ma svi su stoka... da narod ima vremena jedan dan, pa da lepo uzme sve da ih ponabija na kolac. 

onaj dacic u kampanji pricao price kako su nam najveci heroiji karadzic i mladic, a sad pere ruke.

Као после 9. марта?

Аутор: Слободан Антонић,



Сличности и разлике између митинга из 1991. године и овог најновијег, прекјучерашњег

„Рушилачки поход”, „Демонстранти са оружјем кренули на ’мирне’ демонстрације”, „Грађани Београда запрепашћени вандализмом демонстраната”, „Користили демонстрације за пљачку”… Не, ово нису јучерашњи наслови у провладиним медијима. То су наслови из провладиних листова после 9. марта 1991.

И заиста, постоји неколико занимљивих паралела између ова два догађаја. Најпре, сличан је положај српске опозиције онда и сада. Опозиција је такође била изгубила председничке и скупштинске изборе. Она није обављала власт нигде и због тога је била фрустрирана. Вође опозиције такође су се жалиле да су њихове странке жртве необјективног извештавања. Захтевали су да Србија чује и другачије гласове од оних који изражавају само једно, владајуће мишљење. Опозиција се осећала пораженом и медијски изолованом. Зато је митингом покушавала да скрене пажњу на себе и тако добије простор у медијима.

Такође, има сличности и у догађајима током самог митинга. Окупило се и онда доста света – мада су провладини медији минимизовали број присутних. Демонстрације су биле најављене као мирне. Али, део демонстраната упустио се у тучу с полицијом. За њих се касније утврдило да су навијачи (само не „Партизана”, као сада, већ „Црвене звезде”). Исто, једно од главних места окршаја био је угао Македонске и Дечанске. Разбијени су многи излози. Полиција је, тукући се с најагресивнијим метежницима, такође растурила главнину демонстраната који су мирно присуствовали збору. Опозициони прваци су и тада оптуживали полицију за „прекомерну употребу силе”.

И реакције на митинг биле су сличне. Провладини медији и онда су стављали нагласак на вандализам. Јучерашњи наслов из „Блица” – „Хулигани поново ломили Београд” – имао је пандан у наслову од 10. марта 1991, у тада провладиној „Политици”: „Грађани Београда запрепашћени вандализмом демонстраната”. О ономе што се на самом митингу рекло није се могло много тога чути – као што се ни сада, рецимо, на сајту Б92 не може прочитати шта су Николић и остали говорили на тргу.

И идеје ко је виновник нереда и како га казнити биле су сличне. Данас видимо како љутити гледаоци углас захтевају забрану СРС-а (види, рецимо, ВИП блогове и коментаре на Б92). Те 1991. није било блогова и интернет-форума, али су зато исту функцију играли „протестни скупови” по МЗ. Са њих су слати једнообразни захтеви „да се распусти СПО и забрани његов рад” (Политика, 11. март 1991, стр. 10). Такође, идеја да се „забране протестни митинзи у центру Београда” и поруке типа „На Ушће или неко слично место, па митингујте” (сајт Б92) звуче нам познато. Наравно, јер је баш градска влада те 1991. забранила демонстрације у центру Београда.

Видимо данас, такође, обнову идеје о „контрамитингу”. „Београд је зрео за један контрамитиниг и за једну шетњу, чисто да им објаснимо како се то ради”. „Сазрело је време да се и ми ветерани митингаши деведесетих окупимо и покажемо тој шачици бандита како је то изгледало” (сајт Б92). Онда, 1991, контрамитинг је заиста одржан, 12. марта, на Ушћу. Тада су се такође чуле речи о „шачици бандита” коју треба „разбити” и слични позиви на криминализацију опозиције.

Све ове сличности показују не само да историја уме да се понови. Оне показују и да елита уме да понови грешке из прошлости. Сатанизација, па и криминализација опозиције била је једна од основних погрешака Милошевића. Он те, 1991, јесте био јак. Али, његов однос према опозицији није био израз снаге, већ ароганције. Тиме је у много чему затрован политички живот у Србији. Било би лоше ако би истим путем кренула и садашња владајућа елита.

Са друге стране, улично насиље заиста не може одвести ни опозицију далеко. СПО је 1. јуна 1993. извршио јуриш на скупштину. Том приликом погинуо је један полицајац. Учинак је био хапшење лидера странке и озбиљна криза опозиције. Тек када су СПО и опозиција као своје искључиво средство изабрали мирне протесте (1996/97), постигнути су опипљивији резултати.

На срећу, постоје и неке важне разлике између 1991. и 2008. Наша елита сада има 17 година више искуства са демократијом. Затим, ма колико да је у великим електронским медијима успостављена хегемонија „еврореформског” погледа на свет, присуство опозиције је ипак веће него 1991. Треће, онда је на митингу лидер опозиције командовао „Јуриш!”, а сада су опозициони лидери покушавали да смире милитантне групе. Онда су погинули један полицајац и један демонстрант, овога пута, на срећу, није било мртвих. Онда је морала да интервенише војска, овога пута се све завршило без тенкова.

Све то даје наду да српски парламентаризам може да избегне негативни образац из деведесетих. Некада нам се чини да из историје ништа нисмо научили. Али, некада се види историјско сазревање и напредак друштвене свести. Срби не могу бити народ вечитих историјских понављача. Можда је ово добра прилика да то покажемо. И себи и другима.

преузето са сајта www.politika.co.yu
        

Covek je psihijatar...
Naravno da zna kako da se napravi ludim...

Ipak postojao dogovor sa Holbrukom
Milošević izigrao Karadžića
Autor: Vuk Z. Cvijić | Foto: Reuters | 01.08.2008 - 06:21


Radovan Karadžić je srpskim istražnim organima ispričao da je postojao sporazum između njega i Ričarda Holbruka, zamenika državnog sekretara SAD za spoljne poslove i specijalnog izaslanika za Balkan, ali da Slobodan Milošević nije hteo da ga potpiše.

