Vašington -- Svetska banka snizila je danas prognozu globalnog privrednog rasta u ovoj godini sa januarskih 3,2 odsto na 2,8 procenata.

Svetska banka predviđa razočaravajući tempo rasta u zemljama u razvoju zbog slabog početka godine koji je odgodio očekivano ubrzavanje aktivnosti.

Prognoze za narednu i za 2016. godinu potvrđene su na 3,4, odnosno 3,5 odsto, objavljeno je na sajtu SB u najnovijem izveštaju pod nazivom "Izgledi svetske privrede". Svetska banka je, takođe, snizila prognozu rasta u grupi zemalja u razvoju za ovu godinu na 4,8 odsto, sa 5,3 procenta prognoziranih u januaru.

Što se tiče evrozone, njen privredni rast je potvrđen na 1,1 odsto, a za SAD je, nakon pada aktivnosti u prvom kvartalu zbog oštre zime, stopa rasta za ovu godinu snižena sa januarskih 2,8 procenata na 2,1 odsto.

Privredna aktivnost u tim zemljama bi u 2015, prema proceni SB, trebalo da ubrza na 5,4 odsto umesto prognoziranih 5,5 procenata iz januara, a u 2016. godini na 5,5 odsto (5,7 odsto je bilo predvidjeno u prvom mesecu ove godine).

Privreda Kine bi ove godine trebalo da poraste 7,6 odsto, što će zavisiti od toga da li će Peking uspeti u naporima da prebaci težište s izvoza na domaću tražnju.

Upravo će takva politika Pekinga, zajedno s lošim vremenskim prilikama u SAD-u, krizom u Ukrajini i sporim sprovodjenjem strukturnih reformi, treću godinu uzastopno ograničiti rast u grupi zemalja u razvoju na ispod pet posto, procenjuje SB.

Takođe je snižena prognoza rasta u grupi zemalja s visokim dohotkom sa 2,2 procenta, koliko je anticipirano u januaru, na 1,9 odsto. Prema novoj prognozi SB, u ovim zemljama bi rast privrede u 2015. trebalo da ubrza na 2,4 odsto, a u 2016. na 2,5 odsto. Za obe godine januarska prognoza stope rasta bila je 2,4 procenta.

Prema predviđanjima SB, u 2015. i 2016. godini će na zemlje s visokim dohotkom ponovo otpadati polovina rasta svetske ekonomije, u odnosu na manje od 40 odsto koliko je njihov udeo iznosio 2013.

Izvor: B92

Pariz -- Svetski lider u proizvodnji svežeg mleka, grupacija Danon (Danone), zatvoriće fabrike u Italiji, Nemačkoj i Mađarskoj.

To znači gašenje 100 radnih mesta u Italiji, 70 u Nemačkoj i 155 u Mađarskoj.

Kako se navodi u saopštenju francuske pehrambene kompanije, ovu odluku uslovilo je dugotrajno pogoršanje ekonomske konjunkture i potrošačkih trendova, što je dovelo do osetnog pada prodaje u tom delu sveta, preneo je Rojters.

Proces zatvaranja fabrika trebalo bi da bude završen do sredine 2015. godine.

Izvor: B92

London -- Velika Britanija i Kina potpisale su trgovinske sporazume ukupne vrednosti 17 milijardi evra, izjavio je u Londonu britanski premijer Dejvid Kameron.

"Velika Britanija ima najotvoreniju privredu u okviru Evropske unije i otvorenu prema Kini", rekao je Kameron na zajedničkoj konferenciji s kineskim kolegom Lijem Kećijangom koji danas boravi u zvaničnoj poseti Britaniji.

Potpisani su, između ostalog, sporazum o isporuci britanskog tečnog prirodnog gasa kineskoj kompaniji CNOOC narednih 20 godina, kao i sporazum o partnerstvu berzanske grupe London Stok Eksčejndž (Stock Exćange) i nekih kineskih banaka.

Poseta Lija Kećijanga Velikoj Britaniji prva je od posete njegovog prethodnika Ven đabaoa 2011. godine.

