Ne samo da nije ulagala u selo, već na svaki mogući način opstruiše seljaka koji želi da živi od svog rada, a sve i jedino u interesu ukrupnjivanja poseda u rukama nekolicine ljudi koji dobijaju od države subvencije za sve i svašta.
Otud nestašice mleka, šećera, mesa i ulja...zato sopstvenu pšenicu prvo izvozimo po nižoj, a onda uvozimo po većoj ceni.

Marco V, у случају неког генијалца, дешава се да је он на једној страни, а свет на другој, јер просто нема његове капацитете, и не види толико колико је он способан да види...
У сваком другом случају, немогуће је да људи релативно сличних знања, и интелигенције, плус неки имају конкретног искуства у материји о којој се прича, стоје на једној страни.. Док на другој страни стоји неко ко то све одбацује, и наступа са :
-"Сви ви немате појма, ево ја прођох јуче поред села, и знам да на селу може фино да се заради. Ма бре да млатиш паре. Нема улагања, трошкова нема. Само треба да радиш, и да ниси лењ. Чим произведеш, одмах долазе људи да натоваре... Паре на руке, дају ти скоро исто новца за колико се тај производ после појави на тржишту. Шта је бре вама.. Еј.. Па за макс годину дана нећеш знати шта са парама. Па опште је познато да сељаци не воле новац, и да им не треба. Зато и не раде.. Ево ја ћу радити, али нећу ипак.. Мени је град дражи од милиона.."

Дакле, ризикујем, и крећем од предпоставке да ипак ниси Ајнштајн-Тесла капацитет, и извињавам се због те предпоставке...

danas svi hoce u jebeni Beograd da se raspadaju od rada u pekari ili nekom marketu. Ljudi su zaboravili selo kao sto je i drzava. Svi se upiru da se udje u jebenu uniju a zaboravljaju da smo najbolje ziveli kada smo se u najvecem procentu bavili poljoprivredom. E pa ja bas zelim da zivim na selu i udacu se na selo jer mi je vise pun klinac i autobusa, i guzve, i smrada u pevozu, i novca koji vrtoglavo guta glavni grad. Ovakva politika je dozvolila da se narodu desi to da ne moze da prezivi dok se ne uguzi u stan od 30 kvadrata i dok dusu ne ostavi nekom privatniku

Ma pustite ga.

Dečko je ubedjen da zna sve najbolje, i samo on zna, i svi mi ostali smo stoka seljačka.

Pitaj oca zašto je on, ili tvoj deda, napustio dom, i krenuo put BGa? Zašto ije ostao u Leskovcu, Nišu, Vranju .... ?

Pa mu onda reci, "Ćale, ti si stoka seljačka, ostavio si toliku zemlju od koje si mogao da se obogatiš . . .. "

Dobro je što si iz LE, i moja majka je iz LE. Selo 8 kilometara od Leskovca.

Tamo sam po 3-4 puta godišnje. Stariji ujak mi je tamo. I vidiš, kada odem ja slušam ljude, i čitam izmedju redova. Pitam. Šta , kako, zašto. A ne osujem idmah po njijma : Vi ste stoka seljačka .....

Dakle, ne znaš ništa o stočarstvu i poljoprivredi, ne znaš ništa šta i kako država radi sa-protiv seljaka poljoprivrednika, ne znaš koliko košta imanje a koliko može da se zaradi, ali daješ sebi za pravo da one koji te hrane nazivaš stokom?

E pa izvini, sinak, ali nije u redu.

Ne znam šta ti radiš,studiraš, nije bitno, i verujem da ako si to izabrao, da stvarno znaš dosta o tome. E sada, zamisli, dodjem ja i počnem da omalovažam sve to, pljujem po tome, i nazivam te stokom .... otprilike tako.

Da svi znamo sve, kad se rodimo, ne bi postojale škole, ne bi postojao novac, ne bi postojale klase, bila bi utopia. E zato je neko lekar, neko učitelj, neko trgovac, neko prizvođač, neko advokat, a neko vojnik, neko peva, neko piše, neko svira... i novac cirkuliše izmedju svega toga kao sredstvo vrednovanja svake od tih struka.

