Četiri su različita, ali povezana oblika homofobije: personalna, interpersonalna, institucionalna i kulturalna.

Personalna homofobija je predrasuda temeljena na osobnom uverenju da su lezbejke, homoseksualci i biseksualci grešni, nemoralni, bolesni, inferiorni u odnosu na heteroseksualce ili nepotpuni muškarci i žene. Personalna homofobija se manifestuje osećanjima straha, nelagode, nesviđanja, mržnje ili gađenja prema istopolnoj seksualnosti. Svako, bez obzira na seksualnu orijentaciju, može osetiti personalnu homofobiju. Kad je osećaju lezbejke, homoseksualci ili biseksualci naziva se internalizirana homofobija.
Kao i heteroseksualci, lezbejke, homoseksualci i biseksualci su učeni kako je istopolna seksualnost inferiorna heteroseksualnosti te mnogi ovo internalizuju, proživljavaju u sebi, do te mere da je samo-prihvatanje vrlo teško. Oni prihvataju stigmu koja je prikačena o lezbejke, homoseksualce i biseksualce bez da razmišljaju kako je njihovo iskustvo rezultat pritiska. Jedan rezultat ovakvog razmišljanja jeste da lezbejke, homoseksualci i biseksualci brižljivo taje svoj identitet; drugi očajnički pokušavaju negirati ili promeniti svoju seksualnu orijentaciju; a neki pokušavaju ili uspeju počiniti samoubojstvo.

Interpersonalna homofobija je individualno ponašanje temeljeno na personalnoj homofobiji. Ta mržnja ili nesviđanje može se izražavati smišljanjem različitih imena, pričanjem viceva, verbalnim i fizičkim zlostavljanjem i drugim individualnim diskriminacionim postupcima.
Interpersonalna homofobija u svom ekstremnom obliku dovodi do toga da se lezbejke, homoseksualci i biseksualci fizički napadaju zbog nikakvog drugog razloga osim napadačeve homofobije. Mnogi ljudi iskazuju svoj strah od lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca na nenasilan, uobičajeniji način. Rodbina često namerno izbegava svoje homoseksualne i biseksualne članove porodice; saradnici su distancirani i hladni prema svojim radnim kolegama lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima; heteroseksualni prijatelji nisu zainteresovani za slušanje o vezama svojih prijatelja lezbejki, homoseksualaca i biseksualaca.

Institucionalna homofobija se odnosi na brojne načine kojima vlada, poslovni sektor, crkve i druge institucije i organizacije diskriminišu ljude na temelju njihove seksualne orijentacije. Institucionalna homofobija se takođe naziva heteroseksizam.
Institucionalna homofobija se reflektuje u religijskim organizacijama koje imaju čvrste stavove ili pravila protiv toga da lezbejke, homoseksualci i biseksualci vode misu ili službu; agencijama koje odbijaju pružiti vodeće izvore i usluge lezbejkama, homoseksualcima i biseksualcima i vladama koje nisu uspele osigurati jednaka prava za sve građane, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju.

Kulturalna homobija se odnosi na društvene norme i standarde koji diktiraju uverenje kako je biti heteroseksualan bolje ili moralnije nego biti lezbejke, homoseksualci i biseksualci te da svako jeste ili bi trebao biti heteroseksualan. I kulturalna homofobija se naziva heteroseksizam.
Kulturalna homofobija se vidi svaki dan na televiziji i u oglasima gde je doslovno svaki lik heteroseksualan, svaka erotska veza uključuje ženu i muškarca i za svako "normalno" dijete se pretpostavlja da ga privlače te da će se venčati za nekoga suprotnog spola. U malobrojnim slučajevima gdje se portretišu lezbejke, homoseksualci ili biseksualci, prikazani su obično kao nesretni, stereotipni, skloni samo-destruktivnom ponašanju ili ambivalentni u pogledu svoje seksualne orijentacije.

 Potaknut sam ovom pričom zbog teme koja je upravo zaključana a vezana je za dešavanja u Sarajevu..Pretvorila se u ružno homofobisanje pa me jednostavno zanima zašto neki ljudi toliko prasnu a neki drugi su ravnodušniji?
 Čega se to jedan heterosexualac plaši?
 Ja imam neka razmišljanja i wtf,hteo bih da podelim ono što sam čitao i moja lično..
 
  Kažu da je homofobija u stvari strah da se može postati kao i "oni" pa se brže bolje čini sve da se spreči bilo kakva otvorena pojava i priča o gej i bi svetu.Strah od sopstvene nedovoljno ispitane sexualnosti?Hm.
 
