Караџић најавио жалбу

Оптужени Радован Караџић затражио одобрење да уложи жалбу на одлуку претресног већа Хашког трибунала да му постави браниоца. Ако му судије дају дозволу, жалбу мора да се поднесе у року од недељу дана.

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић затражио је од претресног већа Хашког трибунала одобрење да уложи жалбу на одлуку тог већа да му постави браниоца.
karadzic-5272.jpg

У поднеску, Караџић је као основ за жалбу навео да је веће, доносећи одлуку да му постави браниоца, насумично одредило да је три и по месеца довољно том адвокату да се припреми за врло обиман и компликован процес.

Одбрана ће се, како је наговестила, жалити и због тога што самом Караџићу није понуђено да са списка адвоката који раде пред Трибуналом одабере име браниоца. Ако му судије дају дозволу, Караџић ће жалбу морати да поднесе у року од недељу дана.

Судско веће председавајућег О Гон Квона одлучило је 5. новембра да Караџићу, који се брани сам, додели адвоката, пошто је он одбио да учествује у суђењу које је почело 26. октобра.

Том одлуком, међутим, судије нису Караџићу одузеле право да се брани сам.

Заказавши наставак суђења за 1. март, претресно веће је нагласило да ће постављени бранилац у потпуности преузети заступање Караџића уколико се он тада не појави у судници.

Браниоцу је, одлуком већа, за припрему одобрено време од три и по месеца. Секретаријат Трибунала још није именовао Караџићевог браниоца.

DNO HAŠKOG TRIBUNALA: KARADŽIĆA BRANI ADVOKAT PRISTALICA OVK
utorak, 24 novembar 2009 12:51    Zoran Tomić

Harvi je svojevremeno rekao komandantu OVK Lahiju Brahimaju da su „Kosovski Albanci vodili nacionalnu borbu za oslobođenje od strane dominacije, nasuprot taktici Srba protiv albanske populacije na Kosovu“

Pretresno veće Haškog tribunala za ratne zločine nije se zaustavilo na odlukama da bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću dodeli advokata uprkos njegovoj volji i da mu ne dozvoli da se na tu spornu odluku žali.

Na kraju je Karadžiću, kako se tvrdi na internet portalu Nolan Čart, dodelilo advokata Ričarda Harvija, koji ima podužu istoriju političkog delovanja koja ga svrstava među  „antisrpski nastrijene“ pravnike.

Autor teksta Endi Vilkokson, koji je na Nolan Čartu objavio ovaj podatak, tvrdi da je tako „ovaj tribunal dotakao dno“.

Vilkokson podseća kako je opštepoznato da je britanski advokat Ričard Harvi često branio pripadnike terorističke Oslobodilačke vojske Kosova, kao i da je u više navrata davao „omalovažavajuće“ izjave o Srbima.

„Prvo što bode oči u vezi sa ovim advokatom jeste činjenica da dolazi iz zemlje članice NATO, koji je bio strana u sukobu u BiH, gde je bombardovao biosanske Srbe. Ne čini se u redu da branilac dolazi iz neprijateljskog tabora. Kako bi izgledalo da je Karadžić Amerikanac, a da mu advokat dolazi iz zemalja kao što su Iran ili Severna Koreja“, pita se Vilkokson. 

 On je podsetio i šta je Harvi svojevremeno rekao komandantu OVK Lahiju Brahimaju o Srbima: „Kosovski Albanci vodili su nacionalnu borbu za oslobođenje od strane dominacije, OVK želi da bude profesionalna i časna vojska, nasuprot taktici Srba protiv albanske populacije na Kosovu“.

Pored toga, Harvi je, braneći OVK, ocenio kako se „Srbima ne može verovati“ i da iza „propagandne mašinerije Srba stoji uznemirujući manjak vjerodostojnih i pouzdanih dokaza“. 

„Od svih mogućih advokata baš su ovog čoveka odredili da brani Karadžića“, rekao je Vilkokson ukazujući na nepravedan odnos Tribunala prema Karadžiću.

