Oni su najnizi oblik egzistencije koji sebe naziva ljudima, a o tome samo mogu da sanjaju. Istorija ce da im sudi. Kao i idiotima koji su ih slusali i slepo im verovali misleci da ce to da im donese koji dinar ili evro.

Pusti ti to bato. To je za nasu internu upotrebu. Oni vladaju svetom.Dok njima istorija sudi nece nas vise biti da to vidimo.
Rasha je car po svim pitanjima. Zna on jako dobro da ce sada da se vrte i meskolje.
Startovao ih je od prve. Puno bi tu mogao Jovica Stanisic da pomogne, ali i mi mso prokleti. rasha ce ostati sam u odbrani. Videcete.
Kasete i diskove je uzeo KOS, i to vise nece videti. Oni su ga i uhapsili. Bar drugog objasnjenja nema.

Ja mislim da ga je cuvao Kostunica, jer prvi put od 5, oktobra se on pomerio i njega su nagazili, naravno da ga je neko i izdao. Sto ne kazu na sta ce da potrose pare koje su uzeli od njega. Da nece siptarima nesto da kupe na poklon za useljenje???

     Pomocu KOS-a je i SPS uvucen u aranzmane sa socijalistickom internacionalom.To su ljudi od karijere bez moralnih skrupula kao i ceo KOS kome su se zamerili Jovica Stanisic i Frenki.U skladu sa time su danas podeljene karte.Stare Jugoslavije vise nema ali starim zarom skojevsko srce kuca kad dobije moc da sece glave i da se za nesto pita u Srbiji kao da u Srbiji zive ljudi nize ljudske rase.Mogli su i Jovica i Frenki operativcima KOS-a svojevremeno da daju inekcije u guzu da se vise nikad skojevci ne probude, ali Srbi su domacini i to ne rade kao ovi zlotvori danasnji operativci i pomagaci cije bilo cije samo da su gore.

Zar nisu to kovanice od 10 din? 

A i Juda je bio malo dete za Karadzica, on je izdao samo jednog coveka! 

СРАМНА ВЕСТ:

КАРАЏИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ


Пише: САВА ВИДАНОВИЋ

  Три  црне лимузине у среду,у 3 сата и 40 минута,   у највећој тајности кренуле су из притворске зграде у Београду са највећим српским сином пут  неповратка ка аеродрому Никола Тесла, да би потом авионом био пребачен у Хаг. 
      Предат  је европским џелатима да му суде  само зато што је Србин. Као што се и очекивало,вест о испоруци Караџића Хагу је  обишла свет. Његова испорука је са нестрпљењем  очекивана. Све светске ТВ куће су данима  спремно чекале да забележе тај тренутак као догађај дана. Свету је упућена јасна порука, да нико није недостижан, да је најтраженији  српски ''бегунац'' Радован Караџић након скоро13 година скривања ипак приведен суду правде, где ће му се судити  као ''највећем српском злочинцу''. Истовремено је упућен  апел и осталим  ''бегунцима'' Младићу и Хаџићу да се добровољно предају, како би хашки  трибунал могао да оконча своју мисију. Без Младића и Хаџића, речено је, хашки трибунал своју мисију  не може окончати. Из Европе и Америке чуле су се  највеће речи похвале Тадићу за успешно окончану мисију хапшења и испоруке  најтраженијег бегунца  света. Најгрлатији су били неки вајни српски политичари, који истичу да су задовољене све законске процедуре око  хапшења и испоруке Радована Караџића.

      Међутим, будући браниоци и саветници, као и  сам адвокат Радована Караџића  оспоравају хапшење Радована Караџића као незаконито, праћено незаконитим радњама. Истиче се да је Радован Караџић  киднапован од  стране непознатих лица и да је држан 3 дана, без истраге и саслушања,  да му је одузет лап-топ и да је приликом претреса његовог стана одузет материјал од великог значаја за његову одбрану. Претрес стана и одузимање  дискова са снимљеним материјалом извршено је по налогу јавног тужиоца, где се тврди да  јавно тужилаштво не поседује та документа. Судска одлука о испоруци  Караџића Хагу је уследила  пре пријема и разматрања жалбе Караџићевог адвоката, којом се   највероватније  оспорава  испорука и захтева суђење пред  српским  органима власти, мада је сам адвокат Вујачић касније изјавио да уопште није ни уложио жалбу него да је хтео само да дбије у времену како би караџића посетила породица и пријатељи! Од стране Караџићевих саветника и адвоката се захтева повраћај  одузетог лап-топа и дискова. Караџић  захтева да се  сам брани без наметнутих бранилаца. О томе одлуку треба да донесе  сам  трибунал.

      И Караџић се појавио пред судијом сутрадан, у четвртак, у 16 часова, нагласио да ће се сам бранити и затражио да се изјасни после 30 дана, корстећи правила самог хашког трибунала како би припремио своју одбрану.

РЕАКЦИЈЕ

  У светским медијима и по оцени западних политичких кругова, хапшење и  испорука Хагу Радована Караџића се оцењује као велики успех нове проевропске владе Србије и председника Тадића у испуњавању обавеза према  Хагу и међународној заједници. Како је речено испуњен је   један од услова за узимање у разматрање поступка о придруживању и трговинској размени са ЕУ.   

       У Бриселу се чека мишљење главног тужиоца  хашког трибунала  Савету Безбедности УН, да би се након тога разматрао приступ Србије ЕУ. Одлука о томе се не очекује пре јесени.

