Vidim da je tvoja teza da nismo trebali tužiti Hrvate. Čini mi se da je ova tužba iznuđena i da bi u ovom slučaju svako normalan postupio. Hrvati ne žele da povuku svoju tužbu i šta da ih poljubimo u dupe i izvinimo se.

Ne kazem to, nego nece ta tuzba doneti ama nista, za par godina ce se zaboraviti a dotle ce ti koji se bakcu sa tim da zarade dobru lovu i po koji politicki poen

Problem jeste 'kontratuzba'. Sta ako hrvati povuku svoju tuzbu? Da li pada i kontratuzba? Baska sto ovo dolazi veoma kasno, treba se apsolutno izjasniti i to na medjunarodnom planu o njihovom delanju od 14-e do sada.

Ne bih se previše petljao u ovaj topic, jer ne želim ulaziti u raspre čiji je tata jači, no ova dva komentara mi se dopadaju i čine vrijednim dodatnog komentara.

Da se kao prvo izjasnim, po mom osobnom sudu i jedna i druga država nisu ni trebale ulaziti u ovakvo tužakanje. Na stranu i opravdani i ovdje više puta rečeni razlozi o tome da ma koja strana dobila potvrdu svog stava, u stvarnosti neće dobiti ništa.
Očigledno je da su i tužba i protutužba napravljene prvenstveno za domaću uporabu. Hrvatska je tužba pokrenuta 99. znači u vrijeme kada se opasno klimala prva HDZ-ova vlast, a u Haagu su stvari krenule naopako, pa je vladajuća garnitura željela skrenuti pozornost javnosti s tekućih problema i možda dodatno oslabiti tadašnju oporbu u naletu koja se zalagala za bolje međusobne odnose i suradnju u regiji. No, kako je ta ista oporba došavši na vlast povukla nekoliko nacionalno nepopularnih poteza (smjena zaslužnih generala, vezanje napretka Hrvatske prema EU s izvještajima haaškog tužitelja...) odgovaralo joj je nastaviti s tužbom ne bi li se, opet skrećući interes javnosti prema vani, nekako "nacionalno" obojila i pokazala da ipak vodi pro-hrvatsku politiku. Odgovoralao joj je i stalno jačanje radikala u Srbiji pa to u ono vrijeme nije ometalo zatopljavanje (postupno, ali ipak nekakvo) odnosa između nje same i postmiloševićevske garniture u Srbiji. Kako je druga HDZ-ova vlast od kraja 2003. nastavila sa sličnom politikom (dodatno omalovažavanje zaslužnika iz rata, bespogovorna suradnja s Haagom...) i njoj je odgovaralo s vremena na vrijeme skretati pozornost prema tužbi protiv Srbije ili plašiti domaću javnost eventualnim usponom radikala na vlast koji se prikazivao kao pitanje časa.
S druge strane u Srbiji (napominjem da pišem jednostrano - jer ne mogu u punoj mjeri pratiti srpske medije - , ali ne i zlonamjerno) su "nacionalna" pitanja bila zauzeta pregovorima oko statusa Kosova, pitanja Crne Gore, kao i radikalskom prijetnjom (ili "prijetnjom") pa nekakva opsežnija akcija oko protutužbe i nije mogla doći na red. I Đinđić i Tadić i Koštunica i Jeremić i... su mogli kupiti "nacionalne" poene na tim temama, a po pitanju Hrvatske negativnim stavom prema "Oluji".
Obje države su u međuvremenu kako-tako ojačale svoju poziciju: Hrvatska pristupanjem u NATO, a Srbija značajnim unapređenjem odnosa s Rusijom (ali i opipljivim rezultatima), nešto manje s Kinom, ali i zemljama EU. Stoga mi se (opet iz moje perspektive) trenutak srpske protutužbe doima prilično naivno odabranim i prilično neočekivanim potezom, jer mi se čini da je njezina pozicija umnogome bolja, ali još neutvrđena da bi išla na takav jedan korak.
