Изволи наведи документ.Где је Гадафијева милијарда,где су паре од оне колонијалне беде,и колико смо то лове узели градећи афричке припиздине.Друго Југославија је најзадуженија била пред крај Титовог живота па до распада,неких 20 милијарди тадашњих долара(ценим да је то бар 80 милијарди данас).С тим да је Тито узимао зајмове,које од осамдесетих није било могуће вратити,пошто си ушао у период економске стагнације,а све због пропасти привреде коју су водили он и његови кадрови.


Власт и милиција никад нису народни.То би могао да упамтиш  



Излети нису обавезни.


Страхујеш од војске Шиптара?Благо теби.


Није поента таквих склоништа да буду јавна.А и немој да бринеш,ионако те не би пустили да се склониш у њих.


Ма јоооок,не да није управљао,него није ни знао за њих,а кад је чуо да постоје одмах их је затворио,чуваре стрељао а затвореницима дао пензије.


Имаш ли ти доказ да нису склањани због национализма?


Ма какви,нико жив није дирао приватнике,зато смо имали тако јак приватни сектор.То што ти је деда био занатлија или кафанџија,или имао неку малу радњицу,па није радио у друштвеном сектору,не значи да смо били рај за приватнике.


Наравно,опште позната ствар да се на сахранама државника појављују искључиво људи који их воле и поштују.


Теби и даље није јасно да се и тад храна увозила?Није ти јасно,да је компаративно гледано,цео примарни сектор за време социјализма заостајао за секундарним,што ти се на крају и обило о главу економски?

кмилош 992:

За дуг:Имаш интернет па потражи.
За акције:Зашто не одеш на градилиште бесплатно радити?
За народну власт:питај сељаке колико је власт била народна.
За шипке:Тито их је примао на Косово тобож заштите од Енвера.
За склоништа:То што ти зовеш склоништем је остава без ичега у односу
                     на Кочевски Рог (Рибница на Долењскем СЛО) испод
                    планине је градић.
За логоре:Логорима сам управљао ја.
За национализам: моји логори.
За приватлук:зависи о којој години говориш.Није могао бити свако ко је
                    хтјео већ ко је био подобан (шта ли је то значило).
За сахрану:да о мени серу 50 година дошло би и мени.

Тако мој пријатељу да ја брзо напишем како не бих нешта пропустио.
Не желим да улазим у дубљу расправу.
Имаш право да вјерујеш у шта хоћеш и јавно да кажеш.То ниси могао
у доба Друга Старог.
Мене само интересује како се упушташ у полемику о којој не знаш ништа
више осим из књига о другу старом.Видиш.Прочитао сам у животу бар
300 књига на тему НОБ и КПЈ као и на теме које су против истих и на
основу тога изњео свој суд.
Тебе да су интересовала питања која си поставио мени ти би се мало
потрудио па сазнао о чињеницама које су ти не вјероватне.Не би говорио
ма нема шансе,коме,кад,немој лупати,курци,палци,имаш ли доказ за то и
глупост.
Једна је ствар у шта ти вјерујеш а друга је колико знаш.
Не мислиш ваљда да ћу ти ја овдје постављати 30 страница "доказа".
Ти си своје познавање показао и доказао својим упадицама баш онаквим
каквим се служе особе комунистичког миљеа.Грубо,сурово,безкомпромисно и
на крају сирово.      

Dobra opsaka da je primarni sektor zaostajao za sekundarnim.
Sada si dosao do toga da ti primarni sektor zaostaje negde 80% za sekundarnim, Kako ces sada?

На овај начин никако,ни тада ни сада.То и моја баба види.Али док ти купујеш гласове доларима ММФа помоћи нема.

Dok su se mnogi drugi zaduzivali u inostranstvu, Caucesku je Rumunima ostavio $0 inostranog duga i zemlju sa pozitivnim prirastajem stanovnistva (8 miliona vise Rumuna za vreme njegove vladavine). Jeste, bilo je nemastine, nepotizma, bilo je svega i svacega, ali da je sve bilo tako crno kao sto neki misle - i nije bas. Uporedjenja radi, "nas" diktator Broz je nama ostavio drzavu u potpunom rasulu sa dugovima do guse i sa neresenim (pa i znatno uvecanim) nacionalnim problemima, i uz sve to jos uvek otplacujemo kredite za te njegove jahte, dvorove i opste rasipnistvo tadasnje vladajuce klike. A sto je najgore, niko od tih Brozovih aparatcika nije odgovarao pred sudom za katastrofalnu politiku komunista koja je direktno dovela do tragedije '90-tih a kamoli da smo nekoga od njih streljali...

