Bogova ne postoji. Samo Bogovi daruju ljudima duhovnu snagu. I krv svih naših predaka se nalazi u nama samima, u našim genima. Njima mi treba da zahvalimo za svoje postojanje. Ne poštovati svoje pretke i svoju istoriju može samo krajnje malouman čovek.
   Na Kavkazu paganstvo je postojalo sve do XIX veka. Hrišćanstvo je na Kavkazu takođe nametnuto silom i krvlju. Prema tome čitava naša osnovna arijevska i slovenska istorija – to nije hrišćanstvo i, naravno, ako se ta istorija ne poznaje, čovek može jednostavno ostati slep u rukama židomasona, koji skrivaju od ljudi njihovu istoriju i njihovu pravu religiju.
   Zbog ograničenosti obima u zadatak ovog rada ne ulazi detaljan opis ruske paganske religije. O tome se može pročitati posebno kod autora koji su se specijalno bavili obnavljanjem ruske religije (24-28, 68, 77). Rad na obnovi ruskog paganstva počeo je relativno skoro, i složenost tih radova nailazi pre svega na nedovoljnost primarnih izvora, od kojih mnogi nisu dostupni istraživačima sve do sada i čuvaju se u tajnim arhivama. Danas su javnosti dostupne: »Knjiga Velesa«, »Slovo o polku Igorovom«, »Povest vremennnih let« Nestora, »Bojanova himna«, neki drugi primarni izvori i, prirodno, čitav narodni epos: legende, mitovi, bajke, poslovice, izreke i t.d. Čitav taj materijal nije dovoljan da bi se obnovila ruska religija u potpunom obimu, zato se moraju paralelno proučavati i druge paganske religije: Induizam, Zoroastrizam, Budizam, Bon. To je korisno zato što uz svu razliku tih paganskih religija, mnoštvo ideja i principa ima različite forme, ali jednu suštinu, pošto su sve te religije izrasle iz jednog religioznog korena – Vedizma.
   Imajući u vidu navedeno knjige o ruskom paganstvu i sadržaj ove glave su daleki od savršenstva i vremenom, nakon dobijanja novih primarnih izvora, mogu se korigovati.
   Zato se u ovoj glavi neću upuštati u detalje i zaustaviću se samo na osnovnim momentima ruske nacionalne religije.
   Paganstvo – to je nacionalna varijanta vedske religije koja je zajednička za sve Arijevce. To jest sve paganske religije imaju opšti koren, opštu religioznu osnovu – Vedizam, jedinstvenu za sve varijante paganstva (uključujući i Induizam, i Zoroastrizam).
   Vedizam je – velika religija i obim njenih znanja je neuporediv sa judohrišćanstvom, koje  može stati u jednu knjigu. Vedizam predstavlja obim znanja, zapisan u hiljadama tomova, koje obični ljudi ne mogu lako da pročitaju i prouče. Zato su stvarani i uprošćeni i nacionalno orijentisani opisi Vedizma za konkretan narod. Postoje razne forme paganstva: i uprošćene u poređenju sa Vedizmom, i razvijene, i u određenom stepenu udaljene i izopačene od opšteg vedskog korena.
   Sve paganske religije – to su nacionalne varijante Vedizma koji je jedinstven za sve Arijevce.
   Rusko paganstvo – to je ruska nacionalna varijanta Vedizma. Prema tome ruska vedska kultura – to je ruska nacionalna varijanta opšte vedske kulture.
   Vedizmu nije potrebna »sveta«, »slepa«, »istinska« ili »apsolutna« vera. Slepa vera – to je sredstvo za obmanjivanje ludaka. Vedizam nije vera – to je religija. U nju ne treba verovati, nju treba poznavati i razumeti. Reč »Veda« ne znači vera, već znanje, od reči vedati, to jest znati, razumeti. Rusko paganstvo opisuje realne svetske sile koje postoje u kosmosu. Od pojma »Vede« proističu reči: »vedati«, »ispovedati«, »svedenija« (podaci – prim.prev.), »propoved«, «zapovest«, »veđma« (veštica – prim.prev.), »vedun« (čarobnjak – prim.prev.), »pravednik«.