Čini mi se da je protutužba više odgovor na hrvatsko priznanje Kosova, nego li na samu hrvatsku tužbu, a možda i odabir novog "instrumenta za dokazivanje nacionalne svijesti" budućih srpskih vlada, jer trenutačno sudovanje oko statusa Kosova može završiti bilo očuvanjem statusa quo (tj. Kosova izvan domašaja srpskih vlasti, ali sa "samo" 50-ak država koje ga priznaju /samo je u navodnicima obzirom na SAD, Francusku, Njemačku, Veliku Britaniju.../) što bi za Srbiju bila pirova pobjeda ili rješenjem kojim bi bilo omogućeno priznavanje Kosova od čitavog niza drugih država i eventualni primitak u UN, što bi po Srbiju bio veliki poraz, mada vjerujem da je srpska vlada realna po pitanju toga da joj je Kosovo za određeno razdoblje izmakunlo ispod nadležnosti i da ne postoji način (osim vojne akcije podržane od Rusije i Kine) da ga u dogledno vrijeme vrati pod istu.
No, osveta (strogo uvjetno govoreći) Hrvatskoj za Kosovo mi se čini prilično promašena, jer vjerujem da je srpska vlada također svjesna da je Hrvatska Kosovo priznala (čemu osobno nisam bio sklon) prvenstveno kao članica NATO-a, pa je teško očekivati da će kao članica NATO-a biti osuđena za nekakav stoljetni genocid. Točka optužnice po kojoj je Republika Hrvatska pravna nasljednica NDH je krajnje glupa (po strogo pravnoj osnovici onda bi se i Bosna i Hercegovina, pa prema tome i Republika Srpska mogle smatrati sljednicama NDH) i glavni prilog tvrdnji da je svrha protutužbe prvenstveno za domaću uporabu.
Hrvatska tužba možda ima kakvo-takvo opravdanje u tome da se njome želi riješiti sudbina nestalih kao i povrat kulturnog blaga odnijetog tijekom rata, ali bilo bi logičnije da se Srbiji predložilo stvaranje zajedničke međudržavne komisije koja bi riješila ta i takva pitanja koja su uostalom pravno nesporna - ako se neka slika ili statua koji su se do 91. nalazili u npr. Belom Manastiru danas nalaze u npr. Somboru, jasno je da ih je Srbija dužna vratiti, dok s druge strane, opet strogo pravno gledano, nije moguće utvrditi je li na Hrvatsku izvršila napad SFRJ, SRJ, Srbija i Crna Gora ili Srbija (mada je jasno da su usukobu bile Hrvatska i Srbija). Zbog propuštanja takve politike, Hrvatska danas mora ustrajati (zbog desetogodišnjeg protoka) na tužbi kojom ne može mnogo dobiti, ali kojom se nepotrebno kompliciraju međusobni odnosi. Ako se priznanju Kosova nije moglo umaći, tužbi i protutužbi jest. Isto tako i srpska vlada bi, po mom mišljenju, više učinila da je ventil za "nacionalne" teme zabavljanja javnosti našla u BiH ili Crnoj Gori gdje bi vjerojatno i požnjela više uspjeha.

Rečenica o Kosovu i međunardonom pravu - zorno svjedoči sama za sebe, što će Hrvatska ili Srbija postići.

Јасно је речено да се тужба подноси из разлога што хрвати своју нису хтјели повући.
Уколико би је повукли вјероватно би и Србија своју што ја лично не бих поздравио.
Треба "игру играти" баш како они то стално раде подло и прљаво,једно причати а
друго радити.
Нека кошта шта кошта али треба наметнути јасеновачку причу читавом свијету и
огадити онима који нису ватиканске увлаке за читав живот ријеч хрват.
www.jerusalim.org/cd/jasenovac/index_l.html