       У Србији, пак, ситуација поводом хапшења Караџића је веома  компликована и нестабилна. Мишљења су подељена .На једној страни су  присталице коалиције ДС, које подржавају хапшење и испоруку  Хагу  Радована Караџића, а на другој опозиционе и патриотске снаге са својим присталицама.  Опозиционе странке и патриотске организације  Образ и 1389 и друге организовале су протестне скупове у Београду. Како се процењује, више од 50000 протестаната  на протестном митингу на тргу Републике у уторак 29. јула, у организацији СРС и остали патриотских организација, изразило је  неслагање са  поступком владе и председника Тадића против хапшења Радована  Караџића. Протест се претворио у окршај полиције и демонстраната. Према наводима  повређено је  око 50 припадника полиције и нешто више од двадесетак  демонстраната. Полиција је применила  непотребну силу и не само што је пендречила демонстранте, већ  је на њих бацала  и бомбе са сузавцем и употребила оружје са гуменим мецима. Разлупано је неколико излога  око Трга Републике и, како се процењује,  нанешена је материјална штета од преко 3 милона динара. Челници нове владе на челу са Тадићем оштро су осудили демонстрације и кривицу за  немиле догађаје пребацују на организатора демонстрација -Радикале. Томислав Николић, пак, кривицу сваљује на председника Тадића  под чијом командом је дејствовала полиција за разбијање демонстраната  убацивањем хулигана у редове демонстраната. Сам Тадић се пита како је  могуће да се неко супротставља испуњењу законских одредби  ако је  Радован Караџић ухапшен по закону. По ком то закону је уследило хапшење Караџића није рецено. Поставља се питање ко влада Србијом: Тади, или Солана. Све је јасније слободољубивом  делу српског народа  да  председник Тадић спроводи диктатуру по налогу Солане, да је прекорачио сва законска овлашћења, истичући да док је он  председник Србије насиље се неће трпети. Да ли народ  више може и докле ће трпети његову самовољу и безвлашће. Испоруку Караџића  темпирано је у току ноћи  да би  се избегло супротстављање народа. Нове реакције народа накох депортације Караџића се тек очекују.

КО СУ ХУЛИГАНИ НА ДЕМОНСТРАЦИЈАМА

        Према  изјавама организатора прошлог митинга хулигани, или боље речено - изазивачи нереда, иницијатори сукоба са полицијом и вандализам изазвали су  Тадићеве присталице убачене међу демонстранте ,да би се изазвали нереди и дошло до сукоба са полицијом по налогу Тадића. Ту чињеницу потврђују и неки од учесника  у демонстрацијама,  који су препознали  те хулигане који су намерно по задатку убачени да чине вандализам и  изазову сукобе са полицијом. Полиција је чак  напала и неке новинаре, које је Дачић прогласио за службена лица која штити закон. Тако је са предумишљајем  полиција почела да туче новинара Милоша Ђорелијеског ,да би се то искористило и даље као напад на заштићене новинаре од стране демонстраната. На питање новинара полицији, зашто ме тучете, ја сам новинар Б92, полицајац дословце узвраћа: пи...а ти  материна на челу ти не пише да си новинар. Заиста невероватно, али истинито. Изјава године, министра  војске Шутановца поводом  одржаних  демонстрација, који је рекао да је то бесмислено и да би  боље било да су се  говорници на демонстрацијама одрекли  једне месечне плате у корист одбране Караџића .Да ли је заиста могуће да један политичар и министар одбране може да извали тако тешку  глупост. Зашто се  е Шутаноц није запитао: чему све то, зашто је дошло до хапшења Караџића и тих демонстрација,  а не да сеири да се на крају од грађана тражи помоћ за одбрану  жртве режима. Да ли се Шутановац  запитао шта би он као Србин учинио  да помогне Караџићу у  одбрани пред трибуналом. Није то једино што се "паметно " могло чути после демонстрација. Вајна политичарка  Весна Пешић, осведочена србомрзитељка, тражи да се  демонстрације законом забране. Да ли је тако мислила када је учествовала у демонстрацијама против Милошевића  вијорећи нацистичку заставу? Онда се тражила демократија и рушење  некаквог диктаторског  режима док је сада у циљу демократије  дозвољена и диктаура. Од  Тадића се све може очекивати. У циљу диктатуре већ је  извршио чистку  у дневном листу Политика, Нину, а на удару су и остали медији који нису у служби његовог режима.

Преузето са....       

Holbruku se žuri da me ubije


Ekipa Novosti, 01.08.2008 19:49:26 


Radovan Karadžić
Šta je Radovan Karadžić u prvom pojavljivanju pred sudskim većem hteo da pročita a sudija mu nije dao

MOJ dolazak ovde praćen je brojnim drastičnim neregularnostima. Sve su one u vezi sa mojim pokušajima da poštujem zakone - rekao je u četvrtak posle podne bivši predsednik RS Radovan Karadžić pred haškim sudijom, i pokušao da to pročita. Sudija je to odložio za narednu sednicu 29. avgusta.
Šta je Karadžić hteo da pročita? Evo teksta koji „Novosti“ objavljuju gotovo u celosti.
Kao prvu neregularnost istakao je medijsku hajku.
- Još i pre početka oružanih sukoba započeta je u muslimanskim medijima, koji su me proglasili za ratnog zločinca u vreme kad su padale samo srpske žrtve. Svetski mediji su nastavili sa tom medijskom hajkom, a da ja nisam bio u prilici da adekvatno odgovaram. Sada je mnogima nezamislivo da se u ovom sudu donese oslobađajuća presuda u mom slučaju. Verujem da ova činjenica ozbiljno ugrožava sam proces i isključuje mogućnost regularnosti.
Karadžić je dodao da su se na ovu neregularnost nadovezale „mnogo ozbiljnije, koje nikakva naknadna mera ne može amortizovati, niti dovesti proces u područje regularnosti“.