   U paganstvu postoji određeno mesto za veru, pošto čovek ne može sve da proveri, ali ta vera nije slepa i nije apsolutna. Ona se bazira i na razumu, i na srcu. Naši ruski Bogovi nisu izmišljeni i nisu isisani iz prsta. Znanja o našim Bogovima se čuvaju i žive u našem ruskom jeziku. Treba samo podići i razumeti ta znanja.
   U ovoj knjizi radi jednostavnosti ćemo razlikovati Paganstvo i Vedizam.
   Reč »religija« označava vezu. Vezu sa čime, sa kime? Sa kosmosom, sa određenim realnim njegovim silama. U Vedizmu te kosmičke sile nisu slepe i besmislene. Vedizam tvrdi da kosmičke sile imaju svoj razum i svoju slobodu volje. To jest Vedizam tvrdi da postoji kosmički razum, da postoje razumni Bogovi.
   Glavna odlika hrišćanstva od paganstva se sastoji u tome, što hrišćanstvo smišljeno zatvara ljudima znanja o svetu u celini, o kosmosu, o vasioni i odvodi ljude na stranu opisa avantura nekakve ličnosti Isusa Hrista, gde je on bio, šta je radio, kome je i šta govorio. Paganstvo, naprotiv, ne bavi se opisom nečijih avantura, već se bavi opisom sveta u celini, opisuje vasionu i opisuje realne kosmičke sile. Paganstvo pokazuje da je zemlja – samo mali deo velikog sveta, i one kosmičke sile, koje postoje u tom svetu, vrše najjači uticaj na život zemlje i ljude na zemlji.
   U hrišćanstvu Vi treba da verujete u postojanje Isusa Hrista, u to, šta je on radio ili nije radio, što je on stvarno govorio ili nije govorio.
   U paganstvu ne treba verovati u postojanje, naprimer, Boga sunca Ra, u njegovu moć i životnu silu. Dovoljno je pogledati na nebo, videti sunce, osetiti njegovu energiju i videti uticaj sunca na život. Vi ne treba da verujete ili ne verujete u postojanje Boga vatre Simargla – sa vatrom se stalno susrećete u životu.
   Paganstvo daje ljudima astronomska, kosmička i najopštija znanja o svetu.
   Paganstvo – to su znanja o svetu, podaci o živopisnoj i simboličnoj formi. Ta forma pomaže običnim ljudima da shvate složene stvari pomoću životne analogije.
   Naprimer, kada se kaže da se Bog Svarog oženio Boginjom Ladom i ona mu je izrodila decu, onda to u stvarnosti označava da se odvija neki drugi, složeniji proces. Ali taj drugi proces u principu je analogan onome, što se dešava između muškarca i žene. I živopisna analogija pomaže da se lako shvati suština toga procesa
   Ko su to ruski Bogovi i ko su to ruski ljudi? Hrišćanski bog je »napravio« sebi čoveka-roba: muškarca od zemlje (Bitisanje 2:7), ženu od muškog rebra (Bitisanje 2:22). Za razliku od hrišćanstva drevni Rusi nisu »proizvodi« ni svojih Bogova, a tim pre nisu robovi Bogova, ni veliki grešnici pred Bogovima.
   Sloveni su – potomci svojih Bogova. Ruski Bogovi – to su naši preci. Zbog toga je karakter uzajamnog odnosa drevnih Rusa i njihovih Bogova bio principijelno drugačiji, nego u hrišćanstvu. Za razliku od hrišćanstva Rusi se nisu ponižavali pred svojim Bogovima. Nikada nisu stajali pred njima na kolenima, nikada nisu kao robavi saginjali svoja leđa, nikada nisu ljubili ruke sveštenicima. Oni su, shvatajući svu nadmoć svojih Bogova, istovremeno osećali da su sa njima u prirodnom srodstvu.
   Obratite pažnju na to da su Rusi – jedan od najlepših naroda sveta. A lepota je – božanstven znak. I obrnuto, pogledajte prosečnog Jevreja – pred Vama su sve osobine izroda. To je znak đavola.
