Hitler "štucovao" brkove po naredjenju



Čovek koji je planeti naneo najviše zla u njenoj istoriji, Adolf Hitler najprepoznatljiviji je bio po svojim "štucovanim" brčićima, medjutim, kako su pokazala najnovija istraživanja, lider Trećeg rajha taj stil negovao je samo zato jer je slušao naredjenja svojih oficira u Prvom svetskom ratu.

U jednom zapisu koji je pronadjen ove godine, a čiji je pisac Hitlerov saborac Aleksander Frej, navodi se da je kasnije aspolutni gospodar života i smrti u Nemačkoj "štucovao" brkove po naredjenju nadredjenih oficira.

Hitler je prethodno negovao nešto slobodniji, "pruski" stil brkova, ali je morao da ih sredi, jer nije mogao lepo da stavi gas masku na lice, inače često korišćenu u to vreme zbog britanskih napada bojnim otrovima.

"Bled, visok čovek pao je u podrum, nakon što su prve granate zasule naše rovove. To je bio vojnik Adolf Hitler, koji je tada imao guste brkove, koje je kasnije morao da skrati zbog gas maske", stoji u svedočanstvu koje je napisao Aleksander Moric Fraj, koji je služio vojsku zajedno sa Hitlerom.

Štucovanje brkova, medjutim, nije ga spasilo 1918. godine, kada je u britanskom napadu bojnim otrovom privremeno izgubio vid.

Izvor: MTS-Mondo

 

nije ih stucvao koliko i u drugom ratu tek je kasnije dodatno stucovao brkove

Slazem se da je Hitler lepa tema i da je treba obnavljati. Da li je neko čitao knjigu "Ljubavni život velikih diktatora"? U kojoj se može saznati i uzrok kako i zašto je postao takav kakav je bio, ne bih rekla da je bio klošar ali da je u svom momačkom životu provodio dane u raznim bordelima je činjenica, da mu se u glavi napravio preokret još kao detetu ,jer kako piše jako je teško podnosio činjenicu da mu je majka bolesna i da ih je otac maltretirao ,a da je on bio prisutan isto tako da je još teže podneo smrt svoje majke kao i to da je lekar koji je lečio njegovu majku bio jevrejin koji ga je razočarao jer je verovao da on može da je izleči, posle čega u momačkom životu "gluvari " po ulicama i bordelima i na razne načine se sreće sa poteškoćama i preprekama životnim. Ipak je postao veliki uprkos svemu!!!!!!!!!!

Ne bih se bas slozio da je postao velik,obelezio je ljudsku istoriju u negativnom kontekstu,njegova politika je dovela do stradanja oko 50.000.000. ljudi......tako da,po meni,to nije odlika "velikih"......

Naravno da nije velik onaj ko dovede do tako velikog broja stradalih , mislils sam velik u odnosu na ono što je bio , jedan obični moler kratkih pantalona koji je svoju zaradu trošio na prostitutke i uglavno glzuvario po ulucama dok se nije zarazio sifilisom pa počeo da troši na lečenje , ipak neko ko je nula dostigne da bude istorijska ličnost ,pa makar i u negativnom smislu , zar ne misliš da se uglavnom neko ko je strog ba bilo to pozitivno ili negativno uvek ga svi porede sa Hitlerom.

Mislim veliki jer spada u velike zlotvore XX veka.

najjace je kad je jedan jevrejski atentator ubio atašea nemačke ambasade a Hitler odredio da nemački Jevreji plate milijardu maraka odštete

Vidim da je pocetni tekst bas ozbiljne duzine, tako da cu ga procitati kad budem imao vise vremena.
Zna se da je Hitlera doveo krupni kapital na vlast - pre svega engleski i americki. Na njegove ideje je uticao u velikoj meri najpoznatiji industrijalac Ford, prema kome je mozda i Rotsild naivan. A Rotsild je ako se ne varam... Jew
Zanimljivo da nema dezurnog ideologa da nam malo razjasni, osim ako on pre nije bio "gebels"

A sto se tice brkova - kao i frizura i svastika - cist dizajn i to veoma ubedljiv. Rece lik iz benda White Stripes da je najjaca kombinacija boja crveno-belo-crno - od Coca Cole do kukastog krsta

