Rumuni traže srpske neimare
   
Autor: AG magazin

02. 04. 2007.

Poslodavci iz Temišvara i okoline raspoloženi su da, pored radne snage iz Kine, Pakistana, Moldavije i Mađarske, uposle i radnike iz Srbije, jer je samo tom rumunskom gradu potrebno najmanje 1.000 radnika građevinske struke raznih profila, izjavio je u Kikindi predsednik Privredne komore Županije Timiš Đorđika Korno.

Predstavljajući na sastanku u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi potrebu za radnom snagom, Korno je precizirao da su temišvarskim poslodavcima najpotrebniji zidari, tesari, moleri, keramičari, električari, zavarivači i vodoinstalateri.


- Prema njegovim rečima, deficitarni su i stručni kadrovi, poput inženjera i informatičara. Građevinska operativa u temišvarskom regionu, najrazvijenijem u Rumuniji, u punom je zamahu, tako da nekvalifikovani radnici mogu da zarade od 400 do 500 EUR mesečno - rekao je Korno.

Potpisan ugovor za koncesiju     

Autor: AG magazin     

02. 04. 2007. 

Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić i predsednik španske kompanije "FCC" Hoze Major Oreha su konačno, posle višemesečnih neizvesnih pregovora, potpisali ugovor o davanju koncesije za izgradnju autoputa na deonici Horgoš - Požega.

Ilić je naglasio da je ovaj projekat, vredan preko 800 mil EUR, deo Koridora 10 i jedan od većih u istoriji Srbije.

- Uprkos pritiscima, podmetanjima i stranačkim sporenjima ova vlada je uspela da završi ovaj projekat, značajan za razvoj Srbije. Vlada ugovorom nije opterećena, tako da ugovor mora da prati budžetskim sredstvima, već će se projekat finansirati prihodima od puta - rekao je Ilić.



Direktor kompanije "FCC" Alehandro Tuja Garsija je istakao da je sukoncesionar, firma "Alpine Myreder", već sedam godina u Srbiji i da zapošljava 800 radnika, "što će se značajno povećati kada se počne sa izgradnjom ovog autoputa".

Panevropski naftovod od aprila     

Autor: AG magazin     

23. 03. 2007. 

Srbija, Hrvatska, Rumunija i Italija će u Zagrebu 3. aprila 2007. godine potpisati Memorandum o razumevanju u vezi sa Panevropskim naftovodom, čime će početi realizacija projekta 1.319 km dugog naftovoda od rumunske luke Konstanca do talijanske luke Trst, izjavio je pomoćnik hrvatskog ministra privrede Željko Tomšić.



Tomšić, koji u Briselu treba da članovima Evropske komisije predstavi pomenuti memorandum, rekao je da će se tim naftovodom u srednju i zapadnu Evropu dopremati nafta iz kaspijskog regiona, odnosno Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana.


U projektima naftovoda predviđeno je da on dužinom od 29 km prolazi i Slovenijom, ali tamošnja vlada zbog navodne zaštite krškog područja ne želi da graditi cevovod, pa predstavnik Slovenije neće staviti potpis na memorandum.


Procenjuje se da bi gradnja počela početkom 2009. godine, a nafta bi potekla 2011. ili 2012. godine. Gradnja bi koštala između dve i 3,5 milijardi USD. Kroz naftovod bi, po sadašnjim projekcijama, prolazilo izmedju 60 i 90 miliona tona nafte godišnje.

Srpske vile na svetskom tržištu     

Autor: AG magazin     

23. 03. 2007. 

Najveća multinacionalna kompanija za prodaju nekretnina "Remax", sa sedištem u Denveru, koja radi u 67 zemalja ima 6.898 agencija i 120.000 prodavnica u svetu, od aprila 2007. godine stiže u Srbiju, ali i u Crnu Goru. Direktor za ovo područje biće Miodrag Kušić, biznismen iz Kanade.

Sa godišnjom prodajom nekretnina u vrednosti od 400 milijardi USD, stalnim rastom od osnivanja pre 34 godine i reputacijom jedne od 50 kompanija koje su promenile svet, cilj "Rimeksa" je, kako kaže Kušić, da nekretnine iz Srbije i iz Crne Gore promoviše na svetskom tržištu. "Remax" je prisutan u svim zemljama u okruženju izuzev BiH, Albanije i Makedonije.

