Готовином се купује 80 одсто станова :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Сумњиве трансакције не иду преко агенција зато што су оне према закону у обавези да ураде све анализе ризика

У Србији, у којој је просечна плата око 500 евра, у последњем кварталу прошле године кроз тржиште некретнина проциркулисало је око милијарду евра у готовини. За земљу у којој прописи не дозвољавају готовинске новчане трансакције веће од 10.000 евра, овакав податак намеће питање да ли се контролише порекло новца и ко су људи који станове исплаћују одједном уместо на рате, будући да се кредитно задужује тек 20 одсто купаца некретнина.

Каћа Лазаревић, агент за некретнине, наглашава да сумњиве трансакције не иду преко агенција зато што су оне према Закону о спречавању прања новца у обавези да ураде све анализе ризика пре него што се неко уопште упусти у куповину. Агенције, каже, и те како воде рачун о томе, а онај ко неће да ради по закону сигурно неће доћи у агенцију.

Према њеним речима инвеститори, који на градилишту окаче таблу са натписом: „директна продаја” немају никакву обавезу да раде анализе ризика, траже било шта од купаца и да пријављују сумњиве новчане трансакције. Она наводи да људи који имају више пара купују станове за готовину, они који имају мање – на кредит.

– Очигледно да одређен проценат купаца има доста новца и они не купују један, већ више станова. Због кризе су схватили да је најсигурнија инвестиција куповина некретнина и то углавном новоградње која се добро продаје. Многи су одлучили да новац који су држали у банци или сефу уложе у станове, пословни простор или локале – објашњава Лазаревићева.

Наглашава да ово није раније био уобичајен тренд. Све се променило са короном и све функционише на другачији начин. Људи се на куповине одлучују под хитно, сматрајући да ће новац бити обезвређен.

Да ли овако масовно плаћање у готовини указује на прање пара?

Ђерђ Пап, порески стручњак и бивши директор Пореске управе, каже да не мора у старту да значи да је тако, али сигурно има и тога.

– Ако продате већи стан да бисте купили мањи и узмете кредит, ту нема прања новца. Има купаца који то не могу да докажу, али се поступци не воде – наводи Пап.

Он додаје да имамо Закон о пореклу имовине који се још не примењује зато што се оспособљавају радници. Тај закон је заменио део Закона о пореском поступку и пореској администрацији који говори о унакрсној процени имовине. Коришћењем тих одредби, сваком се може утврдити порекло новца.

Упитан да ли је то проверавано, он одговара да углавном није, а иако јесте то је у траговима.

Горан Радосављевић, професор ФЕФА факултета, скреће пажњу да није проблем само трговина некретнинама. Она је законски солидно регулисана.

– Много већи проблем је изградња, јер се кроз њу пере велика количина новца која се ни на који начин не контролише. Готовина кроз изградњу улази у легалне канале и онда они који су продали плац на коме ће да се гради зграда, појављују се као готовински купци и не питају колико кошта. Оволика грађевинска активност нема никаквог економског смисла без обзира на сва објашњења. То да се људи враћају из иностранства и улажу паре стварно не пије воду. Криза је свуда у свету – каже Радосављевић и наглашава да све указује да вероватно постоје неке нелегалне активности које пумпају цео сектор, али ако би држава то обуставила имали бисмо пад БДП-а од 10 одсто, што јој се не исплати.

Према његовим речима прошле године је прометовано 130.000 различитих непокретности. Највећи део су станови, од тога 80 одсто за кеш. Реч је о обиму 80.000 или 90.000 станова који се три или четири године уназад продају за готовину.

– Поставља се питање да ли сваке године у Србији 80.000 људи прода неки стан и купи други. Мали проценат кредита за куповину станова указује да постоје нелегалне активности јер је просто немогуће да у овако сиромашној земљи постоји толики обим трговине некретнинама у готовини, који се већ неколико година мери преко три милијарде евра на годишњем нивоу – сматра Радосављевић.

Ко купује те станове?

– Има свега помало. Део људи јесте повукао штедњу из банака, због камата које су на нули и уложио у некретнине. Наши гастарбајтери не долазе овде већ годину дана. Мада и они сигурно купују у неком проценту. Неко је купио некретнину зато што је другу продао. Али колико њива и хектара земље у Војводини неко треба да прода да би купио гарсоњеру у Београду на води – пита Радосављевић и додаје да то није специфично само за нашу земљу.

У региону се дешавају сличне ствари. Питање је шта ће да буде ефекат од свега тога. У сваком случају, према његовој оцени губе грађани који су приморани да купе стан у овом тренутку јер ако плате квадрат стана на Дорћолу 3.000 евра тешко да ће икада моћи да га продају по тој цени. За те паре могу да купе стан било где у Европи, закључује наш саговорник.

Јавни бележници пријавили 317 сумњивих трансакција

У Јавно бележничкој комори Србије кажу да се погрешно интерпретира појам готовине када се говори да се већина промета некретнина у Србији обавља употребом готовог новца.

– За више од 80 одсто некретнина купопродајна цена исплаћена је из сопствених средстава странака, док је преосталих 20 одсто исплаћено из кредита. При том, у овом тренутку, ми немамо податке о томе колико се кредитних средстава прометовањем некретнина појавило и као такозвана готовина и у колико случајева. Ако грађанин из кредита купи стан од друге особе, та друга особа потом располаже сопственим средствима, од којих ће можда купити две мање стамбене јединице. Даље се може наставити низ, па грађани од којих је овај други човек купио два мања стана располажу сопственим средствима од којих ће можда купити викендицу или ће, на пример, дати учешће за куповину неке друге некретнине. Дакле, тај новац који је првобитно добијен из кредита, приказаће се више пута у статистици промета некретнина и то као куповина из готовине – објашњавају у комори.

Они наглашавају да је Законом о девизном пословању, као изузетак предвиђена могућност да странке могу исплатити купопродајне цене и у девизама. С друге стране, Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма прописано је ограничење готовинског пословања у износу од 10.000 евра или више у динарској противвредности. Из овога је јасно да се у Србији готовином може платити само непокретност која има нижу цену од 10.000 евра у динарској противвредности.

Јавни бележници су од 1. априла 2018. године обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, на исти начин као што су то и адвокати, банке, платне институције и остали. У првој години примене овог закона, пријавили су 317 сумњивих трансакција. Они, како наводе, немају сазнања да ли је након неке од провера коју су извршили подигнута оптужница због прања новца, пре свега због тога што је даљи поступак по пријави јавног бележника о постојању сумње или основа сумње да су одређена финансијска средства резултат криминалне активности, или да се односе на финансирање терориста, у надлежности Управе за спречавање прања новца.

Politika