Ruski gasni gigant Gasprom saopštio je da je okvirno definisao putanju novog gasovoda prema Turskoj s turskim ministrom energetike Tanerom Jildizom.


Gasovod, koji bi do kraja 2016. godine trebalo da zameni napušteni projekat Južnog toka prema Evropskoj uniji, prolaziće kroz Crno more, pre nego što dođe do grada Lilburgaz na severozapadu Turske.


Posle toga će preći grčko-tursku granicu kod grada Ipsala.
 
Prvi krak gasovoda, dužine od 900 kilometara, imaće ukupan kapacitet od 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ali će sa ukupno četiri kraka, ceo gasovod isporučivati 63 milijardi kubnih metara gasa.
 
Taj gas će biti na raspologanju evropskim državama, ali je Gasprom upozorio da će te zemlji morati o svom trošku da izgrade cevovode do ruskog gasa jer više nema nameru da snabdeva Evrope preko Ukrajine.
 
Gasprom je nedavno saopštio da će postaviti podvodni deo Turskog toka dok će površinski deo u Turskoj postaviti turska kompanija Botas.
 
Ruska gasna kompanija saopštila je početkom decembra da napušta projekat gasovoda Južni tok, vredan oko 40 milijardi dolara (32 milijarde evra).


Izvor: Blic

Moskva -- Kineski internet trgovac Aliekspres, koji posluje u okviru Alibaba grupe, planira da prodaje u Kini robu proizvedenu u Rusiji, preneo je Tas.

Kako je rekao direktor za razvoj poslovanja Aliekspresa u Rusiji i Zajednici Nezavisnih Država (ZND) Mark Zavadskij, sada se vode pregovori s ruskim partnerima. U Kini postoji veliko interesovanje za kvalitetne strane proizvode. Ruski proizvođači imaju potencijal da zauzmu prostor između (skupe) evropske robe i jeftinije kineske, ukazao je on.

Pregovori se vode, kako s proizvođačima, tako i sa trgovcima, uključujući i velike državne mreže, objasnio je Zavadskij novinarima.

Detalji projekta se još razrađuju, ali postoji ideja da se on realizuje na kineskoj onlajn trgovačkoj platformi Tmal Golobal, koja takođe pripada Alibabi.

Na primer, na Tmalu je registrovan američki trgovac Kostko (Costco), drugi u svetu posle Volmarta (Wal-mart), kazao je Zavadski.

On je upozorio da nemaju svi proizvođači operativne i finansijske mogućnosti da izađu sami na kinesko tržište. To zahteva određena ulaganja. Trgovac može da obuhvati nekoliko proizvođača i da zajedno izađu na to tržište.

Alibaba grupa je kineski holding, koji radi u oblasti internet trgovanja. Grupa ima sopstveni sistem za elektronsko plaćanje Alipej (alipay), a upravlja i internet prodavnicama Taobao.com i Aliekspres i Tmail.com.

Ranije je Aliekspres potpisao sporazum o saradnji s ruskim prevoznikom SPSR ekspres, koji će biti korišćen za dostavu robe Aliekspresa. Očekuje se da će centrar primati do 20.000 narudžbina mesečno, a rok isporuke će biti šest do osam dana.

Izvor: B92

Braca kinezi...

Austrijski kancelar Verner Fajman kritikovao je svoju nemačku koleginicu Angelu Merkel zbog njenog "plana isčekivanja" u vreme evrokrize.

On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Kurier“", rekao da će borba protiv ekonomske krize u Evropi doživeti neuspeh zbog "plana isčekivanja" Merkelove.

Fajman ističe da EU nedovoljno odlučno vodi borbu protiv nezaposlenosti.


"Sve što nemačka kancelarka podržava je pomalo zakasnelo", poručuje šef austrijske vlade podsećajući da je 2008. odlučeno da se vodi borba protiv finansijske krize, jer je pretio krah bankarskog sektora.

"Pošto se sada 'samo' radi o nezaposlenosti, čini se kao da imamo dovoljno vremena, ali to nije tako“, naglasio je Fajman.

