Nemački proizvođač industrijskih mašina i medicinske opreme Simens ukinuće dodatnih 4.500 radnih mesta širom sveta pored 7.800 otkaza koje je najavio u februaru

Od novih 4.500 otkaza, 2.200 biće uručeno u Nemačkoj, navodi kompanija koja zapošljava više od 300.000 radnika u svetu, prenosi agencija Frans pres.

Izvršni direktor Simensa Džo Kezer najavio je sveobuhvatan plan restrukture u maju prošle godine u cilju smanjenja broja filijala u grupaciji do 2016.

Plan restrukture trebalo bi kompaniji da uštedi oko milijardu evra, kao i da podstakne profitabilnost kroz fokusiranje na određene oblasti poslovanja, kao što su energetika, medicinska oprema i digitalni sistemi za industriju i transport.

Izvor: B92

Brisel -- Evropska unija namerava da uvede kvote zemljama članicama kako bi se teret zbrinjavanja imigranata ravnomernije rasporedio, piše britanska štampa.

Londoski "Tajms" i "Gardijan" došli su do plana za uvođenje kvota koji će Evropska komisija objavitiu sredu, a po kome će svakoj od 28 članica unije biti određeno koliko migranata mora da primi.

Prema trenutno važećem sistemu, sav teret zbrinjavanja migranata koji poslednjih godina u velikim brojevima stižu sa Bliskog Istoka pada na zemlje u koje oni prvi stignu, a to su najčesće Italija, Grčka i Malta.

EU je potreban stalni mehanizam za podelu odgovornosti za zbrinjavanje velikog broja izbeglica i azilanata među zemljama članicama, piše u planu koji je objavio Tajms.

Nemačka, Francuska, skandinavske zemlje, kao i one koje trenutno imaju veliki priliv izbeglica, su spremne da podrže plan, ali iz Britanije i Mađarske stižu najave da će se žestoko boriti protiv novog sistema.

Londonski "Tajms" u redakcijskom uvodniku kaže da će kvote za izbeglice izvesno podstaći premijera Dejvida Kamerona da ranije raspiše referendum o izlasku Britanije iz EU, dok je iz Houm Ofisa (britanskog ministarstva unutrašnjih poslova) već stiglo saopštenje da je prisilno primanje izbeglica neprihvatljivo.

Mađarski premijer Viktor Orban, koji je već uzvitlao prašinu svojom namerom da uvede radne logore za izbeglice je izjavio daje plan EU "“lud i opasan"” i da će mu se suprotstaviti svim sredstvima.

Izvor: B92

SAD gigant stiže u Makedoniju

Američka korporacija Lir, vodeći svetski dobavljač automobilske industrije, najavila je otvaranje fabrike u Gostivaru u Makedoniji, Fabrika bi trebalo da proradi do leta 2016. godine, a u njoj bi, za početak, trebalo da bude zaposleno oko 300 radnika, a planirano je da se fabrika kasnije proširi, piše makedonski portal Ekonomski.

Korporacija Lir, sa sedištem u Sautfildu, u Mičigenu, poznata je po izradi luksuzne kožne automobilske galanterije i električnih sistema. Trenutno isporučuje delove za sve glavne proizvođače automobila u svetu, a njihovi delovi mogu se naći u više od 300 modela automobila.

Lir korporacija ima oko 132.000 zaposlenih koji rade u 34 zemlje, navedeno je u tekstu.

Izvor: B92

Nova međunarodna banka za razvoj zemalja BRIKS-a, "teška" 100 milijardi dolara, počela je u Šangaju sa radom, saopštili su kineski zvaničnici.

"Nova razvojna banka" (NDB), osnovana uz podršku grupe zemalja u usponu BRIKS (Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike), doživljava se kao konkurent zapadnim finansijskim institucijama, ocenjuje Frans pres.

Na zvaničnoj internet stranici banke, ona je opisana kao "alternativa postojećoj Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu", koja će, kako se navodi, finansirati infrastrukturne projekte i održivi razvoj.

"NDB će na zdrav način biti dopuna postojećem međunarodnom finansijskom sistemu", izjavio je kineski ministar finansija Lu Đivej na ceremoniji otvaranja banke u Šangaju.

