Potpuno se slažem,borili su se protiv jednog totalitarizma i uveli drugi .

Nije bilo tako!

Ja se uopće nisam uobrazio da su Srbi bili neki borci za sfrj,ne oni to uopće nisu bili,bili su borci za veliku Srbiju...sfrjot im je bio samo jedan lijepi paravan iza kog se krila ta ideja velikosrpske hegemonije na ovim prostorima!!!
Što se tiče prihvatanja ideje jugoslovenstva u hrvatskom narodu poslije prvog svjetskog rata,ne tvrdim da je nije bilo,naprotiv,ali također tvrdim da nikada nitko hrvatski narod nije pitao poslije prvog svjetskog rata za kakvu je budućnost zemlje...Da lii je vide kao samostalnu državu,u sklopu Austije ili u nekoj zajednici južnoslavenskih naroda,a što se nažalost i ostvarilo..Da se malo više slušalo Antu Starčevića znalo bi se kojim bi putem išao hrvatski narod...
Šta misle o položaju hrvatskog naroda u nesretnoj kraljevini najbolje je oslikao Stjepan Radić i HSS koji je i kukavički ustrijeljen 1928 god.u Beogradu..Čovjek je valjda zaključio kako su Hrvati ravnopravni i sretni u kraljevini!!!
Srbima se njegov zaključak valjda nije svidio pa su ga ustrijelili ..
Dovoljno je samo vidjeti nacionalnu strukturu premijera od 1918 do 1941 god. u nesretnoj kraljevini pa je sve jasno...A o nižerangiranim državnim funkcijama da i ne govorimo...


Ponavljam što se tiče raspada sfrjota(bar što se tiče Hrvatske)on je oduvijek visio u zraku..Nije to došlo odjednom 1991 god..Tada su se valjda napokon stekli povoljni uvjeti za odlazak iz federacije u kojoj ste vodili glavnu riječ...
Jer vjerojatno da je ljudima bilo ok živjeti u toj nesretnoj zemlji niko ne bi otišao...Al'nije im bilo ok,bar ne Hrvatima!!!

Ti kažeš da si neposredno prije rata u istočnim krajevima RH nalazio na zidovima grafite HDZ ili u!!!
Čovječe pa vi ste još 1989 god.kraj Knina na proslavama povodom 600 god.Kosovske bitke urlikali Ovo je Srbija,i Slobo šalji salate biće mesa klat će mo Hrvate...Vi ste slali svoje mitingaše iz Srbije i Bosne da zapale ove domaće hrvatske Srbe!!!O čemu pričamo..Vi ste htjeli nešto što nikada nije bilo vaše,pokušali ste na silu to uzeti,al'nije uspjelo...Jer kako kaže stara "tuđe je prokleto"..
I najjača stvar je kad pročitam na ovom forumu kako Krajina povijesno pripada Srbima..Kako je Knin oduvijek srpski...Pa čovječe u Kninu kad su se krunisali hrvatski kraljevi Srbi nisu niti znali gdje je Knin..
Saznali ste za njega tek kad ste pred <Turcima spašavali živu glavu!!!!!

 

mi vas nismo ugurali unutra
to zahvali svojim vodjama koji su trazili da udju unutra
hrvate i slovence niko osim kralja nije ni htjeo s srbijom

Republika Srpska
Lingvista Miloš Kovačević objavio delo “Srpski jezik i srpski jezici”
Bosanski jezik - fikcija politike
Autor: Sanda Desnica | 05.10.2008. - 00:01

Lingvista Miloš Kovačević
Delo „Srpski jezik i srpski jezici“ prof. dr Miloša Kovačevića doživelo je veliki uspeh. Da su čitaoci željni ogoljene i „bez uvijanja“ istine o srpskom jeziku, potvrđuje činjenica da je za 20 dana prodato 1.000 primeraka ovog dela. Kovačević, jedan od najcenjenijih lingvista srpskog jezika, za naš list govori o sudbini srpskog jezika.