Priča o porodici Rotšild


  Bankarska dinastija Rotšild finansijsku moć i planetarni uspeh postigla je zahvaljujući blagovremenim i tačnim informacijama. Sinovi osnivača loze – Majera Amšela Rotšilda, raspršeni po celoj Evropi u drugoj polovini 18. veka, umeli su dobro da unovče ekonomske i političke vesti do kojih su stizali brže od svih ostalih. Takođe, sklapajući brakove isključivo „u krugu porodice”, osigurali su dugovečnost i lojalnost moćnoj lozi.
      Priča o Rotšildima počinje u jevrejskom getu u Frankfurtu, pre više od dva veka. Slavnu bankarsku porodicu zasnovao je Majer Amšel Bauer, koji je rođen 1743. godine u porodici jevrejskih trgovaca, na čijoj je radnji bio okačen veliki crveni štit ( otud i ime porodice – crveni štit, na nemačkom rotšild ) po ugledu na simbol jevrejskih revolucionara u istočnoj Evropi.
      Na nagovor oca, Majer je nekoliko godina proveo na školovanju za rabina, ali je ubrzo postalo jasno da su mu od božije misije mnogo bliže svetovne vrednosti. Po povratku u Frankfurt, posvetio se numizmatici i zahvljujući poznavanju starog kovanog novca, uspostavio je korisna poznanstva sa predstavnicima aristokratije. Jedno vreme radio je u menjačnici u Hanoveru, a zatim je od ušteđevine započeo sopstveni menjački posao u rodnom gradu.
      Prepoznajući značaj amblema koji je godinama krasio očevu radnju, Majer Amšel Bauer menja prezime u Rotšild. U to vreme se oženio i dobio je pet kćeri i petoricu sinova, koji će ustoličiti bankarsku imperiju Rotšildovih: Amđela, Solomona, Natana, Kalmana ( Karl ) i Jakoba ( Džejms ). Jedan od najbogatijih nemačkih kneževa upamtio je Rotšilda iz poslova otkupa starog novca, kao pouzdanog i inteligentnog poslovnog čoveka i 1801. godine mu poverava funkciju dvorskog agenta. Dodatnih zamah njegovim uspesima daje poznanstvo sa princem Vilhelmom IX od Hesena, čijom ljubaznošću je učestvovao i na skupu slobodnih zidara u Nemačkoj.
      Domišljati princ zgrtao je gomile para „pozajmljivanjem” nemačkih trupa svakoj naciji koja je to sebi mogla da priušti, a Rotšild je postao njegov lični bankar u ovim „rent-an-army” poslovima. Kada je princ Vilhelm zbog političke nestabilnosti izbegao u Dansku, ostavio je 600.000 funti ( tada je ta suma imala vrednost 3.000.000 dolara ) u Rotšildovu banku na čuvanje. Sin Natan sa ovim novcem odlazi u London, gde otvara banku i višestruko uvećava ovu sumu pozajmljujući novac vojvodi od Velingtona, koji je na taj način finansirao svoje vojne pohode.

      Pored zajmova lokalnim vlastima, Rotšildi su svoje enormno bogatstvo uvećali i ilegalnom prodajom zlata, koje je trebalo da služi za osiguranje. Majerovi apetiti rastu, i on odlučuje da svom bankarskom poslu da internacionalni predznak, pozajmljujući novac državama. Osniva bankarske kuće u velikim evropskim gradovima, a na čelo svake od njih odlazi neki od sinova – Natan odlazi u London, Amšel je poslat u Frankfurt, Solomon u Beč, Karl u Napulj, a Džejms u Pariz.
      Rotšildovi su se specijalizovali za „proizvodnju” novca i odgovorni su za stvaranje međunarodno povezanog tržišta, a umešali su i prste i u nastanak nacionalnih banaka mnogih evropskih država. Postoje brojne indicije da je ova porodica imala presudan uticaj na razvoj krupnih istorijskih događaja.
      Rotšildi nikada nisu zaboravljali zlatno pravilo ljudske prirode: „Zavadi, pa vladaj”. Nije bila retkost da finansiraju obe strane u ratnom sukobu, iz koga su po pravilu izlazili kao jedini pravi pobednici i sa ogromnim bogatstvom.
      Da je Amšel Majer Rotšild odavno shvatio principe na kojima svet počiva pokazuje i sledeća njegova izjava: „Dajte mi da kontrolišem novčane tokove u zemlji, i nije me briga ko pravi zakone”.
      Pripadnici jedne od najbogatijih porodica na planeti voleli su da se hvale da nisu prekinuli saradnju sa svima sa kojima su poslovali od Francuske revolucije naovamo.
      Drugi su svedočili o ogromnoj moći koju su Rotšildovi crpeli iz povereničkih poslova. Čuveni Oto fon Bizmark rekao je da Rotšildi slobodno mogu da se nazovu vlasnicima Nemačke. Istisnuvši Englesku nacionalnu banku na sličan način su „zagospodarili” i Ujedinjenim kraljevstvom, postajući ekskluzivni poverioci kraljevske loze i njihovih poseda. Rotšildi nikada nisu demantovali glasinu da su jedina jevrejska porodica koja poseduje papu i Vatikan. Jedan od savremenika Rotšildovih i hroničar tadašnjih zbivanja u Evopi opisao je Majera Amšela sledećim rečima: „On je Jevrejin svih bogataša i krunisanih glava sveta i nekrunisani car svih njih, zajedno sa Jevrejima, a i sa onima koji to nisu!”
      Osnivač porodične imperije dobro se pobrinuo da svekoliko bogatstvo ostne u krugu porodice. Nekoliko dana pre smrti, septembra 1812. godine, napisao je testament kojim je do detalja precizirao kako će se postupati sa porodičnim bogatstvom. Prema testamentu imovinom nadalje upravljaju sinovi, a muškarci imaju pravo da učestvuju u biznisu. Svi ppodaci o porodičnom blagu i stanju na računima moraju se čuvati u strogoj tajnosti. Onaj član porodice koji se drzne da ovo pravilo prekrši, biće lišen nasledstva. Nakon smrti utemeljivača loze, upravljanje poslovima preuzima izuzetno sposobni sin Natan.