   Osnovno osećanje hrišćana prema Bogovima jeste – strah, kod starih Rimljana – poštovanje, kod Slovena – ljubav. Sloveni nisu cvileli i nisu molili od Bogova za oproštaj zbog nepostojećih grehova, milostinju ili spasenje. Ako su Sloveni osećali svoju krivicu, oni su je iskupljivali ne samo molitvama, već konkretnim delima. Sloveni su živeli po svojoj volji, ali su se i trudili da usaglase svoju volju sa voljom svojih Bogova.
   Za vreme molitve Sloveni su čuvali ponos i hrabrost. Molitva Slovena – to je pre svega pohvala i hvalospev Bogovima, koji obično ima karakter himne. Sloveni su slavili svoje Bogove, odavde i potiče pojam »Sloveni«. Pre molitve se vršilo umivanje čistom vodom, poželjno čitavog tela ili minimum lica i ruku.
   Rusko (kao i grčko, i rimsko, i bilo koje drugo) paganstvo za razliku od hrišćanstva vaspitavalo je ponosne, hrabre, radosne ljude, jakog duha, nezavisne ličnosti, ljude časti i dostojanstva, koji ne podnose iživljavanja nad sobom i koji umeju da zaštite sebe. Svaki ruski muškarac, nezavisno od sklonosti, pre svega je bio dužan po duhu da bude vojnik, sposoban da ukoliko je potrebno zaštiti samog sebe, svoju ženu i decu, svoje bliske, svoju Domovinu.
   Judeizam vaspitava u ljudima psihološki tip robovlasnika, hrišćanstvo vaspitava psihološki tip roba, a paganstvo vaspitava psihološki tip slobodnog čoveka, gospodara samog sebe.
   Hrišćanska dogma jednokratnog života rađa strah od smrti. Pagani su cenili i voleli život, ali se nikada nisu plašili smrti. Oni su shvatali da nikakva apsolutna smrt ne postoji. Ne postoji slučajno u svakom jeziku pojam »na onom svetu«. To jest posle smrti postojanje se odvija upravo u svetlu, a ne  u tami ili u nepostojanju. Na onom svetu postoji i svetlost, i sunce, i svoj život.
   U paganstvu smrt – to je kraj jednog oblika života i istovremeno početak rađanja novog oblika života. Navešću analogiju. Kako se rađa čovek? Najpre se čovek zameće i živi u majčinoj utrobi. Tamo je svoj drugačiji svet – tamo nema svetla, drugih bića, zvukova, vazduha, ograničen je prostor, ograničena sloboda i t.d. I u tom drugom svetu ljudski embrion živi oko 9 meseci. On se navikava na taj svet, njemu je tamo udobno i bezbedno.
   Zatim nastaje rađanje. Taj momenta je bolan i mučan. Dete prelazi iz jednog sveta u sasvim drugi. Stari svet ga odbacuje, i život se pretače u drugi svet. U procesu rađanja dete oseća strah, njega izbacuju iz prvobitnog i udobnog sveta. Njemu se čini da se život završio, da ono umire. Prilikom rađanja dete sa mukom prolazi kroz matericu i vaginu, kao kroz tunel ulazi u novi svet. Sva svedočenja onih ljudi koji su preživeli kliničku smrt su analogna tome. Svi opisuju kretanje kroz nekakav tunel, cev, hodnik, bunar i t.sl. U dobroj porodici dete koje se rađa već očekuju i dočekuju na ovom svetu njegovi bliski, koji su na ovaj svet došli pre njega. Kada čovek umire na ovom svetu i prelazi na onaj svet, tamo ga takođe već očekuju i dočekuju njegovi bliski, koji su tamo otišli pre njega.
   Fizička smrt predstavlja samo – vrata za prolaz ka drugim oblicima života. Ljudska duša zajedno sa karmom koju je čovek nagomilao prelazi u drugi svet. Herojski život i herojska smrt – to je prelaz u drugi viši nivo života.
   Telo paganina – to su korice za oštricu duha.
   Ja nemam učitelja,
   Život je moj učitelj.
   Ja nemam gospodara,
   Karma je moj gospodar.
   Ja nemam oružje,
   Nepokolebljiva volja je – moje oružje.
   Ja nemam tvrđavu,
   Nepokolebljiv duh je – moja tvrđava.
   I ja umirem ponovo
   Da bih se rodio onakav, kakav hoću.
         (Himna iz Rigvede – svete vedske kbjige).