Vanja, samo napred.

Čak mislim da na nekom kanalu postoji i emisija koja snima neženje koji imaju i po 30 i po 40 godina , i dalje žive na selu .... možeš da biraš, ravničarsko, brdsko, planinsko, zemljoradničko, stočarsko domaćinstvo ... eto dokle je spalo seosko domaćinstvo, da preko TVa traži malde za udaju ...

Kao što su živeli moji deda i pradeda, a nadam se da ću i ja.

pa hvala Bogu. Unistili su nas do krajnjih granica. Ja glasam za to da Beograd ostavimo starim Beogradjanima. A da ova ideja  "ajde guzo da odamo" pod hitno prestane... Zalosno je ovo stanje. I zaslosno je to sto ja moram da studiram u Beogradu i tamo ostavljam novac. nije fer prema ovoj drzavi da se sve vrti oko jednog grada. Da Beograd cveta dok se ne samo sela vec i manji gradovi gase i tonu u siromastvo i bedu. Kad odem za Valjevo dusa me boli. Tako lep grad a toliko siromasan, pokraden, iscedjen losom politikom i upravom.

@magic

Ok, ne mogu vise vise stvarno, znam ja vrlo dobro da neko ne moze da zivi od sela, da ima prevelike troskove itd. Ja sam ti navodio primere gde i ljudi koji imaju mogucnosti da zarade to ne cine, stvarno ne znam zbog cega. Cela privreda Srbije je u haosu i ja nesto ne verujem da je poljoprivreda ugrozenija od drugih grana, svi smo u istim govnima.
I opet ti kazem nije mi problem da nazovem bilo koga idiotom ako je taj tako ponasa, pa bio on moj otac, brat, rodjak ili sveti Petar. Ovde niko od nas verujem nema poljoprivredni fakultet tako da ni ne mozemo voditi neki preterano struci razgovor, ali osim Vojvodjanke koja je konkretno navela neke cene vasi argumenti su bili uglavnom pa sta ti znas nikad nisi video selo (sto nije tacno), ako si tako pametan ajde ti dodji pa radi,... To je isto kao kad bi ja nekog prozivao na nekoj gradskoj temi da on nema pojma nista o tome zato sto zivi na selu.
Ta moja rodbina oko Le svake godine posadi par ari krompira da imaju za sebe. Mislim da ga 2 puta prskaju plavim kamenom, ne koriste nikakve specijalne pesticide, zlatice rucno par puta skidaju sa lisca i taj krompir radja ko lud. Sto znaci oni da bi oni mogli bez nekog velikog ulaganja da proizvedu lupam tonu ili dve krompira ili 10 ali oni to ne rade.

ПРОБЛЕМИ MЛАДИЋА НА СЕЛУ         
Пише: Владислав Ђорђевић

У селима Србије живи више од 80.000 неожењених младића између 25-45 година старости

1. Младићи на селу

Младићи, поготово они на селу, суштински су најугроженија категорија становништва. Младићи на селу су обично од малих ногу подвргнути тешким условима живљења. Насупрот својим сестрама (девојкама на селу), они су присиљени да раде све тешке пољопривредне послове. Девојке су обично тога поштеђене. Када је реч о свакодневним пословима, девојке су у повлашћеном положају. Штавише, оне се подстичу да се школују, оду у град и тамо запосле и/или удају. Зато у градовима има вишак девојака, а на селу мањак.

Догађа се и то да су у селима девојке чешће запослене него младићи. Оне чешће раде у трговини, просвети и другим услужним делатностима. Мушкарци у „терцијално сектору” не могу лако наћи посао. А мушкарац без посла на селу, као и било где другде, тешко може да нађе девојку, а камоли да се ожени. Кључни проблем младића на селу јесте како основати породицу.

