to sto tebe zabole za tvoje pretke samo govori o tebi ko si i sta si!
NO Comment...

Zemunac
Naravno da ne treba da se "samoubijemo" samo iznosim moja licna zapazanja oko ove situacije. Treba da sam bandoglavo egoisticni sebicnjak i da me apsolutno nista ne dotice van mog sprata zgrade, ne ide ni to. Srbija je dosta propratila, pa daj majkumu bar i ovaj trenutak isprati dostojanstveno ukoliko nisi gnjida od coveka. Nemoj pogresno da me shvatis ne pricam direktno tebi vec su mi se smucili ovi hejteri bez 2 grama mozga znanjem ekvivalentnim covecije ribice koji samo znaju da vicu "Evropa", "zlocince u Hag" i tako neke mentolske parole.

To sa licnom sudbinom ce pricamo drugom prilikom ajd da ne idemo u off  

I budućnost će biti proslost brzo....a čovek bez korena i nije bas svesno i korisno biće.

Najtrezvenije razmisljanje, koje sam do sada na forumu cuo.

Upravo tako.



Gdje nestade čojstvo....čuj "netko" slikao pa prodao ....."netko" ......  Kome bi se Radovan onako smjeskao kao na jednoj od onih slika, da ne bi mozda meni ili nekom nepoznatom tko je krenuo da ga uslika....

Radovan Karadžić se pojavio prvi put u sudnici Haškog tribunala
Ponovo o krivici za trideset dana

Državljanin i Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije l Brine za svoj život l Na sudu će se braniti "kao i od svake elementarne nepogode"


"Nisam zainteresovan da mi neko čita optužnicu": Radovan Karadžić u sudnici Haškog tribunala

Hag - Haški optuženik Radovan Karadžić nije želeo juče da se pred sudijom Haškog tribunala Alfonsom Orijem izjasni o krivici, pa je njegovo ponovno pojavljivanje zakazano za petak, 29. avgust.
Bivši predsednik Republike Srpske odbio je da mu Tužilaštvo pročita optužnicu, a sažetak, koji mu je pročitao sudija Ori saslušao je nezainteresovano.
- Nisam zainteresovan da mi neko drugi čita optužnicu. Radije bih da je pročitam sam i da dobijem novu - naglasio je Karadžić.
On je zatim pokušao da ukaže na brojne neregularnosti prilikom hapšenja i izručenja, ali sudija ga je ubrzo prekinuo, obraćajući se glavnom tužiocu Seržu Bramercu da se izjasni o tome da li se priprema nova optužnica. Bramerc je potvrdio sudu da Tužilaštvo sprema proširivanje optužnice i da ne može trenutno da precizira datum kada će biti gotova, ali da će to biti uskoro.
Osmeh na licu Karadžiću je izmamilo pitanje sudije da li smatra da neko ko treba biti obavešten o njegovom hapšenju nije upoznat s tim.
- Ne verujem da postoji bilo ko da ne zna da sam ovde - prokomentarisao je Karadžić.

Utisak je da je tokom 13 godina skrivanja Karadžić izgubio više kilograma, tako da izgleda mnogo mršavije nego na fotografijama iz 1996.
Na pitanje sudije o državljanstvu Karadžić je rekao da smatra da je državljanií Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. On je dodao da se na aerodromu prilikom izručenja Hagu, pozdravio sa ambasadorom BIH, kao i sa "predstavnikom Srbije". Na pitanje sudije da li želi da se obaveste vlasti Crne Gore da je on u Tribunalu, Karadžić je rekao da ako "oni ne znaju" da je on u Hagu, neka budu obavešteni, dodajući da mu ne treba njihov diplomatski predstavnik. Karadžić je još u sredu odbio da u sudnici bude i dežurni advokat koga bi imenovao sud. On je pred sudijom Alfonsom Orijem iz Holandije kazao da ima "nevidljive savetnike", ali da je odlučio da se brani sam. Kao mesto prebivališta tokom bekstva naveo je novobeogradsku ulicu u Jurija Gagarina 267.
Bivši predsednik RS je naglasio da će se tokom celog suđenja braniti sam "bez obzira na to šta misli o ovoj instituciji".
- Braniću se kao i od svake elementarne nepogode - naveo je Karadžić.