Nisu to glasovi kupovani dolarima mmf-a. To su glasovi nepismene rulje kojoj se sistematski prodaje preko tv-a da su razlicite dogme, koju predstavljaju razliciti ljudi spas.
Dogme su ti evropa ili Rusija (jebe se evropi ili rusima za tebe) a spas su Dinkic, Boris,Toma, Velja svinjar i njegovi konobari.
Napravicu digresiju pa cu se vratiti na rumune.
Jel ti je Toma i ostali proterao 300.000 pismenih? Svaki pametniji od njega?
Jel ti je ostalo pola nepismene nacije svaki gluplji od njega? Sad je lako. Cu vi dam pape, cu vi vatam lopovi samo me izaberite. U jeuropu cu vi odnesem.Samo mi dajte da vam se najebem majke.
To ti je politicki milje u Srbiji.
Hajde da se vratimo kod rumuna. Jel im je Ilijesku u dva mandata drzao socijalu preko primarnog sektora? Zakasnili su taman osam godina.
Zasto Causesku nije davao da se ide van granica? Jer bi izgubio najjacu primarnu energiju a to je pamet.
Covek na betonjerki daje kontinualnu snagu od 35 vati. Deset inzenjera koji projektuju jednu energanu daju snagu od stotina miliona vati.
Ako bise tako razmisljalo, sto je po meni veoma prosto, pevali bi drugacije pesme. Ali bi onda Toma (karikiram) bio zaduzen da 'narani prasice i ne dira dugmice'.

Они и јесу били беда отплаћујући његове дугове.А то што су све вратили пар месеци пре него што је рикнуо није им много помогло,пошто ни данас нису далеко одмакли.Друго,тако гледајући,у том периоду све земље Европе су повећале број становника.Бела куга и креће некако у то време.


Значи све супер,само пар ситница квари слику?

Pa o tome pricam.....znao je da uzme pare....

bitno je da se radi....

Ne znam koliko su kostali ri,ali znam da je zeljava ksotala oko 4 milijarde ondasnjih dolara,nase najvece ulaganje u tom periodu......

Te fabrike nevaljdaju nama,ali dodje stranac i pokrene je,njemu valja ?Pitanje je sad da li te fabrike ne mogu da posluju,ili mi necemo da ih pokrenemo ?

Sve bi bilo drugacije,da nije bilo rataqa veruj mi.....mi smo morali posle pada berlinskog zida da se sacuvamo,ali nije imao ko to da uradi...leteli su bez glave...svet se rusi....milosevicu se javlja ideja da pravi uniju slovena sa rusima i belorusima



Nemam dokument.....ali pogledaj oko sebe,putevi,mostovi,bolnice...fabrike eto tu su te pare!
Afrikanci mozda nisu imali pare ali su imali nesto drugo sto nama treba.Da su afrikanci tolika beda ne bi ih kinjili englezi,francuzi,portugalci i ostali roliko godina xD

,Pa da pred kraj zivota,kad je se tito iskljucio iz politike ?
Ko je vodio glavnu rec poslednjih godina titovog zivota ?
I najveci dug SFRJ iz 1989 iznosi 8 milijardi $ ondasnjih.....


Od koga je uzimao zajmove ?Kad?Koliko? da cujem.

Ko bira vlast ? narod,ko je na lvasti onaj koga narod bira....to su najsposobniji ljudi iz naorda,koji predvode narod i predstavljaju ga van.E drugo je sto je kod nas sve poremeceno.
Milicija je narodna,sacinajva ga narod.....milicajac je obican covek cim skine uniformu.....mada i to je propalo.....mene policajka htela da privede,jer sam ih proslog leta nazvo milicija , sad su policija.

Imam kucne prijatelje koji rade u generalstabu....prva linija ozbiljne odbrane ti je kod nisa....pa ti vidi koliko smo sposobni......a i prica o 2 albanska tenka je davno prevazidjena....sad bi imali otvoren front...a jos oni imaju modernije oruzije...njihova vestacka vojska makar ima iste uniforme...postroj nasu i nadji 2 vojnika sa istom uniformom u jednoj jedinici.a o opremi da negovirm.......o minama,bombama,puskama koje su unistene ili prodate na crnom trzistu.....