Karadžić je ispričao da se u junu 1996. sastao sa Holbrukom u prisustvu Alekse Buhe i Momčila Krajišnika. Postigli su dogovor da se on povuče sa svih funkcija i iz javnosti, a da za uzvrat neće biti gonjen za suđenje u Haškom sudu.
U Specijalnom sudu Karadžić je pre izručenja Hagu ispričao:
- Holbruk mi je rekao da to nije sporazum sa njim, niti sa Klintonovom administracijom, već da SAD stoje iza njega kao država. Napravljen je i pisani sporazum, sa mestima za tri potpisa - za moj, Holbrukov i Miloševićev.
Karadžić je potom naveo:
- Poslali smo sporazum Miloševiću, ali ga on nikada nije vratio. Kasnije mi je rekao: „Radovane, šta će ti potpisi kada ti garancije daje najveća svetska sila - kaže izvor „Blica“.
Karadžić je tvrdio da je on ispoštovao dogovor i da se 19. jula 1996. povukao sa funkcije predsednika Republike Srpske i da je ovlašćenja preneo na Biljanu Plavšić, navodi naš izvor. Takođe se povukao i sa mesta predsednika SDS i nije davao više izjave, niti se mešao u politički život. Karadžić je tada poslednji put viđen i slikan u Han Pijesku u julu 1996. Inače, pregovori sa Amerikancima o povlačenju Karadžića trajali su još od Dejtonskog sporazuma 1995. godine.
Mada su mnogi svedočili da je postojao sporazum između Karadžića i Amerikanaca, Holbruk je to poslednjih godina često demantovao. Holbruk je saslušavan i u Kongresu SAD zbog sporazuma sa Karadžićem. Istragu o sporazumu Holbruk - Karadžić sprovodi Haško tužilaštvo i srpsko tužilaštvo za ratne zločine. Bivša haška tužiteljka Karla del Ponte izjavila je da postoji osnovana sumnja da je dogovor postojao. Florans Artman, nekadašnji portparol Haškog tužilaštva, u svojoj knjizi „Mir i kazna“ napisala je da u zapadnim zemljama nikada nije postojala iskrena namera da se uhapse Karadžić i Ratko Mladić, a da je glavni protagonista takvog stava bio Holbruk.
Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević je saslušao mnoge svedoke povodom sporazuma Karadžić - Holbruk, između ostalih Milana Milutinovića, Krajišnika, Buhu. Neki su kao Biljana Plavšić, koja je inače oštro kritikovala Karadžića, davali javne izjave da je takav sporazum postojao. Ona je ispričala da joj je državni sekretar SAD Madlen Olbrajt ponudila da se za Karadžića u kanjonu reke Pive izgradi sanatorijum gde bi on obavljao svoju psihijatrijsku delatnost, ali bez pojavljivanja u javnosti. Prema rečima Plavšićeve, kada mu je prenela ponudu Olbrajtove, Karadžić se samo nasmejao.
Plavšićeva, koja izdržava kaznu u zatvoru u Švedskoj zbog ratnog zločina, poslednji je saslušani svedok Tužilaštva za ratne zločine u Beogradu. Na pitanja tužilaštva vezana za ovu istragu, kako „Blic“ ekskluzivno saznaje, odgovorila je pismom neposredno pred hapšenje bivšeg lidera bosanskih Srba. Ovo pismo zavedeno je kao državna tajna.
Bivši ambasador BiH u Ujedinjenim nacijama Muhamed Šaćirbej takođe je javno izjavio da je postojao dogovor između Holbruka i Karadžića. On je izjavio da mu je o tome lično Holbruk pričao na susretima sa tadašnjim predsednikom BiH Alijom Izetbegovićem. Šaćirbej je rekao da je spreman da o tome svedoči u Haškom sudu. Jedino Slobodan Milošević nije hteo ništa da kaže povodom dogovora Amerikanaca sa Karadžićem.
Kako nezvanično saznajemo, iako su mnogi svedoci potvrdili postojanje sporazuma, do sada nikada nije pronađen dokument koji bi otklonio sve sumnje. Predstavnici SAD su, kada su pitani za dokument, dali zanimljiv odgovor: „Ako je sporazum i postojao, sada više ne postoji“.

O dogovoru i pred Tribunalom
Karadžić je juče pred Sudom u Hagu potvrdio da je sklopio dogovor sa SAD. Rekao je da su 1996. godine njegovi ovlašćeni predstavnici preko Ričarda Holbruka dobili od SAD ponudu prema kojoj je trebalo da se povuče iz javnog života, a da će SAD ispuniti svoje obaveze.
- Moja obaveza je bila da se povučem i da ne ometam ni na koji način primenu Dejtonskog sporazuma - rekao je Karadžić i dodao da je razjašnjenje tog pitanja veoma važno za njegovu sudbinu i pravni položaj. Obrazlažući zašto se tek sada nalazi pred Sudom u Hagu, a ne 1997. ili 1998. godine, rekao je:
- Kada sam bio ozbiljno namerio da se pojavim, bio sam u opasnosti da budem likvidiran jer sam sklopio sporazum sa Holbrukom. Neko iz Stejt depertmenta pokušao je da se optužnica povuče. Lovljen sam sve vreme sa namerom da budem likvidiran.
Sudija Alfons Ori je iz procesnih razloga prekinuo Karadžića, pa će o ovoj temi više reči biti u kasnijim nastupima.

Izvor: Blic

Sporazum Karadžić-Holbruk

 BEOGRAD - Sporazum između Radovana Karadžića i specijalnog američkog izaslanika Ričarda Holbruka, koji je više od decenije bio predmet spekulacija, definitivno je potpisan, a stupio je na snagu 1996. godine! Ekskluzivni dokument, koji su potpisala obojica pregovarača i kojim Amerikanci Karadžiću garantuju bezbednost i slobodu u zamenu za povlačenje iz javnog i političkog života, ima samo tri odeljka.

