Ja ne kapiram ove Hrvate i Rumune po pitanju nacionalnih manjina u Srbiji. Brate, ako Bunjevac hoće da bude Bunjevac a ne Hrvat i ako Vlah hoće da bude Vlah a ne Rumun, škk ima neko da ih ubeđuje u suprotno? Znači sami se tako izjašnjavaju nije im Srbija branila da budu nešto drugo.

Samo neka oni blokiraju. Ovo je ionako zajebancija od otvorenih pitanja koja mi imamo sa njima. Ko blokira Srbiju, gologuzija ko i mi što smo. Pošaljite Šešelja u Hag da ne laprda više kako će da sprči Kolindu  evo odma'

Zagreb -- Hrvatski poljoprivrednici najavljuju proteste, jer je iznos obećanih podsticaja i do 40 odsto manji.

Hrvatska bi na jesen mogla da se suoči sa sankcijama Evropske komisije, pa postoji mogućnost da im se smanji iznos za podsticaje koje EK daje iz zajedničke blagajne.

Prevario ih je, baš kao i bivši, i aktualni ministar poljoprivrede Davor Romić, tvrde poljoprivrednici i najavljuju kako će kroz svoje zadruge u idućih nekoliko dana odlučiti hoće li biti protesta. Iz kabineta ministra Romića demantuju seljake, tvrdeći da je za 2015. osigurano 253,8 miliona kuna više nego u 2014.

Romić je u više navrata obećao isplatu podsticaja do 30. juna za 2015. u punom iznosu kao i 2014., što je zapravo i zakonski rok. Datum je prošao, novac mnogima još nije legao na račun, a srećnici koji su dobili podsticaj šokirani upozoravaju da je iznos u proseku gotovo 40 odsto manji nego 2014.

Predsednik Hrvatskog seljačkog saveza Mijo Latin smatra da su Ministarstvo poljoprivrede i Agencija za plaćanje zakazali iz samo njima znanih razloga.

Ocenjuje da bi isplata možda mogla biti gotova krajem prve nedelje u julu što je naravno, izvan zakonskog roka. Ističe kako je većina privreda dobila manje nego 2014. pa će Savez insistirati da Ministarstvo i Agencija kažu gde je i kod koga završio ostatak novca. Ali, kako kaže, niko još nije dobio obavezni pisani dokument sa visinom prava na podsticj, pa će s tim zahtevom morati da se pričeka.

"Ministar Romić je za poljoprivredu za 2015. izborio 3,4 milijarde kuna i to mu treba priznati, ali model isplate podsticaja koji je Hrvatska izabrala za period 2015-2019. potpisao je bivši ministar Tihomir Jakovina i on je uzrok velikih nepravilnosti na štetu pravih poljoprivrednika, pa mora biti izmenjen pre isplate podsticaja za 2016.", upozorava Matija Brlošić, predsednik Hrvatske poljoprivredne komore.

U raspodeli za 2015. najgore su, kaže, prošli stočari i ratari. I oni koji su povećali broj hektara i količinu mleka dobili su manje za oko 40 odsto, a on lično, kako kaže, po hektaru je dobio 400 kuna manje nego u 2014. U modelu koji je primenjen prvi puta za 2015. postoji desetak kategorija kroz koje neko može da povlači podsticaje.

"Ako je neko mlađi od 40 godina, bavi se ekološkom proizvodnjom na području sa otežanim uslovima po hektaru može da dobije i više od 10.000 kuna dok je za većinu ratara osnovno plaćanje po hektaru 1.800 kuna", iznosi Brlošić.

Izvor: B92

Bez novca i sa ogromnim dugovima najveći grčki trgovac, "Marinopoulos grupa", dobila je privremenu zaštitu od svojih poverilaca od suda u Atini.

Grupa sada ima rok do 21. septembra za restrukturiranje i ogroman zadatak da reši problem 1,3 milijardi evra nagomilanih obaveza bankama i dobavljačima.

Problemi za trgovinski lanac su se pogoršali od kada se francuski Karfur povukao iz zajedničkog ulaganja 2012. godine.

Sud u Atini presudio je da će zaposleni "Marinopoulosa" biti isključeni iz privremene zaštite, što im omogućuje da pokrenu pravni postupak kada kompanija prestane da isplaćuje zarade.

Ministri grčke vlade sastali su se sa vlasnicima grupe, zabrinuti da bi njen kolaps mogao dodatno povećati visoku stopu nezaposlenosti i teško pogoditi lokalne poljoprivrednike i proizvođače hrane.

Problemi u Grupi odražavaju ekonomske probleme Grčke, kojoj je tri puta bila potrebna međunarodna pomoć za spašavanje od 2010. godine u borbi s dužničkom krizom.

"Marinopoulos" se proširio napravivši nekoliko akvizicija pre ekonomske krize. Tokom proteklih sedam godina kriza je opustošila grčku ekonomiju, 250.000 trgovina i kompanija različitih veličina je prestalo s radom a više od milion radnih mesta je izgubljeno.

