Od 4.600 sela u Srbiji, u 200 njih nema stanovnika, a u još tolikom broju nema žitelja mlađih od 25 godina, izjavio je Tanjugu stručni saradnik u Privrednoj komori Srbije (PKS) Branislav Gulan.

„Potrebna je još decenija i po da 700 sela ostane bez stanovnika”, upozorio je Gulan, napominjući da u tim naseljima živi manje od po 100 stanovnika.

„Za dve decenije će nestati četvrtina današnjih sela u Srbiji. Čak u 86 odsto sela se beleži pad stanovništva”, rekao je Gulan, ukazujući da više od 80 odsto gazdinstava ili uopšte nema aktivnih lica ili nema poljoprivrednika.

„U srpskim selima danas ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 njih piše 'privremeno nenastanjena”, naveo je Gulan, dodajući da se danas ne obrađuje gotovo 600.000 hektara njiva.

Gulan je podsetio i da je nekadašnja Jugoslavija za pola veka imala najbržu deagrarizaciju u svetu - od 1950. do 2000. iz sela u grad je prešlo osam miliona ljudi, dodajući da je u razvijenom svetu za takav proces trebalo i do 150 godina.

„U Srbiji se termin ruralna ekonomija često pogrešno upotrebljava kao sinonim za poljoprivrednu delatnost”, naveo je Gulan i istakao da osnovni pristup ruralnoj ekonomiji, koji podrazumeva ravnomeran regionalni razvoj po ugledu na primere iz Evropske unije (EU), podrazumeva multifukcionalni pristup.

Gulan je objasnio da se multifunkcionalnost, pre svega, ogleda u razvoju i diversifikaciji privrednih aktivnosti, ulaganjima u poljoprivredno zadrugarstvo, oblicima poljoprivredne proizvodnje koji treba da zaštite životnu sredinu i ne narušavaju prirodu, upravljanju vodama, kao i razvoju i unapređenju seoske infrastrukture.

„Opstanku i ostanku srpskog sela mogu da doprinesu ravnomeran regionalni razvoj i ruralno preduzetništvo, što se već dogodilo u razvijenoj Evropi gde je regionalna politika druga po važnosti, odmah iza agrarne politike”, istakao je Gulan.

Stručni saradnik u PKS je kao primer naveo i to što su u EU izdaci za agrarnu politiku u 2008. „angažovali” 44 odsto budžeta, dok se za regionalnu politiku poslednjih godina u Uniji troši oko 35 odsto budžeta.

„Šansa Srbije je da prihvati svest o promeni dosadašnjeg sistema privrednog razvoja i da postepeno bude uspostavljen koncept decentralizovanog ekonomskog i ruralnog razvoja, odnosno neophodna je regionalizacija”, rekao je Gulan.

Gulan je istakao da novi koncept ruralnog razvoja Srbije treba da se zasniva na regionalnom aspektu, odnosno specifičnostima pojedinih regiona - demografskim, sociološkim, kulturološkim, privrednim, saobraćajnim, aspektima stanovanja...

„Definisanje regiona po pravilu je povezano sa ciljem koji se želi postići”, naglasio je Gulan dodao da je pre svega potrebno promeniti „dosadašnji netržišni, snabdevački i centralizovani koncept” agrarnog razvoja i postaviti ga u onaj savremenih tržišnih kretanja, kakvom teži evropska poljoprivreda.

Izvor: Politika

Дођите сви код нас у БГ, чекају вас фотеље 

Tako većina nažalost i misli. 

Naravno da treba da dođemo u BG, sa sve babom, dedom i ostalom rodbinom.

Vidite da nas zovu i Đilas i ostala državna mafija.

Samo se Vi beograđani ponosite prilivom stranoih investicija u BG, uskoro će cela Srbija tamo da Vam se preseli, pa posle gužva u autobusu, pa nema posla, pa direktor zaposlio nepismonog gorštaka na vaše mesto....

Ukapiraćete o čemu Đomla Dinkić priča kad počne navedeno da Vam se dešava, a počelo je odavno!

Djomla Dinkic ne prica to zato sto je zabrinut za Srbiju, nego da bi privuko naivne i ogranicene i da bi opet na prazna obecanja i foru ugurao svoje dupe u neku fotelju!

Igra na kartu nezadovoljstva gradjana cinjenicom da sve juzno od Bubanj potoka propada i glumata nekog ko se zalaze za decentralizaciju...moz misliti 

Elem...situacija je vrlo jasna...umesto sto koriste i to malo para sto imamo da bi ih davali stranim investitorima da otvaraju radna mesta po gradovima i davali ljudima bedne plate od 15-16hiljada.
Te pare neka preusmere na selo, na subvencije za poljoprivrednike i na bolju infrastrukturu...pa ce ljudi da ostaju na selu i nece hrliti u gradove da rade za 10hiljada u trafici

Па ми вас и зовемо, са њиве право на високе позиције.

Tako treba, domaćinski. Pa još više da se guramo u basu (autobusu, tramvaju i sl.) bolnici, školi... A pogranična područja i naša sela da naseljavaju šiptari, turci, kurdi, kosovari, cigani i sl... lepo ste zaključili da tako treba.

Не верујем да ниси приметио иронију у мојој поруци изнад. 
 Неће српски сељак да копа, да се лати мотике, него хоће да се ували у фотељу. То је проблем нестанка села. И даље има људи на селу који раде, па своје производе пласирају даље на тржиште, али их је све мање, нажалост.
Што се тиче гужве у аутобусима, болницама, школама, самопослугама, редовима у општинама итд, на то се већ "Београђанин" навикао, пошто све више на улици чује "ђес болан" и "ево ме на састанак, шјутра идем у будву", па да би му српски сељак био сметња. Београду гравитирају не само српска села, већ и добар део региона (БиХ, Црна Гора).

Ja licno znam mnogo ljudi koji hoce da rade poljoprivredu, ali ih drzava namerno unistava, da bi tajkuni uvozili poljoprivredne proizvode. Naravno, ima i seljaka koji ne zele da uce, vec sve rade na prevazidjen nacin , i naravno da nisu konkurentni. Takodje je bitna i infrastruktura. Ko mlad danas zeli da zivi u vukojebini. bez ikakve veze sa svetom( put, bolnica, telefon, struja, voda, televizija,internet).

Stoka seljacka, meni je neverovatno da neko ko ima veliku zemlju zivi kao sirotinja i ne prihvatam ono objasnjenje da im se vise ispati da ne obradjuju zemlju nego da je obradjuju, to je jednostavno budalastina. Pa da posade jabuke na par hektara pa ce imati neku solidnu zaradu. Ali to seljaka ne zanima, njemu je lepse da pije pivo ispred prodavnice i da kenja o politici. Koliko mrzim taj cigansko-crnogorski mentalite kod nas Srba. Tako bogata zemlja a tako nesposoban narod.
Zamislite onu sliku sa asfaltiranim putem, modernom kucom i dzipom pored kuce. Pa to je zivot, a ne sugavi beton i Beograd.