Moj rukopis

Ivanice,


Da krenemo od ljubavi,kad si već kod takve pjesme -- nekako stidljivo voliš, sebe ti nije žao ali nisi neko ko je agresivan ili ko ase u ljubavi bori,iako znaš da voliš i zaljubiš se posvećeno. Slova su ti generalno meka i gdje ne treba, to je tvoj karakter i neke tvoje sklonosti,nedostatak oštrine u nastupu. Nisi svadljiva i nisi mnogo ambiciozna,iako znaš šta je dobro za tebe i šta bi trebalo da uradiš. Poštuješ pravila i dogovore,ali nisi toliko pedantna privatno i ne postavljaš ultimatume.
Neka slova su ti 'unazadjena' i posebno lijepa.... nešto ih kao magnet vuče nazad i ne da ti da se odupreš. to je dio prošlosti u kom si naročito uživala i ne želiš da na njega staviš tačku i produžiš,želiš da taj dio tebe i dalje živi i da ga drugi poštuju makar dijelom kao što to radiš ti.
Slova su jasna,krupna,bliska... to je tvoj odnos koji je prijateljski i gdje ne treba. onaj dio tebe,veći dio,oji nesebično daješ drugima i ono kad se ti za druge zauzimaš,stavljaš do znanja,bez imalo svadljivosti,da si tu za njih i da na tvoje prijatelje i porodicu,za razliku od ljubavi kojoj ostavljaš razriješene ruke,ne daš.
Navikla si na veće društvo,nisi tajanstvena i individualac. Jer ne grabiš mnogo za sebe,osjećaj da ti je prijatno i da si zadovoljna okruženjem važniji ti je od materijalnog


evo  

drago mi je,i nema na čemu   

 

šta si to napisala,pa izbrisala 

Zabrljala nešto 

srami se   

ja sam slikao jedno 10 puta 
i na kraju izabrao najlepsu

u'vatio si loš ugao  ,100 %