Ne znam sta su prosli...ali berze samo lupaju crveno zadnji nedelju dana...

Verovatno se zbunili zbog silnog testiranja...

Rim -- Bruto domaći proizvod Italije je u 2014. smanjen 0,4 odsto, saopštio je Zavod za statistiku u Rimu, potvrdivši procenu iznetu prošlog meseca.

BDP je u četvrtom kvartalu 2014. mirovao u odnosu na prethodna tri meseca, dodao je Zavod, a prenela agencija ANSA.

Domaća potrošnja je u datom periodu smanjena 0,1 odsto na tromesečnom nivou, dok je na godišnjem porasla 0,5 odsto.

Prošla godina treća je uzastopna u kojoj Italija beleži negativan privredni rast, a recesija je na kratko prekinuta u trećem kvartalu 2013, kada je BDP porastao 0,1 odsto.

Izvor: Blic

Njujork/London -- Cene nafte su tokom današnjeg trgovanja u Aziji pale, u svetlu snažnog dolara i zabrinutosti oko rasta zaliha nafte u SAD, navode analitičari.

Američka "laka" nafta (WTI) za isporuku u aprilu pojeftinila je na Njujorškoj berzi 11 centi na 49,5 dolara, dok je nafta tipa "brent" za aprilsku isporuku u Londonu pojeftinila 33 centa na 59,4 dolara, prenosi agencija Frans pres.

WTI je u petak oslabio 1,15 dolara, a "brent" 75 centi, nakon što je izveštaj o snažnom zapošljavanju u najvećoj svetskoj privredi doveo do jačanja dolara.

"Kako dolar jača, tražnja nafte će padati i teško je predvideti njen skoriji rast", navodi analitičar sidnejske firme Fet profits Dejvid Lenoks.

Uprkos oštroj zimi, u najvećoj svetskoj ekonomiji je u februaru otvoreno 295.000 novih radnih mesta, a stopa nezaposlenosti je pala na 5,5 odsto, što je najniži nivo od maja 2008.

Snažan dolar čini naftu skupljom za kupce koji koriste slabije valute, što dovodi do pada tražnje, a time i cena.

Američko Ministarstvo energetike je prošle nedelje saopštilo da su komercijalne zalihe nafte uvećane 10,3 miliona barela u nedelji zaključno sa 27. februarom. Cene nafte su od juna prošle do kraja januara ove godine pale oko 60 odsto zbog obilnih zaliha tog energenta u svetu, slabosti globalne ekonomije i snažnog dolara.

Izvor: B92

London -- Britanija je danas prodala još jedan odsto udela u bankarskoj grupaciji "Lojds" (LBG) u vrednosti od 500 miliona funti (694 miliona evra).

Ministarstvo finansija u Londonu navodi da je novom prodajom deonica državni udeo u banci smanjen sa 24 na nešto ispod 23 odsto, čime se banka približila vraćanju u privatno vlasništvo, prenosi agencija Frans pres.

Britanija je tokom finansijske krize iz 2007. u LBG upumpala 20 milijardi funti, postavši vlasnik 39 odsto deonica banke.

Krajem prošlog meseca, "Lojds" je saopštio da je u 2014. ostvario prvi godišnji profit od 2008. Banka je prošle godine evidentirala zaradu nakon oporezivanja od 1,12 milijardi funti (1,55 milijardi evra) u odnosu na neto gubitak od 838 miliona funti iz 2013.

Izvor: B92

Frankfurt/Brisel -- Evropska centralna banka pokrenula je dugo očekivani program kupovine obveznica članica evropske monetarne unije u cilju podsticanja inflacije u evrozoni.

Portparol nemačke centralne banke potvrdio je da je program aktivan jutros od 9.25 časova, prenosi agencija Frans pres.

Ostali detalji programa još nisu saopšteni.

Predsednik ECB, Mario Dragi, najavio je prošle nedelje program u nadi da će na taj način upumpati nova sredstva u posrnulu privredu evrozone. ECB će za kupovinu korporativnih i državnih obveznica oslabljenih članica evrozone izdvajati mesečno 60 milijardi evra, u periodu od marta ove do kraja septembra sledeće godine, što ukupno iznosi više od bilion evra.

"Počećemo da kupujemo obveznice denominovane u evrima iz javnog sektora na sekundarnom tržištu. Takodje ćemo nastaviti sa kupovinom obveznica pokrivenih aktivama i obveznica pokrivenih kreditima ili hipotekama, sa kojom smo krenuli prošle godine", izjavio je Dragi.

Optimizam investitora u evrozoni u martu je dostigao najviši nivo još od avgusta 2007, pošto je zabrinutost u pogledu grčkog duga splasla nakon odluke ECB o pokretanju programa kvantitavnog labavljenja, pokazuje indeks Sentiks.

Globalni indeks Sentiks porastao je u martu peti mesec za redom i to sa februaskih 12,4 na 18,6 bodova.

Indeks Sentiks računa se na osnovu ankete koju među investitorima sprovodi istoimena nemačka kompanija.

"Ekonomija evrozone pokazuje jasne znake oporavka", izjavio je u komunikeu Manfred Hubner, osnivač Sentiksa, naglasivši da aktuelni pad kursa nafte i slab evro imali su takodje pozitivne efekte na provredu evrozone.

Indeks je baziran na anketi u kojoj je učestvovalo 1.025 investitora, sprovedenoj izmedju 3. i 5. marta.

Izvor: B92

Sarajevo -- Izostanak reformi i visoka stopa nezaposlenosti ključni su problemi s kojima se suočavaju privrede zemalja jugoistoka Evrope, ocenjuje MMF.

