Grčka banka oborila dinar :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Špekulacije na tržištu ugrozile valutu
Grčka banka oborila dinar
D. Nišavić | 20. 05. 2010. - 00:02h | Foto: O. Bunić | Komentara: 138

Grčka banka koja posluje u Srbiji poslednjih dana, kada je dinar naglo počeo da slabi, kupuje više deviza na međubankarskom deviznom tržištu, što posledično gura kurs naviše, saznaje „Blic“. Poznavaoci prilika na tržištu kažu da ima indicija da je devize u većoj količini kupovala i Naftna industrija Srbije.

- Banka s grčkim kapitalom je to činila kako za svoje klijente rezidente, tako i za nerezidente, strance koji su i ranije kupovali trezorske zapise u dinarima, pa su se zbog slabljenja dinara uspaničili i rešili da se povuku iz dinarskih pozicija koje su imali u trezorskim zapisima i da kupuju devize - kaže naš izvor.
Pretpostavka je da su grčke kompanije koje posluju u Srbiji među klijentima banke koji su kupovali devize, i da one sada, upravo zbog krize u Grčkoj, žele da se povuku iz dinarskih transakcija i pređu u evro.

Prema Zakonu o deviznom poslovanju, nerezidenti, odnosno stranci imaju mogućnost da učestvuju u kupovini dugoročnih hartija od vrednosti, u koje spadaju trezorski zapisi na rok dospeća od 18 meseci. Oni iz tih hartija mogu da „izađu“ prodajom i pre isteka godinu i po dana, a upravo to su neki i učinili.
- Moguće je i da su banke donele odluku da zaštite kapital od rizika. Poznato je da je kapital banaka u dinarima, ali postoji mogućnost i da on bude u čvrstoj valuti - objašnjava naš sagovornik.

Prethodnog dana, Diana Dragutinović, ministarka finansija, za „Blic“ je potvrdila da dinar obaraju špekulanti i dodala da Narodna banka Srbije ima dovoljno deviznih rezervi kojima može u budućnosti da spreči nagle promene kursa koje su posledica špekulativnih udara.

Kao špekulativna radnja u negativnom smislu, kako su juče objasnili u Narodnoj banci Srbije, doživljava se tržišno ponašanje učesnika na finansijskom tržištu, koji pokazuju manju spremnost da preuzimaju rizik kako u regionu, tako i u Srbiji, u vremenima turbulencija.

- Pomenuti oprez investitora odražava se na manji priliv kapitala i depresijacijske pritiske na valute u regionu. Do manje spremnosti za preuzimanje rizika dolazi zbog neizvesnosti u pogledu toga kako će sporiji oporavak evrozone uticati na izvozne perspektive našeg regiona. Ovo je u najvećoj meri opredelilo veću tražnju za devizama u poslednjih nekoliko dana, kada je dinar oslabio oko 1,7 odsto. Istovremeno, valute u regionu su depresirale nešto više, poljski zlot oko tri odsto, a mađarska forinta oko 4,6 odsto - kažu u Narodnoj banci.

U Srbiji posluju četiri domaće grčke banke „Alfa“, „Eurobanka EFG“, „Vojvođanska banka“, članica Nacionalne banke Grčke, i „Pireus“, koje ukupno zauzimaju 16 odsto tržišnog učešća. Narodna banka nedavno je rekla da je finansijsko stanje domaćih banaka, koje su u vlasništvu banaka iz Grčke, stabilno, da su likvidne i solventne i svi pokazatelji poslovanja su u skladu sa propisanim okvirima. Ove banke su, kao i ostale bankarske institucije koje posluju u Srbiji, otporne na spoljne šokove, što je potvrđeno i stres-testovima koje je sprovela NBS po metodologiji MMF.

Špekulacije su inače legalan posao i one, slobodno rečeno, znače opservaciju kojom se došlo do zaključka ili verovanja da bi određena brza kupovina ili prodaja određenog segmenta tržišta, izuma, robe, finansijskih proizvoda, valute, nekretnine, zemlje i slično mogla u kratkom roku da dovede do zarade. Iako sa sobom nose epitet negativnog mišljenja, postoje i stavovi da one doprinose da tržište bude efikasnije i likvidnije.

- Dobar deo trgovine na međubankarskom deviznom tržištu se ne obavlja za potrebe klijenata. Naime, značajan deo međubankarskog prometa devizama je špekulativnog karaktera i proističe iz očekivanja bankarskih dilera da je njihova procena budućeg kursa dobra i da će zahvaljujući tome ostvariti dobit za banku - objašnjava Goran Nikolić, urednik portala ekonomija.org. Budući da je NBS smanjila, odnosno donela odluku da se postepeno smanji obavezna rezerva, na taj način je oslobođena značajna suma dinara. Nikolić kaže da su se ti dinari prelili kao tražnja za devizama na međubankarskom deviznom tržištu i uticali na smanjenje vrednosti domaće valute.

- Očekuje nas stabilizacija kursa. Ono što je izvesno jeste da će dinar slabiti tokom godine četiri do pet odsto koliko će iznositi i inflacija - kaže Slavko Carić, predsednik IO „Erste banke“.

Dinar oslabio
Dinar je ponovo na istorijskom minimumu. Srednji kurs evra danas će iznositi 101,7099 dinara, što je za 25 para više u odnosu na jučerašnji dan.

Izvor: Blic