U nekim sam vec i bio,ima jedno vestacko brdo u mojoj okolini.....kod mog dede nedalko je isto podzemno skolniste tkzv "Susara" ,sve je to 99 bilo pun raznih vojnih materijala...moji radnici isli sa viljuskarima istovarali...
Ko je napravio ta sklonista ?

"Ako mi nenapravimo takav logor negde u jugoslaviji,cela jugoslavija ce postati staljinov logor"Kardelj
A ideju je mislim dao stevo Krajcic.A agustincic je nasao lokaciju.
Logor je napravljen za izdajnike saradnike IB,.uhapseni su prvo mesecima bio u republickim kaznionicama,najvise ih je bilo u bilecu,tu su bili i kadrovi iz armije zatvoreni...na sastanku je opet Kardelj izneo da se ibeovci moraju izlovati od ostalih zatvorenika.Odluku je doneo politicki vrh,mada oni kazu da nisu ni slutili u sta ce se pretvoriti logor...
Tito je jednom izjavio,edo ja jesam odobrio,ali nisam znao u sta ce se pretvoriti,da bi edvard odgovrio ni ja ....

Mada ovakvom izgledu GO najvise je doprineo Gosnjak...Da ne zaboravimo da je i micunovic bio jedan od komunista,naravno ne kao zatvorenik  na go,a danas je u najvecoj partiji koja je na vlasti xD
Ali kad je sovjetska vojska pocela da opkoljava jugu,morali su se spijuni  izdajnici hvatati..d.a zlo bude vece medjunarodna policija je znala za logore...neki komunisti su pokusali da ratifikuju ideju o takvim logorima..

mislim ne branim ja GO daleko od toga,tamo su se stravicne stvari dogadjale,mogli bi da otvorimo temu o tome,to mora da se zna....ali to nije bio logor za sve vec samo za saradnike IB.

e imas ti dokaz da jesu ?

Imao je jednu od jacih privatnih radnji u celoj ondasnjoj zemlji...i nije bijo jedini,bilo je dosta kolega....on je uvozio robu iz italije i afrike preko rijeke...i zatim prodavao ostalim kolegama....bilo je mnogo ljudi koji su se bavili privatnim poslom......i vecina njih i danas radi,tj njihovi potomci...


Samo pogledaj snimak mnogo toga ce ti se kazati.


Sta smo uvozili ?>

nemoj mnogo verovato sto nadjes na netu xD


za koga da radim ?
eto ako se org. neka akcija obnavljanja drzave rado ce odazvati i vodim mojih 11 radnika sa sobom i sve masine dajmeo na uslugu.