On je istakao da je s bivšim američkim izaslanikom za Balkan Ričardom Holbrukom, kao zvaničnim predstavnikom SAD, imao dogovor da se 1996. povuče iz javnosti i sa svih državnih funkcija, pa čak i iz književnog života, a da će zauzvrat protiv njega biti povučena optužnica Haškog tribunala. Karadžić je dodao da je imao obećanje Holbruka da će SAD ispuniti svoje obaveze, a da je njegova obaveza bila da ne ometa primenu Dejtonskog sporazuma.

Sudija Ori je odgovorio da Sud ne zna ništa o tom dogovoru i uputio ga da sve to napiše i dostavi u posebnom podnesku. Karadžić se usprotivio tome i naveo da je to veoma važno za njegovu sudbinu i da to "pokazuje zašto je ovde".

- Tada sam bio u opasnosti da budem likvidiran. Pokušano je da se optužnica Tribunala povuče, pa je čak i tadašnji glavni tužilac Ričard Goldstoun zapretio ostavkom. Bio sam lovljen s namerom da budem likvidiran. U Beogradu sam nelegalno uhapšen, bio sam tri dana na nepoznatom mestu pritvoren od civila, bez prava i na telefonski poziv, SMS porodici i prijateljima, da me ne traže po mrtvačnicama i 72 sata kasnije sam predat istražnom sudiji - rekao je Karadžić.
On je ponovo kazao da se brine za svoj život i da je Ričard Holbruk želeo njegovu smrt.

- Da li je Holbrukova ruka toliko duga da me smrt stigne ovde. Brinem se za svoj život i za brzinu suđenja. Želeo bih da imam regularno suđenje - istakao je Karadžić.
On nije imao primedbe na tretman u pritvorskoj jedinici.
- Bio sam i na gorim mestima. Moje zdravlje je savršeno - zaključio je Karadžić.

Karadžić ima pravo i da se ne izjasni o krivici ni u ponovljenom pojavljivanju pred Tribunalom 29. avgusta, ali će tada sudija u njegovo ime u spis uvesti da se izjasnio da nije kriv. Dokaze na osnovu kojih je podignuta i potvrđena optužnica, Tužilaštvo mora odbrani dostaviti u roku od 30 dana od izjašnjavanja o krivici.
Konačnu odluku o tome da li će se Karadžić u nastavku procesa braniti sam doneće sudsko veće. Tužilaštvo je već najavilo da će se protiviti tome da mu bude dozvoljeno da se brani sam. Članovi njegovog budućeg pravnog tima - advokati Goran Petronijević i Svetozar Vujačić nemaju licence za rad u Tribunalu, a treći član, advokat Toma Fila, koji ima dugogodišnje iskustvo u odbrani haških optuženika, najavio je pomoć svoje advokatske kancelarije. Međutim, Fila je naveo da ne može da preuzme Karadžićev predmet jer ima obaveze prema branjenicima kojima su suđenja pred Tribunalom u toku.

U odbrani Karadžića, prema najavama, biće i tim za dokumentaciju i činjenice, koji će činiti Smilja Avramov, Kosta Čavoški i Milivoje Ivanišević. Pomoć u pripremi odbrane očekuje se i od pravnog tima Slobodana Miloševića, kojem je Karadžić svojevremeno takođe slao dokumentaciju.

