Pariz -- Štrajk sindikata kontrolora letenja u Francuskoj poremetio je saobraćaj sa aerodroma Orli i Roasi, gde su kompanije otkazale 40% letova, a neki od letova kasne.

Očekuje se da se stanje tokom dana pogorša, uz veće kašnjenje aviona.

Najveći sindikat, SNCTA koji okuplja 4.000 kontrolora letenja što je 41 ukupnog broja, pozvao ih je da obustave rad danas i sutra, a potom od 16. do 18. aprila, i od 29. aprila do 2. maja.

Sindikat zahteva pregovore, posebno o organizaciji rada i ranijem penzionisanju kontrolora letenja, sa 59 godina.

Po francuskim propisima kontrolori moraju da tokom štrajka obezbede obavljanje najmanje 50 odsto letova.

Francuske vazduhopolovne vlasti savetuju putnicima da tokom štrajka kontrolora provere da li će biti letova za koje imaju karte.

Izvor: B92

Rijad -- Proizvodnja nafte u Saudijskog Arabiji u martu je dostigla oko 10,3 miliona barela dnevno, što je najveći pokazatelj u istoriji eksploatacije nalazišta u zemlji

Prethodni rekord postignut je u avgustu 2013. godine, kada je prosečna dnevna proizvodnja bila 10,2 miliona barela, objavio je danas Blumberg.

Prema informaciji agencije, podatke je dao ministar za naftu i mineralne sirovine Saudijske Arabije, Ali ben Ibrahim an Nuajmi, ali nije naveo razlog za veću proizvodnju nafte u martu.

Blumberg podseća da je pre nekoliko sedmica ministar obećao da će se držati na nivou od oko 10 miliona barela dnevno.

Pre mesec dana kralj Salman bin Abdulaziz El Saud je, prilikom predstavljanja programa vlade, najavio čvrstu nameru da se nastavi razvoj nalazišta nafte i gasa, bez obzira na pad cena "crnog zlata".

On je ukazao da Saudijska Arabija gradi jaku privredu u osnovi koje će biti nekoliko izvora prihoda.

Organizacija zemalja izvoznica nafte, u kojoj se Saudijska Arabija neformalno smatra liderom, na zasedanju 27. novembra 2014. u Beču, odlučila je da zadrži kvotu za proizvodnju nafte na nivou od 30 miliona barela dnevno. Ta odluka, kako smatraju mnogi stručnjaci, uticala je na dalji pad svetske cene nafte i gasa.

Mesec dana posle tog sastanka alžirske vlasti su poslale zahtev za sniženje proizvodnje u cilju stabilizacije cena. Tada je ministar energetike te zemlje, Jusuf Jusufi, rekao da je "OPEK dužan da interveniše kako bi se korigovao disbalans, povećale cene i zaštitili prihodi zemalja članica."

Izvor: B92

Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je danas u Vašingtonu da će ekonomska kriza koja pogađa Rusiju negativno uticati na njene susedne zemlje iz bivšeg Sovjetskog saveza.

Posle privrednog rasta od 0,6 odsto u Rusiji 2014. godine, MMF predviđa pad bruto društvenog proizvoda (BDP) Rusije 2015. godine za 3,8 odsto i za 1,1 odsto 2016.

MMF je naveo da je loša privredna prognoza za Rusiju posledica naglog pada rublje u decembru, pada cene nafte i zapadnih sankcija uvedenih Moskvi zbog ukrajinske krize.

Pad rublje je doveo do inflacije i pada kupovne moći građana, dok je radikalno povećanje kamatnih stopa ruske centralne banke doveo do usporavanja privrednih aktivnosti.

MMF u svom izveštaju navodi da će bivše sovjetske zemlje zbog toga ući u recesiju 2015.

Ukrajina, dodao je MMF, trpi posledice oružanog konflikta na istoku i registrovaće pad BDP za 5,5 odsto 2015. i imaće inflaciju od 33,5 odsto.

MMF koji učestvuje u planu finansijskog spavanja Ukrajine, nada se privrednom rastu od najmanje dva odsto u toj državi.


Izvor: Blic

Međunarodni monetarni fond je juče umanjio prognozu rasta ekonomije SAD, pozivajući se na posledice jačanja dolara, ali je povećao prognozu jačanja evropske i japanske privrede.