LAŽNO OBEĆANJE

- Godine 1996. mojim opunomoćenim predstavnicima, državnicima i ministrima, Ričard Holbruk je u ime SAD izneo ponudu, koju ću ukratko predstaviti. Nema nikakve sumnje da je ponuda izneta u ime SAD, ne samo zato što su ga naši funkcioneri primali kao ovlašćenog predstavnika SAD, već i zato što je, u prethodnom direktnom susretu, sam Holbruk meni, pred vrlo kredibilnim svedocima, kad sam mu prenosio svoje razgovore sa predsednikom Karterom, rekao da on poštuje predsednika Kartera, ali da on sada radi za predsednika Klintona. Doslovno tako!
- Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa javnih, već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene, ne dajem intervjue, pa čak i da ne objavljujem književna dela. Jednom rečju, da budem nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja. Kada je posle toga jedan grčki novinar neoprezno objavio moj razgovor sa grčkim parlamentarcem kao intervju, Holbruk je podigao veliku medijsku hajku, jer sam, po njegovom, mišljenju prekršio sporazum. Grčki novinar morao je da prizna kako je nastao tekst o kome je reč. Time ne samo da sam ućutkan, da ne mogu ni da se branim u medijima, niti da demantujem okean laži, koji je obrušio na mene, sve do danas.
Šta je Holbruk obećao. Karadžić pojašnjava:
- Holbruk je u ime SAD preuzeo obavezu da Srpskoj demokratskoj stranci neće biti zabranjen izlazak na izbore, da više niko od naših funkcionera neće biti skinut sa izborne liste (što se dešavalo tek na sledećim, ali ne na prvim izborima održanim 1996. godine). A što se tiče mene, Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom, i da treba da razumem da će jedno vreme ostati oštra retorika protiv mene, da moje pristalice ne bi ometale primenu Dejtonskog sporazuma. Obavezu o oslobađanju SDS od pritisaka SAD su poštovale, a sam Holbruk se u medijima hvalio da me je privoleo da napustim ne samo javne, već i stranačke funkcije. O tome postoje dokazi u medijima. Postoje dokazi i o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na Tribunal.
Bivši predsednik RS pojašnjava da je, osim ekscesa sa grčkim novinarom, za koji „nisam odgovoran“, svoje obaveze iz sporazuma ispunio istog dana - i toga se držao veoma dugo.
- Nekoliko meseci posle mojeg provođenja sporazuma sa SAD u delo, bio sam oprezan u kretanju, ali ne zbog međunarodnih snaga, pored kojih sam prolazio tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu.
Karadžić, potom, precizira da su „naše obaveštajne službe zapazile brojne agresivne aktivnosti međunarodnih snaga na mestima koja bih ja neposredno pre toga napustio“.
- Te akcije su bile jasno strukturirane da se neko munjevito likvidira, nikako da se uhapsi, a nakon neuspeha proglašavane su za vežbe, iako se vežbe uvek najavljuju unapred, da se narod ne bi uznemirio. Namera da me likvidiraju bila je više nego očigledna. To potvrđuju i aktuelne izjave Holbruka da žali što se ovde ne izriče smrtna kazna, pa ni meni ne može biti izrečena, iako bi on to toliko želeo.
- Možda su SAD - ne poriče bivši lider bosanskih Srba - pa i sam Holbruk i hteli da ispune svoje preuzete obaveze. Jer Vilijam Stabner svedoči u medijima da ga je neka ličnost iz Stejt departmenta zvala i urgirala da glavni tužilac Goldston odustane od gonjenja mene i generala Mladića, jer sam ja i za njega tražio isti status. Ali, Goldston je zapretio podnošenjem ostavke u slučaju takvog ishoda.

DUGE RUKE

Njegov zaključak je sada precizan:
- Očigledno je da, nemoćan da u delo provede obaveze koje je preuzeo u ime SAD, Holbruk je prešao na plan B - likvidaciju Radovana Karadžića!
Sporazum, koji je trebalo da mu, kako kaže, obezbedi spokojstvo i slobodu, postao je izvor „krajnje opasnosti po moj život, i živote i sigurnost moje porodice, pa i prijatelja“. Kao najbolju ilustraciju za to navodi brutalni upad u dom sveštenika Jeremije Starovlaha na Palama, tokom koga „niko nije ni pokušao da nekoga iz kuće hapsi, već da ubije muškarce na koje naleti“.
Karadžić, očigledno usmeren ka pogubnoj ulozi bivšeg visokog činovnika Stejt departmenta ide još dalje i tvrdi:
- Želja Holbruka da ja nestanem, po mogućnosti pre nego što iznesem ovu, i druge istine, danas je još svežija i jača, a aktivnost na njenom ostvarenju neumorna. Pod tom aktivnošću i opasnošću po svoj život ja treba da sedim na mestu koje je njemu i njegovim prijateljima poznato, i da spremam odbranu. Tu ne može biti nikakve regularnosti. Jer, ja ne znam koliko je duga ruka g. Holbruka, ili g-đe Olbrajt, ili nekog iz tog tima, i da li me ta ruka može dosegnuti i ovde!
Pošto, kako navodi, prvi pokušaji likvidacije i kršenje sporazuma sa SAD nisu uspeli ostavljena mi je alternativa: ili da se skriva kao slobodan čovek, ili da nađe način da bezbedno izađe pred Tribunal.
- Odlučio sam da izađem pred Tribunal!
Zašto se nije pojavio - ima objašnjenje:
- U Vladu na Palama došli su ljudi Haga i predstavili se kao istražitelji Tribunala. Vlada im je obezbedila da razgovaraju sa kim su god hteli i otvorila im sve arhive, i to bez prisustva bilo mog, bilo Vladinog pravnog savetnika. I sami su potvrdili da nije bilo restrikcija u njegovom pristupu svemu što su hteli. Uzeli su oko 300 dokumenata.
Ali, tvrdi prvi predsednik RS, „primećeno je da se ponašaju selektivno i nerado uzimaju oslobađajuće dokumente, a pogotovo kad su počeli da izdaju potvrde“. „Shvatili smo da smo prevareni, i da se ne radi o istražiteljima Tribunala, već o istražiteljima Tužilaštva, koji su nas doveli u zabludu i bez pravne zaštite vršljali po našim arhivama.“
- Tada mi je postalo jasno da ne smem da dođem pred Tribunal! Neće biti ispunjene pretpostavke za regularan proces, tim pre što je jedan od glavnih tužilaca rekla u javnosti sa nesumnjivom sigurnošću kako ću dobiti kaznu doživotnog zatvora. Nisam znao da li me odgovara od dolaska pred Tribunal, ili je sa nekim iz veća napravila dil iza mojih leđa i dobila obećanje za takvu kaznu.
Kao najnoviju neregularnoston je naveo postupaka glavnog tužioca.
- Brine me najava nove optužnice, koju neću stići da proučim, ali još me više brine njegova izjava da će se sve odvijati veoma brzo. Pitam se kako to glavni tužilac zna, i da li je iza leđa odbrane sklopio neki dil sa sudskim većem, ili pak hoće da stvori utisak kako sudsko veće radi za njega.
Igrajući se za trenutak srpskim narodnim poslovicama, Karadžić je citirao to: „Što je brzo, to je i kuso“ i „Pravda je spora, ali dostižna“.
- Brzina je od suštinskog značaja u obračunu revolveraša, ali nikako u stvarima prava i pravde! - ubacio je novi haški sužanj.     