Pošto bude okončana procedura izjašnjavanja o krivici, Karadžić će u fazi priprema za suđenje, po pravilima Tribunala, biti obavezno izvođen pred sudiju svaka četiri meseca. Na takozvanim statusnim konferencijama biće razmatrano stanje u postupku, a optuženi će imati pravo i da govori o svom zdravstvenom stanju i o uslovima u pritvoru.
Radovan Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu nakon 13 godina skrivanja. On je 30. juna 1996. preneo predsednička ovlašćenja u Republici Srpskoj na potpredsednicu RS Biljanu Plavšić i povukao se iz javnog života. Optužen je za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini 1992-1995. Na teret mu se stavlja genocid u Srebrenici, trogodišnje granatiranje Sarajeva, formiranje logora za nesrbe i ubijanje, silovanje zatvorenika, ali i otmica vojnika UN i njihovo postavljanje kao živi štit tokom NATO bombardovanja Republike Srpske. I. Pejčić - A. Roknić

VILIJAMSON: Mladić i Hadžić što pre
Sarajevo - Američki ambasador za pitanja ratnih zločina Klint Vilijamson ocenio je da zasluga za hapšenje Radovana Karadžića pripada vlastima Srbije koje su donele političku odluku i sprovele je koristeći vlastite institucije i potencijale. "Naravno, veliki je uspeh što je Karadžić uhapšen, ali priča nije završena sve dok su preostala dvojica begunaca na slobodi", izjavio je Vilijamson za Dnevni avaz i dodao da je veoma bitno da Srbija ispuni svoje obaveze, da se preduzmu mere kako bi Ratko Mladić i Goran Hadžić bili uhapšeni. R. D.

MIROSLAV LAJČAK: Porodica ima novca za put u Hag
Prag - Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BIH Miroslav Lajčak označio je u intervjuu za češke medije kao "ucenjivanje u političke svrhe" pritisak da se porodici Radovana Karadžića izdaju pasoši da bi ga posetili u zatvoru u Beogradu. "Odluka (da im se vrate pasoši) nema veze sa mojim emocijama, već zavisi od toga šta kažu ključni partneri, pre svega Haški tribunal. Cela kampanja o tome da nemaju para da odu u Hag je laž", naglasio je Lajčak.

Ogromno interesovanje medija
U Haškom tribunalu juče je vladalo veliko interesovanje medija za prvo Karadžićevo pojavljivanje pred sudskim većem. Čak dvadesetak vozila sa satelitskom opremom za direktan prenos bilo je ispred zgrade Tribunala. Suđenje je s galerije sudnice broj jedan pratilo 40 novinara, dok su ostali izveštavali iz hola suda ili pres centra u kongresnom centru naspram Tribunala. Ovo je prvi put, posle suđenja bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, da je otvoren zasebni pres centar van zgrade suda. Novinarima u pres centru je omogućeno audio snimanje na engleskom, francuskom, ali i na bosanskom, hrvatskom i srpskom (bhs). U Hagu je juče bilo novinarskih ekipa iz svih krajeva sveta, između ostalog, i iz Japana, Kine, Australije, Meksika, SAD, kao i desetine novinara iz Evrope.

Karadžić bio sam kod tužioca
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde saopštila je juče da u dva navrata prilikom razgovora u kancelariji tužioca s Radovanom Karadžićem nije bio prisutan niko od radnika pritvorske jedinice. U saopštenju se navodi da je na osnovu detaljnih provera Uprave, kao i izjava stražara, utvrđeno da fotografija Radovana Karadžića, koja je objavljena u listu Blic, nije snimljena u prostorijama za koje je bila nadležna ta uprava.

Bramerc do 15. septembra podnosi Evropskoj komisiji izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom
Zvanični stav Holandije i Belgije polovinom avgusta

Brisel, Beograd - Glavni tužitelj Haškog tribunala Serž Bramerc trebalo bi da neposredno pre 15. septembra, kada nakon letnje pauze ponovo zasedaju ambasadori - stalni predstavnici zemalja EU u Briselu, podnese izveštaj o saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, što će biti osnov za procenu treba li staviti na snagu primenu Privremenog trgovinskog sporazuma sa Srbijom - kaže u izjavi za Danas, Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji.