Prethodno je Tribunal odbio da Karadžiću odobri mogućnost ulaganje žalbe na odluku kojom mu je pretresno veće nametnulo branioca.

U odluci ubjavjenoj u ponedeljak veće predsedavajućeg O-Gon Kvona odbacilo je kao „nejasne“ i nedovoljne razloge koje je Karadžić naveo za ulaganje žalbe.

Karadžić je, kao osnov za žalbu, naveo da je veće, donoseći odluku da mu postavi branioca, nasumično odredilo da je tri i po meseca dovoljno tom advokatu da se pripremi za vrlo obiman i komplikovan proces. Kao drugi osnov za žalbu, Karadžić je naznačio to što mu nije ponuđeno da sa spiska advokata koji rade pred Tribunalom sam odabere ime branioca.

Veće sudije Kvona u odluci je naglasilo da nijedno ni drugo navedeno pitanje nije u domenu odlučivanja optuženog i da ni kod jednog nisu zadovoljeni uslovi za podnošenje žalbe.

Пренето са...

Karadžić: Tribunal nezakonit i nelegitiman
Autor: Tanjug | 30.11.2009. - 11:59

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ocenio je, u danas objavljenom podnesku, da je Haški tribunal nezakonit i nelegitiman, javio je Rojters.

"Bez obzira na to kakva će biti odluka Sudskog veća u vezi sa ovim podneskom, dr Radovan Karadžić smatra da je njegova moralna obaveza, prema istoriji i pred globalnom javnošću, da ospori zakonsku validnost i legitimnost ovog suda", navedeno je u podnesku na osam strana.
Bivši lider bosanskih Srba citirao je, u dokumentu, Aristotela i istakao da je sud samo organ tužilaštva Saveta bezbednosti UN.
Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumano ponašanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca za vreme rata u BiH između 1992. i 1995. godine.
Uhapšen je u Beogradu 21. jula 2008, a 30. jula izručen Hagu, posle 12 godina bekstva.

Suđenje Karadžiću, koje je počelo 27. oktobra izlaganjem uvodne reči tužilaštva, prekinuto je 5. novembra, pošto je optuženi odbio da učestvuje u suđenju dok ne bude spreman da iznese odbranu.
Sudsko veće Tribunala je zbog toga imenovalo britanskog advokata Ričarda Harvija za Karadžićevog branioca po službenoj dužnosti, a kao datum nastavka suđenja odredilo je 1. mart 2010. godine. Prošle sedmice je odbijen zahtev optuženog da uloži žalbu na odluku o imenovanju pravnog savetnika.
Karadžić, prema odluci suda, može da nastavi da sam sebe zastupa, ali će morati da sarađuje s postavljenim braniocem. Ukoliko nastavi da bojkotuje suđenje, Kararadžić će izgubiti to pravo i odbranu će u potpunosti preuzeti imenovani branilac.
Ukoliko bude proglašen krivim, bivši predsednik RS mogao bi da bude osuđen na kaznu doživotnog zatvora.


Izvor: Blic

Hag: Francuska i Pakistan da odgovore na Karadžićev zahtev
Autor: Tanjug | 01.12.2009. - 12:47


Haški tribunal zatražio je od Francuske da do 7. decembra dostavi Radovanu Karadžiću dokumenta koja je tražio ili da ga obavesti o napretku u potrazi za tim dokumentima, a od Pakistana da do 14. decembra odgovori optuženom na zahtev za razgovor bivšim čelnikom pakistanske obaveštajne službe.

Tribunal je, u danas objavljenom saopštenju, podsetio da je Karadžić krajem avgusta od francuske vlade zatražio određenu dokumentaciju i da je Pretresno veće već dva puta pozivalo Pariz da odgovori na taj zahtev, ali da francuske vlasti još nisu prosledile tražena dokumenta niti su podnele izveštaj o napretku u potrazi za materijalom.
Haški sud je, takođe, zatražio od Pakistana da omogući bivšem predsedniku Republike Srpske da razgovara s bivšim šefom obaveštajaca, generalom Džavedom Nasirom, ili da, u suprotnom, objasni zbog čega to nije moguće.
Karadžić je zatražio razgovor s Nasirom uz obrazloženje da bi pakistanski general mogao da identifikuje određena dokumenta koja su, prema mišljenju optuženog, nužna za suđenje.