Ako trgovački lanac "Marinopoulos" ode na isti način, biće zatvoreno 400 poslovnica i uručeno više od 13.000 otkaza.

Izvor: B92

Berlin -- Narudžbine nemačkih proizvoda neočekivano su zastale u maju, što se tumači neizvesnošću zbog globalnih ekonomskih izgleda koja je ukočila tražnju za robom.

Prema podacima prilagođenim sezonskim oscilacijama i inflaciji, majske narudžbine su ostale na istoma nivou kao u aprilu, kada je prema reviodiranim podacima zabeležen njihov pad od 1,9 procenata, objavilo je Ministarstvo privrede u Berlinu, a prenosi agencija "Blumberg".

Ekonomisti su u anketi njujorške agencije predviđali rast od 1,0 odsto. Na godišnjem nivou, narudžbe u nemačkim fabrikama pale su u maju za 0,2 procenta.

Prigušen globalni rast, usporen rast zarada, i referendum Ujedinjenog Kraljevstva o članstvu u Evropskoj uniji opteretili su poslovno poverenje u ovoj godini.

Glasanje britanskih građana u junu za izlazak iz EU moglo bi dodatno da oslabi nemačku ekonomiju, izjavio je prošle nedelje u Minhenu predsednik Bundesbanke Jens Vajdman.

Domaća tražnja je pala za 1,9 odsto, a narudžbine izvan evrozone skliznule su naniže za 0,3 procenta, pokazuju podaci ministarstva. Porudžbine robe široke potrošnje oslabile su u Nemačkoj za 0,4 odsto. Istovremeno, narudžbe tih proizvoda iz evrozone skočile su za 4,0 procenta, a kapitalih dobara za 1,9 odsto, dodaje "Blumberg".

Izvor: B92

vrlo neocekivano...

Karakas -- Izborni savet Venecuele u načelu je odobrio održavanje referenduma na zahtev opozicije za smenjivanje predsednika Republike Nikolasa Madura.

Opozicija je do kraja juna sakupila dva miliona inicijalnih potpisa za referendum, koji su potom proveravani, a sada predstoji prikupljanje još potpisa da bi se stiglo do zahtevana četiri miliona.

Za smenjivanje Nikolasa Madura potrebno je da se za to na referendumu izjasni više birača nego što je on dobio glasova na predsedničkim izborima - 7,5 miliona glasova, 2013. godine.

Izabran 2013. s mandatom do 2019. godine, šef socijalističke države od parlamentarnih izbora decembra 2015. vlada uz Parlament pod kontrolom koalicije desnog centra, "Jedinstvenog demokratskog stola".

Opozicija želi da do kraja 2016. godine organizuje referendum protiv Madura, optužujući ga za nestašicu hrane i sve haotičnije stanje u Venecueli.

Pošto ima najveće svetske rezerve nafte, ta zemlja je pretrpela i najveći teret prošlogodišnjeg pada njene cene.

Izvor: B92

Vašington -- Pritisci EU na Međunarodni monetarni fond da finansijski pomogne grčkoj privredi, prisutni još od prvog plana pomoći iz 2010. godine, ponovo su oživeli.

To lobiranje ima za cilj da primora MMF, koji za poslednje dve godine Grčkoj nije pozajmio ni centa, da se uključi u opsežan plan pomoći koji su prošle godine u Atini sačinili ministri finansija EU.

MMF je do sada učestvovao u dva međunarodna programa pomoći grčkoj privredi, ali odbija da pruži dodatnu pomoć dok od Atine ne dobije garancije da će biti sprovedene reforme, a od Brisela konkretan plan za smanjenje grčkog duga.

Prema rezultatima interne istrage koji su nedavno objavljeni, MMF se 2010. godine priključio Evropi u dodeli velikog zajma Grčkoj, izmenivši tako neka od sopstvenih pravila uprkos sumnji u održivost grčkog duga.

Ta odluka poljuljala je kredibilitet MMF-a i izazvala protest nekih zemalja, koje su sporazum ocenila kao pristrastan.

Situacija je nešto drugačija ove godine, jer su se strahovi od propasti grčke privrede stišali uprkos njenoj konstantnoj recesiji, a evrozoni, koja se doskora dotirala iz sopstvenih fondova pomoći, manje su potrebna finansijska sredstva MMF-a, a više njegova stručna pomoć u proceni reformi.

Pritisci, međutim nisu prestali, pošto je Nemačka svoje učešće u pomoći uslovila učešćem MMF-a, što je u maju rekao i nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Francuska je krajem prošle godine takođe potvrdila da "nema nikakve sumnje" da će MMF učestvovati u planu pomoći.

Jedan neimenovani zvaničnik MMF-a naveo je protekle nedelje da je "svima poznato da je ta institucija trpela ogroman pritisak EU da se uključi u zajednički program pomoći".

