Razbolela se Persa, nema ko da pomuze krave.
Pozvala Lalu, objasnila mu, a on šta će, mora da radi i ono što zna, i ono što ne voli.
U štali uzeo Lala vedro, stoličicu, namestio se, i taman da počne... a krava se ritnula, i njega i vedro oborila.
Šta li u takvoj situaciji radi Persa? - misli Lala.
Seti se, uzeo štrangu i zavezao kravi nogu za direk.
Sa prvim mlazevima mleka izvrnuo se ponovo.
Onda joj je privezao i drugu nogu.
I kada je već pomislio da će posao dobro da završi, krava ga žestoko ošinula repom po očima.
Opsova ružno.
Ustade ljutito, prebaci štrangu preko grede, pope se na stoličicu... sad će joj vezati i - rep!
Ali, kako je podigao ruke, tako mu spadoše i pantalone i gaće.
Osta go, sa podignutim rukama, vezujući kravi rep.
U tom trenutku stvori se komšija Panta.
-Zaboga, Lalo, a šta se to spremaš raditi?
-Eto... komšija Panto... spremam s da ’bem kravu... jer, što god bi’ ti drugo kaz’o, ne bi mi poverov’o...

Poznat vic, al' dobar

 

A sta ce Panta na to?

A Panta... otišao da neguje Persu....

Panto, derane, tako li mi vracas sto sam onomad cuto kad sam te vido u kukuuruzu sa Sosom, a?

da sam ti što god drugo kaz’o, ne bi mi poverov’o...

Panta: moja Sosa ima tolku gu*icu da kad sede na trosed i ustane, a ono- troseda nema
Lala: Ta moja Persa ima plave oci
Panta: Kakve to veze ima
Lala: Ta sve ostalo je gu*ica...

Ju hevnt klajmb on dovoljno haj tikva.