GDE SU ME KRILI?
Mene su nepoznati civili, čiju značku u munjevitom pokazivanju nisam mogao da identifikujem, oteli iz javnog prevoza i držali na nepoznatom mestu 74 sata. Za to vreme mi nisu saopštena ni moja prava, što mi pripada ako su me oteli u ime međunarodnog pravosuđa, niti su mi saopštili ko su oni i kakve su im namere sa mnom, niti su mi obezbedili razgovor sa nekim od njihovih odgovornih šefova, niti su mi dopustili jedan telefonski poziv, niti su mi čak dozvolili da pošaljem jednu jedinu SMS poruku nekom od novih prijatelja, da me ne bi tražili po bolnicama i mrtvačnicama, niti su čak oni hteli da pošalju u moje ime takvu poruku. Ta 74 sata ja nisam postojao, a nakon toga su me predali Specijalnom sudu i istražnom sudiji, posle čega je sve bilo regularno.

ISELJENJE
- Predlozi koje je u ime SAD državni sekretar Madlen Olbrajt podnosila predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić: da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku, ili da se pomerim makar i u Bijeljinu, samo da odem sa Pala. Sve je potpuno u skladu sa ovim sporazumom, koji nije bio privatni Holbrukov posao, već državna stvar.

* * * * * *


ADVOKAT ZORAN JOVANOVIĆ: ŠANSE UVEK POSTOJE

ADVOKAT Zoran Jovanović, posle dugogodišnjeg staža u odbranama pred Haškim tribunalom, smatra da će Radovan Karadžić morati da se bori sa optužbama koje su već dokazane u prethodnim suđenjima.
- Na njemu je sada da ponovo iznosi dokaze, recimo za Omarsku, događaje u Šamcu. Sud će smatrati da je kao predsednik Republike Srpske kriv. Karadžić će probati to da opovrgne - kaže Jovanović.
* Kakve su šanse Radovana Karadžića? Kako će se nositi sa sudijom Alfonsom Orijem?
- Uvek ima šanse. Ori je vodio slučaj Momčila Krajišnika koji je povezan sa Karadžićevim. Krajišnik je dobio 27 godina zatvora, ali je tužilaštvo tražilo doživotnu robiju. Takođe, doneo je odluku da sud oslobađa Ramuša Haradinaja. Videćemo kako će biti sa Karadžićem.
*Kada će početi suđenje i koliko će trajati?
- Ne vidim način da počne pre godinu dana, a mislim da će trajati najmanje godinu i po dana.
S. S. R.

* * * * * *

Advokat Goran Petronijević otkriva za “Novosti”:
ZNAMO I GDE JE ČUVAN!


RADOVAN Karadžić tražiće od Tribunala da izvrši pritisak na Srbiju, kako bi mu bili vraćeni laptop, diskovi, i elektronski diktafon, koji su mu, kako tvrde njegova porodica i advokatski tim, oduzeti u noći hapšenja.
- Svedoci njegovog hapšenja potvrđuju da je u noći kada je lišen slobode imao torbu sa laptopom. To znači da niko ne može opovrgnuti da je računar postojao i da se sada negde nalazi - kaže advokat Goran Petronijević.
On navodi da nema sumnje da je Karadžić uhapšen u petak 18. jula, a ne 21. jula.
- Sklopili smo mozaik, našli dokaze, otprilike znamo i gde je držan. Uskoro ćemo to i obelodaniti. Tako ćemo krivične prijave podneti protiv konkretnih, a ne nepoznatih lica.
S. S. R.
* * * * **

ZA ODBRANU 30.000 EVRA MESEČNO


UKOLIKO Radovan Karadžić zatraži od suda u Hagu da plaća njegovu odbranu, a Tribunal na to pristane, iz kase ove ustanove za njegove potrebe izdvajalo bi se 30.000 evra mesečno! Kako saznajemo, ovo je suma predviđena cenovnikom Međunarodnog suda pravde za odbranu optuženih za najteža krivična dela, poput genocida, za šta se tereti prvi predsednik Republike Srpske.
Dosadašnja praksa, međutim, pokazuje da bi Karadžiću moglo da zatreba i više novca. Recimo, za odbranu Ramuša Haradinaja, koji je sam pribavio novac, potrošeno je više od tri miliona evra. Prema rečima advokata Gorana Petronijevića, zastupnika porodice Karadžić, izvesno je da Radovanova familija nema novac da sama finansira odbranu:
- Oni nemaju od čega da žive, pozajmljuju novac od prijatelja. Ne znam kako će se plaćati odbrana, niti koliko će novca biti potrebno. Možda se uključe Srbija i RS. A, i Hag je u lošoj finansijskoj situaciji.
Karadžić će imati priliku da porazgovara sa predstavnicima sekretarijata o finansiranju svoje odbrane. I on će, kao i svi ostali pritvorenici prvo popuniti formular o svom imovinskom stanju. Tribunal će, kako bi to proverio, uzeti u obzir sredstva kojima on direktno ili indirektno raspolaže. Pod lupu će, pre svega, biti stavljeni njegovi direktni prihodi, bankovni računi, nepokretna i pokretna imovina, penzija, deonice, obveznice. Ukoliko se utvrdi da Karadžić prima socijalnu nadoknadu, taj iznos se neće uzeti u obzir, ali hoće imovina njegove supruge Ljiljane i članova porodice sa kojima živi u zajedničkom domaćinstvu, kao i standard koji on uživa.
Tribunal određuje pravila pod kojim će finansirati odbranu optuženika. Postoji spisak od stotinak advokata iz celog sveta sa kojima Hag radi. Ukoliko optuženi želi svog pravnog zastupnika koji nije na ovoj listi, veliko je pitanje hoće li Hag na to pristati. Upravo se ovaj vid “ucene” naziva nametanjem branioca. Logično je da optuženik koji sam plaća troškove sam i bira pravni tim. U suprotnom, pita se Hag.
Iskustva govore da se na spisku nalaze i advokati koji ne znaju službene jezike Tribunala. Očigledno je da je mnogima stalo da brane u Hagu, što je više nego isplativo. Honorari su redovni, a naplaćuje se bukvalno sve. Advokati imaju pravo na plaćen smeštaj, hranu, putne troškove. Posebne su cene za pisanje podnesaka, vreme provedeno u pritvoru, na suđenju...
- Ispostavi se spisak troškova, a onda ga Tribunal proverava. Može i da umanji sumu koju treba da isplati - objašnjava Stojanović.
Ukoliko optuženik napiše izjavu da nema novca za finansiranje, ne veruje mu se na reč. Tako tim Tribunala proverava šta sve od imovine poseduje pritvorenik. Procenjuje se da li zaista njegovoj porodici ne ostaje sredstava više nego što im je potrebno za život.