(одломак из књиге "Ударац Руских Богова" В.А.Истархова)

izgubio sam novchanik ,ali mislim da isus nije kriv za to ... (mada ) elem vi mi ne odgovoriste zashto vash bog jehova pobi onoliku decu u starom zavetu ... da necete pocheti da tvrdite kao ovaj costa da decu treba ubijati chim se rode da bi otishla direktno u raj ?

p.s. kad ste vec pominjali djavola, u starom zavetu se (knjiga o noju ,mrzi me da ponovo citiram) kaze da je satana sin boziji (prevod djure danichica ) . postoji apokrifna pricha da je satana zbachen sa neba zato shto je odbio da unishti neki grad (po bozijoj naredbi) .ovo dodushe nije u bibliji ali ipak je vrlo interesantna pricha ...

Месершмит, има још једна интересантнија 

Ako Bibliju ne čitate jednostavno, nego se još i zamislite nad pročitanim, onda vidite da radnje biblijskog starozavetnog boga (to jest i judejskog i hrišćanskog) i novozavetnog jevanđeljskog boga (čisto hrišćanskog) ne samo da nisu dobre, već su glupe, ružne, nepravedne i veoma pokvarene.
   U raju biblijski gog je zaveštao Adamu: »od drveta spoznaje dobra i zla ne jedi, jer onog dana, kada ga okusiš, smrtno ćeš umreti« (Bitisanje, 2:17).
   Prvo, zašto je bog prevario Adama? Adam uopšte nije umro onog dana kada je pojeo plod sa tog drveta, već je posle toga proživeo 930 godina (ako je verovati Bibliji). Lagati – to je veoma loše i nedostojno, tim pre za boga. Ako biblijski bog laže – onda on nije apsolutno dobro, on je jednostavno lažov. Setimo se da je đavo – lažov i otac laži. Znači, biblijski biog – to je đavo?
   Drugo, zašto je bog hteo nešto da sakrije od čoveka, tim pre od svoje slike i prilike? Nečasno i nedostojno. Reklo bi se bog, čak i ako bi on želeo ljudima dobro, trebao je da radi sasvim suprotno, da ne skriva znanja od ljudi, već da njima uči sebi slične. Ali skrivati, šta je dobro i šta je zlo, - to jednostavno nije lepo. Kako čovek može da se ponaša dobro, ako ne zna šta je dobro, a šta loše? Znači, biblijski bog je imao druge, loše namere.
   Zašto je to njemu bilo potrebno da od čoveka krije znanja o dobru i zlu. Njemu je bio potreban povod da istera čoveka iz raja, da ga ponizi, da mu sugeriše misao o njegovoj navodnoj grešnosti, da od njega napravi svog roba i da mu se ruga. Podlost i sadizam. Može li dobar Bog to da čini? Ne, naravno. Opet ispada, da je biblijski bog – đavo, koji sebe naziva bogom i, kao vuk, oblači na sebe ovčiju kožu. U nekanonskom Jevanđelju gnostika o podloj zamisli toga boga napisano je crno na belo.
   Treće, zašto je prirodna seksualnost ljudi – sramna, grešna i treba je skrivati? Pa Adama i Evu je takve stvorio niko drugi, već sam bog. Zašto ih je onda bog stvorio seksualnim, mogao ih je stvoriti jednopolnim? Ali, kad ih je već stvorio takvima, onda zašto je to loše, a ako je već loše, onda zašto ljudi treba da odgovaraju za loš rad boga?
   I zatim, seksualnost postoji ne sama radi sebe. Njen cilj je razmnožavanje i stavranje novog života. Judohrišćanski bog (gospod) se trudio da od ljudi sakrije njihov prirodni (podaren od pravih Bogova) oblik razmnožavanja, produžetka vrste i razvoja života. Znači, judohrišćanski bog – to je bog smrti?
   Četvrto, biblijski bog se sve vreme sklanja od svoje lične odgovornosti za svoj rad i hoće tu odgovornost nepravedno da prenese na nekoga drugoga, našavši žrtvenog jarca. Zmaja je prokleo zbog toga, što je naučio Evu da otkine plod sa drveta spoznaje dobra i zla. A šta je loše uradio zmaj? Samo je rekao istinu da od toga ploda nećeš umreti, i razotkrio je laž toga boga.
   Biblijski bog ne voli istinu i kažnjava onoga ko je govori. Osim toga, svi postupci zmaja su posledica toga, kakvim je zmaja stvorio taj bog. Jer to je, kao i sve ostalo, stvorio bog, a ne još neko drugi. Tako da biblijski bog ni sam ne shvata, šta on stvara i ne upravlja situacijom, ili ne želi da snosi odgovornost za rezultate svoga rada. Zmaja je bog prokleo (ni za šta), zemlju je prokleo.