Poslednji kineski predsednik koji je posetio London bio je Hu đintao 2005, kada su u britanskoj prestonici organizovani protibetanski
demonstracije i protesti organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Kinesko-britanski odnosi zahladneli su posle susreta Kamerona i tibetanskog duhovnog vođe dalaj-lame u maju 2012.

Kameron je zatim saopštio da nema u planu novi susret sa dalaj-lamom i da ne podržava nezavisnost Tibeta. Li će, posle posete Britaniji, otputovati u Grčku.


Izvor: B92

Rim -- U prvih pet ovogodišnjih meseci u Italiji je zatvoreno 53.037 kompanija iz maloprodajnog i turističkog sektora, saopšteno je danas.

Asocijacija malih i srednjih preduzeća Konfeserćenti navodi da je istovremeno otvoreno 32.230 novih firmi, pa je negativan bilans 20.807 kompanija, prenosi italijanska novinska agencija ANSA.

Do zatvaranja preduzeća je mahom dolazilo zbog kombinacije visokih poreza i dugotrajno slabe tražnje na domaćem tržištu, dodaje Konfeserćenti.

Italijanska privreda se još uvek bori da izađe iz najduže posleratne recesije.

Izvor: B92

i onda dođu slepci iz domaćih ekonomskih saveta i propovedaju da se otvaraju privatne firme.
kao kad bi 1944. išao u četnike.

Dubai -- Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili da povlače ambasadora u Bagdadu na konsultacije, ističući zabrinutost da bi politika iračke vlade mogla da pojjača napetost

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova UAE, koje je prenela zvanična agencija WAM, stoji da se ta država, inače blizak saveznik Saudijske Arabije, protivi bilo kakvom mešanju u unutrašnje stvari Iraka i poziva na stvaranje vlade nacionalnog jedinstva, naveo je Rojters.

Iračka vlada je juče saopštila da Saudijska Arabija treba da bude smatrana odgovornom za finansiranje ekstremista i zločine koje su počinile pobunjeničke grupe u Iraku.

Saopštenje je usledilo nekoliko dana pošto su Saudijska Arabija i Katar optužile verski orjentisanu politiku iračke vlade, usmerenu protiv sunitske manjine, za nemire koji potresaju te zemlju.

Nemiri se "ne bi dogodili da nije bilo verske i isključive politike koja se primenjuje u Iraku proteklih par godina koja je ugrozila njegovu stabilnost i suverenitet", saopštila je vlada Saudijske Arabije.

U martu, Maliki je optužio i Saudijsku Arabiju i Katar da podržavaju terorizam u Iraku.

Izvor: B92

Poverenje investitora u Srednjoj Evropi sve više raste i približava se nivou koji je poslednji put zabeležen u periodu između 2003. i 2007, navodi se u najnovijem istraživanju "Analiza poverenja privatnih investicionih fondova u Srednjoj Evropi", koje je sprovela konsultantsko-revizorska kuća Deloit.

Gotovo dve trećine ispitanika, odnosno njih 60 odsto, očekuju intenzivnije sklapanje poslova, što je dvostruko više u odnosu na prethodno istraživanje, a to je ujedno i najviši zabeleženi nivo poverenja u protekle dve godine, navodi se u saopštenju Deloita.

"Evropa se više ne doživljava kao da je na ivici propasti, što znači da se investitori, posebno u SAD, opet okreću Evropi, posebno Srednjoj Evropi", objašnjava direktor u Deloitu zadužen za privatne investicije, Darko Stanisavić.

"Imajući u vidu da fondovi prate tržišta Srednje Evrope, možemo očekivati nova ulaganja, posebno kada je rec o Srbiji", ističe Stanisavić.

Uočljiv je značajan porast optimizma po pitanju efikasnosti finansijskih investicija, pri čemu čak dve trećine ispitanika smatra da će se ona poboljšati, što je najveći udeo od 2005, a čak 60 odsto anketiranih smatra da će se nivo njihovih aktivnosti značajno povećati.