SAMO KRAJIŠNIK PLAĆA
TRIBUNAL je, primera radi, za odbranu Srbina Zorana Žigića izdvojio oko 1,4 miliona dolara. Ceh je ovoliki jer je, ovaj osuđenik na 25 godina zatvora, često menjao advokate. Imao ih je desetak. Inače, nijedan Srbin u Hagu ne plaća sam svoju odbranu. Postoji njih nekoliko koji delimično snose troškove. Recimo, takav je slučaj sa Momčilom Krajišnikom.

USLUGA ZA USLUGU
SPEKULIŠE se da je izbor advokata postao prava trgovina. Tako optuženici navodno biraju branjenika, pod uslovom da ovaj deo sredstava koje zaradi daje porodici optuženog. Tako se svima isplati.
Budžet suda u Hagu rastao je iz godine u godinu. Ujedinjene nacije koje finansiraju ovu ustanovu u prvoj godini rada 1993. odobrile su 276.000 dolara. Kako su se ćelije punile, punila se i kasa. Tako je budžet za 2006/2007. godinu dostigao 276.474.100 dolara.
N. BIJELIĆ
S. S. ROVČANIN

* * * * *

Kako će bivši predsednik Republike Srpske provoditi dane do sledećeg pojavljivanja pred sudom
VIDEĆE NEBO SAT DNEVNO

BIVŠI predsednik RS Radovan Karadžić pojaviće se ponovo u sudnici Haškog tribunala 29. avgusta. Tada će ponovo moći da se izjasni o tome da li je kriv za zločine koji su pobrojani u 11 tačaka optužnice.
Kako nalažu pravila Tribunala, sudija Alfons Ori pozvaće prvog predsednika RS da se posebno izjasni o svakoj od ovih tačaka. A za to vreme, prema rečima portparola Tribunala Nerme Jelačić, neće biti zasedanja.
- Tribunal će za to vreme čekati eventualne podneske bilo koje strane, kako tužilaštva, tako i odbrane - objašnjava “Novostima” Jelačićeva.
Radovana Karadžića očekuje i prilagođavanje na uslove novog života u pritvoru. Prema pravilima pritvorske jedinice, dnevno će dobijati dva hladna obroka i jedan topao. Ali, ukoliko mu takav režim ishrane ne odgovara, može da zatraži i hranu koja će biti u skladu sa njegovim verskim ili zdravstvenim potrebama.
U pritvoru će, kao uostalom i u sudnici, nositi svoju, civilnu odeću, ukoliko je ona, prema mišljenju upravnika, “čista i prigodna”. Najmanje jedan sat dnevno moći će da provede u dvorištu, a jednom nedeljno da u zatvorskoj prodavnici, za svoj novac, kupi sitnice za ličnu upotrebu. O svom trošku moći će da koristi telefon svakog radnog dana od devet do 17 časova.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar imenovao je pretpretresnog sudiju koji će postupati u Karadžićevom predmetu. Biće to Holanđanin Alfons Ori, koji je našoj javnosti poznat i kao pretpretresni sudija lideru radikala Vojislavu Šešelju, i to u periodu kada je ovaj počeo da štrajkuje glađu, jer mu nije bilo dozvoljeno da se sam brani.
Ori je bio i branilac Dušku Tadiću, prvom Srbinu kojeg je osudio Tribunal. Prema nezvaničnim informacijama, koje se naročito mogu čuti od advokata iz Srbije koji su angažovani u Tribunalu, Ori je tada u Tadićevom slučaju zastupao tezu da Haški tribunal nije nadležan da sudi u ovakvim predmetima.
U Haškom tribunalu je sudio bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, koji je oslobođen svake odgovornosti. Ori je osudio i Dragana Zelenovića na 15 godina zatvora pošto je ovaj potpisao sporazum o priznanju krivice sa haškim tužilaštvom. Zanimljivo je da je tužilaštvo kao jedan od uslova nametnulo Zelenoviću obavezu da svedoči protiv Radovana Karadžića kada bude izručen.
Prema odluci predsednika Tribunala, sudija Ori će biti i predsednik sudskog veća koje će suditi Karadžiću. Pored njega, za članove veća imenovani su i južnoafrički sudija Bakone Moloto i Belgijanka Kristina van den Vajngart.
Biografija sudije Molotoa nije toliko raznovrsna. Javnost u Srbiji upamtila ga je na suđenju bivšem predsedniku RSK Milanu Martiću, tačnije, tokom svedočenja svedoka Martićeve odbrane Lazara Macure. U jednom trenutku, sudija Moloto je upitao svedoka, koji je pred naletom rata pobegao u Srbiju:
- Zašto se sami niste iselili u Srbiju 1991. godine? Tako bi vas priznali kao narod, a i skratili biste muke i sebi i Hrvatima?
Treći član sudskog veća koji će suditi bivšem predsedniku RS, jeste belgijski sudija Kristina van den Vajngart. Do sada je postupala u predmetima “vukovarske trojke”, Miće Stanišića, Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog.