Prema njegovim rečima bi EU trebalo da izradi konkretan katalog mera, u koji bi uključila i borbu protiv utaje poreza, zajedničke obeveznice, podsticanje nauke i obrazovanja, kao i oporezivanje milionera.
 
Ovo je, kako je kazao, do sada propalo zbog Merkelove.
 
Fajman je poručio da činiti nešto u poslednjem trenutku, kada se nalazite već pred ponorom, ima negativan efekat da ne podstiče optimizam.

"Ona čeka da vidi šta joj se podnosi“, naglasio je Fajman dodajući da Nemačka potcenjuje srednjoročne negativne posledice smanjenja kupovne moći. Ukoliko bi Nemačka ofanzivnije delovala to bi bilo idealno i za Austriju, na primer auto-industriju“, objasnio je on.

Izvor: Blic

Bukurešt -- Rumunski premijer Viktor Ponta kaže da su zapeli pregovori vlade sa MMF-om o dobijanju još jednog kredita iz predostrožnosti, "teškog" četiri milijarde evra.

Tačka raskola su restrukturiranje državne industrije uglja i propisi u vezi sa cenom gasa.

"Nakon poslednje runde pregovora o rumunskom stendbaj aranžmanu, dve strane nisu potpisale pismo o namerama, ali je misija MMF-a najavila da će u aprilu ponovo doći u Bukurešt", izjavio je Ponta.

Prema njegovim rečima, prvo pitanje na kome su se razišli rumunski pregovarači i MMF je cena gasa, jer ta institucija zahteva znatno poskupljenje gasa od 1. aprila, sa 53,3 leja (14 dolara) po megavatu, na 62 leja.

Sa druge strane, rumunski ministar finansija Darijus Valkov izjavio je da ta zemlja u prvoj polovini 2015. godine neće koristiti usluge stranih tržišta kapitala, ali bi nešto kasnije mogla razmotriti takav korak ako uslovi na tržištu postanu povoljniji.

"Nećemo se finansirati uz pomoć stranih tržišta kapitala u prvoj polovini godine, dok bismo u drugoj polovini godine mogli, pod uslovom izuzetno povoljnih tržišnih uslova", rekao je Valkov novinarima.

On je prethodno izjavio da su preliminarni podaci pokazali da je Rumunija registrovala budžetski suficit od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u januaru, ili 3,5 milijardi leja (893,08 miliona dolara), prenosi Rojters.

Izvor: B92

Ukupni javni dug Hrvatske na kraju oktobra prošle godine, prema najnovijim podacima hrvatske centralne banke, dostigao je 261,5 milijardi kuna (33,9 milijardi evra), a stručnjaci očekuju da će do kraja 2015. porasti na 269 milijardi kuna, odnosno, na 82 odsto bruto društvenog proizvoda.

U odnosu na septembar, javni dug veći je za 5,6 milijardi kuna ili 2,2 odsto, dok je na godišnjem nivou povećan za 26,4 milijarde kuna ili 11,2 odsto.

Značajan porast javnog duga, od gotovo 11 milijardi kuna ili za 4,4 odsto, zabeležen je i u poređenju s krajem 2013. godine.


Kako je najveći deo državnog duga denominiran u stranoj valuti, i to pretežno u evrima, na povećanje iznosa javnog duga denominiranog u kunama, uticao je i rast kursa evra prema kuni od 0,6 odsto za godinu dana.

Od ukupnog iznosa javnog duga, na kraju oktobra prošle godine, 61 odsto odnosi se na unutarnji dug, a ostatak (39 odsto) čini dug prema inostranim poveriocima.

Izvor: Blic

Da...sad ovi im dali skupe kredite...i sad kako ce to da rese...povecaju cenu gasa...

Sto lepo ne kazu opljackajte svoj narod...jel mi smo vam zato i dali te kredite...

A onda kad to ne uspe...onda ce da im srecu budzet...

Zacarani krug...

Beč -- Slobodarska partija Austrije i stranka Zelenih upozoravaju da je ugrožena neutralnost Austrije zbog učešća u vežbama NATO.

Ove stranke vežbe NATO smatraju pripremama za buduće intervencije u Ukrajini.