Ko sve danas govori srpskim jezikom i kakva je njegova budućnost?
– Kad je Vuk Karadžić standardizovao srpski književni jezik, on je naglašavao da je to jezik svih Srba, smatrajući Srbima upravo sve one koje objedinjuje srpski jezik. A to su, po Vuku, Srbi triju (vero)zakona: „zakona grčkoga, zakona rimskoga i zakona muhamedanskoga“, tj. pravoslavci, katolici i muslimani koji govore štokavskim dijalektom. Vremenom su se jezički jedinstveni Srbi razdelili u tri nacije prema veri, ali nisu promenili jezik. Svi oni i dalje govore srpskim jezikom, ali svi neće da ga zovu srpskim. Hrvati su ga preimenovali u „hrvatski“, Crnogorci u „crnogorski“, a muslimani Bošnjaci u „bosanski“. Naučno gledano, srpskim jezikom danas osim Srba govore i svi oni koji jezik koji upotrebljavaju „hrvatski standardni jezik“, „bosanski standardni jezik“ i „crnogorski standardni jezik“.

Da li izmenom imena srpskoga jezika u hrvatski, bošnjački ili crnogorski, srpski jezik postaje manje svoj?
– Lingvistika ima jasne kriterijume šta se može, a šta se ne može smatrati posebnim jezikom. Među te kriterijume spadaju podudarnost u gramatičkoj strukturi jezika (da li npr. ima isti broj padeža, glagolskih oblika i sl.), zatim da li je poreklo jezika isto (da li im je osnovica ista) i kolika je razumljivost među govornicima razmatranih jezika. Prema svim tim kriterijumima, ni „hrvatski“, ni „bosanski“ ni „crnogorski“ ne mogu biti posebni jezici različiti od srpskog. Oni predstavljaju samo preimenovani vukov(ski) srpski književni jezik. Ako se, dakle, primene naučni lingvistički kriterijumi, preimenovanjem srpskog jezika, bez obzira na njihov broj, srpski jezik ne postaje manje srpski. On i dalje ostaje celinom srpski jezik, samo sad pod različitim političkim imenima.

Činjenica je da su Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci preuzeli srpski jezik. Zašto ga zovu svojim imenom?
– Nacionalna „neiživljenost“ i naučna „nezrelost“ jedini su razlozi zašto Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci neće da upotrebljavaju srpsko ime za srpski književni jezik, nego ga hoće pod nesrpskim imenima. Oni, očigledno, smatraju da je dovoljno srpski jezik preimenovati pa da on više ne bude srpski, nego nekakav „bosanski“ ili „crnogorski“. Oni takođe smatraju da svaka nacija, pa i ona koja se formira sredinom ili krajem 20. veka mora imati svoj poseban jezik. Znači li to da te nacije pre toga nisu imale nikakvog standardnog ili književnog jezika, da su bile književno „nepismene“?! A poznato je i onome ko je u školu išao nije da tolike velike nacije nemaju svog imena u nazivu jezika, kao npr. Amerikanci, Meksikanci, Brazilci, Australijanci i mnogi drugi. Jesu li ti narodi manje narodi od Crnogoraca, Hrvata ili Bošnjaka zato što jezik kojim se služe nisu nacionalno imenovali?

Da li postoji bošnjački jezik i šta ga odlikuje?
- „Bošnjački/bosanski“ jezik ne postoji ni prema jednom naučnom kriterijumu. On postoji samo kao fikcija na nivou političke etikete. Oni koji smatraju da on postoji morali bi podastreti bar jedan relevantan kriterijum koji bi potvrdio njegov identitet. Lingvistika, izuzmemo li onu politikantsku, nijedan takav kriterijum do sada nije iznedrila. Svi koji misle da bošnjački jezik postoji, prema istom kriterijumu mogu tvrditi da postoji i „konjički“, „mostarski“, „fojnički“, „zenički“ i mnogi drugi „jezici“, koji su istovredni sa bošnjačkim/bosanskim jezikom prema bilo kom kriterijumu jezičkog identiteta.

Kako komentarišete činjenicu da će u crnogor ski jezik biti uvedena dva nova slova?
– Umekšano „š“ i umekšano „ž“ jesu glasovi srpskog jezika koji nisu foneme. Još je Vuk Karadžić primetio i u svom „Srpskom rječniku“ iz 1818. zapisao da u govoru ima više glasova nego u književnom srpskom jeziku, i tu je pomenuo i umekšano „š“ i umekšano „ž“, smatrajući da oni ne mogu dobiti status „književnih glasova“ jer nemaju razlikovnu funkciju. To će reći da nigde zamena „š i ž“ s umekšanim „š ili ž“ ne dovodi do promene značenja reči. Uvođenjem tih glasova u tzv. crnogorski jezik crnogorski lingvisti pokazuju da ne znaju ni elementarne pojmove iz fonologije i standardologije. Zato taj njihov potez i izaziva samo naučno posprdne komentare, i služi za pravljenje viceva, i formiranje neke „montenegristike“ nasuprot elementarnim lingvističkim načelima. Uza sve to, ne treba zaboraviti da dati umekšani glasovi nisu crnogorska ekskluzivnost, njih imaju i hercegovački govori, tako da su i njih Crnogorci uzeli iz srpskog narodnog jezika.