Ona objašnjava da je glavni tužitelj Haškog tribunala zaposlen u Ujedinjenim nacijama i da je njegova obaveza da dva puta godišnje podnosi izveštaj o saradnji Srbije s Tribunalom, odnosno da to čini u junu i decembru. S druge strane, Evropska unija ponekada traži od glavnog tužioca da podnese tzv. ad hok izveštaj kako bi mogla da donosi odluke o budućim odnosima sa Srbijom.
Podsetimo da su Holandija i Belgija već pred poslednji sastanak amabasadora EU, koji je održan pre tri dana, najavile da se bez pune saradnje s Tribunalom odnosno bez isporučenja Ratka Mladića neće složiti s većinom zemalja EU da bi Srbiju zbog hapšenja Radovana Karadžića, trebalo "nagraditi" primenom Privremenog trgovinskog sporazuma, pre potpune ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u evropskom parlamentu. Na pitanje da li ima informacija o stavovima te dve zemlje pred sastanak u Briselu, Tanja Miščević kaže da će se zvanični stav Holandije i Belgije znati polovinom avgusta kada se vlade tih zemalja vraćaju sa odmora.

- Polovinom avgusta biće nam poznati zvanični stavovi Holandije i Belgije, a time će biti i jasnija slika o tome da li će polovinom septembra stupiti na snagu Privremeni trgovinski sporazum - kaže Miščević.

Inače, te zemlje smatraju da bi bilo bolje od Beograda tražiti da "svi haški optuženici" - prevashodno Ratko Mladić - budu predati Tribunalu da bi se "odmrzao" privremeni trgovinski sporazum i krenulo u ratifikaciju potpisanog Sporazuma o saradnji i pridruživanju EU-Srbija.
To bi, saglasni su svi u EU, odmah otvorilo vrata i kandidaturi Srbije za članstvo u evropskoj dvadesetsedmorici, a posebno je važno odmah početi s primenom Privremenog trgovinskog sporazuma koji čini glavninu celog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Opipljiv uspeh u sprovođenju prelaznog, isto kao i celog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste zalog za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU. Švedska i Finska su donekle bliske stavu Holandije i Belgije, mada smatraju da bi trebalo primeniti privremeni sporazum, a kao uslov za ratifikaciju SSP zahtevati i da Mladić bude u Hagu. Holandski državni ministar za evropska pitanja Frans Timermans nedavno je precizirao da "treba videti šta su Srbi uradili da pomognu hapšenju Mladića i da li Bramerc vidi mogućnosti da su stvoreni povoljni uslovi za njegovo hapšenje". Belgijski državni sekretar Olivije Šastel stavio je do znanja da, iako je hapšenje Karadžića dokaz "o početku promene stava Beograda", to je plod "kombinovane politike pružene ruke i čvrstine prema srpskim vlastima". Većina članica Unije smatra nužnim da se "odmah povoljno i opipljivo" uzvrati na jasne dokaze koje je vlast u Beogradu pružila o rešenosti da se pridruži EU, a Italija je ocenila da bi oklevanje oko primene privremenog trgovinskog sporazuma bila "politička greška".

Izvor: Danas

Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke i ministar odbrane
Kazniti organizatore mitinga podrške Karadžiću

Politiku nasilja zagovara najviše Aleksandar Vučić l Prekršen zakon jer se nije znala trasa šetnje l DSS izgubila politički kompas l Licitiranje o tome ko je hapsio haškog optuženika nikome neće značiti dobro l Bezbednosni sporazum u okviru Partnerstva za mir u septembru

- Apsolutno je jasno da je većina građana očekivala da će i na ovom mitingu Srpske radikalne stranke doći do sukoba pristalica politike koju reprezentuje ta stranka i policije. Ono što je prethodilo skupu jasno je navodilo na to da SRS preko svojih glasnogovornika podgreva atmosferu u kojoj treba da dođe do sukoba. S druge strane, Aleksandar Vučić je, govoreći o tome da će SRS posebno obezbediti predstavnike medija, ukazivao na to da postoji opasnost da novinari ponovo budu tučeni, što se na kraju i desilo. Moje duboko ubeđenje je da, kada političar počne da šalje kletve do sedmog kolena, neki građani pomisle da je njima dozvoljeno da budu izvršioci tih kletvi. Taj poziv na linč, kako predsednika Republike tako i ostalih iz Vlade, nije došao iz glave Vjerice Radete, iako je ona to izgovorila. To je pre svega politika koju zagovara najviše Aleksandar Vučić, sledbenik svih zala koje je promovisao Vojislav Šešelj - ističe u razgovoru za Danas Dragan Šutanovac, potpredsednik Demokratske stranke i ministar odbrane Srbije, komentarišući miting podrške Radovanu Karadžiću, koji je SRS organizovala u utorak uveče.

