Gotovu hranu i sladoled niko ne kontroliše

Marija Nikolić   | 23. 07. 2015. - 22:03h | Foto: V. Živojinović, V. Lalić   

Dok Ministarstvo poljoprivrede i sanitarna inspekcija prebacuju nadležnost s jednih na druge, potrošači jedu na sopstvenu odgovornost.


Namirnice životinjskog porekla kontrolišu samo dok nisu termički obrađene

Niko ne može da garantuje da je ledeno osveženje na kugle bezbedno, jer ovu poslasticu niko ne kontroliše. Ista situacija je i s gotovim jelima u marketima - kontrolišu se samo proizvodi životinjskog porekla pre termičke obrade, dok za krajnji proizvod niko ne mari!

- Veterinarska inspekcija kontroliše meso, a sanitarna objekat i ljude, ali nema kontrole gotove hrane. Zaboravili su da dodele nadležnost za kontrolu gastro-odeljenja. Obavešteni smo da će od 2016. novim pravilnikom biti propisano ko će kontrolisati gotovu hranu - kažu u jednom marketu.

 
On kaže da se svakodnevni javljaju potrošači sa pritužbama na miris i ukus, sa sumnjom u kvalitet proizvoda.
A do tada hranu konzumiramo na sopstvenu odgovornost.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da veterinarska inspekcija kontroliše objekte za proizvodnju sladoleda u čiji sastav ulazi sirovina životinjskog porekla, najčešće mleko u prahu, ali ne i sladoled.

- U skladu sa Zakonom o sanitarnom nadzoru kontrolu sladoleda i gotove hrane u marketima obavlja sanitarna inspekcija. Veterinarska kontroliše hranu životinjskog porekla, ali ne termički obrađenu i pripremljenu za konzumiranje - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Na tu konstataciju, u sanitarnoj inspekciji odgovaraju da nije uputno da jedno ministarstvo govori o nadležnosti drugog, jer Zakon o bezbednosti hrane tumače na način koji njima odgovara.
 
- Problem oko nadležnosti kontrole proizvodnje i provere gotove hrane postoji tri godine. Toliko se borimo da vratimo nadležnost sanitarnoj inspekciji. Prema članu 12. Zakona o bezbednosti hrane kontrola je u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede. Dakle, proveru hrane treba da sprovode veterinarska, poljoprivredna i fito-sanitarna inspekcija. U našoj nadležnosti je da sprovodimo kontrolu nad licima (zdravstveneni pregledi- sanitarne knjižice), prostorom, opremom i uređajima gde se proizvodi hrana - odgovaraju u sanitarnoj inspekciji.

Reporteri „Blica“ obišli su prodavce sladoleda na kugle, a oni kažu da ih nijedna inspekcija još nije posetila, ali i da su im sladoledi sveži te se niko nije žalio.

Izvor: Blic

Увек ме је интересовало каква је то лобања која ће купити кувано јело у маркету

Шта је ту чудно ?

To zato sto je Mrgi sam kuva

Ja imam na par minuta kafanu sa ruckom (neki standard meni corba, glavno jelo, salata) povoljnih cena - ali takva ponuda (pre svega mislim na cifru i sta se za nju dobije) nije uobicajena. Kada mi se ne kuva, kao npr. na ove vrucine, a jede mi se kuvano, ja tamo rucam (i kad se sracunam, isplati se cifra je valjda sad tu oko 350 din ). A i kad smo se useljavali smo tamo rucali, samo je jos usred toga trebalo i da kuvam    I gotova jela da se kupe (videla sam samo jednu radnju i to u centru) nema osim ovako u Maksiju, Ideji, Tempu.... Meni je to ok, jer neki put se nema vremena ili  volje da se nesto sprema. A prema onome sto vidim, na toj sekciji su pretezno samci i studenti, mada vidim sad ljudi koji rade u blizini prodavnica sa ovom ponudom skoknu pa tu kupe sebi rucak. A dok sam zalazila u Maksi na Dedinju, e tu su uglavnom sve stranci kupovali na tom odeljenju.

Sta hocu reci - prakticno je, pogotovo za navedene osobe.

На то сам и мислио. Пауза за ручак, ако у близини има неки такав супермаркет. Или кад мораш да једеш ван куће, боље дати 100 динара више и појести пасуљ, мало меса и салату, него пицу или пљескавицу.

Није исто појести кувано јело у ресторану и сплачину која ко зна колико пута је подгревана у маркету. Искрено...боље појести пицу или пљескавицу него тај токсични отпад из маркета
А та прича..."немам времена да нешто скувам" је највећи шит икад. Мош мислити...сви су у трку, од њих зависе милиони и доносе тешке бизнис одлуке Могу да разумем немање воље за кувањем на овим врућинама али све остало је лењост и незнање које произилази из те лењости. Скувати нека једноставна и укусна јела није нуклеарна физика а и не одузима пуно времена.

Овамо где сам ја јео, има доста људи око паузе за ручак, тако да се све брзо потроши. А кући кад спремам, сигурно нећу само за један оброк да спремим, него за пар дана, а и нисам неки кувар, тако да веће шансе имам да поједем подревану сплачину кући него у маркету 
Шалу на страну, слажем се, увек остаје питање квалитета састојака тих јела    Али то исто стоји и за било који ресторан, тако да јебига.

gotova salata u Merkatoru... i ribica... lepota... jos ako naletim kad vade lebac i pekare i kupim kajzerice

Uopste se u prehrambenoj industriji gotovo nista ne kontrolise...

Postoji samo privid kontrole...

Kontrola hrane u Srbiji je strana rec. Ne kontrolise se ni meso, mesne preradjevine, a o gotovim jelima nema govora. Oni robu koju ne kontrolisu, stave u gotovo jelo i dodje na isto.