Dolazak "Remax" za same građane, dodaje on, znači da će dobiti usluge od vrhunski obučenih profesionalaca koji rade u svetski priznatom sistemu, bez obzira na prirodu pojedinačnog tržišta, uz maksimalnu sigurnost u kupoprodaji nekretnina.

- To znači i otvaranje novih radnih mesta i mogućnost da se započne svoj biznis preko svetski priznate kompanije. Kada građanin bude prodavao nekretninu, ona će biti ponuđena kupcima, putem mreža kompanije "Remax", širom sveta. Samo u Americi i Kanadi u "Remax" radi više od 200 prodavaca srpskog porekla - ističe Kušić.

Novac za obilaznicu     

Autor: AG magazin     

20. 03. 2007. 

Direktori "Puteva Srbije" i "Energoprojekt-niskogradnje" Branko Jocić i Nikola Breka potpisali su 10 aneks ugovora o izgradnji obilaznice oko Beograda, kojim je za nastavak radova na sektoru pet, od Dobanovaca do Bubanj potoka, obezbeđeno oko 44 mil EUR.

- Sredstva su obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana i biće utrošena za izgradnju levog tunela "Straževica", nadvožnjaka broj 25 i regulaciju Rakovičkog potoka - izjavio je Jocić, i dodao da bi radovi trebalo da budu završeni u roku od 600 dana, a podrazumevaju izgradnju 5,4 km autoputa s levim tunelom, dužine 733 m i regulisanjem potoka.



Jocić je ukazao da su radovi na obilaznici oko glavnog grada nastavljeni i na sektoru 4 , odnosno deonici od Ostružnice do Orlovače, gde je već probijen jedan tunel "Lipak", dužine 700 metara.

Ekskluzivan kompleks u Surčinu     

Autor: AG magazin     

20. 03. 2007. 

Intenzivan razvoj infrastrukture u najmlađoj beogradskoj opštini Surčin privukao je investitora iz Izraela koji će u narednih 10 godina graditi terene za golf i prateće hotele, izjavio je predsednik te opštine Vojislav Janošević. Janošević je ukazao da će investitor zakupti 130 ha zemljišta između šuma Gibavac i Cerova greda, gde će graditi terene za golf i taj kompleks će zaposliti oko 1.000 ljudi.

Oko terena će biti izgrađena tri hotela, od kojih jedan najviše kategorije, kao i prateći servisni objekti, prodavnice opreme ...


Janošević je na nedavno održanom seminaru o razvoju turizma u predgrađu rekao da postoje ideje za još dva atraktivna projekta. Jedan je da se u surčinsko-bežanijskom polju uz levu obalu Save kod Bloka 45 izgradi veliki gradski park na oko 200 ha sa atraktivnom florom i faunom i jezercima.

Drugi projekat je izgradnja u istom polju zoološkog vrta, koji bi imao svoj safari deo, gde bi turisti razgledali životinje vozeći se džipom.

Beogradska obilaznica do 2011


Beograd -- U Beogradu uskoro počinje rekonstrukcija mosta Gazela, a za izgradnju obilaznice oko grada do 2011. potrebno oko 370 miliona evra.


Gužva na autoputu (arhiva, Beta)
Deo sredstava, oko 133 miliona evra, obezbediće država, a deo će stići od kredita. Uporedo s tim radovima, krajem jeseni počinju rekonstrukcija mosta Gazela i radovi na mostu na Adi, koji bi trebalo da budu gotovi do Univerzijade 2009.

Obilaznica oko Beograda s prekidima se gradi 17 godina. Trenutno se radi deonica Dobanovci-Bubanj potok, za deo od Batajnice do Dobanovaca u toku je revizija idejnog rešenja, a priprema se generalni projekat Bubanj potok-Starčevo.

Za završetak radova, pored kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke, potreban je i državni novac. "Moje zalaganje je da se obezbede stabilni izvori iz sopstvenih prihoda iz Nacionalnog investicionog plana, iz budžeta", kaže direktor Puteva Srbije Branko Jocić.

Izgradnjom beogradske obilaznice, koja je deo evropskog Koridora 10, planirano je rasterećenje saobraćaja sa autoputa i izmeštanje prevoza opasnih materija van grada. U sklopu tih radova, pri kraju su i projekti za rekonstrukciju Gazele i mosta preko Ade.