Hrvatski jezik
Hrvati svakako imaju svoj jezik, ali on nije onaj koji oni nazivaju „hrvatski književni jezik“. Za razliku od toga vukov(sk)og jezika koji su preuzeli od Srba, Hrvati imaju samo svoj jezik, a to je čakavski jezik. Svi čakavci su uvek bili Hrvati, kao što su jezički svi štokavci bili Srbi. Hrvati, međutim, svoj čakavski jezik nisu unapredili u rang standardnog jezika, iako su na njemu stvarali literaturu. Oni su za svoj književni jezik odabrali vukov(sk)i srpski jezik, koji i danas upotrebljavaju, ali koji ne žele nazivati srpskim imenom. Hrvatski čakavski jezik star je taman koliko i srpski štokavski. Nije, dakle, problem u starosti, nego je problem u društvenom statusu njihovog čakavskog i srpskog štokavskog: čakavski nikad nije standardizovan, a štokavskom je Vuk obezbedio status standardnog/književnog jezika.

Чмелка, Хрвати су итекако били равноправни у Краљевини. Чак и равноправнији (мало скретање: аустроугарски официри су примљени у службу СХС у затеченим чиновима, као и српски, иако је опште познато да српски официри тиким рата нису напредовали истом брзином као аустроугарски јер српска благајна није имала средстава да исплаћује веће официрске плате -зато су дивизијама често командовали пуковници).  Али, неиживљена потреба хрватског народа за државношћу - хрватска држава угашена је 1102. године, а де се заправо никада није суштински развила, довела је до тога да се Срби после Првог светског рата злоупотребе за стварање нове хрватске државе. Имате захвалити само мегаломанији Александровој што сте уопште дошли у прилику да уђетеу СХС/ЈУ. Да је у њега било историјске памети, Хрватској би остао Загреб са околином. Али, мудро играјући на карту југословенства и краљеву фикс-идеју хрватски политичари су сачували Далмацију од Италијана, а затим приграбили и Истру. Комунистичка политика "слаба Србија, јака Југославија" нашла је после Другог светског рата свој израз у комадању Србије (једина република са покрајинама, мада су покрајине подједнако могле да имају и Хрватска и БиХ) и учвршчивању Хрватске у њеним никада историјским границама (први пут су се сличне границе, па и Хрватска до Земуна, појавије баш за време Краљевине Југославије, у виду Бановине Хрватске). У тој "великосрпској" СФРЈ од српског народа настају три нова народа - Македонци, Црногорци и Муслимани, док се хрватски народ консолидује као никада у дотадашњој историји. И коначно, на крилима САД, ЕУ жељне доказивања и уз подршку Свете Столице, узимањем за себе права које Србима није дозвољено да искористе - Хрватска стиче своју самосталност и решава српско питање. После три рата (у Првом и Другом светском Хрватска је била на страни нападача, а у Рату за југословенско наслеђе и сама је отпочела рат), једног геноцида, једног етничког чишћења и седамдесет година лицемерне и притворне политике. Браћо Хрвати, нека вам је на част!

panini brate pusti te gluposti o nekoj srpskoj hegomoniji
vidis da im nije valjalo niti kad je nesrbin tito bio predsjednik i koji je vise manje tretirao sve jednakomjerno ako izuzmemo da je nas sjebao s autonomnim pokrajinama
nije problem u srbima bio vec u njima
htjeli su nezavisnost ko god da je vladao
da je juga bila drzava bez srba opet bi se ti bavili s odvajanjem i nezavisnoscu


inace sto se knina tice zaboravih da dodam nesto
nisam znao da su okolo srbi a u hrvati u gradu
mnogo zajebana situacija kad zivis u trusnom podrucju ko sto je balkan gdje ratovi svaki cas buknu a ti u potpunom neprijateljskom okruzenju
ja da sam hrvat tamo il srbin u nekom djelu gdje bih ja bio okruzen ja bih se selio iz tog grada sto prije...

Bokimajk odlican tekst bio je  i red da neko nesto napise o toj temi.

uf, koji tekst, ludilo...

"Hrvati preuzeli vukovski jezik"
 

Što bi nešto preuzimali, kad smo to već nešto imali.