 Ma kol'ko ovo gledište nekom išlo na nerve,mora se priznati da ima smisla i čak i da je tačno.Uostalom,dosta stručnih ljudi je iznelo ovu opservaciju kao rezultat istraživanja i rada sa homofobičnim volonterima.
 Napomena: Radi se o nesvesnom procesu najčešće a ne retko osoba nije svesna čak ni zbog čega se plaši a to su ne tako retko sopstvena istopolna osećanja kojih se stidi i pobija homofobičnim aktima a uglavnom nasiljem.

 Ovo je info iz knjige Zorana Milivojevića "Emocije i psihoterapija" a i ja se slažem tako da bi bilo dobro da se ti i svi mi lepo zamislimo.
 Šta mislite o homofobiji,šta je ona tačno?
 
 Rizikujem da me zafrkavate pa da napomenem da tema nije promocija ničega već jednostavno,malo mi je uvrnuto osetiti se ugroženim od nekog ko se drugačije voli.
  Na kraju krajeva,svetska zdravstvena organizacija je nakon američke priznala homoseksualizam kao normalnu seksualnost.
   Takodje,tu je i anketa pa glasajte po osećaju.

Bilo je vise desetina ovakvih tema na forumu i svaka se zavrsi na isti nacin, ali dobro..
Mislim da tu nema neke nauke, sve je receno vec milijardu puta.. Jednostavno, mislim da odnos prema tome dosta zavisi od karaktera coveka kao i od neke vrste vaspitanja.. Oni koji su liberalnije odgajani, da postuju razlicitosti, uglavnom su ravnodusni prema ovoj pojavi, ne smeta im i ne podrzavaju nikakvo nasilje nad drugim ljudima samo zato sto u svojoj spavacoj sobi vole druge stvari. Tu postoji i ona druga grupa ljudi koja voli da se mesa u sve, pa cak i u stvari koje ih se ne ticu te vole da moralisu kako je to bolest, nepriprodno, etc. Jedni druge nikada nece ubediti u ispravnost ili neispravnost svojih stavova te je prilicno besmisleno milionima puta razglabati istu temu. Ali ako moderatori ovog pdfa dozvole, ja nemam nista protiv.

Moj odnos prema ovakvim ljudima je poznat i drago mi je zbog toga. Ne bih dalje da se uplicem, jer kako rece Koki "ispricano je vec milijardu puta". Jednostavno, covek koji mrzi, je naucen da mrzi, nesigurni su u sve pa i svoju sexualnost (mada ne mora da znaci) i zao mi je takvih ljudi. Bla bla bla 

 Po meni sve što je agresija treba zabraniti zakonom. Ovo je jednostavno ljubav na neki drugi način i gotovo.Ne vidim ništa zlo u tome.
Zakoni se ovde donose.Napokon smo zemlja koja uredjuje zakonodavni sistem i mislim da biti nasilan prema nekom zato što se ne dopada način na koji izražava svoju sexualnost nije u redu i treba da bude regulisano zakonom kao i svi oblici siledžijstva i nasilja.Bez izuzetaka,svako nasilje je nasilje.

Bolest...   



Ne kapiram ovo?!  Ovo je nesto najgluplje sto su mogli da smisle gej ljudi.
Ko da se raspravljaju sa decom pa koriste obrnutu psihologiju...

Zna se sta je strah i fobija, licno imam fobiju od stonoga   (glupo al' istinito  ) imam strah od uskog prostora, ne zatvorenog vec uskog   ali nemam nikakav strah od gej ljudi, znam sta osecam prema njima i radi bi im to demonstrirao na bilo kom mestu i u bilo koje vreme bez ikakvog straha...  








 

WhiteGoa
Homofobija i netrpeljivost su dve razlicite stvari. Homofobija je vise medicinski slucaj, netrpeljivost je nesto drugo i potice iz razlicitih izvora (pa i zbog latentne homosexualnosti).

 a da ne pričamo o agresiji.
Goa,znao sam da ću da ispadnem gay ali šta je tu je.I u Usa kad neko pomene ponovnu istragu 9/11-nabede ga da nije patriota  ...Kako god,moramo malo da poradimo na toleranciji.Ljudi moraju ispoljavati ono što osećaju utoliko više što živimo u 21-om veku gde nauka sve više dokazuje da ima više vrsta sexualnosti a ne samo hetero.

  Velika homofobija vlada a ne vidim i dalje čemu?Možemo li živeti i pustiti druge ljude na miru?

to mi svidja najviše u vezu sa homofobiom, kad neki duševni bolesnici zato su terani u paranoiu, pored lekarski asistenciu. jer paranoia po psihodinamske nauci, latentan homoizam. i posle nemaju lekari težak posao kad je već paranoičan neko da lepo polako naučiti sa "paranoidom" pa ti si homosexulac, heureka budi srećan sa tom.