Bivši lider bosanskih Srba optužen je pred Haškim tribunalom za genocid nad nesrpskim stanovništvom u Srebrenici i još sedam opština u BiH, kao i za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumano ponašanje, terorisanje, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca za vreme rata u BiH između 1992. i 1995. godine.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula 2008, a 30. jula izručen je Hagu, posle 12 godina bekstva.

Suđenje Karadžiću počelo je 27. oktobra izlaganjem uvodne reči tužilaštva, ali je prekinuto 5. novembra pošto je optuženi odbio da učestvuje u suđenju dok ne bude spreman da iznese odbranu. Sudsko veće Tribunala je zbog toga imenovalo britanskog advokata Ričarda Harvija za Karadžićevog branioca po službenoj dužnosti, a kao datum nastavka suđenja odredilo je 1. mart 2010. godine.
Karadžić, prema odluci suda, može da nastavi da sam sebe zastupa, ali će morati da sarađuje s postavljenim braniocem. Ukoliko nastavi da bojkotuje suđenje, Kararadžić će izgubiti to pravo i odbranu će u potpunosti preuzeti imenovani branilac.

Izvor: Blic

Караџић условљава избор браниоца

Радован Караџић одбацио наметнутог браниоца Ричарда Харвија и затражио Трибунала да му додели другог са којим дели културно наслеђе и језик. Правни саветник Питер Робинсон саопштио да Караџић вероватно неће бити спреман за почетак суђења 1. марта.

Хашки оптуженик Радован Караџић одбио је браниоца којег му је одредио Суд и вероватно неће бити спреман за наставак суђења 1. марта, саопштио је његов правни саветник Питер Робинсон.
karadzic-1.jpg


Некадашњи председник Републике Српске затражио је од Хашког трибунала да му додели другог браниоца по службеној дужности, уместо британског адвоката Ричарда Харвија.

Караџић је у молби судском већу навео да би радо радио са неким, са ким дели културно наслеђе, традицију и језик.

Трибунал је именовао Харвија за Караџићевог браниоца који, у складу са одлуком претресног већа од 5. новембра, треба да преузме потпуно заступање Караџића само ако се оптужени не буде појавио у судници на наставку суђења заказаном за 1. март идуће године.

Робинсон је саопштио да Караџић "није истински спреман да се врати на суд 1. марта" .

Хашки трибунал одбио је 23. новембра да оптуженом Радовану Караџићу одобри улагање жалбе на одлуку којом му је претресно веће поставило браниоца, одбацивши као "нејасне" и недовољне разлоге које је Караџић навео за улагање жалбе.

Караџић је као један основ за жалбу навео да је веће, доносећи одлуку да му постави браниоца, насумично одредило да је три и по месеца довољно том адвокату да се припреми за врло обиман и компликован процес.

Као други основ за жалбу, Караџић је назначио то што му није понуђено да са списка адвоката који раде пред Трибуналом одабере име браниоца.

Није на Караџићу да одлучује

Веће судије Квона у одлуци је, међутим, нагласило да ни једно ни друго наведено питање није у домену одлучивања оптуженог и да ни код једног нису задовољени услови за подношење жалбе.

Одлуком претресног већа, Караџићу није одузето право да се брани сам, на којем он инсистира од првог појављивања пред Трибуналом крајем јула прошле године.

Суђење бившем председнику Републике Српске почело је пред Хашким трибуналом 26. октобра уводном речју оптужбе, а Караџић је почетак суђења бојкотовао тврдећи да му суд није дао довољно времена да се припреми.

Пошто је тужилац Алан Тигер 2. новембра завршио уводну реч, судије су три дана касније донеле одлуку да Караџићу поставе браниоца и да суђење буде настављено 1. марта 2010, како би се браниоцу дало довољно времена да се припреми.