MMF teško može ignorisati zahteve EU, jer ona raspolaže širokim glasačkim ovlašćenjima u administrativnom savetu MMF-a, instituciji nadležnoj za odobravanje planova pomoći, a SAD su i dalje najveći pojedinačni finansijer.

Situacija je veoma složena za MMF, koji konačnu odluku mora doneti do kraja godine, a ukoliko ona bude negativna, MMF će na sebe preuzeti rizik da prizna da je evropski plan pomoći osuđen na propast.

Oslabljena Bregzitom, EU sebi ne može da dopusti još jednu grčku krizu, a MMF ima priliku da dokaže svoju nezavisnost u odnosu na države članice.

Nekadašnji zvaničnik MMF-a Dezmond Lahman ocenio je da ta institucija mora da povrati svoj kredibilitet i naveo da će, ukoliko ostane izvan plana pomoći Grčkoj, na taj način priznati da je bio politički iskorišćen i da to više ne želi.

Sa druge strane, portparolka grčke vlade Olga Gerovasili rekla je da "MMF nije ni koristan ni potreban u Evropi".

Izvor: B92

Inflacija u Holandiji ušla je u minus u julu 2016, prvi put u gotovo tri decenije, potonuvši na minus 0,30 odsto, prema objavljenoj zvaničnoj statistici.

"Poslednji put je inflacija bila ispod nule u decembru 1987. godine", saopštila je holandska Centralna kancelarija za statistiku (CBS), prenosi agecija Frans pres.

Ova vest dolazi nakon tri meseca stagniranja rasta potrošačkih cena, budući da je njihov rast u toj zemlji iznosio nula odsto u aprilu, maju i junu.

Negativna stopa inflacije znači da su prošlog meseca "prvi put od decembra 1987, proizvodi i usluge bili jeftiniji za potrošace" nego u istom mesecu prošle godine, navodi se u saopštenju holandskih statističara.

Slabljenje cena nafte i pad cena aranžmana za godišnje odmore doprineli su obaranju stope inflacije, potpomognuti pojeftinjenjem odeće tokom julskih rasprodaja, dodaje CBS.

Kada se izuzmu volatilne cene energije i hrane, kao i prodaja alkohola i duvana koji se oporezuju, stopa inflacije u julu iznosila je 0,3 procenta.

Iz CBS-a su upozorili da negativna stopa inflacije nije isto što i deflacija.

Najniža ikad zabeležena stopa inflacije u Holandiji bila je u januaru 1987. godine, kada je indeks potrošačkih cena potonuo na minus 1,13 odsto.

Iz Centralne kancelarije za statistiku su naveli da je holandska inflacija sada jedna od najnižih u evrozoni.

Evropska centralna banka (ECB) se prošlog meseca uzdržala od dodatnih monetarnih podsticaja za stimulisanje rasta potrošačkih cena u evrozoni, razočaravši tržišta.

Spori privredni rast evrozone suočava se sa sporadičnim uletanjem inflacije u minus i u plus, preteći opasnom spiralom pada cena i plata.

ECB nastoji da vrati kretanje inflacije ka dugoročnom cilju od nešto ispod dva odsto, što je nivo koji se smatra zdravim za ekonomski rast.

Izvor: B92

Nakon što je u junu zabeležen rekordni skok američkih akcija, industrijski Dau Džons indeks poslednjih desetak dana konstantno se nalazi u silaznoj putanji.

U poslednjih osam od devet dana, od čega proteklih sedam dana zaredom, taj indeks beleži gubitke. Biznis insajder javlja da se indeks u tom periodu oporavio za 1,50 odsto, no konzistentni višednevni pad znao se pokazati kao loš nagoveštaj za budućnost.

"Istorijski gledano, ovakav uzorak nije bio dobar znak", ocenio je analitičar Tom Leveroni, koji je istakao da je ovo deseti put u 20. veku da je Dou imao takav pad, te kako sam negativni niz ima loše istorijske konotacije . Leveroni je istakao da se radi o petom slučaju da su indeksi zabeležili niz minusa u trajanju od devet dana. Prvi takav slučaj je zabeležen 1919. godine, a poslednji put uoči globalnog sloma berze 1987. godine, odnosno tzv. Crnog ponedeljka.

U istoriji, prosečno gledano, pad indeksa od devet dana, u poslednjih je devet slučaja iznosio 0,94% sledeće nedelje, zatim gubitak od 4,42 odsto u sledeća tri meseca, te 6,39 odsto u u sledećih šest meseci. Najgori takav pad indeksa, koji je iznosio 31,06 odsto, dogodio se nakon ovakvog niza 14. novembra 1919. godine, uoči velike recesije.

Za sada, samo izvešćujemo o onome što smo primetili, ističe Leveroni koji objašnjava da još uvek nema drame.

"Za sada, nema razloga za paniku, ne događa se nešto što bi poništilo ranije dobre prognoze. Očekujemo da će eventualni dalji pad i dalje predstavljati dobru priliku za kupovinu akcija ", ocenio je Leveroni.

Izvor: B92