 Da li bi radikali trebalo da snose posledice - krivične, pre svega?
- Jednom se mora podvući crta, da se kazne i izgrednici i oni koji su bili organizatori. Mogu da razumem da organizatori mitinga nisu organizovali i sukobe, ali ne mogu da razumem da se posle svega nisu ogradili od tog dela publike koji je došao na njihov miting, već su verbalno napali policiju i predsednika Republike da su oni odgovorni i krivi, iako smo svi imali prilike da gledamo u direktnom prenosu kako mladi ljudi, koje je Tomislav Nikolić nazvao sinovima, atakuju na policiju. Shodno tome, organizator koji se ne ogradi od toga jeste saučesnik. Mislim da napokon treba da se kazni i organizator i odgovorno lice koje je podnelo zahtev za održavanje skupa, kao i onaj ko je imao ideju da se ide u šetnju, a da pri tom, nije dobio dozvolu od policije jer trasa nije bila najavljena. Trasa planirane šetnje se krila s idejom da se do poslednjeg momenta drži tenzija i da eskalira, ne tu gde je eskalirala, već na nekom drugom mestu.

 Prema vašem mišljenju, da li su radikali svesno dopustili da se neredi dogode?
- SRS je inicirala te nerede. Akumulacija negativne energije u danima posle hapšenja Karadžića do mitinga, sve izjave iz SRS i narodnjačke koalicije su dovele do toga da na mitingu dođe do sukoba koji je trebalo da ima nesagledive posledice. Za mene taj miting nije bio miting podrške Radovanu Karadžiću. To je pre svega miting SRS za borbu u prevlasti među opozicionim strankama. Ubeđen sam da je to bio miting u kojem su se međusobno stranački prvaci SRS razračunavali, jer se unutar te stanke vodi velika i žestoka politička borba koja se spolja ne vidi, a za koju svi mi znamo.

 Kako ocenjujete učešće DSS-a i Nove Srbije na mitingu u organizaciji SRS?
- DSS se pokazala kao jedna politički "promiskuitetna" stranka koja je, u vremenu dok je bila na vlasti, neke haške optuženike u papučama i bolničkoj pidžami slala u Hag. Neke je na silu prebacivala u Republiku Srpsku, neki su se samostalno predali s rukama u vis, a danas optužuje nekoga ko je sasvim legitimno i po zakonu priveo optuženika. To pokazuje da oni više nemaju politički kompas i da traže ko bi mogao da ih zaštiti, ne bi li nekako preživeli svoj opozicioni rad, a nemaju ni politiku, ni liderstvo, ni viziju.

 Pored predsednika Tadića, na udaru nacionalističke opozicije ovih dana je naročito Ivica Dačić. Može li to da utiče na snagu vaše koalicije i Vlade?
- Svi znaju da predsednik Tadić nema niti ustavne nadležniosti, niti ima mogućnost da bilo koga hapsi i privodi. Zamenik premijera je rekao da nije ni znao da će biti hapšenja. Jasno je da je ovde Tadić izabran kao politička figura koja simbolizuje demokratsku vlast. On je najjača politička ličnost i naravno da se Nikolić i Vučić obrušavaju na njega, a misle da će napadima na Dačića dobiti njegove birače. To neće uticati na stabilnost koalicije. Naprotiv. Vlada nije u krizi, u krizi je opozicija i posebno stranke koje su organizovale miting i na njemu učestvovale.