Banka će, kako se navodi na sajtu, imati početni kapital od 50 milijardi dolara, koji će kasnije biti povećan na 100 milijardi dolara.

Članice BRIKS-a, koje zajedno čine oko 40 odsto svetske populacije, postigle su u julu prošle godine u Brazilu formalni dogovor o osnivanju banke.

Izvor: Blic

Oko 1000 milijardi ce biti investicije...mozda nesto vise....

Finska, jedna od najžešćih saveznica Nemačke u zagovaranju mera štednje u EU uskoro će osetiti deo boli koje takva politika podrazumeva.

Premijer Juha Sipila ovog meseca kreće u novi okršaj sa sindikatima oko cena rada uz tvrdnje da će izostanak "korekcije" sprečiti privredni i ekonomski oporavak.

"Smanjena cene rada je prvi veliki izazov Finskoj na putu prema ekonomskom oživljenju", kaže Ansi Rantala, glavni ekonomista finske banke Aktia.

"Zemlja ne može priuštiti neuspeh u tome".

Sipila želi da se cena rada u Finskoj umanji za 5 odsto do 2019. godine, predlog kojeg su snažni sindikati glatko odbili u maju, samo mesec dana nakon što je taj milioner pobedio na izborima uz zavet da će spasiti ekonomiju.

Očekuje se da će vlada novi, detaljni plan budžetskih ušteda u iznosu od 1.5 milijarde evra predstaviti do kraja meseca. Sindikati imaju tri nedelje za odgovor.

Rantala tvrdi da je najbrži put nižim cenama rada u produžetku radnih sati bez pratećih povišica, što predstavlja efikasni rez koji ne izgleda loše na papiru.

"Produžetak radnih sati bi bila zaista snažna mera," dodaje Pasi Kuopamaki, glavni ekonomista Danske Banke u Helsinkiju.

"To bi bio korak u pravom smeru".

Blumberg navodi sa su nepopularne mere neophodne kako bi se oživela konkurentnost u naciji koja se još nije oporavila od pada Nokije i nedostatka potražnje za papirom.

Izvor: B92

Tebi izgleda Bacevic neki rod idu vam te milijarde od ruku 

Mozemo da otvorimo temu pa da zapisujemo...koliko gde...

Mislim ako ti smeta suma...

Međunarodni monetarni fond bi trebalo da do septembra 2016. godine odloži uključivanje kineske valute juan u korpu valuta koje čine specijalna prava vučenja.

Novi izveštaj je objavljen nakon intenziviranja diplomatskih napora Kine za uključivanje juana u kopru valuta MMF-a, prenosi Rojters, i dodaje da je dugoročni strateški cilj zvaničnog Pekinga zapravo smanjenje zavisnosti od dolara.

Odbor direktora MMF-a bi u novembru trebalo da donese odluku o potencijalnom uključivanju juana u međunarodnu korpu valuta, u kojoj se trenutno nalaze dolar, evro, funta i jen. Odluka o tom pitanju bi, međutim, mogla biti odložena, ukoliko zakonodavci odluče da su im potrebne dodatne informacije.

"Odlaganje izmene sadržaja korpe valuta za devet meseci, odnosno do septembra 2016. godine, omogućilo bi izbegavanje kolebanja na finansijskim tržištima tokom prvog dana nove godine", navodi se u izveštaju službenika MMF-a.

Prema tom izveštaju, juan ispunjava kriterijume kao valuta koja se koristi u međunarodnom izvozu robe i usluga, ali je potrebno da i drugi kriterijumi budu ispitani.

"U ključnom fokusu naše revizije biće odluka o tome da li je juan slobodna valuta", navodi se u izveštaju, i dodaje da iako se juan, poznatiji kao renminbi (RMB), koristi uveliko u prekograničnim transakcijama i u Aziji, njime se jako malo trguje u Severnoj Americi, i ne koristi se puno na međunarodnom trzištu obveznica, navodi se u izveštaju.

Izvor: B92

Konzervativac Andžej Duda položio je zakletvu kao novi predsednik Poljske, čime je preuzeo dužnost šefa države posle pobede na izborima u maju.