"Rekonstrukcija Gazele kreće krajem jeseni. Prvo će se raditi na donjoj strani, obnovi stubova i konstrukcije i infrastrukture, a i ti će radovi trajati oko godinu dana. Završni sloj i kolovozi biće poslednja etapa, i to kada bude završen most preko Ade", kaže glavni arhitekta Beograda Đorđe Bobić.

Sređivanje Gazele koštaće oko 32 miliona evra i odvijaće se po etapama, kako, dok traju radovi, saobraćaj ne bi bio blokiran. Razmišlja se i o posebnoj organizaciji saobraćaja kako bi se za vreme rekonstrukcije vozila preusmeravala van centra grada.

Izvor: B92

OBILAZNICA PUSTA, BEOGRAD ZAGUŠEN


Gradnja autoputa oko glavnog grada skupa i traje mnogo duže od plana

Od planiranih 30.000 automobila dnevno obilaznicu koristi tek trećina, dok ostali prolaze praktično kroz centar Beograda

Radovi na obilaznici oko Beograda su, posle 15 godina rada, tek na polovini. Sada se radi jedino na deonici od ostružničkog mosta do Orlovače, gde se grade četiri mosta. Rok za završetak te deonice je kraj 2007. godine, a za završetak čitave obilaznice biće potrebno još najmanje šest godina.

Ove godine gradnja bi trebalo da se ubrza jer je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj ugovoren kredit od 147 miliona evra. Od tog novca gradiće se i na delu od Batajnice do Dobanovaca, za šta je napravljen idejni projekat i za šta će biti potrebno 55 miliona evra, dok je ostatak namenjen drugim putevima u Srbiji. U „Putevima Srbije“ procenjuju da bi obilaznica mogla da bude završena do 2012 godine. Prvobitno, rok je bio kraj 2008. godine, a ukupna vrednost procenjena je na 520 miliona evra.
- Sada se radi samo na delu od Ostružnice do Orlovače, što je gotovo 80 odsto posla. Postavljeni su nosači za četiri mosta, a još preostaje da se probije tunel Lipak, i tunel Straževica koji je na sledećem sektoru. Na čitavoj trasi obilaznice radi se samo poluautoput, osim u tunelima koji se probijaju za čitav profil autoputa. Najvažnije je da se izgradi čitav pravac, posle toga će biti urađene i druge dve trake - kaže Milorad Stevanović, tehnički direktor „Mostogradnje“.
Ukupna dužina obilaznice je 37,3 kilometra. Jedina deonica koja je sada u funkciji je poluatoput od Dobanovaca do Ostružnice, u dužini od oko 17 kilometara, uključujući drumski most na Savi kod Ostružnice koja je pre dve godine otvorena za saobraćaj, ali se ne koristi dovoljno. Naime, prema stručnim procenama, preko ostružničkog mosta bi nakon otvaranja čitave obilaznice dnevno prelazilo 29.200 vozila. Isto je prognozirano i za deonicu od Dobanovaca do Ostružnice. Međutim, sada taj pravac ne koristi više od osam do devet hiljada vozila dnevno. Iz tog razloga veliki deo tranzita prolazi kroz grad. To se naročito odnosi na teretni saobraćaj. U nedostatku alternative, kamioni na putu ka jugu kod Ostružnice ulaze u naseljena mesta, Železnik, Resnik, Beli potok i tu se uključuju na autoput za Niš, ili se sporednim putevima isključuju na Ibarsku magistralu.
Obilaznica će povezati Novosadski put i autoput Beograd - Šid sa Niškim autoputem i Ibarskom magistralom, odnosno, sa budućim autoputem ka južnom Jadranu. Međutim, da bi zaživela, i da bi investicija sebe opravdala, potrebno je da se bar Ibarska magistrala poveže sa Novosadskim putem a to se neće desiti još bar godinu i po dana, jer gradnju otežavaju i isporavaju problemi sa imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu i bespravno izgrađenim objektima na budućoj trasi puta. Tako je, na primer, bilo u Rakovici.



Antrfile:

Deo koridora 10

Obilaznica oko Beograda je deo Koridora 10 koji preko naše zemlje povezuje Mađarsku sa Grčkom i Bugarskom i Italiju i Austriju sa Rumunijom. Osim svog evropskog značaja, obilaznica je važna i u unutrašnjem saobraćaju jer će prihvatiti tranzitni i teretni saobraćaj iz grada. Tako će i „Gazela“, preko kojeg dnevno pređe 144.000 vozila i koji je, kao takav „usko grlo“ u gradu, dobiti alternativu.