 Kako ocenjujete ograđivanje Dačića kao ministra policije od hapšenja Radovana Kardžića?
- Baš kao što je i rekao. Policija je, za razliku od 21. februara i mitinga "Kosovo je Srbija", reagovala pravovremeno i odlučno, što pokazuje da kada policija dobije jasno naređenje ona može i da ga izvrši. To pokazuje i da 21. februara takve odluke nije bilo. Bitno je da od hapšenja Župljanina pa do ove situacije s Karadžićem službe bezbednosti i policija pokazuju vrlo visoki stepen poštovanja zakona. To je veoma važno za budućnost naše zemlje.

 Da li su vojne službe bezbednosti, VBA ili VOA, učestvovale u hapšenju Karadžića?
- Mislim da ta vrsta licitiranja nikome neće značiti dobro. Savet za nacionalnu bezbednost je već saopštio da su u akciji učestvovale srpske službe bezbednosti. Sve je urađeno po zakonu. Moram da naglasim da nije tačna informacija, koju je saopštio predsednik Odbora za bezbednost i odbranu i član SRS-a Dragan Todorović, da je načelnik VBA Sretko Kovač razgovarao s njim i obavestio ga o tome da ta vojna služba nije učestvovala u hapšenju. Ipak, to me ne iznenađuje, jer je u maniru Todorovića. Što se tiče potrage za haškim beguncima, Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane sprovode dve vrste aktivnosti. S jedne strane, vojne agencije učestvuju u okviru Akcionog plana, dok s druge strane intenzivno vršimo pretrage vojnih objekata, da bismo utvrdili da li je u nekom boravio haški begunac. Uskoro ćemo nastaviti s nenajavljenim proverama objekata. Moram da istaknem da nijedan dosadašnji izveštaj nije pokazao da postoje indicije ili tragovi da je u nekom od vojnih objekata boravio haški optuženik.

 Koje su glavne bezbednosne pretnje Srbiji u ovom trenutku i kakve su procene za budućnost?
- Kada je reč o Kosovu i Metohiji, to pitanje će biti rešeno diplomatski, a ne vojno. Na jugu centralne Srbije, Vojska obavlja složen posao, uspešno i bez incidenata. Zasad nema indikatora da bi moglo da dođe do pogoršanja bezbednosti u ovim oblastima. Ne smemo zaboraviti da se Srbija nalazi na jednom "trusnom" području, gde incidenti mogu brzo da eskaliraju i, na primer, da dođe do problema na granici s Makedonijom ili na administrativnoj liniji s Kosovom. Intenzivno pratimo šta se dešava u okruženju i zasad nema problema. Što se tiče vojne baze Cepotina kod Bujanovca, očekujem da bude u funkicij do kraja jeseni.
 Da li će Srbija, nakon formiranja Vlade, ostati vojno neutralna?
- Odlukom Narodne skupštine proglasili smo vojnu neutralnost, ali svaka odluka može biti i opovrgnuta većinom glasova u parlamentu. U svakom slučaju, nismo jedina zemlja koja ide ka EU ili je članica Unije, a koja nije u NATO-u. Austrija, na primer, je članica EU i Partnerstva za mir, ali nije u Alijansi.
 Da li se može očekivati da Srbija uskoro potpiše Bezbednosni sporazum i konačno počne da koristi mogućnosti Partnerstva za mir?
- Očekujem da Bezbednosni sporazum, koji se prevashodno odnosi na razmenu podataka s članicama PZM, potpišemo u septembru ove godine. Moram da istaknem da će Srbija imati najviše koristi od te saradnje, između ostalog, i od budućih zajedničkih vežbi i razmene podataka s članicama Partnerstva.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Tri dana posle protesta SRS-a tokom kojeg je povređeno 80 osoba
Nepoznato ko je prijavio radikalski skup

Beograd - Ministarstvo unutrašnjih poslova ni juče nije odgovorilo na pitanja Danasa u vezi sa odgovornim licima koja su potpisala prijave za održavanje nacionalističkih skupova proteklih dana u Beogradu.