Судско веће је у образложењу одлуке о именовању браниоца Караџићу, навело да ће он, и поред именовања браниоца "за ову специфичну ситуацију", моћи и даље да "сам себе заступа по питањима као што су подношење захтева, одговора на предлоге тужилаштва и његово даље припремање за суђење.

"Ако Караџић настави да бојкотује суђење, које је одложено за 1. март или да на други начин опстуира ефикасно и правично вођење овог процеса, он ће избугити право да сам себе заступа, више му неће бити дозвољена асистенција правног тима у припреми одбране и наметнути бранилац ће преузети свеукупно заступање њега пред судом", наводи се у одлуци.

Уколико се, пак, Караџић не буде овако понашао, он ће и даље имати право да на суђењу сам себе заступа, а наметнути бранилац ће присуствовати процесу и остати доступан да се у њега укључи кад год судско веће то процени да је неопходно, напоменуло је судско веће.

Караџић је оптужен за геноцид и злочине против човечности над Муслиманима и Хрватима, као и за узимање међународних талаца током рата у БиХ 1992-95. године.
1

KARADŽIĆ "NEMA POJMA" ŠTA GA ČEKA U HAGU
Plavšić sumnja u sporazum Karadžić-Holbruk

Srna    | 05. 01. 2010. - 23:05h | Foto: Reuters    | Komentara: 11
Biljana Plavšić, nekadašnja predsednica Republike Srpske, izrazila je sumnju u postojanje sporazuma između Ričarda Holbruka i Radovana Karadžića.

Plavšićeva je za banjalučku Alternativnu televiziju, koja je objavila samo deo intervjua koji će biti emitovan u petak, 8. januara, rekla da nekadašnji predsednik RS Radovan Karadžić "nema pojma" šta ga sve čeka u Hagu i u kakvu se pravnu borbu upustio.
"Govorila sam istinu kada sam rekla da nisam kriva, kao i godinu dana kasnije kada sam rekla da sam kriva", rekla je Plavšićeva.
U Haškom tribunalu 2003. godine Plavšićeva je osuđena za ratne zločine na 11 godina zatvora, a puštena je iz zatvora u Švedskoj u oktobru 2009. godine.
Karadžić je 25. maja 2009. godine uputio Haškom tribunalu podnesak pod nazivom "Sporazum sa Holbrukom" u kojem zahteva da optužnica protiv njega bude odbačena pošto mu je bivši izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk obećao imunitet od krivičnog gonjenja ukoliko se bude povukao iz javnog života.
Radovan Karadžić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja.

Izvor: Blic

Тужилаштво против Караџићевог захтева

Тужилаштво Хашког суда успротивило се захтеву Радована Караџића да му се одложи суђење, заказано за 1. март. Ново одлагање довело би до проблема око организације довођења предложених сведока, наводи Тужилаштво.

Захтеву некадашњег председника Републике Српске Радована Караџића да му се одложи суђење, заказано за 1. март, успротивило се Тужилаштво Суда у Хагу.
karadzic.jpg

У одговору на Караџићев захтев, Тужилаштво је подсетио да је крајем октобра прошле године суђење одложено да би се његовом постављеном браниоцу у приправности дало времена да се припреми за поступак и указало да би ново одлагање довело до проблема око организације довођења предложених сведока.

Тужилаштво је напоменуло да је Судско веће у септембру прошле године заузело став да је предмет против Караџића спреман за суђење, што је потврдило и Жалбено веће.

У поднеску се додаје да је "до одлагања суђења до 1. марта ове године дошло, не због Караџићевих навода да нема услова за припрему одбране и да није спреман за суђење, већ због браниоца у приправности који треба да преузме одбрану уколико оптужни поново одлучи да не присуствује судењу".

На Караџићеву примедбу да му је Тужилаштво од новембра прошле године диставило додатних 300.000 страница материјала, оптужба истиче да је он "пропустио да каже да је реч о материјалу који је он изричито тражио".

