Livingston... nemoj da budes tako stroga...
Pa, nasi politicari prosto moraju da imaju platu od 2.000e i da vode najnovije modele audia i BMW...

U pravu si... ova cinjenica je tragicna... mi smo drzava u tranziciji u kojoj 70% gradjana zivi na ivici egzistencije, a opet se novac usmerava na pogresnu stranu...
Stari, siromasni,bolesni,  ugrozeni su tema samo par dana uoci izbora...
Toliki nemar... tolika bezosecajnost....

На основу свог богатог искуства, закључила сам да ако шетајући улицама неког града, наиђете на псе луталице који се излежавају под неким дрветом, будите сигурни да сте у богатој земљи, у којој чак ни луталице нису гладне.

А тек сироти, мали Роми колико су они пуни оптимизма и воље за животом...то је просто невероватно у поређењу са условима у којима живе.

Biti human je, ipak, najteze...

slažem se u tome, samo smatram da postoji još jedan problem u načinu razmišljanja naših ljudi - uvek je to u stilu - zašto bih ja, a što ne onaj drugi, on ima više para i sl.

Svako od nas može i mora da pomogne

Sećam se jedne od prvih akcija za skupljanje pomoći za operaciju bolesnog deteta u inostranstvu pre više od 20 godine koju je pokrenuo časopis "Žena" - na naslovnoj strani časopisa je velikim slovima pisalo: Ako svaki kupac uplati samo 1 dinar na račun skupiće se dovoljno para, samo 1 dinar a novine su koštale 20 ba bi ste imali neku predstavu o odnosu

e ti je problem, svi treba da se uključimo i pomognemo u skladu sa našim mogućnostima - možda ne možemo da pomognemo deci sa Kosova ili raseljenima jer toliko nemamo ali uvek postoji u okolini neko kome treba pomoć - moja ćerka je u razredu imala devojčicu koja je bila jedna od 10 dece u kući - nikad nije jela domaću supu, domaće rezance. Svaki vikend je skoro dolazila kod nas da uči sa mojom ćerkom i na žalost da jede. Ceo razred je platio njenu ekskurziju i dali smo joj džeparac. Nisu imali u kući TV nego su stajali pred prodavnicom televizora i molili prodavce da im prebace na crtani. Jednog dana škola je pozvala novine da snime njihovu priču i verujte mi našlo se mnogo ljudi koji su doneli razne sitnice počev od tegle pekmeza koju je donela jedna baka do televizora i veš mašine koju je doneo jedan novosadski bogataš

Znači može se kad se hoće samo se treba pokrenuti

gde je Robin Hud kad ti treba 


ne mozes ocekivati od ljudi koji sastavljaju kraj sa krajem (oko 90% stanovnistva Srbije) da i pored svih svojih problema pomaze drugima, bilo bi lepo kada bi mogli, ali ja njima nista ne zameram.

Mislim da taj procenat baš nije u redu, ne verujem da 90% ljudi sastavlja kraj s krajem

Sastavljati kraj s krajem znači da jedva pokrivaš osnovne potrebe a mislim da je takvih manje nego što ti misliš

U većini su oni koji žive solidno, kao i moja porodica, znači da se nešto može i odvojiti

Primetila sam da osim komentara ti još uvek nisi naveo da li si nekad nekom pomogao?