Hiljadu zastava lepršalo u čast LSV i Vojvodine :: Politicki ~ Geopoliticki forum

DUŠAN KOVAČEV: 20 PITANJA ZA ROĐENDAN ČANKOVE LIGE
četvrtak, 15 jul 2010 00:52
Možda se u Vojvodini nekada i živelo gore pre ili pošto su na vlast došli autonomaši, ali nikad život u Vojvodini nije imao rđaviju perspektivu nego sada, kad je Vojvodina „autonomnija nego ikad“

1nenad-canak-2009. Di su naši novci? Autonomaši su s pravom postavljali ovo pitanje skoro dve decenije. Ali, od kada su ušli u vlast i od kada je Vojvodina „ponovo autonomna“, prestali su da postavljaju to pitanje. Oni sada znaju „di su naši novci“, ali nam ne kažu. Tokom zadnjih deset godina se lepo živelo, kad su prodavane „društvene“ fabrike i „društvena“ zemlja. Međutim, „naših novaca“ za nas i dalje nema. „Ekonomska eksplozija“ se zaustavila baš onda kad su autonomaši došli na vlast, a „novaca“ u Vojvodini je nestalo baš kad je usvojen Korhecov statut.

2. Di je sad naše vojvođansko žito? A vikali su čitavu jednu deceniju: „Ne dam naša vojvođanska žita!“ Autonomaška vlast koja sada vlada Vojvodinom, danas ne pominje kojim tempom u Vojvodini opada površina zasejana pšenicom. Paorske porodice su izumrle ili propale, a zadruge se raspale. Brojne prodate njive stoje pod vodom ili u parlogu. U godini kad je usvojen Korhecov Statut i kad je „Vojvodina autonomnija nego ikad“, najmanje je njiva zasejano žitom. Pokrajinskoj Vladi ne pada na pamet da pomogne ratarima koji trpe štetu zbog poplava, pošto odvodnjavanje Vojvodinavode nisu uspele da uspešno obave. Ratari nemaju nikakvu korist od pokrajinske autonomije, kad autonomaška Vlada ima „novaca“ da planira razvoj pokrajinske diplomatije, ali nema za njih?

3. Di su novci od prodaje drušvenih firmi? Tolike Vojvođanske firme su prodate, toliko se govorilo o „privatizaciji kao spasonosnom rešenju“. Radnici se bune protiv privatizacija, na njihove oči nove „gazde“ upropašćuju fabrike koje su oni stvarali i razvijali. Nove „gazde“ razvlače sve što vredi iz privatizovanih fabrika koje propadaju. Autonomaši danas kad su u vlasti ne traže od svojih koalicionih partnera da „stave tačku na pljačku“. Zaklinjali su se u „onu Vojvodinu“ iz doba SFRJ, a narod u Vojvodini pod njihovom vlašću nije dobio nešto od društvene svojine koju je vlast nasledila od „one Vojvodine“, a Milošević je nije uništio. Autonomaške vlasti ništa od imovine nisu vratile ni naslednicima onih kojima su vlasti „one vojvodine“ otele kapitale posle 1945. godine. Naprotiv, mnogo toga je rasprodato, „miloševićevim tajkunima“ i strancima, a „radni čovek i građanin“ nije dobio skoro ništa. Od kad učestvuju u vlasti, niko u LSV se zbog toga nije bunio. Većina „privatizovanih firmi“ radi loše ili nikako, a autonomaška Vlada samo najavljuje „razvojne projekte“ i „ulaganja, koja će da unaprede proizvodnju. U stvarnosti - niti „razvoja“, niti „ulaganja“, a Liga ćuti.