MMF je saopštio da će američka ekonomija ojačati ove godine za 3,1 odsto, što je solidno, ali niže u odnosu na prognozu iz januara koja je iznosila 3,6 odsto.

MMF predviđa da će ekonomija zemalja evrozone ojačati za 1,5 odsto ove godine, dok je u januaru ta prognoza iznosila 1,2 odsto.


Ova finansijska institucija je navela da će privreda Japana ojačati za jedan odsto. Prethodna, januarska prognoza govorila je o 0,6 odsto.

Jak dolar doprinosi većim cenama američkih proizvoda u inostranstvu, što evropskim i japanskim izvoznicima daje prednost na tržištu.

MMF je zadržao prognozu rasta za svet (3.5 odsto) i Kinu (6,8 odsto).

Izvor: Blic

Brisel -- Vlade evropskih zemalja moraju da urade više na odbrani sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske unije i Sjedinjenih Država, kaže Sesilija Malstrom.

Reč je o kontroverznom sporazumu koji se susreo sa ozbiljnim kritikama u ključnim evropskim državama, posebno Nemačkoj.

"Članice Evropske unije moraju učiniti više, jer to nije moj projekat, to nije moj sporazum o Transatlanskom trgovinskom i investicionom parnerstvu (TTIP)", izjavila je evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrom za francusku novinsku agenciju Frans pres.

Izjava Malstromove usledila je samo dva dana nakon što je na desetine hiljada demonstranata izašlo na ulice evropskih gradova, protiveći se tom sporazumu, koji je, kako tvrde, projekat američkih multinacionalnih kompanija i pohlepnog poslovnog lobija.

"Nije samo na meni da ga proguram, to nije moj projekat, ja radim dan i noć, već je na zemljama članicama, njihovim vladama, ministrima i parlamentima da naprave doprinos", poručila je Malmstromova.

Ako dodje do njegovog zaključivanja, to će biti najveći trgovinski sporazum koji je ikada potpisan, jer će povezati oko 60 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda i to na tržištu od 850 miliona potrošača, stvarajući koridor slobodne trgovine od Havaja do Litvanije.

Otpor javnosti prema Transatlantskom trgovniskom i investicionom partnerstvu je posebno jak u Nemačkoj, delimično zbog rastućeg anti-američkog raspoloženja, podstaknutog otkrićem o prisluškivanju nemačkih vlasti od strane američkih obaveštajaca, kao i strahovanja od digitalne dominacije firmi poput "Gugla", preneo je Rojters.

Najnovije ankete pokazuju da 43 odsto Nemaca smatra da bi sporazum TTIP bio loš za njihovu zemlju, prema 26 odsto koji taj dogovor vide kao pozitivan.

Izvor: B92

Beč -- Izjava šest austrijskih parlamentarnih stranaka u kojoj se osuđuje genocid nad Jermenima izazvala je tešku diplomatsku krizu između Beča i Ankare.

Turske vlasti pozvale su ambasadora Turske u Austriji Mehmeta Hasana Gegisa na konsultacije u Ankaru.

Ovo je samo prvi korak u reakciji Turske, naveo Gegis u izjavi bečkom dnevniku "Prese".

Austrijski parlament je danas odao poštu žrtvama genocida pre 100 godina, tokom kojeg je oko 1,5 miliona Jermena izgubilo život usled proterivanja ili zločina.

Predsednica parlamenta Doris Bures ukazala je tom prilikom na izjavu parlamentarnih stranaka i istakla da ona treba da doprinese pomirenju između Jermenije i Turske.

Trajno pomirenje zahteva priznavanje istorijske krivice, naglasila je ona posle minute ćutanja i prezentacije izjave parlamentarnih stranaka.

U izjavi šefova poslaničkih klubova je masakr nad Jermenima eksplicitno okarakterisan genocidom.

"Na osnovu naše istorijske odgovornosti - Austro-ugarska monarhija je tokom Prvog svetskog rata bila saveznik Osmanskog carstva - naša je dužnost da stravične događaje priznamo kao genocid i da ih osudimo", navodi se u izjavi u kojoj je ističe da je obaveza Turske da se iskreno suoči sa mračnim i bolnim poglavljem svoje prošlosti i prizna zločine Osmanskog carstva nad Jermenima kao genocid.