Hronologija mosta kod Ostružnice

1991. godine Započeta gradnja
Od 1991. do 1998. godine Gradnja sa pauzama zbog nedostatka novca
1999. godine Most završen i u aprilu srušen NATO raketama
2004. godine Obnovljen i krajem godine otvoren za saobraćaj

Autor: M.D.M.

Izvor: Blic

Uskoro luksuzna gradnja na Dunavu

Kompanija „Engel marina Dorćol”, koja je na javnom tenderu zakupila 2,5 hektara zemljišta za oko dve milijarde dinara ima obavezu da najpre izgradi marinu, obaloutvrdu, šetalište i parking, a potom ih preda gradu na upravljanje



Uređenje dorćolske marine za 150 čamaca, manjih brodova i jahti počeće ovog leta. To će označiti i zvanični početak izgradnje luksuznog poslovno-stambenog kvarta na prestižnoj lokaciji, uz desnu obalu Dunava. Neimari su već ogradili gradilište, a od pre nekoliko dana uklanjaju šut i ravnaju zemljište u priobalnom pojasu skoncentrisanom oko pristaništa, gde će u narednih pet godina nići nova elitna četvrt. Silazak Beograda na reke, na veliko iznenađenje mnogih, desiće se upravo na ovom mestu, premda su decenijma sve nade polagane u Savski amfitetar, koji je označavan kao poželjno mesto „susreta” grada sa rekom. Stoga je realizacija projekta „Marina Dorćol”, vrednog 160 miliona evra, od izuzetnog značaja za Beograd, pa se ne treba čuditi otkuda toliko interesovanje javnosti.

Investitor, kompanija „Engel marina Dorćol”, koja je na javnom tenderu zakupila 2,5 hektara zemljišta za oko dve milijarde dinara, planira da gradi u fazama, kako je uostalom i naznačeno u ugovoru sa Direkcijom za građevinsko zemljište. Ova kompanija, zajedništvo firmi - izraelske „Engel East Europe”, registrovane u Holandiji (koja trenutno gradi u Mađarskoj, Češkoj, Bugarskoj i Poljskoj) i „Capital investment and consultancy”, registovane u našoj zemlji, ima obavezu da najpre izgradi marinu, obaloutvrdu , šetalište i parking, a potom ih preda gradu na korišćenje.

Prema rečima Dejvida Eriksona, biznis menadžera „Engel marine Dorćol”, realizacija prve faze, odnosno izgradnja marine, trebalo bi da bude završena do sledeće godine.

Gradska uprava će najverovatnije, kako je najavljeno, raspisati konkurs za operatera kome će marina biti poverena na upravljanje. Mesta za vezove bi trebalo da budu dodeljivana na konkursu. Svaki vez će imati priključak za vodu, struju i telefon. Osim prodavnica, u kojima će vlasnici plovila moći da se snabdevaju, biće sagrađeni servis za remont, benzinska pumpa za čamce i jahte i nautički klub.

Projektom je predviđena i izgradnja pokretnog pešačkog mosta, koji će biti postavljen na ulazu u marinu.

U prostor od oko 140.000 metara kvadratnih, u zaleđu pristaništa uklopiće se kafići, restorani, zelene površine, šetališta, parkingizi, garaže i sedam kupola za šest stotina stanova i kancelarije.

Već je najavljivano da će stanovi po kvalitetu i kvadraturi biti iznad proseka, a zbog lokacije na samoj obali Dunava, verovatno će dobiti na ekskluzivnosti.

Stanovi, međutim, kaže Dejvid Erikson, još nisu u prodaji, ali interesovanje kupaca postoji za najmanje 25 odsto planiranih stambenih jedinica.

Kada je reč o poslovnom prostoru, dodaje on, „planiramo da sagradimo jednu kulu površine oko 11.000 metara kvadratnih, verovatno za izdavanje, ali konačnu odluku ćemo ostaviti našem marketinškom agentu”.

Projektom izraelskog arhitekte Ramija Vimere i domaćih konsultanata Branislava Mitrovića i Ratka Salatića, profesora Arhitektonskog fakulteta, predviđeno je da u prizemljima zgrada budu otvorene prodavnice i poslovni lokali, namenjeni ugostiteljstvu i turizmu.

Na pitanje da li će biti sagrađen i hotel, budući da je najavljivan kao mogućnost, Dejvid Erikson, odgovara potvrdno.