4. Zašto se sad ne živi bolje, iako je narodu obećan bolji život „kad Vojvodina opet bude autonomna?“ Danas su sve retki oni koji mogu mirne duše da ode na letovanje, da sastavi porodični budžet od prvog do prvog, da planiraju porodicu. Natalitet u Vojvodini je niži nego u doba Miloševića. Iz Vojvodine je za poslednjih deset godina otišlo više mladih nego u doba Miloševića. Autonomaši više ne prebrojavaju narodne kuhinje i sirotinju. „Socijaldemokrate“ ne reaguju kad u Vojvodini radnici štrajkuju glađu. Radničkih štrajkova glađu nije bilo u Vojvodini u doba Miloševića. Pojavili su se sad, kada je Vojvodina „autonomnija nego ikad“. A svojevremeno su govorili da je „postojanje siromaštva dokaz nesposobnosti vlasti.“

5. Da li je ikad bilo manje zaposlenih u Vojvodini? Oni koji su i koji će tek izgubiti posao sada, pošto je Vojvodina „autonomnija više nego ikad“ teško mogu igde da se zaposle. U Vojvodini ikada nije bio manji udeo zaposlenih u proizvodnji nego danas. Teško da je u Vojvodini bilo manje zaposlenih nego danas, kada socijalne službe brišu nezaposlene na svojim spiskovima. Autonomaške vlasti skrivaju koliko je stanovnika u Vojvodini danas stvarno zaposleno. Ne zna se koliko ljudi u Vojvodini živi od svoga rada. „Socijaldemokrati“ ne navode za koliko se umanjio broj zaposlenih u Vojvodini tokom njihove dvogodišnje borbe za usvajanje Korhecovog statuta. Oni ćute i o činjenici da je u Vojvodini samo oko 10% stanovnika zaposleno. LSV ne komentariše ogromne stope nezaposlenih u vojvođanskim opštinama, koje rastu proporcionalno udaljenosti tih opština od Novog Sada. „Socijaldemokrati“ ne demantuju fantastične priče novosadske Vlade o „zapošljavanju desetina hiljada Vojvođana“ na javnim radovima, iako autonomaške vlasti „nisu kadre“ da zaposle ni dve hiljade ljudi za godinu dana. Prećutkuju i izvesnu mogućnost da buduća nezaposlenost može biti još veća, jer mogu da presahnu izvori kreditnog zaduživanja kojim se obezbeđuje rast privrede. Autonomaškim „socijaldemokratama“ ne pada na pamet nikakva mera socijalne politike, kojom je moguće zbrinuti nove hiljade nezaposlenih ako se nađu na vojvođanskim ulicama. Ogroman je broj građana i seljaka u Vojvodini, koji su ostali bez posla i prihoda, a koji mogu da nađu angažman na povremenim i privremenim poslovima u „Kući velikog brata“?

6. Zašto se sada u Vojvodini najviše isplati članstvo u partiji na vlasti, život na veresiju, nada u kredite i donacije? Savremeni autonomaški političari stalno govore o „donacijama“, „aplikacijama“, „kreditima“ i „investicijama“ koje donose „strane novce“. Međutim, u Vojvodini, „autonomnijoj nego ikad“ običan čovek danas jedva sastavlja kraj s krajem. Malo je danas uspešnih menadžera. Socijaldemokrate se ne sećaju više ni šta znači reč „radnik“. Njihovo učešće u autonomnoj vlasti ni malo nije doprinelo da običan čovek u Vojvodini živi dobro od vlastitog rada. Malobrojni radnici u Vojvodini danas žive loše. Njihov broj opada. Ako nezaposlenost nastavi da napreduje, kao što je napredovala za dve godine autonomaške vlasti, teško da će se bolje zarađivati. Retki su danas u Vojvodini „autonomnijoj nego ikad“ koji mogu da se zaposle mimo partijske podobnosti, protekcije, nepotizma ili mita. Liga ćuti o autonomamškoj „politici zapošljavanja“, koja naziva „zapošljavanjem“ besplatno volontiranje. Nikad nisu pokušali da prebroje koliko je nezaposlenih autonomaška politika zapošljavanja zaista trajno zaposlila. Koliko je partijaša među zaposlenima, koliki je broj bilo čijih partijaša među zaposlenima, niko se ni ne usuđuje da kaže. Niko iz Lige ne sme ni da razmišlja o tome da se politika zaduživanja uvek završava katastrofalno i beskućništvom.