   Isterao je Adama i Evu iz raja. Zbog čega? Zašto? Pa evo zašto (Bitisanje 3:22): »I reče Gospod Bog: Eto, Adam je postao kao jedan od Nas, poznajući dobro i zlo; i sada da ne proteže on svoju ruku, i da ne uzme takođe sa drveta života, i ne okusi, i da ne počne večiti život«. Evo čega se bog bojao – da čovek ne postane besmrtan kao on. Evo zašto je isterao ljude iz Raja. Eto Vam njegova slika i prilika. Laž.
    Čak i ako pretpostavimo da je čovek uradio nešto  što nije trebalo. Pa oprosti mu, još jednom ga nauči, pomozi mu da ispravi grešku. Pa ti si milostivi i milosrdan. Ali ne, odmah ga je  žestoko kaznio.
   Takve reči koje su ostale u Bibliji posle bezbrojnih prepisivanja, kao što su »jedan od Nas«, jasno dokazuju, da Bibliju nije pisao bog, već ljudi, izmišljajući monoteističku religiju ne na praznom mestu, već na temelju mnogoboštva.
   U navedenoj epizodi biblijski (jevrejski) bog se pojavljuje kao lažljivac, žestok, nepravedan, koji ne ume da oprašta, boji se da izgubi dominaciju nad čovekom, odlazi od svoje odgovornosti i prenosi odgovornost za svoje radnje na druge. Samo traži povod da ponizi čoveka, da ga učini svojim robom i dalje da se iživljava nad čovekom. Judohrišćanski bog – to nije nikakav bog, već pravi đavo, koji sebe naziva bogom.
   Šteta što je zmaj ispao nedovoljno mudar i lukav. Nije umeo da nauči ljude da pojedu plod sa drveta života i da time samim učini da ljudi postanu besmrtni kao bogovi.
   Biblijski potop. Rešio bog da istrebi sve živo pomoću potopa.
   Zašto tako komplikovano? Pa, kako se kaže, bog je stvorio sav svet ni iz čega, jedino snagom volje. Što nije uzeo i uništio sve tako lako snagom volje, ako on to ume. Zašto koristiti takav složeni i dugotrajni fizički proces, kao što je potop? Šta, oslabio mu duh? I ako je hteo da uništi sve živo, zašto je onda naložio Noju da uzme na splav od svakog stvora po jedan par da se ponovo razmnožavaju? Apsurd, besmislica. I ako se kaže da je taj bog uništavao ljude zbog grehova, zašto je onda zveri potopio? Za kakve grehove? Nema logike.
   Potop je – sasvim protivprirodna radnja za boga. Bog – to je suština univerzalne snage i moći. Bog samo snagom volje može da učini sve, šta hoće. Bog ne može da se bavi takvom glupošću, kao što je izazivanje potopa radi realizacije svojih želja. Taj postupak nije za njegov nivo, to nije božanstvana tehnologija. Božanstvena tehnologija – to je misao i reč. A to što radi biblijski bog, - to je tehnologija đavola ili jednostavno jeftina laž.
   A ustvari u istoriji čovečanstva je bio jedan grandiozan potop posle nestanka Atlantide, koji je potresao ljude i na kome su popovi pokušali da odigraju svoju igru, pridavši mu za njih pogodan mistički smisao, mada su mogli, naravno, da smisle pametniji smisao.
   Posle potopa (Bitisanje 8: 20-21) »priredio je Noj žrtvenik Gospodu; i uzeo je od svih životinja čistih i od svih ptica čistih i prineo za spaljivanje na žrtveniku. I osetio je Gospod prijatan miomiris«. U čemu je prijatan miomiris? U smradu od izgorelih tela živih bića? Čudan ukus ima hrišćanski bog. Izraz sadizma i nekrofilije. Čist đavolizam.
   Rodio se Isus Hristos u Vitlejemu. Car Irod je hteo da ga ubije, ali nije znao gde se nalazi, zato je naredio svim svojim vojnicima da ubiju sve novorođene dečake. Hrišćanski bog je saznao za to. I kakvi su postupci boga? Umesto da urazumi ili uništi cara Iroda (snagom svoje volje opet, ili nekako drugačije), on saopštava Josifu i Mariji o Irodovim namerama i predlaže im da beže iz grada. A šta će biti sa drugom decom? Neka ih ubijajaju? Nije mu žao? Šta, nema snage da se obračuna sa Irodom ili mu je svejedno i popušta pred zlom? Mogao je, ali nije zaustavio zverstvo. Ili je jevrejskog boga baš briga za ubistvo neodabrane dece, on se brine samo za odabrane Jevreje.