U IZOLACIJI
ODLUČENO je da, iz bezbednosnih razloga, Karadžić bude fizički odvojen od ostalih pritvorenika, kako sa njima ne bi mogao da ima bilo kakvog kontakta. Pretpostavlja se da će se nekada prvi čovek Republike Srpske pridružiti ostalim pritvorenicima tek za nekoliko dana, kada se izjasni o krivici, i pošto se završe još neki proceduralni poslovi. A, dok se to ne dogodi, jedini sagovornici Radovana Karadžića biće osoblje pritvora.
E. RADOSAVLjEVIĆ

* * * * *

PASOŠI U UTORAK

SUPRUGA i ćerka Radovana Karadžića Ljiljana Zelen-Karadžić i Sonja Karadžić-Jovićević predale su juče zahteve za izdavanje putnih isprava. Prema nezvaničnim informacijama, po ubrzanoj proceduri pasoše bi mogle da dobiju već u utorak.
U zavisnosti od toga kada će predati zahtev sekretarijatu Haškog tribunala, biće im potrebno najmanje tri dana za dobijanje holandske (šengenske vize). Ukoliko dozvolu dobiju već u utorak i predaju dokumenta u holandskoj ambasadi u Sarajevu istog dana, prema najkraćoj proceduri vize bi mogle da dobiju u petak.
Ipak, postoji realna mogućnost da se procedura za izdavanje holandske vize produži na sedam dana zbog “crnih lista” Evropske unije i SAD, na kojoj se nalaze članovi porodice Karadžić. Zato je najrealnija opcija da sve potrebne dokumente za put u Hag dobiju posle 10. avgusta.  D. S.


   

Optužbe protiv Karadžića vezane za 27 predmeta u Hagu

Optužbe Haškog tužilaštva protiv Radovana Karadžića povezene su sa 27 predmeta protiv optuženih i osuđenih pred Tribunalom u Hagu, pa bi dokazi izvedeni tokom suđenja u tim postupcima mogli da budu upotrebljeni i na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba.

Optužnica Haškog tužilastva iz 2000. godine, napisana na 27 strana, sardži 11 tačaka tereti Karadžića za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona ili običaja rata i teške povrede ženevskih konvencija iz 1949. godine.

U optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločin sa ciljem obezbeđivanja kontrole u područjima BiH koja su bila proglašena delom "Republike Srpske" i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo. Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali su počinili zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u optuznici.

Karadžić je optužen za genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine, kada je ubijeno blizu 8.000 - odraslih i mladića, bosanskih muslimana.

U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.

U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici.

U optužnici takođe stoji da je Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i žene i decu.

Pored toga tereti se i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga u Ujedinjenih nacija i vojnih posmatrača.

Prema najavama glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, tužilaštvo će predložiti da se u toku postupka protiv Karadžića koriste već izvedeni dokazi u drugim predmetima pred tim sudom, kao kao što je saslušanje svedoka, čitanje spisa, veštačenja i drugo.

Karadžić će imati pravo da uloži prigovor na taj predlog tužilaštva, a konačnu odluku o tome doneće sud.

Ukoliko bi sudsko veće predsedavajućeg sudije Alfonsa Orijea, koji vodi i pretpretresni postupak protiv Karadžića, prihvatilo taj predlog, tužilaštvo bi uštedelo vreme koje mu je na raspolaganju za izlaganje dokaza protiv Karadžića.

U tom smislu glavni tužilac je najavio i izmenu optužnice zbog proteka osam godina od njenog poslednjeg preciziranja, i potrebe da se uskladi sa sudskom praksom i u međuvremenu prikupljenim dokazima.

Bramerc je takođe najavio da Karadžiću izmenjenom optužnicom neće biti na teret stavljana nova krivična dela, već će postojeća biti precizirana, ali i o tome će konačnu reč dati sudsko veće.

Tužilaštvo u optužnici karakteriše Karadzića kao političkog i idejnog vođu bosanskih Srba, odnosno nadređenog i političkim i vojnim vlastima u RS, s obzirom da je bio njen, kako se navodi u optužnici, "isključivi" predsednik od 1992-1996. godine - tokom sukoba u Bosni i Hercegovini.

Karadžića, haško tužilastvo tim povodom tereti za zločine i po komandnoj i po individualnoj odgovornosti i veliki broj predmeta dovodi s njim u vezu.

Većina predmeta protiv optuženih koji su povezani sa Karadžićevim slucajem u toku su pred Haškim tribunalom, dok su optuženi, kojima je izrečena presuda, osuđeni na višedecenijske zatvorske kazne.

U najtešnijoj vezi sa optužbama protiv Karadžića je optužnica protiv nekada glavnokomandujućeg Vojskom RS, generala Ratka Mladića.

Glavni tužilac Tribunala, u nedavnom obraćanju javnosti, nije isključio mogućnost da bi te dve optužnice mogle da se spoje i vodi jedinstven postupak protiv Karadžića i Mladića, ukoliko bi general uskoro bio uhapšen.

Tužilaštvo tereti Mladića- koji je već 13 godina u bekstvu od "haške pravde"-za genocid, učestvovanje u genocidu, zločine protiv čovečnosti i kršenje pravila i običaja ratovanja.

Drugi slučaj u tesnoj vezi sa Karadžićem je suđenje nekadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću, protiv koga je postupak u martu 2006. godine obustavljen zbog njegove smrti.

Milošević je bio optužen za ratne zločine počinjene na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

U toku četiri godine suđenja tužilaštvo je izvelo niz dokaza koji se tiču optužbi za BIH pa je sasvim izvesno da će glavni tužilac predložiti da se neki od njih koriste i u postupku protiv Karadžića, naročito oni koji se odnose na zločine u Srebrenici.