U odeljku „obaveze“, koji je stupio na snagu nakon isteka roka od 90 dana od dana potpisivanja, Karadžić se obavezuje da će podneti neopozivu ostavku na sve državne i partijske funkcije.

„Do trenutka ostavke Radovan Karadžić neće donositi partijske ili državne odluke niti uticati na druge da ih donose, ukoliko se one bave sledećim odlukama: 2-1 ratne operacije na teritoriji BiH; 2-2 dislociranje civilnog stanovništva; 2-3 međunarodni ugovori - vojni, bezbednosni; 2-4 naimenovanje državnih, partijskih, regionalnih, lokalnih funkcionera; 2-5 dislociranje finansijskih sredstava“, navodi se u prvom delu dokumenta.

Drugi deo sporazuma odnosi se na obaveze koje Vlada SAD preuzima na sebe, poput obezbeđivanja lidera bosanskih Srba, finansiranja ili čak smeštaja. Američka administracija se, takođe, obavezuje da neće ni na koji način uticati na funkcionere i rukovodstvo Karadžićeve stranke SDS.

„Vlada SAD stavlja na raspolaganje Radovanu Karadžiću sumu od 600.000 dolara u lokalnoj valuti. Vlada SAD stavlja na raspolaganje Karadžiću rezidencijalni objekat na lokaciji koja je prethodno ugovorena. Vlada SAD stavlja na raspolaganje Karadžiću fizičko obezbeđenje od najmanje šest ljudi“, preciziraju se obaveze „druge“ strane.

Ukoliko bi Radovan Karadžić, navodi se u završnom delu pod nazivom „zajedničke odredbe“, ugrozio sporazum, to će se tretirati kao „ozbiljno narušavanje neformalnog sporazuma“ i biće sankcionisano. Na kraju se kaže da „ugovor može biti raskinut sporazumno, ili na inicijativu Vlade SAD“.




Autor:
Jelena Jovanović
Izvor  :  Kurir



Hteli da me ubiju!



U prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom Radovan Karadžić rekao da je hteo da se preda pre 12 godina, ali da mu je tada prećeno da će biti likvidiran zbog sporazuma sa Holbrukom

 BEOGRAD - Bivši predsednik RS Radovan Karadžić izjavio je juče da se u Hagu nije pojavio 1996, kada je protiv njega podignuta optužnica, zato što mu je tada prećeno da će biti likvidiran zbog sporazuma s Ričardom Holbrukom.

- Te 1996. moji državni predstavnici su od Holbruka dobili ponudu da treba da učinim neke gestove, da se povučem iz javnog života, a da će SAD ispuniti svoje obaveze - rekao je Karadžić i dodao da je Holbruk to rekao u ime Bila Klintona.
- Moja obaveza je bila da se povučem i da ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma. Da se povučem iz književnog i svakog drugog života - istakao je Karadžić i dodao da je to pitanje važno jer njime želi da pokaže zašto se pred sudom nalazi tek sad.
Karadžić, koji je delovao primetno starije, iscrpljeno i deprimirano, pojavio se u teget odelu i beloj košulji, pred sudijom Alfonsom Orijem u sudnici broj 1, istoj onoj u kojoj je suđeno Slobodanu Miloševiću. On je potvrdio spekulacije da mu je lično Holbruk garantovao bezbednost i slobodu u zamenu za povlačenje iz javnosti.

- U ime SAD, a ne kao privatno lice, Ričard Holbruk mi je ponudio da se povučem i da ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma, a da će za uzvrat SAD ispuniti svoje obaveze - otkrio je Karadžić suštinu dogovora sa američkim diplomatom. On je nekoliko puta istakao da se boji za svoj život jer je „godinama bio lovljen s namerom da bude likvidiran“.

- Brinem se za svoj život, Holbruk želi moju smrt, žali što je ukinuta smrtna kazna. Pitam se da li je njegova ruka toliko dugačka da me ovde stigne - bio je zabrinut bivši lider bosanskih Srba.

Prvo što je pred sudskim većem najnoviji haški pritvorenik rekao bilo je da je odlučio da se sam brani, odričući se prava na savetnika. On je odbio da se izjasni o krivici za genocid nad nesrpskim narodima u BiH, zločin protiv čovečnosti i ratni zločin, dela za koja ga tereti „operativna“ optužnica. Nakon čitanja sažetka optužnice sudija Ori je dozvolio Karadžiću dva minuta za izveštavanje o neregularnostima tokom privođenja i sprovođenja u Hag.

- Tri dana pre zvaničnog hapšenja, u petak 18. jula, oteli su me civili čiji identitet ne znam i držan sam na mestu za koje nisam znao gde je. Nisam imao pravo ni na telefonski poziv ni na SMS poruku kako bih javio prijateljima da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama - objasnio je Karadžić o kojim neregularnostima procesa govori.

Da li se oseća krivim ili ne, Karadžić će javno saopštiti 29. avgusta, prilikom drugog pojavljivanja pred većem sudije Alfonsa Orija. Datum nastavka ugovoren je nakon Karadžićevog insistiranja da to ne bude 28. avgust. Kako saznajemo, tog dana je rođendan njegovog bratanca Dragana.

Karadžić je potvrdio da je zadovoljan smeštajem i tretmanom u Sheveningenu, konstatujući da je bio „i na gorim mestima“, i pohvalio se kako je „savršenog“ zdravlja.

ZA VREME DRUGOG IDENTITETA...