7. Otkud u Vojvodini ponovo spahije? Kostić, Nicović, Mišković, Beko.., zatim tu je i „Agrokor“ Ivice Todorića i mnogi drugi, neznani i znani. Ligaši, nisu nikad prebrojali koliko je jutara „naših njiva“ bud-zašto rasprodato novim vojvođanskim spahijama. Nisu ništa učinili protiv toga, kad su u Vojvodini „naše njive“ rasprodavane Miloševićevim tajkunima i strancima. U Vojvodini je danas sasvim redovna stvar da jedan čovek ili firma ima više od 10.000 jutara zemlje, a najveći ugarski spahija u istoriji ove teritorije (grof Čekonjić) imao tek oko 7 hiljada jutara zemlje. U doba trajanja Jugoslavije oduvek postojao „zemljišni maksimum“ kao mera zaštite zemljoradnika od monopolista. Čak je i kralj Aleksandar zaštitio zemljoradnike propisujući maksimum od 500 jutara, a na nacionalizovanu zemlju je naseljavao sirotinju. Za deset godina ne postoji ni jedno jedino selo kojeg su autonomaški političari u Vojvodini naselili, ikakav „agrar“ kojeg su podelili bezemljašima. S druge strane, ogroman je broj privatizovanih poljoprivrednih firmi koje su propale. Svojevremeno je ministarka poljoprivrede izjavila kako ona“uopšte ne zna sa koliko obradive zemlje raspolaže država“, a autonomaši nisu reagovali. Autonomaši, sa ligašima na čelu rado pevaju „ja sam rođen tamo na salašu“, savršeno ignorišući činjenicu da je vlast „one Vojvodine“ otimala zemlju i radilo salašarima, uterivala ih u zadruge, pljačkala im prinose, rušila salaše, uništavala privatna poljoprivredna gazdinstva, a preostale danas guši monopolistički položaj novih spahija?

8. Da li je izvoz iz Vojvodine ikad bio manji? Vojvodina izvozi tek nešto kukuruza, sireva i podnih obloga i lekova za inostranstvo. Od kad su autonomaši na vlasti, poljoprivreda Vojvodine ne izvozi meso i mleko od kad ste vi na vlasti. U LSV nisu zabrinuti ni zbog toga, niti im išta pada da se takvo stanje izmeni. Liga od Vlade nikada nije zahtevala nikakvu protekcionističku meru kojom bi se olakšao izvoz ili zaštitio poljoprivredik u Vojvodini.

9. Zašto niko nije pitao narod da li se slaže sa Korhecovim statutom Vojvodine? LSV i ostali autonomaši su izrekli mnogo zamerki na referendum kojim je usvojen Ustav Srbije 2006. godine. Bezbroj puta su ponovili kako „Ustav Srbije u Vojvodini nije prošao“. Međutim, sasvim protivno ispoljenoj demokratskoj principijelnosti prema Srbiji, pristali su da bez referenduma bude usvojen Korhecov statut Vojvodine. Nisu tražili da na referendumu pitaju građane i seljake u Vojvodini o najvišem aktu vlasti autonomne pokrajine. Šta više, uoči izbora na kojima ne narod birao ovu vlast, krili su da se priprema ovakav akt. Sasvim su prikrili od naroda nameru da radikalno menjaju položaj Vojvodine. Čak su tokom javne rasprave ligaši govorili kako su protiv Korhecovog statuta, a zatim su u Skupštini glasali za njega. Liga nikad nije zahtevala da se demokratski, neposredno utvrdi narodne volja o Korhecovom statutu, iako u imenu i u programskim dokumentima već dve decenije koristi reč „demokratija.“. Narod Vojvodine bi masovno proslavio usvajanje Korhecovog statuta, da je unjvajanje ovakvog akta zaista „u interesu Vojvođana“. Međutim, nije. Policija je hapsila srpske omladince koji su izašli da protiv Korhecovog statuta protestuju, a od policije je jedan funkcioner LSV tražio da „hapsi izgrednike“. Ligaš tražio od Miloševićevog saborca da hapsi Novosadsku decu!