Oštra kritika zbog ove izjave stigla je i od strane turskih udruženja i klubova u Austriji.

U oglasima u više dnevnih novina klubovi su izrazili svoje razočarenje izjavom parlamentarnih stranaka.

"Niko nema nameru da negira prošlost. Međutim, ne sme se 'jermenska priča' predstavljati kao jedina istina. Okarakterisanje događaja iz 1915.kao genocid nema nikakvu istorijsku ili pravnu osnovu", naglašava se u oglasu turskih klubova.

Šefovi vladajućih Socijaldemokratske partije (SPO) i Narodne stranke (OVP), Andreas Ssider i Rajnhold Lopatka, s tim u vezi poručuju da se ne radi o provokaciji, ali da je neophodno "stvari nazivati pravim imenom".


Izvor: B92

Njujork/London -- Cene nafte su u Aziji bile mešovite, a trgovci su se fokusirali na pozitivne signale u američkom izveštaju o nafti, prateći i situaciju u Jemenu.

Američka "laka" nafta (WTI) za isporuku u maju poskupela je na Njujorškoj berzi devet centi na 56,25 dolara, dok je nafta tipa "brent" za majsku isporuku u Londonu pojeftinila dva centa na 62,71 dolar, prenosi agencija Frans pres.

Ministarstvo energetike SAD je saopštilo da su zalihe nafte u najvećoj svetskoj privredi i potrošaču "crnog zlata" porasle za 5,3 miliona barela u nedelji zaključno sa 17. aprilom, čime su se ukupne zalihe našle na najvišem nivou u istoriji.

Ipak, proizvodnja nafte je u SAD istovremeno smanjena za 18.000 barela dnevno, posle pada od 20.000 barela iz prethodne nedelje, a trgovci veruju da će usporavanje američke proizvodnje iz škriljaca ublažiti preveliku ponudu nafte u svetu, koja je dovela do pada cena od više od 50 odsto od juna prošle do januara ove godine.

Koalicija predvođena Saudijskom Arabijom saopštila je u utorak da prekida četvoronedeljnu vojnu kampanju u Jemenu, ali je bombardovanje juče nastavljeno. Iako Jemen nije veliki proizvođač nafte, tržišni igrači brinuli su da će doći do prelivanja sukoba u okolne zemlje na naftom bogatom Bliskom istoku.

Izvor: B92

Ankara -- Turska je povukla ambasadora iz Beča pošto su austrijski poslanici nazvali masakr nad Jermenima za vreme Otomanskog carstva genocidom.

Ankara je u sredu saopštila da je ambasadora Hasana Gogusa pozvala na konsultacije kada su parlamentarne partije Austrije potpisale deklaraciju kojom je masakr nad Jermenima 1915. označen kao genocid, prenose svetski mediji.

Dva dana pre obeležavanja stogodišnjice bitke kod Galipolja, neuspešnog pokušaja sila Atante da zauzmu Istanbul, austrijski poslanici su održali minut ćutanja za žrtve "genocida", prvi put upotrebivši tu reč za ubistvo stotina hiljada Jermena.

Lideri šest najvećih partija saopštili su da Austrija, kao bivši saveznik Otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu, ima "dužnost da prizna i osudi ove strašne događaje kao genocid".

"Takođe je dužnost Turske da se otvoreno suoči sa mračnim i bolnim poglavljima svoje istorije", dodaje se u saopštenju.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je deklaracija austrjskog parlamenta "trajno narušila prijateljstvo i odnose između Turske i Austrije".

"Odbacujemo ovakav pristrasan stav austrijskog parlamenta, koji pokušava da drugima drži predavanje iz istorije, čemu nema mesta u današnjem svetu", navodi se u saopštenju.

Ankara poriče da je Otomansko carstvo sistematski ubijalo Jermene tokom i posle Prvog svetskog rata, te odbacuje termin "genocid" kako taj pokolj nazivaju brojni istoričari, kao i dvadesetak zemalja, među kojima Francuska, Italija i Rusija.