Мушкарци на селу, више него у граду, осећају страх од удварања. Тај страх је производ рационалног сазнања, мада вероватно подсвесног, да право избора суштински припада девојкама. Ту појаву биолози називају „женски избор” („female choice”). Један од последица „женског избора” је „хипергамија” („hypergamy”). Етимолошки, реч хипергамија представља кованицу грчких речи hyper (над, изнад) и gamos (брак). Реално, хипергамија је појава да особа путем брака оде на виши социоекономски ниво. У пракси, хипергамија функционише у корист девојака. Оне су те које путем брачне везе (удаје) чешће него младићи прелазе из села у градове, тј. из малих места у веће. Разлози за ову појаву су сложени, али се свода на чињеницу да је женски пол биолошки, тј. репродуктивно скупоценији. На брачном тржишту девојке су траженије самом чињеницом што су девојке. Стога су обично оне те које брачном везом социоекономски напредују.

Последице хипергамије по мушкарце на селу су лоше. У селима Србије живи око 80.000 неожењених младића између 25-45 година старости. Они би радо основали породицу (многи за то имају и материјалних могућности), али не могу, јер девојке имају склоност да оду у град, тамо се запосле и/или удају. Тај вишак девојка у градовима ствара другу социопатолошку појаву: њихово прекомерно сексуално супарништво, чије је најјасније очитовање – склоност ка разголићености.

2. Разголићеност градских девојака

Док младићи у селима пате јер немају девојака, младићи у градовима их имају у обиљу, али оне ту имају склоност да буду промискуитетне.

Девојке у градовима се размећу својим телима у утегнутим и плитким панталонама које откривају стомаке украшене минђушама, у мини сукњама уз које иду ципеле с високом штиклама, уским мајицама које се слажу с још ужим панталонама. Толико упадно истицање ерогених делова тела непреварљив је индикатор великог сексуалног супарништва. А женско сексуално супарништво посебно се развија у друштвима где има мало пожељних мушкараца.

Жене окружене мушкарцима који нису вољни или нису способни да буду посвећени очеви једноставно осећају повећану привлачност секса без обавеза – осећају, другим речима, опуштеност у погледу сексуалне моралности. А ако се услови на тржишту поправе – ако се повећа број пожељних мушкараца – са тим се повећава и женски морални сензибилитет.

Ако желимо друштво у коме ће бити више морално одговорних девојака, мора се повећати број младића који су способни и вољни да буду посвећени очеви, а то се може постићи смо подстицањем њихове запослености. Нажалост, феминистичка политика „родне равноправности” чини све да број незапослених младића буде што већи. Резултат неумитних закона социобилогије са једне стране и феминистичког законодавства са друге има лоше последице по брак: склопљених бракова је све мање, а број растављених бракова све више. Политика екстремних феминисткиња је катастрофалана и по породичне односе: свако четврто дете рођено у Србији – рођено је ванбрачно. А боље шансе за преживљавање и развој имају деца о којој се брину оба родитеља. Уопште узев, феминистичка политика је лоша по наталитет: сваке године нас је за око 30.000 мање, иако Србија обилује репродуктивно способним мушким становништвом.

3. Промена морала и политике запошљавања

Решење за беженство многих младића, поготово оних на селу, лежи у промени морале климе и промени политике запошљавања. Најпре је потребно афирмисати традиционалне породичне вредности. У нашем случају, то подразумева афирмацију хришћанског морала, који је најјасније изражен у Десет Божјих заповести. Потребно је променити и политику запошљавања. Данашњу политику „родних односа” диктирају радикалне феминистикиње које преко разних владиних и невладиних програма подстичу запошљавање искључиво девојака/жена. Политика запошљавања девојака/жена била би добра, када не би имплицирала смањење запослености младића/мушкараца. Када би политика наше земље била обрнута, када би се подстицала запосленост младића/мушкараца, поготово оних на селу, дошло би до равнотеже на брачном тржишту (marriage market), а тиме и то до порасти склопљених бракова и наталитета. Највећа потреба савремене Србије јесте поштовања права на рад мушкараца, поготово оних на селу.

Извор:Видовдан магазин

Svi traze Mladica po selima.