Nekadašnji predsednik parlamenta RS Momčilo Krajišnik osuđen je u septembru 2006. godine na 27 godina zatvora, i od tada čeka pravosnažnost presude koju mu je izreklo sudsko veće sudije Alfonsa Oria, koji će predsedavati i u Karačićevom procesu. Krajišnik je osuđen zbog zločina protiv čovečnosti, jer je sud ocenio da je odgovoran za progone na političkoj rasnoj i verskoj osnovi, uništavanje imovine, ubistva, deportacije i nečovečno postupanje, tokom rata u BIH.

Odluku po žalbi, odnosno pravosnažnost presude, Krajišnik čeka u pritvorkoj jedinici Haškog tribunala, a dokazi izvedeni protiv njega izvesno će biti predloženi i u procesu protiv Karadžića.

General- major Vojske RS Stanislav Galić, pravosnažno je osuđen na doživotni zatvor, 30. novembra 2006.godine, zbog zločina protiv čovečnosti počinjenih na teritoriji Sarajeva.

Kao komadant sarajevsko-romanijskog korpusa, koji je bio raspoređen oko Sarajeva rukovodio je snajperskim napadima na glavni grad BIH u kojima je nastradalo hiljade ljudii, među kojima je bilo i dece. Galić u pritvoru u Sseveningenu čeka transfer u zatvor u kom će ostati do kraja života.

Nekadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, koja je na tu poziciju stupila odmah posle Karadzića 1996, na početku suđenja pred sudskim većem Ričarda Meja 2001. godine negirala je krivicu. Posle više od godinu i po dana suđenja u oktobru 2002. godine priznala je da je kriva za zločine protiv čovečnosti izvršene na prostoru BIH - progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi.

Pravosnažno je osuđena 2003. godine na 11 godina zatvora i kaznu izdržava u Švedskoj.

General - major VRS Radislav Krstić koji je 1995. preuzeo komandu nad drinskim korpusom osuđen je na 35 godina zatvora, a od 2006. kaznu izdržava u Velikoj Britaniji.

Sudsko veće Almira Rodrigeza utvrdilo je da je Krstić kriv zbog zločicna koji se tiču, prevashodno Srebrenice, kao i za učešće i podsticanje genocida, ubijanje, progone i uništavanje imovine, na teritoriji BIH.

Na 30 godina zatvora pravosnažno je osuđen i nekadašnji potpredsednik Vlade RS Radoslav Brđanin pošto je sudsko veće sudije Karmela Agiusa našlo da je odgovoran za progone, torturu, deportacije i druga dela protiv čovečnosti.

Početkom marta ove godine prebačen je u Dansku na izdržavnaje kazne.

U Tribunalu u Hagu, pred većem sudije Karmela Agiusa trenutno se sudi i osmorici optuženih za genocid, uništavanje imovine, ubistva, progone, nasilna iseljenja i deportacije u Srebrenici.

Svi optuženi - Vujadin Popović, Ljubiša Beara, Drago Nikolić, Ljubomir Borovčanin, Radivoje Miletić, Milan Gvero i Vinko Pandurević- izjasnili su se na početku suđenja da nisu krivi za zločine za koje se terete.

Za ovaj predmet vezan je veliki broj dokaza koje bi tužilaštvo moglo da upotrebi i protiv Karadžića.

Ostali postupci protiv optuženih za koje tužilaštvo navodi da su povezani sa Karadžićevim, nisu stigli do početka suđenja.

Među njima su optužbe protiv nekadašenjg šefa državne bezbednosti Jovice Stanišića, generala VRS Tolimira, nekadašenjg generala Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i drugih.

Izvor: Krstarica

Obaveštajni izvor iz SAD potvrdio za „Blic“ postojanje dila Holbruk-KaradŽić

CIA do 2000. štitila Karadžića

Autor: T. N. Đ. | Foto: Reuters | 02.08.2008 - 06:00



Radovan Karadžić, bivši lider bosanskih Srba, optužen za genocid i ratne zločine, sve do 2000. godine bio je pod zaštitom SAD, kada je CIA presrela njegov telefonski razgovor, na osnovu čijeg sadržaja je bilo očigledno da lično rukovodi sednicom SDS - tvrdi sagovornik „Blica“, blizak američkoj obaveštajnoj agenciji.