Караџић, који се бани сам, пре два дана је поновио захтев Судском већу да му се суђење поново одложи јер нема могућности да се до тог рока припреми за суђење.

Хашки трибунал потврдио да је Сребреница била легитимни војни циљ
Штампај | Пошаљи на е-пошту

Радован Караџић рекао је данас у Хашком трибуналу да је до једног документа који га ослобађа кривице дошао преко Хрватске.
КАРАЏИЋ-ДОКУМЕНТ КОЈИ ГА ОСЛОБАЂА КРИВИЦЕ СТИГАО ИЗ ЗАГРЕБА


Судско вијеће Хашког трибунала изразило је разочарење због чињенице да власти БиХ нису послале свог представника на расправу о документима коју је за своју одбрану тражио бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

„Расправа коју смо за данас заказали је расправа у корист позване државе, а не неког другог“, рекао је председавајући судија О-Гон Квон, напомињући да вијеће „може да примора државе да објелодане тражени материјал“.

Власти БиХ су прошле недеље обавијестиле трибунал да „због техничких потешкоћа везаних за добијање визе нису у могућности да организују долазак представника БиХ”.

Остале државе које су позване, Хрватска, Немачка, Француска и Иран представљали су њихови амбасадори и представници министарстава иностраних послова.

Караџићев захтјев за достављање материјала Њемачкој амбасадор ове државе у Хагу Томас Лојфер назвао је спорним јер „тражени документи нису потребни, или нису у складу са правилом 54 бис“, док је Караџић инсистирао да о релевантности материјала оцјену не може да донесе поједина држава.

„Документи тражени од Њемачке су вишеструко корисни јер ће се помоћу њих показати са каквим се све тешкоћама и са каквом оружаном силом суочавала српска страна у сукобу у БиХ, као и да су државе чланице УН, међу којима и Њемачка, кршиле ембарго на наоружање“, рекао је Караџић.

Караџић наглашава да „догађаји у БиХ нису настали у вакуму, већ у одређеним околностима у којима су постојале четири стране: српска, хрватска, муслиманска и међународна заједница, односно појединачне земље које су тамо имале своје оружане снаге и посматраче, који су неовлашћено радиле у корист својих земаља“.

Он сматра да би Њемачка морала да има и документе о његовим актвностима у вези са Сребреницом. Подсјећајући да је преко Хрватске већ дошао до једног документа који га ослобађа кривице, он је додао да би таквог материјала требало да буде још, нарочито у Њемачкој, која је „била веома присутна у Унпрофору, или на друге начине“.

Амбасадор Лојфер још је рекао да одређени број траженог материјала није пронађен, док се неки документи односе на „националну безбедност, па о њима одлуку о обелодањивању мора да донесе парламентарни одбор за контролу“.

На питање судије Квона због чега тражи материјал који потврђује да „Сребреница није била демилитаризована зона, да су муслиманске снаге изводиле нападе из енклаве, да је оружје шверцовано у енклаву, те да су снаге Армије БиХ биле легитиман војни циљ, кад се Тужилаштво са тим слаже, Караџић је одговорио да „цијени то признање Тужилаштва“ и додао: „Можемо закључити да питање одлуке о акцији и моје наређење не би требало да буде, али јесте, у оптужници“, закључио је Караџић.

Он је већи број докумената очекивао од Француске, нарочито везано за догађаје у Сарајеву и случај Маркале, јер су на лице мјеста први дошли француски истражитељи, а многи званичници, међу којима и бивши премијер Баладир, указивали на одговорност муслиманске снаге за те догађаје. Представници Француске су суду саопштили да су документи у посједу владе у Паризу предати, а да су неки захтјеви оптуженог „погрешно упућени“, јер се заправо односе на УНПРОФОР или невладине организације које су дјеловале у БиХ.

Амбасадор Хрватске у Хагу Јосип Паро, који се суду обраћао на енглеском језику, изјавио је да је, „то што је могла, Хрватска већ доставила“, и да је „спремна да обезбиједи и више материјала, уколико захтјеви буду довољно конкретни“.