Odgovarajući na pitanja sudije Orija o svojoj poslednjoj adresi, Karadžić je rekao da je njegova službena adresa Pale, Republika Srpska.
- Ali, ako me pitate za neformalnu adresu za vreme drugog identiteta, ona glasi Jurija Gagarina 267, Beograd - pojasnio je Karadžić. On je dodao da su o njegovom prebacivanju u Tribunal obavešteni ambasadori Srbije i BiH s kojima se sreo na aerodromu prilikom transfera. Budući da je rođen na teritoriji Crne Gore, sudiju Orija je zanimalo i da li Karadžić želi da i njihov ambasador bude informisan:
- Ako ne znaju da sam ovde, neka ih neko obavesti, ali zasad mi njihov diplomatski predstavnik nije potreban - poručio je Karadžić.


Izvor  : Kurir

Borba: Život ili smrt !


Ekipa Novosti, 31.07.2008 20:18:12


Radovan Karadžić



- JESAM. Ja sam Radovan Karadžić.
To su bile prve javne reči bivšeg predsednika Republike Srpske posle 13 godina skrivanja. U teget odelu koje je poneo iz Beograda, ostareo i osedeo, ali istog pogleda kao ranije, Karadžić je ušao u sudnicu 1 Haškog tribunala u pratnji dvojice stražara. Seo je na istu onu stolicu sa koje je donedavno Slobodan Milošević poručivao da ne priznaje taj “lažni sud”.
- Ja sam sudija Alfons Ori i predsedavaću vašim prvim stupanjem pred sud - predstavio mu se holandski delilac pravde. - Pre svega hteo bih da budem siguran da možete da pratite postupak na svom jeziku. Ako u bilo kom trenutku ne budete dobijali prevod ili vam bude teško da razumete jezik, molim Vas da me obavestite.
- Gospodine Karadžiću, vidim da ste sami u sudnici - “primetio” je Ori. - Odnosno, ne vidim da je sa vama branilac koji vas predstavlja ili vam pomaže u ovom trenutku. Da li je to Vaša odluka?
- Imam ja nevidljivog savetnika, ali sam odlučio da se sam branim - odgovorio je Karadžić smeškajući.
- Obavešteni ste da vam se osim vašeg nevidljivog savetnika može dodeliti dežurni branilac, zar ne - pitao je sudija.
- Jesam, ali sam se tog prava odrekao - rekao je Karadžić.
Sudija Ori je zatim referisao da su do sada podnete tri optužnice protiv Karadžića, a zatim je izneo, kako je rekao, “kratak istorijski referat” o njima.
Rekao je kako se u njima navodi da je Karadžić od 17. decembra 1992, pa do 19. jula 1996. godine, bio isključivi predsednik RS. I kako je na tim položajima imao snagu i ovlašćenja nad bosanskim Srbima, uključujući vojne, paravojne i policijske jedinice, kao i kontrolu nad svim organima SDS i vlade, kriznim štabovima i ratnim komisijama, koje su učestvovale u zločinima koji se navode u optužnici.
Sudija Ori je nabrajao mesta u kojima su počinjeni zločini, dok bi se Karadžić povremeno promeškoljio u stolici, ponekad gledao u njega, a s vremena na vreme i nezainteresovano, prelazio pogledom po sudnici.
- U jednoj tački optužnice se teretite za geocid, u jednoj za saučesništvo u genocidu, u pet za zločine protiv čovečnosti i u četiri za ratne zločine.
Alfons Ori je, zatim pitao Karadžića za njegove generalije, ime, prezime, mesto i godinu rođenja, kao i na kojoj je adresi boravio u trenutku hapšenja.
- Moja porodična kuća nalazi se na Palama, Krivače, u Republici Srpskoj - odgovorio je Karadžić. - A, ako me pitate za neoficijelnu adresu na kojoj sam bio u vreme promene identiteta, bila je to Ulica Jurija Gagarina 267.
Bivši predsednik Republike Srpske zatim je potrvdio da je njegova porodica obaveštena o tome da je on uhapšen i prebačen u Tribunal. Na pitanje Orija da li ima bilo koga ko još treba da bude obavešten da je on uhapšen, Karadžić je rekao:
- Ne verujem da postoji bilo ko ko ne zna da sam uhapšen - rekao je Karadžić, i ponovo se nasmejao.
- A da li je ambasada zemlje čiji ste državljanin obaveštena da ste u protvoru?
- Ja se smatram državljaninom BiH, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Na aerodromu sam se sreo sa predstavnicima BiH i Srbije. Iz Crne Gore nije niko bio.
- Ne ulazim sada u to da li ste državljanin Crne Gore, ali da li želite da ih neko obavesti da ste ovde? - pitao je Ori.
- Ako ne znaju da sam ovde, neka ih neko obavesti. Ali, ne trebam njihovog predstavnika.
Karadžić je u četvrtak, kako se moglo i pretpostaviti, načeo i temu sporazuma sa Ričardom Holbrukom. Rekao je kako su 1996. godine, njegovi ovlašćeni predstavnici i ministri iz ruku Ričarda Holbruka dobili ponudu od SAD.
- Prema njoj je trebalo da učinim neke gestove, da se povučem iz javnog života, a da SAD, zauzvrat, preuzme neke svoje obaveze - ispričao je Karadžić. - To je bilo u ime SAD, a ne u nečije privatno ime. Moja obaveza je bila da se povučem i da ni na koji način ne ometam primenu Dejtonskog sporazuma.
Sudija ori ga je prekinuo, ali je Karadžić rekao da će ta priča dati odgovor na pitanje zbog čega je tek danas pred ovim sudom, a ne 1997. ili 1998. kada je “ozbiljno namerio da doće”.
- Ali, tada sam mogao da budem likvidiran, jer je neko iz Stejt Departmenta pokušao da povuče optužnicu, ali je tadašnji tužilac Ričard Goldston zapretio ostavkom. Strahujem i dalje za svoj život. Opasnost vidim u Holbruku. Ovde se radi o životu i smrti. Ako Holbruk i dalje želi moju smrt i žali što nema smrtne kazne, onda je pitanje da li ja treba da strahujem da me njegova ruka i ovde stigne.
Pored brige za svoj život izrazio je i zabrinutost zbog najave tužioca Branerca da će proces biti “brz” uz opasku da je “brzina dobra za revolveraške obračune, a da pravni proces zahteva vreme”.
Novo izjašnjavanje o krivici zakazano je za 29. avgust, jer je Karadžić rekao da ne može da dođe 28.     