Izuzetno obavešten sagovornik „Blica“ tvrdi da mu je Ričard Holbruk, državni sekretar i tvorac Dejtonskog sporazuma, lično priznao da je sklopljen dil sa Karadžićem, na osnovu kojeg su SAD tražile od lidera SDS i bosanskih Srba povlačenje sa svih javnih funkcija u zamenu za zaštitu pred Haškim tribunalom.
- Nisam siguran da uopšte postoji pisani dokument koji ovo potvrđuje, ali imam priznanje Holbruka o usmenim garancijama datim Karadžiću sa najvišeg nivoa SAD - tvrdi naš sagovornik.
Odgovarajući na pitanje šta se u međuvremenu dogodilo, kako je došlo do hapšenja Karadžića, te kako i kada je taj dogovor prestao da važi, naš izvor kaže:
- Jednostavno, u Americi su poludeli kada su shvatili da ih Karadžić vuče za nos. Tokom 2000. godine, kada su se održavali izbori u BiH, CIA je saznala da Karadžić i dalje iz senke rukovodi SDS iako su imali dogovor da se neće mešati u politička zbivanja. Te 2000. godine u Bijeljini je održan skup SDS, kojim je rukovodio lično Karadžić. Preko telefona davao je uputstva članovima i rukovodstvu stranke koga da smene, koga postaviti na koju funkciju. Lično je bio angažovan u svim aktivnostima SDS.
Kada je CIA presrela Karadžićev telefonski razgovor i konačno shvatila da ih sve vreme izigrava, pokušali su da zabrane SDS, čemu se oštro usprotivio visoki predstavnik za BiH Volfgang Petrič.
Holbruk je hteo još jednu pogodbu, ali naš sagovornik tvrdi da su Amerikanci i CIA povukli neformalnu zaštitu koju je do tada uživao. Opisujući kako se na terenu sprovodila ta neformalna zaštita, naš izvor otkriva:
- Jednostavno, američki vojnici 1996. i 1997. godine stacionirani u BiH dobili su pismene naredbe, u kojima je pisalo da u slučaju da naiđu na traženog optuženika ne smeju da ga hapse.
Karadžićev imunitet pred drugim obaveštajnim službama, poput francuske i britanske, deo je dogovora sa CIA. Osim toga, krajevi u kojima se Karadžić kretao, Pale i istočna RS, bili su u francuskim i američkim zonama.
Šta se od 2000. godine sa Karadžićem događa, naš sagovornik ne zna.
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, po nalogu Haškog tužilaštva, istraživalo je navode o postojanju ovog dogovora. Iako „Blic“ saznaje da su svi ispitani svedoci potvrdili da je Karadžić imao sklopljen dil sa SAD, tamo nam je rečeno da „s obzirom na to da je to sada predmet odbrane Karadžića pred Tribunalom, srpsko tužilaštvo ne želi da se izjašnjava“.
Sam Karadžić rekao je istražnim organima u Beogradu, pre transfera u Hag: „Amerikanci su me izigrali. Postigao sam dogovor sa američkom državom u junu 1996. godine, ne sa Holbrukom. On je bio samo izaslanik američke države. Rekli su da se povučem sa funkcije predsednika SDS i RS, i da ću imati njihovu zaštitu pred Tribunalom. Ja sam sve što je dogovoreno ispoštovao“. Ovo je potvrdio i na svom prvom pojavljivanju pred Sudom u Hagu.
Istražnim organima u Srbiji rekao je da su ovom dogovoru, osim američkog državnog sekretara i tvorca Dejtonskog sporazuma Ričarda Holbruka, prisustvovali Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik i Aleksa Buha, kao i da nije bilo pisanog sporazuma jer je Slobodan Milošević odbio da ga potpiše, pravdajući se da to nije potrebno, s obzirom na to da je dogovor postignut na najvišem nivou dveju država. Ali kako je Karadžić naveo, o tom dogovoru vođen je protokol. Taj dokument, međutim, Karadžić ne poseduje.
Sve svedoke ovog dogovora, izuzev Miloševića, ispitalo je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu, istražujući, na zahtev Haškog tužilaštva, postojanje dogovora Holbruk - Karadžić, novembra prošle godine. Osim navedenih svedoka, domaći istražitelji saslušali su i Milana Milutinovića, bivšeg predsednika Srbije, šefa njegovog kabineta Vladimira Nadeždina, Biljanu Plavšić, koja je nasledila Karadžića na mestu predsednika RS, ali i Franka Simatovića i Jovicu Stanišića. Svi saslušani potvrdili su postojanje ovog dogovora.

Madlen Olbrajt mi nudila da otvorim kliniku
Haški tribunal juče je objavio pisani podnesak Radovana Karadžića u kojem, između ostalog, Karadžić tvrdi da se 1996. američki izaslanik Ričard Holbruk, u ime SAD, obavezao da Karadžić neće biti „procesuiran pred Tribunalom“ ako se povuče iz javnog života. „Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa javnih već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene... Jednom rečju, da budem potpuno nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja“, tvrdi Karadžić. „A što se mene tiče, gospodin Holbruk se u ime SAD obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom...“, tvrdi Karadžić, napominjući zatim da „u medijima postoje dokazi o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u odnosu na Tribunal“. Karadžić tvrdi i da je tadašnja američka državna sekretarka Madlen Olbrajt predlagala predsednici RS Biljani Plavšić „da se sklonim u Rusiju, Grčku, Srbiju i otvorim svoju kliniku...“
(Beta)



Vilijem Staubner: Italijanski vojnici okrenuli glavu dok je prolazio
Američki diplomata Vilijem Staubner, koga je Karadžić u prekjučerašnjem uvodnom obraćanju pomenuo kao osobu koja je upozorila glavnog tužioca Haškog tribunala na postojanje dogovora sa Holbrukom, u intervjuu za Radio „Slobodna Evropa“ rekao je sledeće:
- Tokom pregovora u Dejtonu, kojima sam prisustvovao, Suzan Sandej, koja je takođe bila učesnik konferencije, pozvala me je i rekla da postoji uverenje da je postignut sporazum sa Karadžićem i Mladićem da se povuku, a da za uzvrat budu oslobođeni optužnice, jer se smatralo da je to presudno za mir u Bosni. O tome sam obavestio Ričarda Goldstona, glavnog haškog tužioca, za koga sam radio u to vreme. On je ubrzo sazvao pres konferenciju i saopštio da ukoliko se napravi takav dil sa Karadžićem i Mladićem, odmah će podneti ostavku.
Nakon toga pozvao ga je, kako svedoči, jedan zvaničnik Stejt departmenta i pitao da li bi Goldston zaista dao ostavku u slučaju povlačenja optužnice protiv Karadžića i Mladića. Odgovorio je potvrdno.
Staubner je ispričao kako je naivno verovao da će međunarodne snage uskoro uhapsiti Karadžića. Međutim, jednom prilikom bio je na kontrolnom punktu na potezu između Sarajeva i Pala, koji su obezbeđivali italijanski vojnici.
- U tom trenutku punktu se približavao Karadžićev konvoj iz pravca Sokoca, sa rotacionim svetlima na policijskim kolima. Italijanski vojnici su okrenuli glavu, gledajući ka Sarajevu, dok je Karadžić prolazio pored njih, valjda da bi mogli da kažu da ga nisu videli - prisećao se on.
On navodi kako se sreo nekoliko puta sa jednim od Karadžićevih saradnika do juna 1996. godine, koji mu je rekao da Amerikanci ne žele da Karadžić bude uhapšen i zato nema potrebe da se predaje i sedi u zatvoru.