У принципу се слажем са твојим виђењем ситуације осим дјела гдје Хрватску не видиш
насљедником НДХ.
Територија НДХ није била у "својим" границама тако да све територије мимо тога курса су
биле окупиране или анексоване од стране НДХ.
1991 године Предсједник Хрватске (институција која представља државу на међународном
плану)Фрањо Туђман на мјесто замјеника Министра МУП-а поставио је члана владе из
времена НДХ који га је не знам чиме "задужио па је то морао" то направити.
Тим актом је Хрватска преузела насљеђе од НДХ.
Такође још много чинилаца Хрватску чини правним насљедником НДХ међу осталим и
говори још увијек Предсједника Хрватске по дијаспори до увођења "хрватске имиграције"
у све поре друштва.

Тужбе јесу контрапродуктивне али твоји или моји ставови се не питају...

Te "svoje" granice bi insinuirale postojanje NDH i prije okupacija ili aneksija, što nije slučaj. NDH je proglašena 10. travnja na cijelom prostoru koji je kasnije ušao u njezin sastav iz kojeg su pak ispali oni dijelovi prepušteni Italiji, Mađarskoj ili nacističkoj Njemačkoj u kasnijm pregovorima. No, važnije od granica držim nepostojanje legalnog statusa iste države pred današnjim međunarodnim tijelima. NDH je od država koje nisu sudjelovale u ratu priznala samo Španjolska, a od nesaveznica Hitlera samo Danska (koja je ipak imala svoju kvislinšku vladu).
Nadalje pravnu vezu između RH i NDH (u preambuli Hrvatskog ustava upravo stoji ta ograda od NDH i priznavanje ZAVNOH-a i AVNOJA-a te njihovih odluka) bi trebalo potvrditi postojanjem NDH kao međunarodnog pravnog subjekta koji se onda s ostalim članicama ex-YU udružuje u federaciju, što nije bio slučaj.



Ne znam ime tog čovjeka, ali to ne mijenja na stvari. I Kurt Waldheim je bio predsjednik Austrije, pa nitko stoga ne smatra Austriju sljednicom Trećeg Reicha, kao što nitko nije smatrao ni jednu od dvije Njemačke iako je bilo nemoguće da se se u birokratskom aparatu bilo koje od tri spomenute države ne nađe baš nitko tko je bio povezan s upravnim ili stranačkim aparatom Trećeg Reicha. Uostalom ne čini li ti se mjesto zamjenika ministra u vladi koja je potrajala svega nekoliko mjeseci malo prekratkim da bi poslužilo kao argument za RH kao nastavak NDH? Osobito u kontekstu da su daleko brojniji ministri i sam predsjednik pripadali kadrovim ex-YU i partizana?

RH je (strogo pravno gledano) mogla preuzeti nasljeđe NDH jedino na način da se npr. Tuđman računa kao drugi, a ne prvi hrvatski predsjednik, da se na isti način broje i vlade i ostalo, te jasnim naglašavanjem (u npr. spomenutoj ustavnoj preambuli) da je npr.  "RH nastavak oslobodilačke borbe ustaškog pokreta i NDH" i sličnim baljezganjima kojih nema.

Не желим све цитирати али ћу само неколико ствари изњети,и то:

u preambuli Hrvatskog ustava upravo stoji ta ograda od NDH i priznavanje ZAVNOH-a i AVNOJA-a te njihovih odluka

Тачно је да преамбула Хрватског Устава има тај цитат али га нисте примјенили,односно Хрватска
је прекршила тај дио Устава приликом оцјепљења.
СФРЈ по Уставу није створила нити Хрватска нити Србија нити једна од још четири Републике.
СФРЈ по Уставу (а који је прихватила и СР Хрватска) је створена вољом народа који су живјели
на том простору (да не цитирам комплет идеолошку борбу народа........).
Право на самоопредјељење па чак и оцјепљење су имали (по Уставу) само народи а не Републике.
То право сте игнорисали када сте српском народу одузели конститутивност и прогласили га
националном мањином.
Тиме се не можете позивати на ЗАВНОХ-е или АВНОЈ-е.(то је правна чињеница коју ви покушавате
игнорисати).

priznala samo Španjolska, a od nesaveznica Hitlera samo Danska (koja je ipak imala svoju kvislinšku vladu).