ELEMENTARNA NEPOGODA
RADOVAN Karadžić je u četvrtak rekao da želi sam da se brani. Ori mu je rekao da će kasnije popričati o tome kakvi su sve rizici ukoliko neko želi tako da se zastupa.
- Podrazumevao sam da sam rekao da ću se sam braniti ne samo na prvom pojavljivanju, nego tokom celog procesa. Bez obzira šta ja mislim o ovoj ustanovi. Uz svo poštovanje vaših ličnosti, ja ću se od nje i pred njom braniti kao što bi se branio od bilo koje elementarne nepogode kojoj takođe osporavam pravo da me napadne.

BIO SAM OTET
SUDIJA Ori u četvrtak nije dozvolio Karadžiću da pročita izjavu koju je napisao na četiri stranice o tome kako je uhapšen u Beogradu. Ali, Karadžić je ipk rekao da je u Beogradu neregularno uhapšen.
- Otet sam od civila koje nisam mogao da identifikujem i tri dana držan na mestu za koje nisam znao. Nisam imao pravo na telefonski poziv, ni na poruku prijateljima, da me ne traže po bolnicama i mrtvačnicama. Sudija je rekao je da shvata da je ta tema važna i uputio ga da podnese preliminarni podnesak.

* * * * *

IVAN KARADŽIĆ: STRAHUJEM OD TAKVE PRAVDE

SVI Karadžići u četvrtak su pratili direktan TV prenos prvog Radovanovog pojavljivanja pred Haškim tribunalom.
- Mom bratu, video sam, nije bilo lako, to me je potreslo - kaže za “Novosti” Ivan Karadžić. - Ne samo zbog tako strašnih optužbi i čitave atmosfere stvorene u stranim medijima, gde ga predstavljaju kao najzad “uhvaćenu zver”, već i zbog spoznaje da ga posle toliko godina u takvim okolnostima gledaju i porodica i čitav srpski narod.
Ivan je očekivao da će sud odgovoriti Radovanu zbog čega će njegovo suđenje biti drugačije od svih dosadašnjih, skraćeno, šturo.
- Čemu tolika žurba Tribunala? - pita se Ivan Karadžić. - Zašto mu nisu dozvolili da u samo nekoliko minuta ukaže na izglednu mogućnost neregularnog suđenja? Sudija ga je stalno “sekao”. Strahujem da će to i ubuduće biti praksa u Hagu. Video sam da Radovan odmerava svaku reč. Možda su neki očekivali njegovo žustrije reagovanje i sam nastup. Shvatio sam da nije slučajno uzeo mesec dana predaha, ne izjašnjavajući se o optužbama.
M. MARKOVIĆ
Emina RADOSAVLjEVIĆ

* * * * *

Ljiljana Karadžić posle prvog telefonskog razgovora sa suprugom:

KAO KAD MRTAV USTANE

SREDA ujutro. Mir u kući porodice Karadžić u paljanskom naselju Podkoran posle noći provedene uz televizor i prenos Radovanovog puta u Hag. Sat otkucava 9.40. Tišinu preseca zvonjava telefona.
Novinari! Jednoglasno konstatuju Ljiljana Zelen-Karadžić i njena sestričina Dragana, dok razmišljaju da li uopšte da se jave. Dodatno ih zbunjuje to što telefon ne može da identifikuje poziv.
Dragana odlučuje da, ipak, podigne slušalicu. S druge strane dobro poznat glas:
- Ljiljo, je si li to ti?
- Ne, tečo, Dragana je... Samo trenutak - uzbuđeno je gurnula slušalicu u tetkinu ruku.
- Da - javila se Ljiljana, još ne sluteći ko je na drugoj strani.
Ponovo ista rečenica:
- Ljiljo, je si li to ti?
- Ja sam - tiho je procedila Ljiljana i emocije su eksplodirale...
Radovan je bio snažniji ili je vešto krio emocije postavljajući pitanje za pitanjem...
- Kako si? Kako su deca? Unuci?
Uzaludni su bili Ljiljanini pokušaji da kaže nešto smisleno. Opet je Radovan preuzeo reč:
- Evo, stigao sam. Živ sam. Upravo sam prošao lekarske preglede i dozvolili su mi jedan telefonski poziv.
Još nekoliko rečenica i prošlo je dozvoljenih pet minuta.
- Pozdravi sve i jedva čekam da se vidimo - rekao je Radovan na kraju.
Odmah se okupila cela porodica da čuje kako je tekao prvi razgovor.
- Ničega se ne sećam - svedočila je ukućanima Ljiljana. - Posle šest godina se čujem s njim. To je kao da pričaš sa dragom osobom, koja je umrla, a sad se podigla iz mrtvih. Delovao mi je smireno, a kako mu je, on sam najbolje zna...
Svaki put kada se priseti razgovora, Ljiljana ne može da sakrije emocije. Ipak, nekoliko sati posle razgovora, morala je da nastavi dalje. Sa ćerkom Sonjom, otišla je po dokumente, koje joj je Lajčak oduzeo i vratio, tek kad je njen muž prebačen u Hag.
Kada će se ponovo Radovan javiti, niko ne zna. Pronela se vest da će mu biti dostupan telefaks, kao deo opreme za samostalnu odbranu. Zato su se ukućani potrudili da nabave faks mašinu, kako bi uskoro mogli bar da se dopisuju.
Dušan STOJAKOVIĆ

* * * * *

Advokati veruju da će se Karadžić braniti sam:

NEĆE SE RUGATI

 PRAVNI tim za pomoć u odbrani Radovana Karadžića veruje da će mu biti dozvoljeno da se pred Haškim tribunalom brani sam. Advokat Goran Petronijević kaže da prvi predsednik Republike Srpske nema nameru da opstruiše suđenje, i da mu je cilj da što pre iznese dokaze.
- Tribunal uvek može pronaći neki razlog za nametanje branioca, ali, ipak, mislim da će Radovanu biti dozvoljeno da se brani sam - navodi Petronijević.
Dok se pravnici konsultuju kako će i kojim savetima najbolje da pomognu Karadžiću, haški sud istražuje ima li on novca za odbranu.
- To je redovna procedura suda da proverava finansijsku situaciju optuženika - kaže Petronijević. - Bez obzira na to, jasno je da porodica Radovana Karadžića, ona na Palama, ali i u Beogradu, nema novca ni za život, a kamoli da plaćaju odbranu. Oni su poslednjih godina bili u nekoj vrsti ropstva.
Neposredno posle Karadžićevog pojavljivanja pred sudijom Orijem, advokat Svetozar Vujačić izjavio je za “Novosti” da se njegov klijent držao dogovorenog scenarija:
- Zaboravio je samo da kaže da neće iznositi svoju odbranu dok mu se ne vrate laptop i 50 diskova sa snimljenom dokumentacijom. Ukoliko država Srbija odbije da mu vrati zaplenjene stvari, on će zahtevati od Tribunala da to bude urađeno.
Advokat je dodao i da je dogovor da se Karadžić javlja porodici, a ne pravnom timu zbog ograničenog broja implusa.
S. S. ROVČANIN


* * * *

Karadžić preko kurira pomagao Miloševiću, a sada će to koristiti u svojoj odbrani

UZELI DOKAZE ODBRANE

HAŠKO tužilaštvo će ovih dana, izmeniti optužnicu protiv dr Radovana Karadžića, koncentrisaće se na najteža dela i instistiraće na individualnoj odgovornosti - kaže za “Novosti” Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom, koji je i član tima odbrane bivšeg predsednika RS. - Time će pokušati da skrate ceo proces. Optužnica će “ličiti” na onu protiv Slobodana Miloševića, a svakako da će se insistirati na dokazivanju genocida. Tužilaštvo će se oslanjati na već “dobijene” presude i već za njih dokazane krivice osuđenih Srba iz RS (Biljana Plavšić, na primer).
Kako će odbrana parirati?
Svetozar Vujačić, jedan od Karadžićevih advokata, tvrdi da su, prilikom pretresa stana u kome je Radovan boravio kao doktor Dabić (Ulica Tihomira Trajkovića 45, Ugrinovci) agenti BIE oduzeli i nisu vratili laptop, novac i 50 diskova na kojima je bila kompletna odbrana!
- Polovina dokumenata koji bi mogla da ospore sve navode tužioca već su u arhivama Tribunala - rekao nam je Radovanov brat Luka Karadžić. - Do njih su došli predstavnici tužilaštva, boraveći 1997. i 1998. godine u BiH i RS.
Tribunal je došao i do svih Karadžićevih naredbi i u originalnoj i štampanoj formi sa Radovanovim potpisom i potvrdio da su - validne.
Karadžić je preko “poštara”, u više navrata slao zapise, analize i ekspertize, odnosno dokaze o Miloševićevoj nevinosti. Potpisivao se kao “Ljubitelj istine” i “Borac za istinu”, otkriva nam Ivanišević. Sada će to poslužiti u njegovoj odbrani.
“Novosti” saznaju da su u stanu koji je koristio Radovan, kao Dragan David Dabić pripadnici BIA boravili pet sati, neposredno posle hapšenja. Toliko je trajao pretres. I, saznajemo, postoji i “Zapisnik o pretresu stana i drugih prostorija” i, što je bitnije, “Popis privremeno oduzetih predmeta”, zaplenjenih stvari.
Tu piše, između ostalog, da je zaplenjen jedan disk marke “tošiba”, 23 velika i šest malih blokova ispisanih Radovanovom rukom. Zaplenjene su i sve naredbe Glavnog štaba Vojske RS, koje su se našle u stanu. Oduzeta je i Naredba predsednika RS o utvrđivanju stanja i kretanja republičkih robnih rezervi. Isto tako, piše u popisu, oduzeta je Službena zabeleška o nestanku arhive predsednika RS, izvodi iz perioda 1992-1998. godine.
U popisu je i “Obračun primanja Dabića za jun 2007. godine” i pisma adresirana na to ime.     

LOVCI NA LAPTOP
NIJE mi poznato ko je Radovanu Karadžiću oduzeo laptop i 50 diskova gde se nalazi njegova planirana odbrana pred sudom u Hagu, dosta dokumenata - kaže advokat Goran Petronijević, član tima za odbranu prvog predsednika Republike Srpske. - Imali su dovoljno vremena da sve prekopiraju. Sada je 14. dan od hapšenja, a ništa nije vraćeno. Na spisku oduzetih stvari čak se i ne pominju laptop i diskovi. U petak ćemo poslati pismo istražnom sudiji, direktoru BIE, čelnicima policije. Pitaćemo gde su oduzete stvari. Ukoliko ne dobijemo odgovore, podnećemo krivične prijave. Ne mogu da verujem da država krije njegovu odbranu. Ima on dosta toga u glavi, ali je mnogo šta na tim diskovima. Petronijević ironično zaključuje da je laptop možda kod nekih lovaca na nagrade, pa će uskoro da stigne ponuda koliko novca traže za vraćanje dokumenata.
S. S. R.

MUSLIMANI I HRVATI OD POMOĆI
Muslimani i Hrvati su Tribunalu poslali gomilu materijala, pre svega onih koji terete Srbe - kaže Ivanišević. - Ali, pravo iznenađenje za nas bilo je kada smo ustanovili da ima dokumenata koji idu u prilog okrivljenim Srbima, tada najviše Miloševiću. Tužilaštvo je to krilo. Ako se Tribunal “pritisne”, moraće da ih ustupi odbrani, jer znamo da postoje.