Biblijsko poreklo čoveka

   Otvorimo Bibliju i pogledajmo mit o poreklu čoveka od Adama i Eve. Prvi (navodno) ljudi Adam i Eva su rodili dva sina – Kaina i Avelja, nikakve kćeri nisu imali, nikakve žene i uopšte nikakvih drugih ljudi na zemlji navodno nije bilo. Zatim je Kain ubio Avelja, na zemlji je ostalo svega 3 čoveka (Adam, Eva i Kain), i bog je prognao Kaina »u zemlju Nod, na istoku od Edema. I našao je Kain svoju ženu; i ona je začela i rodila Jenoha (Bitisanje 4: 16, 17).
   Odakle se kod Kaina pojavila žena? Sa kim se to on oženio, sa kozom, šta li? I čitav kasniji rod Kainov je takav, na taticu. Jenoh je rodio Irada; Irad rodio Mehialeja i t.d. Od koga to oni rađaju? Sami od sebe, šta li? Potpuni apsurd.
   Ljudi ne čitaju Bibliju. A dovoljno je pažljivo pročitati samo jednu stranicu Biblije, i judohrišćanski mit o poreklu čoveka puca kao mehur od sapunice.
   Osim toga biblijska istorija – to je istorija jevrejskog naroda. Neka Kain rađa od nepostojećih žena, Jevreji su lukav narod, oni će uvek naći od koga da rađaju. Ali odakle drugi narodi vode poreklo? Odakle su se pojavili Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Tatari, Gruzini, Kirgizi, Kazahi, Tadžiki, Litovci, Kinezi, Japanci, Turci i stotine drugih naroda? Kakva je istorija tih naroda? Ja sam lično Rus po krvi i po duhu. Mene malo interesuju Kainove pustolovine i njegove jevrejske lukavštine, o kojima se, uzgred, prećutkuje. Ja hoću da znam poreklo Rusa i ruske istorije. Pokažite mi, gde je to zapisano u Bibliji. Toga nema. Onda šta će meni ta knjiga? I šta će ta knjiga svim drugim narodima, osim Jevreja? Zašto umesto proučavanja ruske istorije nama nameću proučavanje jevrejske istorije? Da bi nam odbacili našu nacionalnu svest, prekinuli veze sa našim precima, sa našim rođenim Bogovima.
   A sa kakvom patetikom hrišćanski popovi govore da njihova religija izučava ne nekakva sitna pitanja, već globalna pitanja poput: »Ko smo mi? Odakle potičemo? Kuda idemo?« Pa šta? Ko smo mi? Odakle smo potekli? Umesto logičke slike porekla čoveka apsolutna glupost i odsustvo smisla. Takvo nešto ne postoji čak ni u primitivnim religijama.
   Zašto je bog stvorio takvog nesavršenog čoveka? Mogao je da stvori i nešto bolje. A kad već ništa bolje nije umeo da stvori, onda nema potrebe da sve vreme krivi čoveka za svoje smrtne grehove. Ni božje zakone ne ispunjava, i boga loše shvata, i ne živi kako treba. Ko je kriv zbog toga? Pre svega sam hrišćanski bog, pošto nije umeo da stvori boljeg čoveka. Ako kompjuter koji misli loše igra šah, onda za to nije kriv on, već onaj ko ga je stvorio. Ako je bog tvorac čitavog sveta, onda on odgovara za sve što postoji na svetu i što se u svetu dešava.
   Hrišćanska ideja o sličnosti bogova i ljudi nas tera da mislimo, da nije bog stvorio čoveka prema svojoj slici i prilici, već čovek zamišlja bogove prema svom liku. Setimo se oštroumne primedbe drevnog grčkog pesnika i filozofa Ksenofana (VI – V vek pre n.e.): »Kad bi mačke imale svoga boga, one bi mu pripisale lov miševa«.
   