Zeleni i FPO su zatražile od ministra odbrane Geralda Kluga "obustavljanje učešća austrijske vojske u svim vežbama NATO".

"Klug ugrožava u ukrajinskoj krizi neutralnost Austrije", ukazuje Peter Pilc poslanik Zelenih, a šef FPO Hajnc-Kristijan Štrahe kritikuje da je "ludilo kako se sabotira neutralnost".

U aprilu će austrijska vojska uputiti vojnike na vežbu NATO "Trident Jaguar".

U Norveškoj, mestu Stavanger, biće održana vežba jedinica za brzu intervenciju NATO.

"Tu će biti vežbane buduće NATO intervencije u Ukrajini. Tamo austrijska vojska nema šta da traži", poručuje Pilc.

On je, s tim u vezi, ocenio da ministar Klug očigledno još nije spoznao kako NATO sprečava miroljubivo rešenje u Ukrajini.

Pilc je zatražio da Austrija napusti program NATO Partnerstvo za mir.

"Moramo odstupiti od NATO jer će u suprotnom štetu pretrpeti neutralnost", rekao je Štrahe dodajući da se u Rusiji može čuti da će ukrajinski konflikt još eskalirati.

Iz Ministarstva odbrane, s tim u vezi, poručuju da Program NATO Partnerstvo za mir postoji od 1995.i da vojska austrisjke sarađuje u mirovnim operacijama.

Izvor: B92

Pariz/London/Njujork -- Cena nafte trebalo bi da poraste postepeno sa oko 50 na 73 dolara po barelu do 2020. godine jer je za sada slaba tražnja zbog loše privredne dinamike u svetu.

"Tržište bi relativno brzo trebalo da se oporavi, ali će oporavak biti relativno ograničen, sa cenama koje će se stabilizovati na višim nivoima od sadašnjih, ali biće daleko ispod cena u poslednje tri godine", navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Očekuje se da će cena nafte ove godine dostići 55 dolara, a 73 dolara 2020. godine, navela je agencija uz ocenu da je to "novo poglavlje" na tržištu nafte koje se "promenilo" jer je ponuda veća, a tražnja manja.

Kao reakcija na ovaj izveštaj, cene nafte su danas pale.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u martu pojeftinio je na merkantilnoj berzi u Njujorku 74 centa na 52,12 dolara, dok je barel severnomorske nafte tipa "brent" za martovsku isporuku na tržištu u Londonu pojeftinio 77 centi na 57,57 dolara, prenosi agencija Frans pres.

Cena sirove nafte skočila je poslednjih dana posle pada za 60 odsto od juna pod kombinovanim efektom slabe tražnje i ogromne ponude, posebno zbog proizvodnje nafte iz škriljaca.

Tržište se sada oblikuje po očekivanom srednjeročnom padu proizvodnje nafte, kao rezultat smanjenih investicija naftnih kompanija koje se nose s niskim cenama koje su ugrozile njihove profitabilne projekte.

Tokom narednih godina, očekuje se lagano povećanje potražnje u odnosu na ponudu, zbog čega će cena rasti, ali će potrošnja biti slabija zbog slabe ekonomske dinamike u svetu.

Izvor: B92

Budimpešta -- Mađarska i Evropska banka za obnovu i razvoj žele da preuzmu po 15 odsto akcija u mađarskoj filijali austrijske Erste banke, kaže Viktor Orban.

"Mađarska želi da preuzme isti udeo kao EBRD, sve dok se možemo dogovoriti o ceni", izjavio je mađarski premijer, a prenosi američka agencija Asošijeted pres.

Orban je, takođe, najavio da će naredne godine smanjiti specijalni porez za banke za oko 60 milijardi forinti (221 milion dolara), što je za 40 odsto niže u odnosu na ovu godinu kada bi država od tog poreza trebalo da generiše prihod od oko 144 milijarde forinti (530 miliona dolara).

Istopvrmeno, izvršni direktor Erste banke, Andreas Trajhl, izjavio je da je njegova banka zainteresovana za kupovinu poslovanja američke Sitibanke u Češkoj i Mađarskoj, koja u tim zemljama prodaje svoje ogranke.

Izvor: B92