ZAJEDNO ZA DESET DANA
ČLANOVI porodice Radovana Karadžića u četvrtak su užurbano pripremali dokumentaciju za dobijanje putnih isprava, kako bi spremno dočekali mogućnost odlaska u Hag. U Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu kažu da procedura za dobijanje dozvole traje deset dana, ali i da može da se skrati u izuzetnim slučajevima.
Sonja Karadžić-Jovićević rekla je za “Novosti” da je porodica u četvrtak predala zahteve za pasoše:
- Želimo da imamo sve potrebne dokumente, kako bismo, kada budemo mogli da putujemo u Hag, sve bilo spremno. Rečeno nam je da bismo pasoše mogli da dobijemo u ponedeljak ili utorak.
Predstavnik Sekretarijata Tribunala Matijas Helman kaže za “Novosti”:
- Prema važećem pravilniku Sekretarijat je dužan da donese odluku u roku od deset dana, ali može da to uradi i u kraćem roku - kaže Helman. - Mi se trudimo da prema optuženicima postupamo humano i sigurno je da ćemo dati dozvolu Karadžićevoj porodici da dođe u posetu. Dakle, daćemo preporuku Holandiji da porodici izda vizu.     
D. STOJAKOVIĆ
V. POPOVIĆ

* * * * *

”Novosti” došle do spiska stvari koje je Karadžić želeo da ponese u Hag, a koje su ostale u ćeliji

UZ IKONU NA PUT

U KOFERU doktora Radovana Karadžića nije bilo mesta za jedan beli papir. Nije reč o nekakvom dokumentu koji bi mu olakšao odbranu pred haškim tužiocima, već o poruci za njegovog sinovca Dragana koju je zaboravio u ćeliji Specijalnog suda. Ili nije stigao da uruči onom kome je namenjena...
To parče hartije došlo je u ruke novinara “Novosti”. Svojevrsni spisak želja najpoželjnijeg “plena” Tribunala.
Čitko, prvi predsednik RS, pošto je saznao da ga očekuje neodložni put, popisao je stvari koje je želeo da ponese sa sobom u Hag.
Jednu po jednu sitnicu, koje su mu mnogo značile.
Doneti iz stana - zamolio je svog sinovca:
Prvo - ikonu Hrista.
Drugo - roman Miloša Crnjanskog “Roman o Čarnojeviću”.
- I tatinu i maminu sliku, negde su u vitrini u spavaćoj sobi. Staklo neće dati - pisao je najtraženiji haški begunac. - Saletovu i Braninu sliku, bila je na ikoni Trojeručice.
Neke fotografije, priznao je, sakrio je u kutiji “plazma keksa”. Rekao je da se fotokopiraju, a da originale predaju supruzi Ljiljani. Tražio je hitno i nekakav zeleni rokovnik sa svim papirićima.
I opet - knjige. Rajka Petrova Noga, Mome Kapora, Đorđa Sladoja, Brane Crnčevića, Miroslava Toholja. U prtljag je želeo da stavi i “Gospođu Dalovej” Virdžinije Vulf, pesme Emili Dikinson, “Karamazove”, Šekspirove “Sonete”, latinske citate... Žuti rokovnik, obavezno - zahtevao je.
Pred let u jednom pravcu poželeo je dosta sirove golice, dve kutije sojinog mleka u prahu, desetak paketića ovsenih krekera iz prodavnice zdrave hrane...     

ŠTAMPAČ ZA SONjU
PITAJ Sonjicu da li ima ekran. Ako ima, onda bi se desktop, jak i moderan, mogao kupiti za sumu od 25.000 do 30.000. Moj štampač iz stana joj je dovoljan - nije u poslednjim satima u Srbiji zaboravio ni svoju kćerku.

* * * * *


Kako su u javnost dospeli snimci Karadžića u ćeliji

TUŽBA ZBOG SLIKE

SLIKE Radovana Karadžića, ošišanog i obrijanog, kada je skinuo “masku” Dragana Dabića pojavile su se u javnosti. Ne zna se ko ga je fotografisao, niti kako su dospele u ruke stranih i domaćih medija. Porodica Karadžić i njihovi advokati kažu da oni nemaju veze sa njihovim obelodanjivanjem. Brat Luka Karadžić najavljuje da bi porodica mogla da zatraži odštetu, jer dozvolu da se u javnosti pojavi Radovanova slika, za koju se pretpostavlja da je napravljena u Specijalnom sudu, nikome nisu dali.
Fotografije je mogao da napravi bilo koji zaposleni u ovoj zgradi, ne samo fotoaparatom, već i mobilnim telefonom.
- Imao sam pravo da pregledam sve, osim fotografija koje su bile zapečaćene u koverti. Možda su ih mediji dobili iz policije.     
U četvrtak je Ministarstvo pravde demantovalo da je fotografija snimljena u prostorijama za koje su nadležni pripadnici službe obezbeđenja Okružnog zatvora, ali to ne znači da nisu napravljene u Specijalnom sudu.     
N. B. - S. S. R.