–U ovom trenutku smo okupirani izgradnjom prve faze (preuređenje marine prim.aut). Planiramo da izgradimo hotel, ali to dolazi na red tek u trećoj fazi realizacije projekta. Do tada ćemo imati dovoljno vremena da odlučimo o pojedinostima – kaže biznis menadžer „Engel marine Dorćol”.

Investitor će obnoviti kran kojim je nekada transportovan ugalj do „stare centrale” – termoelektrane „Snaga i svetlost”, podignute 1932. godine, kao i crpnu stanicu koja se tamo nalazi, kao svedočanstvo prošlosti ovog mesta i reprezentativni primerak industrijske arhitekture 20. veka. Taj prostor, koji je pod zaštitom države, biće korišćen kao umetnička galerija.

Prostor oko marine Dorćol, bez sumnje , značajan je potencijal Beograda budući da predstavlja logičan nastavak izgradnje na obali Dunava i sponu centra grada sa rekom.

Može se očekivati da će, kada bude završen, ovaj moderni kvart na Dorćolu predstavljati pravu turističku atrakciju, a živeti i raditi u njemu biće sigurno stvar prestiža.

Na desnoj obali Dunava tek treba očekivati novine. Izgradnja marine Dorćol samo je početak uređenja Dunavskog amfitetara, koji je bacio u senku grandiozni projekat nadomak Save, oko sadašnje autobuske i železničke stanice. Budući da oslobođanje 80 hektara tog dragocenog zemljišta, zarobljenog slepim kolosecima ne ide tako glatko, gradska uprava se „bacila” na komercijalizovanje industrijske zone, od dorćolske marine marine do špica Ade Huje na Dunavu, gde bi trebalo narednih godina da izraste novi gradski centar.

Reč je o izuzetno perspektivnom, ali trenutno zapuštenom, priobalnom pojasu, smeštenom na raskršću međunarodnih koridora, čiju ekskluzivnost određuje blizina centra grada. Imajući sve to u vidu urbanistima je bila najbliža ideja da prostor od oko 480 hektara, zauzet magacinima, udžericima, lukom i prugom, pretvore u mesto stanovanja, poslovanja, sporta i turizma.

Nizvodno od marine Dorćol, na mestu sadašnje„ Luke Beograd”, koja je od nedavno u vlasništvu kompanije „Delta”, trebalo bi da bude podignut još jedan luksuzni poslovno stambeni kompleks. Uslov je da luka i pruga budu izmeštene na levu obalu Dunava, pokraj Pančevačkog puta u zoni Krnjače, što će verovatno biti učinjeno jer su pregovri gradskih čelnika i nadležnih iz „Železnice Srbije” u poodmakloj fazi.

Između Pančevačkog mosta i Ade Huje planiran je stambeni blok sa dosta zelenila, dok bi levo i desno od mosta bio formiran zeleni pojas, jer na tom prostoru nije dozvoljeno zidanje. Ada Huja će nalik Adi Ciganliji, biti rekreativni i turistički centar, a iza zaliva bi trebalo da bude napravljena velika marina.

Vlasnici čamaca će biti namireni

Čamci su još ukotvljeni na dorćolskom pristaništu, a njihova selidba će, kako kažu njihovi vlasnici početi onog momenta kada počne čišćenje bazena marine. Gradska uprava bi trebalo, kako je obećano, da im obezbedi privremeni smeštaj u susednim marinama kod Nebojšine kule i u Višnjici. Čamdžije se nerado sele, jer neki od njih sumanjaju da neće ispuniti konkursne uslove za vezove u novoj marini. Osim toga oni razmišljaju i o novcu koji će morati da izdvoje za čuvanje čamaca u luksuznoj marini, ali to je pitanje dogovora sa gradskom vlasti.

Gradonačelnik Nenad Bogdanović je prilikom prošlogodišnjeg davanja u zakup građevinskog zemljišta kompaniji „Engel marina Dorćol” obećao vlasnicima plovila da će se grad pobrinuti za smeštaj njihovih čamaca. Tom prilikom je rekao da će nadležne gradske službe naći odgovarajuću alternativu za sve one koji su do sada tamo držali svoja plovila, bez obzira na to da li su imali to pravo ili ne. Grad za njih mora naći odgovarajuće rešenje, kazao je tada, jer se ni od koga ne može zahtevati da se odrekne svog plovila. Te reči su delovale umirujeće na destine vlasnika čamaca koje je vest o preseljenju prilično uznemirila.