10. Zašto ligaši vladaju Vojvodinom u društvu sa Miloševićevim Socijalistima? Do juče su govorili da su nam „Milošević i njegovi socijalisti krivi za sve“, a sada Liga u koaliciji sa SPS-om vlada Vojvodinom. Danas vladaju Vojvodinom sa onima za koje su tvrdili da su nas uveli u rat i da su odgovrni za sankcije i sve nedaće, čak i za bombardovanje iz 1999. godine. Sami su ušli u tu koaliciju, niko ih nije terao.

11. Šta je to „Socijaldemokratsko“ u Ligi? Socijaldemokratska orijentacija podrazumeva bavljenje radničkim pravima, socijalnom zaštitom, problemima zaposlenosti i privrednog razvoja, društvenog standarda. Od svega ovog Liga se suštinski ne bavi ničim, a u svakom slučaj uima rezultate koji pokazuju nebrigu. Ligaški lider javno nastupa kao gost u TV šou programima, a nema ga tamo gde mogu da se reše socijalna pitanja. Intenzivno se bavi estradom, iako je socijaldemokratiju proglasio za svoju ideologiju i ideologiju lige. Iz njegove političke prakse da se zaključiti kako je socijaldemokrtija u stvari „intriga, trač i pikanterija“?

12. Zašto Ligi ne smeta gomilanje funkcija autonomaških političara? Mnogi javni funkcioneri u Vojvodini grabe se za funkcije. U Vojvodini, „autonomnijoj nego ikad“, dans je sasvim redovna pojava da pokrajinski poslanik, hoće da ostane i republički. Vojvođanski poslanici se danas grabe da zadrže što više nakupljenih javnih funkcija. LSV nema stav prema ovome. Mnoštvo plaćenih funkcija u raznim upravnim odborima javnih fondova i preduzeća obavljaju javni funkcioneri u Vojvodini. „Socijaldemokrate“ o toj grabeži ćute, iako bi bilo logično da se protiv toga bore. Autonomaši ne pamte kako se pre dvadeset godina, upravo zbog jagme političara za funkcijama, protiv „foteljaša“ digao sav narod u Vojvodini. Današnji autonomaški političaru brukaju Vojvodinu svojom grabljivošću, čime „Srbijancima“ daju primer grabljivosti za vlast?

13. Zašto je poljoprivreda u sunovratu baš kad je Vojvodina autonomnija nego ikad? LSV, kojoj je na rečima i na papiru toliko stalo do vojvođanske poljoprivrede, mirne duše je pristala na jednostranu primenu SSP-a, zahvaljujući čemu je tržište Vojvodine preplavljeno konkurentnijom i subvencionisanom robom iz EU. Liga više ne zahteva da se vojvođanski poljoprivrednici zaštite i ćuti o nedostatku subvencija za mala poljoprivredna domaćinstva. LSV se nikad nije potrudila da se postigne pristojna otkupna cena za poljoprivredne proizvode. Mleko koje se danas koristi u Vojvodini velikim delom potiče od zastarčenih zaliha mleka u prahu iz EU koje se uvozi.