Taj trend će se, kako navode iz te međunarodne finansijske institucije, promeniti samo strukturnim reformama i smanjenjem korupcije i birokratije.

"Najveća greška ekonomskog modela zapadnog Balkana je hroničan problem nedovoljnog korišćenja ljudskih resursa, odnosno visoka nezaposlenost", navodi se u izveštaju MMF-a, o 15 godina tranzicije u ovom regionu, čije delove objavljuje sarajevski "Dnevni avaz".

Fond navodi da je stopa nezaposlenosti u zemljama regiona najmanje za 10 odsto viša nego u državama članicama Evropske unije i da je to ključni razlog njihovog privrednog zaostajanja.

"Zaposlenost je naročito niska među ženama i mladima, a posebno je to izraženo u BiH, kao i na Kosovu. Zemlje zapadnog Balkana treba da stvaraju radna mesta ako žele da obrnu trend loših ishoda na tržištu rada, koji su razlog zaostajanja", piše u izveštaju.

Strukturne reforme, uključujući privatizaciju neefikasnih društvenih preduzeća, jedini su odgovor na ovo stanje, kako bi se ostvario napredak zemalja regiona prema bogatijim državama Evropske unije, naveo je MMF.

Ističe se da je za napredak privatnog sektora kao ključnog motora rasta potrebno rešiti probleme konkurentnosti, uključujući preveliku birokratiju, ali i loše upravljanje.

"Bez hrabrog podsticaja na nove reforme, zemlje zapadnog Balkana ne mogu da očekuju da će privući nova ulaganja, koja su potrebna za finansiranje brzog i održivog rasta, tako da se izlažu riziku da će zapeti na nivou dohotka manjeg nego trećina njihovih bogatijih evropskih suseda", navodi se u izveštaju MMF-a.

Izvor: B92

Reforme ili ostajete siromasni...

London -- Britanski ministar inostranih poslova Filip Hamond optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina za "podrivanje" bezbednosti zemalja istočne Evrope.

"Sada se suočavamo s ruskim liderom koji ne želi da se pridruži međunarodnom sistemu zasnovanom na pravilima za očuvanje mira među narodima, već ih potkopava", rekao je Hamond u govoru koji će danas održati u jednom britanskom institutu, a čiji su delovi unapred objavljeni.

Hamond je rekao da "sadašnje Putinove akcije - nelegalno pripajanje poluostrva Krim i slanje ruskih vojnika da destabilizuju istočnu Ukrajinu, suštinski podrivaju bezbednost suverenih zemalja istočne Evrope".

Šef britanske diplomatije održaće danas govor u trenutku kada NATO priprema vojne vežbe u Litvaniji, Letoniji i Estoniji.

SAD su počele razmeštanje 3.000 vojnika koji će učestvovati u tromesečnim vojnim vežbama u baltičkim zemljama, u okviru operacije "Atlantic Resolve", saopštio je sinoć Pentagon.


Izvor: B92

Evropski parlament (EP) upozorio je antikorupcijsku agenciju Evropske unije OLAF na mogućost da je francuska ekstremno desničarska stranka Nacionalni front zloupotrebila sredstva namenjena za pomoćnike poslanika.

Parlament je u jučerašnjem saopštenju naveo da je predsednik EP Martin Šulc obavestio OLAF o tome, nakon otkrića da je 20 ljudi dobilo novac iz budžeta kao da su pomoćnici poslanika, međutim oni se u dokumentima Nacionalnog fronta pominju kao zvaničnici stranke.

- Pomoćnici koje plaća EP moraju obavljati posao koji je direktno povezan sa poslaničkim mandatom - stoji u saopštenju koje prenosi Rojters.

OLAF se nije oglasio ovim povodom, kao ni Nacionalni front, čiji je lider Marin le Pen poslanik u EP zajedno sa još 22 članova stranke, uključujući njenog oca Žan-Mari le Pena koji je osnivač te antievropske i antiimigracione partije.

Izvor: Blic

Holandski ministar pravde i državni sekretar u ministarstvu pravde podneli su ostavke nakon što su priznali da su lagali parlament o činjenicama koje se odnose na nagodbu sa osudjenim narkodilerom iz 2001. godine.Obojica su članovi Liberalne partije premijera Marka Rutea.

- Nemam drugog izbora osim da poštujem njihovu odluku. Vlada je izgubila dva stručnjaka - izjavio je Rute povodom ostavki.

Dvojica političara su poslanicima rekla da je osuđenom narkodileru Cesu Helmanu plaćeno mnogo manje od 4,7 miliona guldena (bivša holandska valuta) - što bi danas iznosilo 2,1 milion evra, kao i da su svi podaci o toj transakciji izgubljeni.
 
Kasnije se, međutim, ispostavilo da su obe tvrdnje bile netačne. Državni sekretar u ministarstvu pravde Fred Teven, koji je tada bio tužilac, odobrio je isplatu nakon što vlasti nisu uspele da dokažu da je novac koji mu je država konfiskovala pribavljen na nezakonit način.

Ministar pravde Ivo Opstelten je ranije posvedočio da su podaci o toj novčanoj transakciji izgubljeni, ali je juče rekao da su oni, ipak, pronadjeni, prenosi Rojters.

Dvojica političara su rekla da je zbog ovog slučaja nemoguće da ostanu na funkcijama.

- Ove informacije su mogle biti ranije pronadjene. Preuzimam punu odgovornost za ovo i upravo sam ponudio ostavku kralju - izjavio je Opstelten na konferenciji za novinare.

Izvor: Blic