Iz Direkcije za građevinsko zemljište su obećali da će ova gradska služba zajedno sa Nautičkim klubom „Dorćol” organizovati preseljenje plovila i niko od vlasnika neće pretrpeti nikakvu štetu

Izvor: Politika

Urbanističko istraživanje - Beograd - Ada Huja - brušenje dijamanta na Dunavu !

U Urbanističkom zavodu Beograda u toku je izrada studije „Programa za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje“, čiji je cilj utvrđivanje zajedničkih polaznih opredeljenja u vezi razvoja prostornih sadržaja duž desne obale Dunava. Razmatrano područje čini priobalni potez od Marine Dorćol do kraja rukavca Ada Huje, odnosno od obale Dunava do Dunavske i Višnjičke ulice.

Polazeći od rešenja predviđenih Regionalnim prostornim planom administrativnog područja grada Beograda i Generalnim planom Beograda 2021, kao i potrebe revidovanja nekih njihovih opredeljenja u skladu sa brzim promenama koje definišu položaj grada statusno i geopolitički (imajući u vidu da je ovo kontaktna zona Koridora 7, jednog od deset neposrednih prioriteta Evropske unije), program će ponuditi koncept poželjnih transformacija i unapređenja u smislu prevladavanja često konfliktnih i heterogenih namena i sadržaja.

Ovaj tekst predstavlja sažetak integralnog teksta koga su napisali Marija Milovanović, dipl. ing. arh. i Jasmina Đokić, dipl. ing. arh. Integralni tekst je objavljen u zvaničnom glasilu JUP Urbanistički zavod Beogarada „INFO“, u broju 16/06 iz 2006. godine.




Obuhvat Prostorno-programske provere je potez dunavskog priobalja dužine oko 6.5km od "Marine Dorćol" do ostrva nizvodno od špica Ade Huje, odnosno od obale Dunava do Dunavske ulice, Bulevara Despota Stefana (29.novembra) i Višnjičke ulice. Površina obuhvaćenog prostora je oko 480 hektara (sa vodenim površinama). Ovo područje predstavlja izuzetan potencijal Beograda – nalazi se na raskršću međunarodnih putnih koridora 10 i 7. Koridor 7 (Dunav) je proglašen za jedan od deset evropskih prioriteta za razvoj u narednom periodu.

Cilj izrade prostorno-programske provere je preispitivanje namena definisanih GP Beograda 2021 i sveobuhvatna analiza mogućnosti temeljnog ozdravljenja ovog prostora, isključivanja postojećih negativnih uticaja na sredinu i aktiviranja vrednosti lokacije kako u kontekstu potencijala lokalnih rubnih zona tako i na globalnom nivou budućeg razvoja grada i koridora Dunava. Anketa je bila pozivna, po tipu anketno prostorno-programska. Pravo učešća imali su pozvani timovi i to: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (rukovodilac radnog tima: doc. dr. Vladimir Milić), Društvo urbanista Beograda (rukovodilac radnog tima: prof. Dragana Bazik), Društvo arhitekata Beograda (radni tim: prof. Darko Marušić, prof. Vasilije Milunović, arh. Branislav Redžić), Klub arhitekata (rukovodilac radnog tima: Miloš Stanković, dia.) i Akademija arhitekture (predstavnici: prof. dr. arh. Predrag Milošević i arh. Branko Bojović).

Zadatak prostorno-programske provere je da se preispitaju mogućnosti transformacije i razvoja prostornih sadržaja duž desne obale Dunava, u cilju utvrđivanja zajedničkih polaznih opredeljenja koja će biti konkretizovana u okviru „Programa za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje“. Učesnici prostorno-programske provere su trebali da sagledaju koncept poželjnih transformacija i razvoja dunavskog priobalja, uključujući osim urbanističkog i socijalni, ekonomski i ekološki aspekt.


Programske uslovljenosti

Od učesnika prostorno – programske provere se očekivalo da jasno prikažu koncept-strategiju prostorne organizacije ovog dela priobalja sa grubom distribucijom budućih namena u prostoru. U obuhvaćenom prostoru nužno je bilo izdvojiti karakteristične celine-zone: zone intenzivne izgradnje, zone umerene izgradnje i zone minimalne izgradnje. U okviru svake zone trebalo je definisati planirane preovlađujuće (dominantne) namene i visinsku regulaciju po blokovima.