Duda (43) je zakletvu položio pred poslanicima i senatorima Nacionalne skupštine, poručivši da će, po pitanju spoljne politike, insistirati na većem prisustvu NATO u Poljskoj i pokrenuti pitanje položaja njegove zemlje u EU.

Prema njegovim rečima, Poljskoj je potrebno jačanje sopstvenih bezbednosnih garancija, kao i usklađivanje spoljne politike, ali ne i revolucija.

Obećao je i da će smanjiti starosnu granicu za odlazak u penziju i obraćati pažnju na potrebe neprivilegovanih.

Pobeda Dude, bivšeg člana opozicione Partije prava i pravde, u drugom krugu predsedničkih izbora bila je iznenađenje, podsetila je agencija AP, dodajući da je to bilo i upozorenje vladajućoj koaliciji da bi mogla da izgubi na predstojećim opštim izborima u oktobru.

U Poljskoj premijer ima najveća ovlašćenja, ali je predsednik šef oružanih snaga, donosi odluke u vezi sa spoljnom politikom, a ima i pravo da uloži veto na predložene zakone.

Duda je pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora sa osvojenih 51,55 odsto glasova, dok je Komorovski imao 48,45 odsto glasova.

On je stupio je na dužnost uz velika očekivanja Poljaka, dok EU strepi koliko će radikalan biti nacionalno-konzervativni zaokret u spoljnoj politici.

Takođe, postavlja se pitanje i koliko će iskomplikovati ionako teške odnose Brisela sa Rusijom.

"Diplomatija ne voli revolucije. U spoljnoj politici nisu poželjne radikalne promene. Neće biti naglih izmena ali biće korekcije, povremeno vrlo duboke. Za mene je takav element aktivizacija poljske spoljne politike", kazao je Duda uoči inauguracije u Varšavi.

Aktivizacija, prema obećanjima datim Poljacima u izbornoj kampanji i jučerašnjem intervjuu agenciji PAP, znači oštriji samouvereniji kurs prema Briselu uz osetnu dozu evroskepticizma, očekivanje da Nemačka popusti i prestane da bude glavni kočničar otvaranja baza NATO i stalnog prisustva savezničkih vojnika u Poljskoj, kao i nastavak oštrog kursa pokojnog predsednika Poljske Leha Kačinjskog, čiji je Duda bio savetnik, prema Rusiji.

"Kada je reč o Ukrajini i Rusiji, tu je u igri uzajamno poštovanje suvereniteta i nezavisnosti. Moraju da se poštuju i odnosi koje među državama reguliše međunarodno pravo. Poljska je dužna da pomgne na razne načine Ukrajini. Ne govorim tu o finansijskoj pomoći, već ako ništa drugo moramo da joj pomognemo u izgradnji institucija države", kazao je Duda u intervjuu PAP-u.

Po oceni novog poljskog predsednika, fatalno bi bilo kada bi se zamrznuo konflikt u Ukrajini i Poljska će zahtevati drugačiju formulu pregovora o rešavanju tog sukoba. Konzervativna stranka Pravo i Pravda ni

sam Duda ne kriju ambicije da bi za pregovarački sto trebalo da sedne i Poljska kao glavni advokat Ukrajine u EU.

Kada je u pitanju Balkan, Duda ima viziju Poljske kao inicijatora i regionalnog lidera tešnjeg povezivanja cele Srednje Evrope od Baltika do Jadrana i Crnog Mora i stvaranje bloka tih partnerskih država unutar EU.

"Te zemlje imaju zajednička iskustva iz druge polovine 20. veka i danas često i zajedničke probleme. Ne samo kada je reč o bezbednosti, nego i privredne", kazao je Duda.

Poljski konzervativci na čelu sa pokojnim predsednikom Lehom Kačinjskim i njegovim bratom blizancem, bivšim premijerom Jaroslavom, svojevremeno su oštro kritikovali odluku poljske vlade da prizna Kosovo, odmah posle proglašenja nezavisnosti, jer su to priznavanje videli kao opasan presedan koji će otvoriti Pandorinu kutiju proruskog separatizma, tada pre svega u Gruziji.

Pokojni predsednik Kačinjski izjavio je čak više puta da dok je on na čelu države Poljska neće poslati ambasadora u Prištinu.