   Može se veoma dugo nastaviti sa opisivanjem ružnog i apsurda judohrišćanstava. U ovoj knjizi radi kratkoće zaustavićemo se na izrečenom, a ko ima vremena, može kao dopunu da pročita knjigu Leo Taksilja »Zabavna Biblija« (2), u kojoj je autor razotkrio i sjajno ismejao idiotizme i besmislice judohrišćanstva. Nedostatak Taksiljeve knjige je u tome, što on osim gluposti, besmislica i ludorija, nije video više ništa u judohrišćanstvu.
   Ali judohrišćanstvo – to nije jednostavno ludorija, to je daleko opasnija stvar. Pa sva ta ludorija postoji već hiljadama godina.  Znači, nekome je to pogodno. I sva ta ludorija rešava neke konkretne zadatke. Taksilj nije shavtio da se hrišćanstvo ne piše za ljude koji misle kritički i kojih je malo. Ono se piše za gomilu i ti opisi ludorije su ustvari psihološki oblici, koji udaraju ne po razumu, već po emocijama, isključujući svest i programirajući ličnost kroz podsvest.

(извињавам се унапред, немојте ово схватати као "богохуљење", већ једноставно као позив на размишљање)

А мени се чини да се баш хришћани тако понашају у расправама. Рекао бих да је то одлика хришћана.
Jdeni jedno je kako se mi ponasmo a jedno je sta nam nasa vera propoveda.A ti ocigledno ne posnajes vere.Kako mladja vera kada se svet to jst novi vek zasniva na vremenu posle Hrista?Znaci Hristos i vreme posle.Pre hrista i posle Hrista.Stari zavet i novi zavet.A sto se tice svetih otaca oni se citaju i slusaju.I radi onako kao sto se kaze ali bilo bi lepo kada bi svi mi koji ih citamo tezili njiovom zivotu.Onda bi sve bilo bolje.Ali reci cu ti jos nesto Bog se ne upoznaje vec otkriva.Kada covek izrazi zelju da ga uposna on mu ce se javiti.Bog nije tiranin da se namece na silu.On je ljubav a ljubav trpi.Reci mi jer mozes ti nekome na silu da pomognes i da volis i da budes sa njim ako on nece.Na primer vidis onoga koga volis da se davi.Da li mozes da mu pomognes ako on nece.Treba razmisljati o onome sto citas a ne samo citati.Posalji i meni da vidim sta su za tebe uradili ti Bogovi.I kakvi su oni.

Добро смо упознати са том чињеницом 

Тешко да се 0.5% Хришћана понаша по Христовим начелима... мислим и да је и та бројка превелика


Важно је да сте ви хришћани попили сву памет овога света.


Па како ти причаш, очигледно признајеш само постојање света после Христа, што је крајње неозбиљно с твоје стране... 

Лепо - млађа вера од бар 10 које су настале пре ње. Иначе, старозаветно Хришћанство је модована верзија талмуда и торе, прилагођена за не-Јевреје.


Ја тебе питам верујеш ли ти у Исуса или у "свете оце"?

Ко је прозвао те "свете оце" за свеце? Људи. Ко је прозвао Исуса Христа за Божјег сина? Људи. Твој Христ је све до 325. године био обичан "пророк" док се ~200 људи на васељенском Никејском сабору те исте године није простим јавним (слично партијским) гласањем није изјаснило је ли он Бог или није. Конкретно, 218 је било "за" а 2 "против". Ето ти целе логике о постојању Бога. Да не изгласаше, сад ти не би славио Исуса. Питам се кад ли ће гласање за Дејвида? 


Знам многе људе који имају искрену и чисту жељу па им се никад није јавио. Објашњење? Немој само да ми кажеш "чудни су путеви господњи"...


Дедер, прочитај ти мало боље твој стари завет...


Не, он је страх која производи покорност и послушност. Љубав је слобода, а ње у хришћанству нема.