14. Zašto su nam podmetnuti tuđi simboli kao simboli Vojvodine? Zastava kojom autonomaši mašu nad vojvođanskim socijalnim bespućem? „Nit` je Srpska, nit` evropska, nit` je američka. Kao da Vojvodina nema zastavu Srpske Vojvodine, razvijenu još 1848. godine! Ligaši kriju od javnosti ko je autor zastave pod kojom nas je njihova autonomaška koalicija povela u socijalno bespuće. Na toj zastavi dominiraju simboli Evropske Unije, čija većina država je na pravdi Boga bombardovala Vojvodinu pre deset godina. Ligaši i njihove koalicione autonomaške kolege su proglasile grb Vojvodine sastavljen od grbova ugarskih županija, načinom kojim je administracija habsburškog ministra policije Baha, „preuredila“ grb „Srpske Vojvodine“. Isto, kao što je uradio režim koji je na kraju ukinuo i samu Vojvodinu pre vek i po. I LSV i ostali autonomaši uporno ignorišu autentične simbole Srpske Vojvodine.

15. Zašto se podsmevaju Banaćanima? Visoki funkcioner Lige je nedavno promovisao neistinitu priču da je u srcu Banata postojao „koncentracioni logor za Hrvate“, formiran tokom rata u kome su građani i seljaci Vojvodine branili Jugoslaviju? Ligaški funkcioneri već jednu deceniju podržavaju i šire po banatskim selima priču kako je „banatsko šoranje“ nekakva tradicija, a nisu se potrudili da bar jedan deo „naših novaca“ ostvarenih prodajom NIS-a (skoro 300 miliona dolara) bude investiran u Banat, tamo gde se pola veka vadilo 90% vojvođanske nafte i 80% vojvođanskog gasa, na čemu je stvoren NIS. Ligaši pominju Banat u svojim sprdačinama, a kad dele „novce“ zaborave ga.

16. Koliko je vojvođanska birokratija danas veća nego u doba Miloševića? Liga nikad posle „pada Miloševića“ nije objavila broj zaposlenih u javnim preduzećima u Vojvodini, koja proizvode gubitke. Autonomaški „socijaldemokrati“ nisu se bavili stopom rasta produktivnosti novootvorenih birokratskih radnih mesta. Ne pominju ni da nova birokratska radna mesta ne stvaraju novu vrednost, već samo troše sve više „naših novaca“ iz budžeta. Nagojena vojvođanska birokratija ne pruža ni malo bolje usluga nego Miloševićeva.

17. Kako misle da se nastavi finansiranje prevelike vojvođanske birokratije? Autonomaška ekonomska politika je dovela do stanja da je sada među zaposlenima u Vojvodine više budžetskih korisnika nego svih ostalih. Mršavi prihod kojeg ostvaruje ono malo zaposlenih u vojvođanskoj privredi neće moći da finansira i sve ostale. Kad jednom potroše preostale „naše novce“, pa ostanu bez novca za nagojenu birokratiju, autonomaši će verovatno opet u opoziciju, da odande gunđaju kako je neko drugi za kriv za sve za šta oni „nisu bili kadri“. Pri tom, javnosti ne govore da „foteljaški“ poredak neće moći još dugo da finansira birokratiju i da se izdržava „našim novcima“ preostalim od rasprodate dedovine, veresijom, zajmovima i donacijama Evropske Unije.

18. Zašto ni posle deset godina nismo u Evropskoj Uniji? Zbog toga više ne može da bude kriv Beograd, „srbijanci“, „bosanci“ ili „izbeglice“. Od kad su autonomaši uzjahali vlast, u Vojvodinu su prestale da dolaze evropske investicije i prestali su da daju rezultate „projekti“ koje nova, autonomaška vlada razvija u saradnji sa EU. Vojvodina, „autonomnija nego ikad“, danas je puna „plekanih“ tabli na kojima piše da tu nekakve „radove izvode pokrajinski fondovi i Vlada u saradnji sa Evropskom Unijom“, a sve stoji tek započeto ili netaknuto. Radovi su stali, proizvodnja u Vojvodini je počela da se sunovraćuje upravo onda kad je autonomaška politika širom otvorila vrata Evropi. Stvarni efekti promocije „najboljeg iz Vojvodine“ u zemljama EU su nikakvi, jer ili autonomaši nisu uspeli da zainteresuju Evropsku Uniju za Vojvodinu ili ih ona uopšte i ne zanima. Autonomaši su proglasili Vojvodinu „evropskom regijom“ iako njeni stanovnici nemaju „novaca“ ni za kartu do granice, a kamo li i da „fruštukuju“ u EU. Iako su autonomaši proglasili Vojvodinu „tradicionalno evropskom regijom“, oni su za godinu dana narušili evropska načela pravne države: ustavnost, zakonitost, podelu vlasti i nespojivost funkcija. Vojvođanski autonomaši se uopšte ne ugledaju na EU u stvaranju „države blagostanja“ niti vode stvarnu investicionu politiku, nego prose od EU milostinju i organizuju kurseve na kojima omladinu Vojvodine uče takvom prosjačenju. A Liga kao Liga, ćuti i gleda i ponekad da podršku ili učestvuje u svemu tome.

