А што ти рецимо не би скочио до Сурчина и купио авионску у једном правцу за... па било где?

Mogli bi recimo za pocetak Vojvodjansko Srpska konfederacija.

Ma ajде молимте  Чанак жели да Војводина буде на нивоу републкике како би он и његови партијски комесари имали функције (министри, секретари, директори агенција, управни одбори) и како их Бг не би контролисао да могу неометано да клепају. Каква црна независност, па то је у старту осуђено на пропаст.

Србија и Фрушка Гора. 

Doktorka i železničari „zalutali“ na salaš
V. Spasić | 25. 07. 2010. - 00:02h | Komentara: 11

Na gala prijem u Salašu 84, uz divljač i švedski sto Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnica Srbije“ planirao je u proleće 2008. da potroši 670.000 dinara.
Na Salašu 84 kažu da ih niko nije ni pismeno, ni usmeno obavestio da se sve otkazuje

Večera je u poslednji trenutak otkazana zbog smrtnog slučaja, a trebalo je da dođu direktorka Zavoda, domaćin dr Ljiljana Šević, bivši generalni direktor ŽS Milanko Šarančić, sa saradnicima, pa ministar i lider Nove Srbije, pa viđeniji članovi DSS...


Slučaj je hteo da prijema ne bude, a pomenuti Zavod ostao je bez uplaćenog avansa od 300.000 dinara.
 

Ljiljana Šević i Milanko Šarančić

– Tražili su sve najbolje, svečani prijem, koji smo do tada organizovali samo nekoliko puta – za egipatsku ambasadu, Vladu i Skupštinu. To je naša nabolja i najskuplja usluga, organizuje se sve u belom, na otvorenom uz obavezne tamburaše. Na meniju su bili vojvođanski specijaliteti, divljač, 20 vrsta salata, razne pite, sve servirano na švedskom stolu od 25 metara – pričaju na Salašu 84.


Vojvođanski salaš je ekskluzivna lokacija za dobar provod, iće, piće i opuštanje. Koriste ga ambasade, strana preduzeća, a omiljeno je mesto bogatih i poznatih. Nije jasno gde se u svemu ovome pronašao Zavod za zaštitu zdravlja železničara koji se uglavnom finansira iz budžetskih sredstava.


– Sve je otkazano zbog smrtnog slučaja – kaže Ljiljana Šević, direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnica Srbije“, i dodaje da je povod bila proslava jubileja, 124 godina od osnivanja ove institucije. Na pitanje da li godišnjica zahteva ovako skupu i luksuznu proslavu, ona je rekla da nije učestvovala u donošenju odluke o organizovanju večere.


– Bila sam na putu, pa su me kasnije obavestili. Ideju su osmislili pomoćnica direktora zadužena za Novi Sad, šef finansija i predsednik Upravnog odbora Zavoda. Ne razumem u čemu je problem, novac je obezbeđen iz naših izvora, ne iz budžeta – rekla je direktorka. Na konkretno pitanje da li je bilo neophodno potrošiti toliko para na takvom mestu, ona je ćutala nekoliko trenutaka, a onda rekla: „Nemam komentar, najbolje da pozovete Radmilu Iđuški, pomoćnika direktora.“


Iđuški, pomoćnica direktorke Zavoda zadužena za Novi Sad, rekla je da to nije njena ideja.


– Meni je naloženo da se dogovorim na licu mesta zato što su želeli da proslava bude u Vojvodini – rekla je Iđuški, ali nije htela da otkrije ko joj je to naložio.
Od dobre zabave na račun državnih para sve se u međuvremenu izrodilo u sudski spor, jer je Zavod, odnosno Železnice Srbije, kao osnivač pokrenuo spor da se uplaćeni avans vrati jer prijema nije ni bilo.


Na Salašu 84 kažu da ih „niko nije ni pismeno, ni usmeno obavestio da se sve otkazuje“ „Nije problem da se prijem otkaže ali to mora da nam se javi ranije. Nisu nam se javili pa ne mogu da traže da im se vrati avans“, objašnjavaju na Salašu 84, i dodaju da za 6-7 godina rada nikada nisu imali sličan slučaj, gostima se pruža više od dogovorenog i zato su prezadovoljni.

Blic