Не видим разлог ни зашто бих му помагао ако он то не жели.


Ако мислиш на линкове о мојој вери, дај е-маил адресу.

@Reloader

Samo da te zamolim da ako mi odgovoris nemoj da me citiras - to me pravi maloumnim a to nisam.

Slazem se sa dosta stvari koje si dosad napisao i ocigledno je da si temeljno proucio to u sta verujes i u tome nema ama bas nista lose. Medjutim problem je sto si postavio svoju veru kao konfrontaciju hriscanstvu (i islamu pretpostavljam). Ako probas da se iscupas iz konflikta i izucis hriscanstvo i ostale judeo-hriscansko-islamske spise ako one koje poznajes i znas videces da  vedanta u svojoj osnovi ucenja prenosi isto znanje koje je preneseno Biblijom i Kuranom. Problem je sto je istina u ovim svetim knjigama napisana simbolickim jezikom i skrivena iza hiljade slojeva memle i prasine nahvatane na stranicama. Ovo je posledica vekovnog prevodjenja, prepisivanja, cenzurisanja i ozbacivanja delova pisanja svetih knjiga koja su se desila iz raznoraznih istorijskih razloga.

Ono sto pokusavam da kazem je da ces u svakoj religiji ovog sveta - ama bas svakoj - a to ukljucuje sve od verovanja u animalne duhove na pacifickim ostrvima pa do modernih judeo-hriscanskih religija, preko budizma i hinduizma - naci jednu te istu istinu. Naravno ako znas i osecas kako da odvojis zito od kukolja.

Drugim recima - religije su date ljudima a na njima je ostalo da razumeju poruku - bez obzira koja je religija u pitanju, razumevanje poruke i istine je UVEK individualna stvar. Tako je i vera individualna stvar a religija drustvena globalna tvorevina. Dogma definise crkve kao politicke organizacije a ne verske. Vera je na svakom od nas da je raume i primeni na svoj zivot. Samim tim ne mozes optuzivati SVE Jevreje, Hriscane i Muslimane da veruju u pogresnog Boga (ili kako god definises njihovu gresku) - ako postoji bar jedan koji nije takav kako ga ti vidis pravis ogromnu gresku. A gresku ces izbeci ako izadjes iz price mi i oni - ili ja pravoveran protiv njih krivovernih. Koliko god da si upravu nisi dovoljno svestan svoje vere ako optuzujes druge da im je vera pogresna.

Не видим разлог ни зашто бих му помагао ако он то не жели.
E tako ni bog ne moze ako mi ne zelimo.On je ljubav a ljubav ima slobodu i mi imamo slobodu da se udavimo ili da se spasemo.A Bibliju ne treba tumciti bukvalno.A sto se tice Hrista i svetih otaca.Oci su Bog u telu coveka kao sto su bili apostoli.Bog je postao covek da bi  ljudi postali bogovi.Mi nismo popili svu pamet ja jesam glup i glupo mi je da ti ja solim pamet ovde.I da znas da se jedem jer gde ja nasao da ti pricam posle Nikola.Budite savrseni kao sto  je savrsen vas otac Nebeske.A sto se tice da 0.5% pravoslavaca radi po svoj veri to si potpuno u pravu i kritaika je na mestu.I ja je dajem svakodnevno i sebi a i drgima.Ali zato sto smo otpali od svoje vere zato ovako i prolazimao.Evo ovo kazem svima a naj vise pravoslavnm.Sacuvajmo pravoslavlje da sacuva i ono nas jer bez vere u Boga nema ni nas.Onaj ko zeli istinsku srecu ona je u Hristu.Oprostite ne namecem nikome.Neka svako radi sta hoce i veruje u sta hoce ali neka ne krivi Boga za to sto mu se desava.Ako odes od svetlosti moras upasti u mrak.

Mnogo ti hvala na uloženom trudu.
Zaista.
Osećam da te malo bolje poznajem sada.

Neko je lepo rekao: "Ako želiš da saznaš nešto o nekom veroispovedanju,
pitaj onog ko to veruje i voli, a ne oponenta. Jer prvi će ti dati krasote
a drugi gnev".

Ne slažem se sa tobom u mnogim stvarima i ...

Nikom ništa!
Mirna Bačka!