      Vaterlo prevara

      Engleska i Francuska bile su u ratu i bitka kod Vaterloa 1815. godine bila je od presudnog značaja. Ukoliko bi komandant francuskih vojnih trupa, Napoleon Bonaparta, pobedio englesku vojsku pod vođstvom vojvode Velingtona, ništa više ne bi moglo da ga zaustavi u osvajanju čitave Evrope. Bankarima je bilo jasno koliko je ova bitka značajna, a Natan Rotšild pre svih je saznao njen ishod. Naime, Rotšildovi su već tada imali razvijenu mrežu trgovačkih agenata u najvažnijim evropskim gradovima, koji su snabdevali „bazu” podacima o mogućim previranjima na dvorovima i odnosima među državama. Rotšildovi kuriri bili su tako efikasni da su informacije o važnim događajima u pojedinim regijama stizale brže do čelnika porodice Rotšild nego do vladara čija je država u te događaje bila umešana. Znak prepoznavanja među „obaveštajcima” bila je crvena torba, koja im je ujedno omogućavala prelazak preko granica bez zadržavanja. Vesti koje su prenosili Rotšildovi glasnici „upravljale” su berzom i cene mnogih artikala formirale su se upravo na temelju ovih dragocenih informacija.
      Vest o ishodu bitke kod Vaterloa bila je od neprocenjive vrednosti. U igri su bili veliki novac i imovina, pa su Natanovi agenti sa obe strane linije fronta s velikom pažnjom pratili situaciju na terenu. Kasno poslepodne 15. juna 1815. godine Rotšildov glasnik pojurio je u Englesku sa zlata vrednom informacijom. Nakon kratke analize vesti pristiglih sa fronta, glavešina Rotšildovih kreće put londonske berze. Hladan i pronicljiv čovek, bez trunke emocija i ledenog pogleda, kako pojedini savremenici opisuju Natana Rotšilda, smireno je dao nalog svojim berzanskim agentima da počnu da prodaju engleske obveznice ( konsule ). Dok je Natan nemilice prodavao konsule, čija je vrednost iz momenta u momenat drastično opadala, na berzi je zavladao haos. Prisutni su najpre šaputali, a zatim su počeli da uzvikuju: Rotšild zna, on sigurno zna! Englezi su izgubili kod Vaterloa!
      Ljudi su pohitali da se oslobode tek kupljenih «bezverednih» konsula i papirni novac zamene za srebro i zlato. Nakon nekoliko sati posmatranja ove sudbonosne trgovine, Natan Rotšild je još jednom diskretno dao znak svojim agentima, koji je ovaj put bio sasvim drukčije prirode. Kao po komandi, desetine berzanskih agenata krenulo je u kupovinu odbačenih konsula po bagatelnoj ceni. Ubrzo potom stigle su i zvanične vesti sa fronta: Engleska je pobedila kod Vaterloa. Engleskim obveznicama vrednost je vrtoglavo porasla, a bogatstvo porodice Rotšild uvećano je za oko 20 puta.
      Ovoga puta Rotšildovi su čitavo carstvo držali u šaci!

Kako da nije bio veliki? Vidis da se borio za ocuvanje zemlje jer da nije pobio tih 50 miliona ljudi, koliko bi do danas bilo vise ljudi na Zemlji