То не умањује постојање НДХ.

I Kurt Waldheim je bio predsjednik Austrije,

Само до тренутка док Југославија није потегла то питање у УН.

nitko stoga ne smatra Austriju sljednicom Trećeg Reicha, kao što nitko nije smatrao ni jednu od dvije Njemačke

Не знам како си дошао до тога закључка.И Аустрија и Њемачка су плаћале ратну одштету због
своје наци-прошлости тако да јесу насљедиле све од "Трећег рајха".

Tuđman računa kao drugi, a ne prvi hrvatski predsjednik,

Никакве редни број нема везе,већ шта ко представља.
Фрањо Туђман је као Предсједник представљао Хрватску као институција а не као приватно
лице.Сваки његов параф је параф Републике Хрватске и као такав има посљедицу да је његов
аутограм печат Републике Хрватске.
Његов говор да ли јавни да ли тајни је Хрватски говор и увијек када се другачије не наведе
он представља и значи званични став Републике Хрватске.

Osobito u kontekstu da su daleko brojniji ministri i sam predsjednik pripadali kadrovim ex-YU i partizana?

Процентуална заступљеност не мијењена чињеницу да је било.

Bolje da nisi, jer si napisao gomilu stvari koje nemaju veze sa mozgom.

FAIL.

Opet FAIL.
Zbog toga sam rekao da si napisao stvari koje nemaju veze sa mozgom. Ova dva poslednja citata su primer toga, jer neke svoje konstrukcije predstavljaš kao činjenice, a one to nikako nisu.

NE POSTOJI deo u optužnici u kome se tvrdi da je današnja Hrvatska naslednica NDH.
JASNO je rečeno da optužnica obuhvata događaje 1991.-1995.

Uz optužnicu, postoji dodatak koji je stavlja u istorijski kontekst. Taj dodatak se odnosi na genocid prema Srbima, Jevrejima, Romima, počinjen od strane vlasti u Zagrebu tokom 1941.-1945.
Taj dodatak postoji kako bi sudijama objasnio i pojasnio šta znači pominjanje Ustaša u periodu 1991.-1995. Objašnjava im zbog čega je element zastrašivanja Srba bilo i vraćanje simbola Ustaša...
Bez tog dodatka, sudije ne mogu shvatiti zbog čega se reaguje na crne košulje, na slovo U, nemaju pojma ni ko su Ustaše, genocid koji su ranije počinili, itd...itd...

Nikada ne treba zaboraviti ko je prvi tužio. Svi vi koji mislite da tužbe nisu način za rešavanje tih stvari, obratite se Zagrebu kao krivcu.
Srbija je od 2001. sve do pre neki dan tražila da se od tužbe odustane i nije htela da podiže kontratužbu. Proguglajte tekstove i saopštenja Vlade SRJ, Vlade SCG, kao i Vlade Srbije, pa ćete to i videti.
Traženo, tražno...ali, nije imao ko u Zagrebu to da sluša.
Onda su usledili ovi izbori za novog Predsednika Hrvatske, pa je Tadić hteo da sačeka da vidi kakva će biti reakcija novog predsednika. Međutim, pre neko veče na TV duelu, oba kandidata koji odoše u drugi krug su rekli da se od tužbe neće odustati.
Tada Srbija odlučuje da se onda nema više šta dalje čekati ( jer i novi Predsednik Hrvatske to neće promeniti, bez obzira koji od njih dvojice pobedi ), jer rok za podizanje kontratužbe ističe krajem marta 2010. godine.
Zato se Sudu šalje kontratužba.

Потпуно са слажем са тобом уз додатак,да ће се неке ствари радити не само да
би се судијама објаснило српско не повјерење,већ повезаност тадашње и
садашње Хрватске.