U obuhvaćenom prostoru predviđene su sledeće namene: stanovanje sa socijalnom infrastrukturom, komercijalne delatnosti i gradski centri, javne namene (kultura, obrazovanje, itd.), zelene površine, sport i rekreacija, i druge namene koje intenziviraju kontakt grada sa rekom. Programom nije trebalo planirati nove privredne i industrijske zone a za postojeće privredne, industrijske, skladišne i saobraćajne prostore trebalo je predvideti mogućnost postepene transformacije u druge namene. Planiranu distribuciju namena, morfologiju planiranih blokova, horizontalnu i vertikalnu regulaciju, itd. trebalo je uskladiti sa elementima izgrađenih struktura u zaleđu tj. kontaktnom području.

Za potrebe izrade „Programa za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje“, između ostalog, angažovane su grupe ekspertskih timova za istraživanja i druge aktivnosti koje doprinose celovitom sagledavanju prostora. Ekspertske analize urađene su u oblasti saobraćaja (vodni, drumski, železnički i logistika), ekologije (klimatologija, deponija, životna sredina) i hidrologije. Sagledano je postojeće stanje, prostorna ograničenja i mogućnosti i date osnovne informacije i preporuke. Učesnicima timova dati su samo neki osnovni podaci i zaključci svih ekspertskih elaborata, ne kao ograničenja, već više kao informacije koje će usmeriti neka razmišljanja u formiranju koncepta.



Prezentacija radova

Javna prezentacija radova timova održana je u velikoj sali J.U.P. Urbanističkog zavoda Beograda, 10.11.2006. godine u 11 časova. Nataša Danilović-Hristić je istakla da su svi pristigli radovi Prostorno-programske provere za područje Ade Huje veoma kvalitetni, potom je istakla neke sličnosti i razlike svih radova: zajedničke generalne stavove po pitanju namena, saobraćajne matrice, korišćenja povoljnosti terena itd. Napomenula je i činjenicu da se neki radovi fokusiraju na žižne tačke dok drugi globalno razmatraju prostor i pozvala sve prisutne, a najpre članove Saveta projekta da kažu svoje stavove o radovima i postave pitanja obrađivačima.

Usledila je diskusija u kojoj su reč uzeli: Ružica Bogdanović, Dragana Bazik, Branislav Redžić, Vladimir Milić, Branislav Stojanović i Predrag Milošević, u okviru koje su članovi Saveta projekta postavljali pitanja konkurentima vezana za konkretna rešenja prostora.

Predstavnik Luke Beograd Slobodan Hajduković je izrazio pohvalu Urbanističkom zavodu Beograda za organizovanje prostorno-programske provere koja je inicirala razna razmišljanja o ovom prostoru i istakao da sva rešenja prate osnovni koncept – izmeštanje luke sa ovog područja. Predstavnik JP "Železnice Srbije", Milan Stanisavljević rekao je da su izložene ideje veoma zanimljive i da ih je potrebno dalje razrađivati, istakavši da u većini varijanti železnica ostaje u predmetnom prostoru što je jako bitno. Prokomentarisao je da radovi nisu ponudili odgovor gde je pozicija nove beogradske luke.



Glavni arhitekta Beograda, Đorđe Bobić, je istakao da je ovo najkvalitetnija javna stručna provera od svih koje su poslednjih godina sprovedene u Urbanističkom zavodu Beograda, izrazio zahvalnost radnim timovima, podvukao da će rezultati biti od velike koristi radnom timu Urbanističkog zavoda Beograda za rad na Programu. Napomenuo je zajedničke karakteristike svih 5 radova: svi su bazirani na generalnom konceptu GP Beograda 2021, svi su prepoznali potencijale ovog prostora i osnovnu ideju silaska grada na reku u vidu formiranja priobalnih funkcija centra. Potom je istakao da dva ključna saobraćajna problema – železnica i luka prevazilaze dimenzije ovog prostora i da su u toku aktivnosti koje razmatraju ova pitanja na svim nivoima. Zaključio je da Urbanistički zavod Beograda treba da sintetizuje ovaj materijal i planerski i strateški predloži rešenje prostora, a da se nakon toga organizuje skup na kome će se prezentovati urađeno i dati preporuke planerskom timu za dalji rad.

Priredio: Aleksandar Opsenica, dipl. ing. građ.

izvor : AG Nekretnine