Хрватска је Караџићу доставила 15 тражених докумената, али је он тражио додатну документацију у вези са састанцима хрватских званичника са иностраним амбасародима, као и документе који се тичу допреме оружја у БиХ, преко територије Хрватске.

Представници Ирана, који оптуженом није доставио ништа, тврдили су да су захтјеви оптуженог „нејасни, широки по природи, да их је тешко идентификовати и да нису релевантни за предмет“.

Иран је тражио да се захтјев оптуженог за предају докумената који се односи на доставу оружја муслиманској страни одбаци. Суд је обавијештен да у Ирану „нема никаквог трага о биљешкама о теретима на бродовима и авионима“, те да се, „послије одређеног времена документи уништавају, због застарјелости“.

Иран сматра да се, „чак и ако је некој држави достављано оружје, то не може сматрати озбиљним кршењем хуманитарног права“.

Караџић је на крају расправе инсиситрао да вијеће обавеже званичнике земаља да пред судом, под заклетвом, потврде тврдње да немају тражене материјеле, а на основу обавезе сарадње са трибуналом. „У БиХ је оружје стизало преко Унпрофора, преко разних хуманитарних организација, уз кршење Резолуција УН. То ствара подлогу одбрани да покаже да ствари нису такве како тужилаштво тврди. Да ли би Срби напали Сребреницу, да није било напада из енклаве“, упитао је Караџић.


О.Б.

Bivši predsednik RS dao intervju za Al džaziru
Karadžić: Rat u BiH je bio rat između Srba
Srna | 26. 02. 2010. - 09:34h | Foto: AFP | Komentara: 8

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izjavio je u intervjuu za "Al džaziru" da je rat u BiH bio "rat između Srba, pošto su muslimani iz BiH - Srbi, koji su tokom turske vladavine prešli na islam".

"To je bio rat koji nismo želeli. Nije nam bilo u interesu da budemo neprijatelji. Naši sukobi uvek su tragični po sve narode u BiH i od koristi samo za treću stranu. Da su muslimani u BiH imali drugo rukovodstvo početkom devedesetih godina, rat se mogao izbeći" - rekao je Karadžić novinaru katarske televizijske stanice Radžehu Omaru.

On je objasnio da "nije prisustvovao suđenju, jer mu nije dato adekvatno vreme za pripremu".


"Ne želim da budem kao biljka izložena snegu i kiši bez ikakve šanse za učešće. Ako bi tako nešto morao da učinim to bi bila sramota kako za mene tako i za tribunal" - objasnio je Karadžić i dodao da se nada će imati fer suđenje.

Govoreći o svom životu tokom višegodišnjeg skrivanja i "dr Draganu Dabiću", čiji je identitet preuzeo, Karadžić je naveo da "postoji izreka – "ko umire od straha suočava se sa višestrukom smrću", tako da je on "živeo i nije umro".


Odgovarajući na pitanje koliko je kao ličnost zaista bio "doktor Dabić", Karadžić je odgovorio da "kao doktor Dabić nije činio ništa što ne bi radio Radovan Karadžić".

"Dok je Radovan Karadžić bio lekar u naučnoj medicini, doktor Dabić je praktikovao tradicionalnu medicinu, koja je prisutna više hiljada godina. Verujem da su te dve vrste medicine časne i da bi trebalo da budu integrisane. Nema razloga da se odustane od bogatog iskustva starih kultura. U tom smislu, doktor Dabić je bio Radovan Karadžić i obratno" - objasnio je on.

Govoreći o sporazumu sa Ričardom Holbrukom, Karadžić je naveo da mu je "Holbruk, koji je radio u ime međunarodne zajednice, uključujući Savet bezbednosti UN, obećao da ukoliko podnese ostavku na svoje funkcije predsednika Republike Srpske i Srpske demokratske stranke, ne učestvuje u izborima i povuče se iz javnog života - neće biti krivično gonjen u Hagu".