Odmah posle izbora Dude za 6. predsednika Poljske od pada gvozdene zavese, najbliži evropski partneri sa Berlinom na čelu nisu skrivali strepnje da Poljska sa Dudom kao šefom države, a posebno ako se njegov uspeh pretoči u izbornu pobedu stranke Prava i Pravda Jaroslava Kačinjskog na parlamentarnim izborima u jesen, može da postane nepouzdan i neugodan partner koji će komplikovati postizanje konsenzusa u ključnim pitanjima, pre svega u odnosima sa Rusijom, ali i u daljoj dubljoj integraciji EU.

"Možda nismo realno svetska sila ali jesmo jedna od najvećih država u Evropi. Ima nas 38 miliona plus velika dijaspora Poljaka u inostranstvu", kazao je pred inauguraciju Duda i dodao da treba poštovati ulogu i snagu Nemačke ali da će Poljska postupati po načelu da ko ne poštuje sam sebe biva poražen.

Izvor: B92

Kina se razvila u lokomotivu globalnog privrednog napredka. U Nemačkoj raste strah za njihovu privredu jer ova lokomotiva sada gubi na brzini.

Kineska privreda u u poslednjih četvrt veka nije rasla tako sporo kao sada. Nakon godina vrtoglavog rasta, sadašnje prognoze partijskog rukovodstva od 7,5 odsto deluju gotovo skromno. Prema aktualnim predviđanjima rast bi mogao čak pasti ispod 7 odsto.

Za stručnjake poput Bernharda Essera, koji je u banci HSBC zadužen za rastuće privredne sile poput Kine, ovo usporavanje privrednog rasta je sasvim prirodno. On govori o “cikličkim promenama”.

“Kina se suočava s padom unutrašnje potrošnje i padom broja narudžbi iz inostranstva”, kaže Esser.

Dok se još pre sa strahom gledalo na privredu SAD-a koja je slovila za globalnu privrednu lokomotivu, danas se isto tako jednim okom gleda na Daleki istok.

Nije ni čudo ako se u obzir uzme činjenica da se Nemački izvoz u Kinu od 1990. povećao za 20 puta. Christina Otte iz državne Agencije za trgovinu i investiranje smatra da su posebno izvozno orjentisan privrede poput nemačke osetljiva na značajne promene na kineskom tržištu.

Otte je čak govori o “razmaženosti” nemačke industrije kada je Kina u pitanju. Posebno je nemačka automobilska industrija profitirala od gladi novih kineskih finansijskih elita za luksuznim vozilima “made in Germany”.

“Kineski automobilski savez je prošlog meseca prognoze rasta automobilskog tržišta smanjio sa sedam na tri posto”, kaže Otte.

Problem je da se trenutno ne može samo preorjentisati na neko drugo tržište jer “Kina nema alternative”.

Da kineski privredni rast polako gubi na usponu već duže vreme je primetno. Najnoviji krah kineskog tržišta deonicama uzdrmao je zapadne sile i ponovno ukazao na to da se nešto događa u “carstvu sredine”.

Direktor Instituta njemačkoga gospodarstva (IW) Michael Hüther smatra kako ovaj krah pokazuje sve strukturne slabosti kineske privrede. Drugi pak stanje na kineskoj berzi posmatraju iz ugla globalnih finansijskih previranja.

Ferdinand Fichtner iz Instituta za ekonomska istraživanja smatra kako nije vreme za uzbunu. Ali ekonomisti poput Christine Otte procenjuju da stanje doduše „nije alarmantno“ ali kako „treba biti oprezan“, pogotovo kada su investicije u pitanju.

Otte smatra da su mediji ti koji šire paniku kada izveštavaju o stanju u Kini. I Esser je optimističan iako smatra da se pred Vladom u Pekingu nalaze mnogi problemi: ogromne razlike između urbanog i ruralnog stanovništva kao i stareće stanovništvo.

„Svi se ti problemi su lakše rešivi uz privredni rast od deset odsto nego uz rast od sedam odsto“, smatra Esser.
Međutim i on smatra da je kineska privreda u međuvremenu dovoljno stabilna za svladavanje trenutnih poteškoća.

Izvor: B92