19. Ima li Vojvodina ikakve koristi od autonomaštva i Lige? Ništa dobro, bogato, novo i korisno autonomaši dali Vojvođanima. Autonomaši prethodne generacije nisu se snalazili u doba socijalizma, državnog vlasništava i planske privrede. I njihovi ideološki potomci su se jednako loše snašli u doba kapitalizma, privatnog vlasništva i tržišne privrede. Ni Ligaši ni ostali autonmaši danas nemaju ikakve ideje kako da se snađu građani i seljaci Vojvodine u ovoj krizi, a da to nije gunđanje kako je „neko drugi za sve kriv“. Uistinu, nikad takve ideje nisu ni imali. Liga nije nikada pokušala da odgovori kakva je korist građaninu i seljaku Vojvodine to što umesto jednog treba da opslužuje dva Beograda. LSV ne ume ni da objasni narodu zašto treba da bude srećan što umesto jedne, sad mora da izdržava dve državne birokratije. Danas, kad je Vojvodina od Srbije „autonomnija nego ikad“, mađarski političari beže i hoće da budu autonomni od autonomije, a Liga ćuti. U Vojvodini „autonomnijoj nego ikad“ se živi toliko lošije nego pre dve godine i propadanje se ne zaustavlja. .

20. Ima li LSV ikakvu viziju šta i kako dalje s Vojvodinom? Ako su ligaši na socijaldemokratiju zaboravili, u autonomaštvo su uspeli da ubede sve svoje koalicione partnere i dobar deo „srbijanaca“. Ali, sutra nećemo moći da jedemo ubeđenja, čak ni ako decentralizujemo ono što nam je ostalo od države. Sumanuto je državu kriviti ako ne umete njome da upravljate. Decentralizacija ne donosi zaposlenost. Regionalizacija ne isplaćuje plate. Narod se neće zaposliti kada na ulazu preostalih propalih fabrika „Evropske regije“ bude stavljen katanac. Nećemo se zimi ugrejati, ako ne budemo imali ni zaposlenja ni plata u Vojvodini, „autonomnijoj nego ikad“. Kad su dobili autonomiju za kojom su dve decenije kukali, umesto da unaprede, zaposle, ogreju i obogate našu Vojvodinu, autonomaši su okrenuli ploču i sada kukaju o decentralizaciji i regionalizaciji. Pobegavši od stvarnih problema iz vojvodine, sada po srbijanskim palankama prodaju novi „politički hit“. Možda se u Vojvodini nekada i živelo gore pre ili pošto su na vlast došli autonomaši, ali nikad život u Vojvodini nije imao rđaviju perspektivu nego sada, kad je Vojvodina „autonomnija nego ikad“. Autonomaši nemaju nikakvu predstavu o prilikama koje nas čekaju u budućnosti. Naravno da nemaju, jer ni Liga ikada nije imala nikakvu viziju. Budućnost koja Vojvodini treba nije zobanje i pabirčenje na margini novih grofovija regionalizovane Evrope. Budućnost dostojna čoveka nije „latino“ san „fensi paora“, o tome kako će nas jednog dana usvojiti neki od takvih grofova.