Историјски контекст:

- Наш правни тим, у ком су били ангажовани највећи стручњаци из области права и историје, од новембра 2008. радио је на доказивању историјског контекста и повезаности злочина из Другог светског рата и догађаја из деведесетих. Ми смо неколико пута до сада понудили Хрватској да се та ствар реши ван суда, али сада смо решени да цео свет сазна шта се дешавало у Хрватској. Ми смо сада у једнаком правном положају са Хрватском, али имамо јаке адуте. Историјски контекст се доказује посебним анексима, тако да не постоји могућност да суд не прихвати те наше тврдње под изговором да међународни суд није постојао у време тих злочина.
Како каже за Пресс извор из Владе Србије, упркос томе што је Хрватској остављена могућност да се тужбе обострано повуку, у врху српске власти су одлучни да се светској јавности први пут документовано представе злочини чињени над Србима, не само током операције "Олуја", већ и за време Другог светског рата.
То што није (бар тако кажу)правна насљедница не значи да се неће доказати.

Nizko ne negira njezino postojanje, nego njezin pravni stauts. Dakle slažem se da je glupo stavljati navodnike i ono tzv. kada je NDH djelovala i imala svoje institucije, ali to ne mijenja na činjenici da je njezin pravni status držan ilegalnim pa stoga i nije sudjelovala na mirovnoj konferenciji u Parizu.


Ali je on mandat odradio do kraja. Propalo mu je mjesto glavnog tajnika UN-a, ali ne i karijera u Austriji. No, to je ionako sporedno. Poanta je u statusu Austrije.


Austrija je tek u posljednjim desetljećima počela laćati nadokandu Židovima. U Njemačkoj je također praksa da odštetu plaćaju tvrtke koje su se koristile radnom snagom. Govoreći o pravnom statusu treba uzeti u obzir i interim od 1945.-1949. kada su stvorene dvije njemačke države. U pravnom pogledu to je značilo stvaranje novih država, a ne obnovu Trećeg Reicha. Naravno da je riječ o jednom te istom prostoru ili o jednoj te istoj državnosti (ako državnost shvatimo kao posjedovanje države od strane jednog naroda), no pravno pitanje sljedništva je često nešto sasvim drugo - osobito u slučajevima gdje nema neprekinutog vremenskog kontinuiteta - npr. Treći Reich -> Njemačka ili NDH -> RH.


Što se govora tiče, ne postoji javni govor predsjednika Tuđmana u kojem bi izjednačavao RH s NDH. Što se zastupljenosti tiče, bilo bi dobro da nađeš ime tog zamjenika, jer koliko je meni poznato (a ne tvrdim da sam apsolutno u pravu) kabinet NDH je ili zarobljen i osuđen na smrtnu kaznu od vlasti nove Jugoslavije ili su poumirali u emigraciji.

-----------------------------------------------------------------------


Dobro, stavka, pojašnjenje...štagod. Ne postoji pravni slijed između NDH i ustaškog režima i Republike Hrvatske i njezinih institucija 1941.-1945. Ustaše su, pravno gledano, bili politički pokret, saveznici nacističke Njemačke itd. itd. koji nemaju nikakav legalan status, niti su na ikoji način povezani s modernom RH.
Koketiranje s ustaštvom, glorificiranje istog od strane pojedinaca i grupa u današnjoj RH su stvari koje, opet pravno gledano spadaju u domenu vlasti i policije RH da ih spriječe i onemoguće - poanta je u tome da ustaštvo ne predstavlja službenu ideologiju nijedne od vlada RH od 1991. na ovamo i u tom i takvom kontekstu držim taj argument kao pravni argument glupim.

Što se pak tiče moralne, nacionalne, pojedinačne krivnje Hrvatske ili Hrvata za događaje od 1941.-1945. to je sasvim drugo pitanje kojim se sud ne bavi i takvom kontekstu sam i pisao.