"Ja sam svoje obećanje ispunio. Još čekam da to učini i Holbruk" - zaključio je Karadžić.

Izvor: Blic

ivši predsednik RS Radovan Karadžić nastavio je svoju uvodnu reč pred Haškim tribunalom, predočavajući sudskom veću situaciju u BiH uoči proglašenja nezavisnosti i početka sukoba 90-ih.

Karadžić je najavio da će pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991.

"Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, posle izbora, formirana vlada, a krajem januara je počela kampanja za nezavisnost Bosne", naveo je Karadžić.

Karadžić je rekao da su bosanski Srbi u februaru 1992. godine, radi očuvanja mira, prihvatili nezavisnu BiH, pod uslovom da imaju svoju konstitutivnu jedinicu.

Opširno govoreći o genezi krize u BiH 1991-92, Karadžić je naglasio da su sve političke odluke SDA - poput formiranja posebne skupštine i republike bosanskih Srba - bile iznuđene prethodnim potezima ka nezavisnosti BiH koje su povlačile SDA i Hrvatska demokratska zajednica, zanemarujući volju Srba da ostanu u Jugoslaviji.

On je ponovio da je usvajanje deklaracije o nezavisnosti BiH u oktobru 1991. bilo nezakonito i protivustavno, bez predstavnika Srba koji su se tome protivili i napustili zasedanje.

Karadžić je izjavio da bosanski Srbi tokom rata nisu zauzimali tuđe, nego branili svoje teritorije.

"Mogli smo, takoreći, uzeti BiH, a za Sarajevo ćete to posebno videti... Ali, nismo uopšte izlazili iz svojih etničkih teritorija... Naoružani narod je izašao na rubove svojih teritorija da bi se zaštitio da ga ne pokolju", rekao je Karadžić, nastavljajući uvodnu reč odbrane.

Negirajući navod optužnice da je politički vrh Srpske demokratske stranke u jesen 1991. formirao skupštinu srpskog naroda u BiH kako bi omogućio "prisvajanje teritorija", Karadžić je rekao: "Koje teritorije Srbi treba da zauzmu? Pa, to su njihove teritorije".

Prikazujući mape, optuženi je sugerisao da su se granične linije srpskih teritorija tokom rata u BiH poklapale sa linijama fronta.

"I od tih vekovno njihovih teritorija, Srbi su bili spremni da se odreknu za mir", napomenuo je Karadžić.

On je opovrgavao i navod optužnice da su snage bosanskih Srba, s početkom rata u aprilu 1992, stavile Sarajevo pod opsadu.

Kao dokaz da je srpsko političko vođstvo u BiH bilo posvećeno traženju mirnog političkog rešenja, Karadžić je podvukao da je SDS u februaru 1992. prihvatila rešenje "tri Bosne u jednoj Bosni", odnosno da BiH bude nezavisna, sa tri konstitutivne jedinice.

"Mi smo tada rekli, u redu, napustićemo Jugoslaviju, to je bila najbolnija koncesija, ako u BiH budemo imali svoju konstitutivnu jedinicu", kazao je Karadžić.

Naznačio je i da je to bila suština plana portugalskog posrednika Žozea Kutiljera, koje su sve strane prihvatila 18. marta 1992, ali je potom lider SDA Alija Izetbegović kasnije povukao svoj potpis na sporazumu.

Karadžić je citirao Kutiljerove reči, posle rata u BiH, da su tim sporazumom mogli biti sačuvani mnogo životi, naročito Muslimana, ali da je Izetbegović bio "ohrabren" iz inostranstva da povuče potpis, od zemalja koje su mislile da znaju šta je najbolje.

"Srbi i Karadžić sve prihvataju... ali, nemaju šansu da sačuvaju mir", naglasio je Karadžić, koji nastavlja uvodnu reč.

Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.

Pošto je tužilac Alan Tiger 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.

U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.

"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.

Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95.

Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, kao i genocid u Srebrenici u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića u Beogradu u julu 2008. i izručile ga Tribunalu. On je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.

(agencije/MONDO)