Heroin je droga koja se sve česće koristi. Ona se od drugih droga izdvaja po tome što izaziva tešku fizičku i psihičku zavisnost, a u poslednje vreme po tome što je sve čistiju i jeftiniju možemo naći na ulici.Zato me zanima koji su po vama najbolji metodi pristupa onima koji koriste ovu drogu, koji su najbolji načini lečenja, koja su vaša iskustva sa zavisnicima, a možda neko od njih može i sam da nam kaže nešto o tome ukoliko je imao iskustva!?

ako je neko uzeo prvi put onda ti ne vredi da mu govoris stetno je lose je po tebe i ostale gluposti ... postoje samo dva leka konstantno zajebavanje od strane svih ortaka ili da ubijes boga u njemu kad se uradi pa ce posle da se opameti

a ako je duže vreme narkoman, zavisnik, koji se upropastio?

ja prestajem upravo da igram world of warcraft .... mogu reci da ta odvikavanja i nisu bas laka ....

vecina onih koje sam ja znao a bili su godinama na dopu vise nema
ili su se predozirali ili su digli ruku na sebe
ne znam ni jednoga koji se uspesno izlecio od tog sr.......a
probali smo da im pomognemo ,al sve je to bilo bezuspesno,sve se svodilo na laka obecanja,i brzo su se vracali starom nacinu zivota

meni se jedan poznanik mogu mozda reci i dobar drug ubio pre par meseci 15 dana posle skidanja se heroina 

kad se navuce vrlo je tesko da se skine ali moguce je u odgovarajucim ustanovama ali treba mnogo volje i truda od strane prijatelja i posebno porodice !! Porodica tu treba da odigra kljucnu ulogu.... Da ga ne izlaze stresovima, da ne pada u vatru ako pocne da izvoljeva ili da prica gluposti i tako Nije to nikako jednostavno ali moze da se uspe

Uh... Odvikavanje je skoro nemoguce...
Poznavala sam osobu koja je konzumirala heroin. Kazem poznavala, jer danas zaista ne znam sta je sa njim.
Bio mi je dobar drug, ne mogu reci najbolji, ali mi je znacio. Uvekk je imao puno poverenja u mene i sve mi govorio.
Culi smo se cesto i vidjli s vremena na vreme, a onda je odjednom nestao potpuno.
Jedne noci me je pozvao i zamolio me da se vidimo. Secam se da je bilo kasno i da mi se nije izlazilo iz kuce, ali nesto u njegovom galsu mi je govorilo da treba da se nadjem sa njim. I tako je i bilo. Rekao mi je da se leci od heroina, da je postao zavisnik za 7 dana, da su mu svi okrenuli ledja i da nema nikog sem roditelja koji su ga i poslali na lecenje. Zamolio me je da mu ponekad posaljem neku poruku, ili da pristanem da razgovaram sa njim kada mu je to potrebno jer nije jos prevazisao psihicku zavisnost. Zaista u tom trenutku nisam znala sta da kazem. Ostavio me je bez reci, ipak na kraju sam odlucila da pokusam da mu pomognem. I to je trajalo neko vreme... Dva meseca bi se lecio, a zatim ponovo uzeo, i tako u krug nekoliko puta... Shvatila sam da je sav moj trud uzaludan, i da ne mogu da mu pomognem, ali bilo mi je jako tesko da mu okrenem ledja u trenutku kada je preklinjao da se bar javim na telefon.
Poslednji put kada smo kontaktirali lecio se 3 meseca, i bila sam ubedjena da ce ovaj put uspeti da se izvuce, da bi me te noci pozvao i trazio mi da mu pozajmim 50e... Svasta sam mu rekla, izvredjala ga i rekla mu da obrise moj broj za uvek.
Tako je i bilo vise se nije javio nikada, niko ne zna gde je i sta je sa njim.
Iako sumljam, u dubini duse nadam se da je istrajao u lecenju i da je daleko odavde dobro.

navukao se za sedam dana ?

Stvarno ne razumem zasto si izdvojio samo heroin. Dejstva su razlicita, posledice su iste... kod svih droga iz te grupe narkotika...

Sam pao, sam se udario...

Ovo je jedna od onih situacija kada za neciju sudbinu ne mogu da se krive roditelji... vaspitanje... porodica... sta god... Drustvo donekle, ali prijatelje i poznanike sami biramo...
Mislim da su bolesti zavisnosti stvar izbora... hoces ili neces...
Niko te ne tera...
Problem je i taj sto narkomani i ostali ovisnici mrcvare svoje porodice... i na kraju ocekuju pomoc...
Pomoc dobijaju, ali oni traze i resenje... tj. da neko taj problem iznese umesto njih... to me dovodi do toga da mislim da su to duboko sebicne i nezrele osobe... "Ja, ja i samo ja... Vi se jebite!"

Inace... moj omiljeni izgovor za narkomaniju je - osetljive duse...
Pa, majku mu njegovu... gledala sam kako neke zaista osetljive duse odrastaju preko noci suocene sa stvarnim zivotnim problemima (npr. gubitak roditelja), pa nesto ne vidim da su posle perioda tuge i borbe postali narkomani...  
I da ponovim, da ne bude zabune... osetljive osobe, mozda i malo razmazene koje nisu imale vecih zivotnih problema, o kojima je neko vodio brigu... ne neki supermeni...