takodje i ja ako ne i vise xD

Samo besparica stabilna
Gordana Bulatović, 23.05.2009 20:33:24    

SVE generacije onih koji su živeli na ovom području sasvim sigurno kao "crticu" iz svoje mladosti pamte - zahtev za štednju. Danas, u vreme prelivanja velike svetske krize na ovdašnji ekonomski milje, vratila su se i sećanja na razne stabilizacije, devalvacije, stagnacije... U svakom slučaju, istoriji nekadašnje SFRJ, ali i svih država, njenih nasledica (pa i Srbije) jedno je zajedničko - periodi u kojima je bilo teško i neizvesno živeti.
Jedno od obeležja SFRJ u privrednom životu bila je dominantna uloga države, ali i česte promene na ovom polju. Tako je transformacija sistema u pravcu izgradnje samoupravljanja započela 1950. godine, a privrednom reformom 1965. godine, započet je proces prilagođavanja dotadašnjeg sistema tržišnom. Promene su se dešavale i 1967, 1968 i 1969. godine, a zatim se, do 1971. godine gotovo ništa, u sistemskom smislu, u SFRJ nije menjalo.
Dominantan problem početkom šezdesetih godina bili su inflacija i platni deficit. Ekonomska politika bila je zasnovana na ideji da "dalja ulaganja nisu potrebna, jer se postojeći kapaciteti koriste polovično". To je značajno uticalo na opadanje stope privrednog rasta. Smanjena investiciona aktivnost značajno je smanjila mogućnost zapošljavanja, kao i izrazito zaostajanje nerazvijenih područja.
S druge strane, u to vreme u SFRJ naglo počinje da se razvija potrošačka psihologija.
Vlast promoviše potrošnju kao "glavnu motornu snagu razvoja", a težište se stavlja i na prerađivačke grane industrije tako da SFRJ kreće da, uprkos "zaklinjanju" u potrebu izvoza kao prioriteta, uvećava uvoz sirovina. U isto vreme primarna proizvodnja tavori, željna kapitala i ulaganja.
Rast ličnog dohotka bio je, u ovom periodu, iznad rasta i produktivnosti rada i rasta BDP.
Primetno je i sve češće neravnomerno teritorijalno razmeštanje investicija, i pored toga što je ravnomerni razvoj, kao socijalni cilj, našao svoje mesto još u Prvom petogodišnjem planu razvoja naše zemlje.
Sve ovo uslovljava da SFRJ sledeću deceniju dočekuje sa sve većim socijalnim raslojavanjem.
Početkom sedamdesetih, rukovodstvo SFRJ počinje da shvata da se koncept i praksa samoupravnog socijalističkog preduzeća - prevaziđen. Zato se krenulo sa velikim promenama, koje su kulminirale donošenjem Zakonom o udruženom radu iz 1976. godine, koji se odlikovao "delegatskim načinom odlučivanja, slobodnom razmenom rada, ostvarenje načela raspodele prema radu..."
Sedamdesetih godina dolazi do enormnog zaduženja Jugoslavije u inostranstvu. U 1972. godine inostrani dug iznosio je 2,3 milijarde dolara, a u 1980. godini - 9 puta više.
Stručnjaci kažu da su upravo politička i privredno - sistemska rešenja iz ovog perioda dovela do privrednog kraha i raspada zemlje. Tu se, pre svega, misli na Ustav iz 1974. godine i Zakon o udruženom radu iz 1976. godine.
Za privredni razvoj bivše SFRJ vreme između 1981 - 1990. godine je svakako jedan od najtežih i najkritičnijih perioda razvoja. Privreda SFRJ je, zapravo, od 1981. pa do raspada proživela desetogodišnju stagnaciju. U ovom periodu dolazi do opšteg pada produktivnosti rada po stopi od -1 odsto godišnje. Padaju i investicije, a obustavlja se i gotovo svaki uvoz kapitalne opreme. Velika, i po mnogo čemu, teška i specifična ekonomska kriza u ovoj deceniji prouzrokovala je i smanjenje realnih ličnih dohodaka i potrošnje stanovništva. Sve to dovodi i do izrazitom zaoštravanja već hroničnog problema nezaposlenosti.
Od 1980. do 1982. godine Jugoslavija je uzela 11,7 milijardi dolara kredita. U iste te tri godine, otplaćeno je 12,5 milijardi dolara na ime dospelih kreditnih obaveza, glavnica i kamata.
- U Titovo doba bivša SFRJ je uživala u većoj potrošnji u odnosu na proizvodnju, jer je kapitalizovala političku poziciju vođe nesvrstanih zemalja i lokaciju između dva neprijateljski nastrojena bloka - kaže ekonomista Miroslav Zdravković. - Nerealan, jak kurs dinara predstavljao je sidro za veliku potrošnju. Ogroman priliv kredita bio je garant snage dinara. A, potrošnja je, kao i u prethodnih osam godina, bila znatno veća usled veće vrednosti uvoza od izvoza.
Jačanje dolara usled restriktivne monetarne politike SAD uticalo je, smatra Zdravković, na to da treći svet uđe u platnobilansnu krizu početkom osamdesetih godina prošlog veka, uključujući i tadašnju SFRJ. Ona bi, veruje Zdravković, nastupila i da je Tito ostao živ, jer je predstavljala svetski fenomen, baš kao što je to danas svetska ekonomska kriza.
- Nakon proglašenja spoljne nelikvidnosti i ugovaranja aranžmana sa MMF, SFRJ je u periodu od 1983. do 1989. godine, ušla u spiralu nominalne depresijacije dinara i rasta cena, što je dovelo do smanjivanja realnih zarada - ističe Zdravković. - U ovom kratkom periodu je, možda jedini put u svojoj 45 godina dugoj istoriji imala suficit tekućeg računa. Manje je trošila i razduživala se.

Titova Jugoslavija je imala 24 miliona stanovnika, te taj kredit se ne može porediti sa današnji, a drugo pare nije proćerdala grupica ljudi kao danas. Izgrađena je Jugoslavija što u javnim dobrima, što su ljudi dobijali kredite za izgradnju porodičnih kuća. Mnogi i danas zahvaljujući tome imaju krov nad glavom.