Istoričari procenjuju da je tada ubijeno oko 1,5 miliona Jermena, što mnogi smatraju prvim genocidom u 20. veku.

Turska navodi da je taj broj preuveličan i da ubijeno oko 500.000 Jermena.

Turska je početkom meseca povukla ambasadora iz Vatikana, pošto je poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja nazvao masakr nad Jermenima "prvim genocidom 20. veka".

Izvor: B92

Brisel -- Evropska unija je odobrila uvoz 19 genetski modifikovanih proizvoda, među kojima su GMO za ljudsku prehranu, za ishranu stoke i rezano cveće.

Među odobrenim GMO proizvodima su oni američkih kompanija Monsanto i Dupont, i nemačkih Bajera i BASF-a. Ovakva odluka Komisije dolazi samo dva dana nakon što je ona predložila novi zakon koji će omogućiti pojedinačnim članicama Evropske unije da same ograniče ili zabrane uvoz genetski modifikovanih useva, čak i ako EU bude odobrila njihovo korišćenje.

"Svi GMO proizvodi odobreni danas pokazali su se kao bezbedni pre njihovog uvođenja na evropsko tržište", navodi se u saopštenju Komisije, i dodaje je da Evropska agencija za bezbednost hrane sprovela testiranja nad tim proizvodima, prenosi agencija Frans pres.

Kako se navodi u saopštenju EK, odobreno je deset novih GMO proizvoda, među kojima neke vrste kukuruza, soje, uljane repice i pamuka, kao i dve vrste karanfila, koji će biti pridodati na postojeću listu EU od 58 dozvoljenih GMO proizvoda u ljudskoj prehrani i stočnoj hrani.

Evropska komisija je pre dva dana najavila plan koji će omogućiti pojedinačnim članicama Evropske unije da same ograniče ili zabrane uvoz genetski modifikovanih useva, čak i ako EU bude odobrila njihovo korišćenje.

Ovaj predlog Komisije je, međutim, naišao na oštre kritike grupa za zaštitu životne sredine, koje strahuju da će najnoviji propisi zapravo dozvoliti priliv GMO useva. Mišljenja u pogledu uzgoja GMO useva u Evropi su podeljena, pa tako, dok Britanija snažno podržava njihov uzgoj, Francuska je među članicama koje se tome strogo protive.

U Evropi se uzgaja samo jedna GMO kultura, i to Monsantov kukuruz MON810 i to u pet država članica - najviše u Španiji i Portugaliji.

EU svake godine uveze preko 36 miliona tona genetski modifikovanog sojinog brašna i soje za ishranu stoke. Unija proizvede samo 1,4 miliona tona soje na godinu, koja nije GMO jer GMO soja nije odobrena za uzgoj u EU.

Izvor: B92

Švajcarska mašinska industrija suočila se sa gubitkom 2.000 radnih mesta, otkako je centralna banka odustala od vezivanja franka za evro,

Ovaj potez vlade izazvao je skok vrednosti te valute, pokazalo je istraživanje Udruženja malih i srednjih preduzeća mašinske industrije Svismekanik.

Čak 63 odsto ispitanih preduzeća na kraju prvog kvartala ocenilo je svoje marže nezdovoljavajućim, dok je ta stopa u četvrtom kvartalu 2014. iznosila 51 odsto, a u prvom tromesečju prošle godine 34 odsto.

Ovi problemi, kako ocenjuju privrednici, u direktnoj su vezi s kretanjem kursa domaće valute.

"Preko noći naši proizvodi poskupeli su 15 odsto", ističe predsednik ovog udruženja Roland Gete.

Veliki broj klijenata je zatražio snižavanje cena, a mnoge narudžbe su zamrznute ili anulirane. Čak 16 odsto anketiranih firmi moralo je da pribegne smanjenju broja zaposlenih, tako da je u prvom kvartalu mašinska industrija, u ovoj kategoriji preduzeća, ostala bez 2.000 radnih mesta.

Isti izvor navodi da ukupni godišnji prihodi Svismekanika, koji broji 1.400 članica, iznose više od 20 milijardi franaka, a 85 odsto njihovih proizvoda namenjeno je izvozu.

Izvor: B92