* * * *


Da li je Radovan Karadžić u Hagu imao prilike da se sretne sa nekim od optuženika

ŠEŠELJ GA SAČEKAO

KOGA je od zatvorenika Haškog tribunala po dolasku prvo video Radovan Karadžić? A, koga bi drugog do Vojislava Šešelja! Kako “Novosti” nezvanično saznaju, predsednik Srpske radikalne stranke sačekao je najnovijeg stanara Međunarodnog suda pravde u Sheveningenu.
Potvrdu o tome da li je prvi razgovor, pa bio on samo pozdrav, Karadžić obavio sa Šešeljem, pokušali smo da dobijemo od supruge lidera radikala Vojislava Šešelja. U telefonskom razgovoru za “Novosti”, Jadranka Šešelj, bila je dvosmislena.
- Sasvim je sigurno da ga je Voja tamo sačekao - kaže Jadranka Šešelj. - Nismo se još čuli, obično mi se javlja predveče. I da su se sreli, i da Radovan stoji pored njega, to ne bi smeo da mi kaže. Mislim, Voja sme sve, ali zbog pravila i režima koje su nam nametnuli ne bi smeo da mi priča o ostalim optuženicima. U ponedeljak putujem u Hag, pa ću saznati sve, da li ga je video, šta mu je rekao...
Jadranka Šešelj objašnjava da nije nemoguće da se zatvorenici sretnu, jer su pravila o tome ko sme da se sreće s kim, malo blaža.
- Zatvorenici su smešteni u tri dela. U onom gde se nalazi Momčilo Krajišnik, Radovan ne bi trebalo da bude smešten. U drugom delu su Pandurović, Borovčanin... A, u trećem gde je Voja, mogao bi da bude Karadžić. Možda su ga tu smestili, jer je odlučio da se brani sam - kazala je Jadranka Šešelj i još jednom dodala:
- Voja ga je sigurno tamo sačekao.

S. S. R.



Izvor  : Novosti




Izručio bih Radovana!
Da smo ostali na vlasti, poslali bismo Karadžića u Hag, samo da je bio lociran, budite sigurni! Ali na nekidostojanstven način, kaže Ilić

 BEOGRAD - Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, koji je učestvovao na mitingu SRS u utorak, kaže da je policija nasilnički prekinula skup kako bi sprečila građane da odu ispred Specijalnog suda, u kome je bio pritvoren Radovan Karadžić.
- Miting je protekao najbolje što je mogao, s obzirom na broj ljudi i klimu. Nemire je provocirala grupa koja uopšte nije bila na mitingu. To se lepo videlo s bine. I na osrednjoj utakmici ima povreda. Policija je imala zadatak da rastera ljude s Trga pre šetnje. Miting je završen nasilnički.

Zašto ste hteli pred Specijalni sud?
- Ne da bismo ga napali, sigurno, već da bismo potražili odgovore na pitanje ko je uhapsio Radovana, gde su ga držali od petka do ponedeljka, ko je pregovarao o uzimanju novčane naknade i ko ga je isporučio sudu...

Tomislav Nikolić kaže da ste hteli i pred RTS?
- Da, a potom pred sud.

I vama smeta kako Javni servis izveštava?
- Smeta mi! Prave se specijalne emisije, sve govore jedni isti ljudi. Nema druge strane.

Da ste vi ostali na vlasti, da li bi Karadžić bio uhapšen?
- Sigurno, ako je lociran. Ali bi to bilo dostojanstveno. Imamo zakon, sarađivali smo s Hagom. Ali, to je bilo i dobrovoljno i transparentno, sve se videlo i sve se znalo. A ne kao sad, izađe ministar policije i da kaže da nema veze s hapšenjem. Bruka za demokratsku državu!

Kada ste vi bili u Vladi uhapšen je Zdravko Tolimir, i to na Bežanijskoj kosi, a onda tajno prebačen u RS... Što se tada niste bunili?
- To treba sve razjasniti. Nisam imao tu informaciju tada.

Nemoguće da niste, SRS je pričao o tome?
- Da, da, čuo sam, ali nije se to tako publikovalo... Ako je to tako bilo, trebalo je to razjasniti.

Kako ste se osećali kad je na mitingu Dragan Todorović govorio da oni nisu vandali koji pale i ruše Skupštinu i RTS. Vi ste jedan od njih.
- Pa, dobro sad,Todorović je to naveo kao primer. Amerikanci i Montgomeri su me tada ljubili pola sata. Onda je bilo demokratski ako gori parlament, a sad je nedemokratski ako se razbije prozor! Kad sam se ja borio za demokratiju u Srbiji, Tadić je bio u mišjoj rupi. O Ivici Dačiću da ne govorim.

Krenuli ste od Vuka Draškovića, preko Koštunice, a sad ste bliski s radikalima. Da li je vaša politika dosledna?
- Slušajte, ja ne znam da li je moja politika dosledna ili nije. Ali znam da ko je dosledan srpskoj ideji, ja sam s njim. Ja sam svoj na svome. Za razliku od nekih koji su ranije bili ravnogorci, a sada ćute o tome.

Mislite na Vuka Draškovića?
- Pa da, on vam se sad ne oglašava. Ne javlja se, nije više ravnogorac.

Kakvi ste s Palmom?
- Nema neke posebne saradnje, ali se pozdravimo kad se sretnemo u Skupštini.

U Hagu ubijaju Srbe

Otkako ste u opoziciji, tvrdite da treba izmeniti Zakon o saradnji s Haškim tribunalom?
- Nekad čovek mora da isporuči i najrođenijeg da bi se ispunio viši cilj. Ali, treba preispitati odluku o saradnji s Hagom zato što se zločinci puštaju na slobodu. To je pitanje o kome je morala da se izjasni Vlada i da razgovara s Tribunalom i EU o pitanjima da li želimo da se sudi samo jednom narodu. Da li će bilo koji Šiptar da odgovara u Hagu? Da li je Sheveningen bezbedno mesto? Jedanaest ljudi je umrlo. Zašto se tamo ljudi ubijaju?


Izvor : Kurir

Raso po mom misljenju bi trebao da ima dobre saradnike a i malo da poradi na svojem predstavljanju ovako ne moze da ostavi nikakav dojam sem da se ovde sad sudi nekom cicici koji je izblijedjeli Karadjc a ne onaj od prije 13 godina a i godine cine svoje

Mislim da bi trebalo da pusti da ga brani advokat, on sam mi deluje nekako iscrpljeno. Mada njemu nema pomoći, već je osudjen kako god se branio..

Tacno upravu si on tamo i onako moze da predstavlja samo svoje to jest nase vidjenje rata i pocetka svega u Bosni
A upravi si sto se tice i advokata