Na mitingu radikala u utorak uveče, tokom kojeg se deo pristalica Radovana Karadžića sukobio s policijom, 80 osoba je povređeno, a materijalna šteta je procenjena na više od tri milona dinara. Ostalo je nejasno ko je potpisao prijavu skupa MUP-u Srbije, da li je podnosilac zahteva dostavio policiji trasu planirane šetnje i da li je dobio dozvolu za nju. Kako nam je rečeno u Birou za odnose sa javnošću MUP-a, naša pitanja su prosleđena Upravi policije od koje zavisi da li ćemo dobiti odgovore i koliko ćemo dugo na njih čekati.

Pritvor osumnjičenom za napad na snimatelja
Istražni sudija doneo je juče rešenje o sprovođenju istrage protiv Milana Savatovića osumnjičenog za učešće u napadu na snimatelja RTV B92 tokom protesta u Beogradu i odredio mu pritvor do 30 dana. Kako je rečeno agenciji Beta, istražni sudija je nakon saslušanja Savatoviću odredio jednomesečni pritvor zbog opasnosti od bekstva. Treće opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je pre toga zahtev za proširenje istrage protiv Savatovića zbog sumnje da je 24. jula učestvovao u grupi koja je tokom protesta zbog hapšenja haškog optuženika nanela teške telesne povrede Brankoviću. Za krivično delo za koje se on tereti predviđena je zatvorska kazna do pet godina.

Takođe, već nedelju dana javnost ne zna ko je potpisnik zahteva za dobijanje dozvole za protest u Beogradu 24.jula, posle hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, na kojem je pretučen snimatelj TV B92 Boško Branković. Ni na to pitanje juče nismo dobii odgovor.

Podsetimo da je i dalje nepoznato, iako se skup "Kosovo je srce Srbije" održao još 21. februara, ko je ovlašćeni organizator i potpisnik zahteva za dozvolu za organizaciju mitinga.
Vlada je na jučerašnjoj sednici jednoglasno osudila narušavanje javnog reda i mira prilikom demonstracija u centru Beograda. Ocenjeno je da je policija profesionalno i u skladu sa ovlašćenjima reagovala i sprečila eskalaciju nemira. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izrazio je juče žaljenje zbog povređivanja novinara agencije Beta i najavio da će se ispitati okolnosti pod kojim se to desilo.
Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić izjavio je da neko mora da odgovara za incidente tokom mitinga - "ili režim Borisa Tadića koga radikali smatraju odgovornim, ili SRS kao što to tvrdi režim".
Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina zatražila je juče od nadležnih organa utvrđivanje krivične i prekršajne odgovornosti organizacija i pojedinaca koji su učestvovali na nasilnim protestima u Beogradu i založila se za zabranu ekstremističkih organizacija. Ova koalicija zatražila je i da MUP Srbije pokrene disciplinski postupak protiv policajaca koji su učestvovali u prebijanju novinara na demonstracijama.

Izvor: Danas

meni nije jasna samo jedna stvar:

ovim cinom izrucenja, srbi su definitivno i sami dokazali da su zlocinci 20/21 veka.

meni s pravom mogu reci da dolazim iz zlocinacke zemlje ... zasto bi sad jedna zemlja otvorila vrata, izbrisala granice takvoj drzavi?

znaci, srbi su monstruozne ubice, koljaci, i statijaznam, a one masne, debele, smrdljive, umotane balinkure su zrtve, a balije koje kradu i sakom i kapom od austrijanaca (npr), oni su jadni i nevini?????


oni su dobili drzavu koju nikad nisu imali, srbi izgubili pola svoje teritorije ....


evo samo jedan primer: portiri u austriji. hrvat, musliman i srbin ..

i kupovina kafe na automatima:

hrvat nekad sam plati, nekad otkljuca i uzme besplatno, nekad uzme novac od firme i plati .. (60 centi, nije puno, ali..)
musliman, nikad, ali nikad nije platio, uvek otkljucava i uzima tu casicu kafe...
srbin, uvek ali uvek iz svog dzepa plati kafu ...

i pitam sto ti ne uzimas ko oni: necu iz principa.


ima li tu logike?   

Fotke sa velikog protesta.Opet su novinaro dobili batine.ali ovaj put od policije i ne vidim da se neko toliko potresao










Cigani na ultradesnicarskom protestu?