U istraživanju se dalje navodi da dve trećine ispitanika očekuje poboljšanje ekonomsikh prilika, što je napredak u odnosu na 43 odsto iz prethodnog ispitivanja i predstavlja najviši nivo poverenja u privredni oporavak od 2004. godine.

"Verovanje da će biti bolje je od ključnog značaja za sklapanje poslova, poverenje vlasnicima firmi omogućuje da formulišu planove za rast umesto da ostanu u defanzivi. Privatne investicije se ovde pokazuju kao kvalitetan partner u ostvarivanju njihovih planova", navodi Stanisavić.

Isto tako, četvrtina ispitanika (27 odsto) očekuje lakšu dostupnost kredita. Svež finansijski kapital privatnih investitora, u kombinaciji s dostupnim kreditima, može da vrati Srednju Evropu na put ka vrhunskim rezultatima, ocenjuju u Deloitu. Uprkos naznakama pozitivnog trenda, mora proći još neko vreme do uspostavljanja nekadašnjeg nivoa transakcija.

Izvor: Blic

Njujork/London -- Cene nafte su danas porasle zbog eskalacije sukoba u Iraku, nakon što su ekstremisti napali najveću iračku rafineriju i zauzeli novu teritoriju.

Barel američke "lake" nafte (WTI) za isporuku u julu poskupeo je na merkantilnoj berzi u Njujorku 58 centi na 106,55 dolara po barelu, prenela je agencija Frans pres.

Barel severnomorske nafte tipa "brent" za avgustovsku isporuku na tržištu u Londonu koštao je 114,63 dolara, odnosno 37 centi više nego na kraju jučerašnjeg poslovanja. WTI nafta poskupela je više od dva dolara, a "brent" više od četiri, nakon zaoštravanja sukoba u Iraku tokom prošle nedelje.

Sunitski ekstremisti su juče napali najveću iračku naftnu rafineriju, u Baidžiju, na severu zemlje. Rafinerija je bila pod opsadom ekstremista otkako su prošle sedmice pokrenuli ofanzivu na više gradova severnog Iraka. Najveći deo iračke naftne infrastrukture nalazi se na jugu zemlje, do kog još uvek nisu doprli sukobi.

Irak je drugi po veličini izvoznik u okviru 12-člane Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), nakon Saudijske Arabije.


Izvor: B92

Makedonija je dobila novu koalicionu vladu lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog i albanske partije Demokratskog ujedinjenja za integraciju (DUI) Ali Ahmetija.

Makedonski parlament ima 123 poslanika, a zasedanju nisu prisustvovali poslanici opozicije koja smatra da aprilski izbori nisu bili fer.
 
Najvažnije pozicije kao što su unutrašnji poslovi, finasije, spoljni poslovi zadržao je VMRO-DPMNE, a albanski partner je dobio pet ministarskih pozicija i dva zamenika ministra.

Porogram nove vlade predvidja da će Makedonija u periodu od 2014-2018, ostati na putu realizacije strateških prioriteta i ciljeva kao što su ekonomski rast i zapošljavanje, povećanje živornog standarda gradjana, integracija zemlje u EU i NATO, beskompromisni rat protiv korupcije i organizovanog kriminala kao i efikasno sprovodjenje zakona, održavanje dobrih medjuetničkih odnosa na principima uzajamne tolerancije i poštovanja Ohridskog sporazuma.

Program predvidja privlačenje investicije, reformu obrazovanja, inovacije i informacione tehnologije, kao ključni element za stvaranju obrazovanog društva.

Mandatar Gruevski je za ministra odbrane predložio dosadašnjeg ambasadora Zoran Jolevskog, za ministra policije Gordanu Jankulovsku, pravosudja Adnana Jašarija, za spoljne poslove Nikolu Poposkog i finansija Zorana Stavreskog.

Za ministra ekonomije predložen je Bekim Nezirija, poljoprivrede, šumarstva i voda Mihaila Cvetkova, za zdravstvo Nikola Todorov, za obrazovanje i nauku Abdilaćim Ademi, za rad i socijalnu politiku Dimet Spasov, za lokalnu samoupravu Ljirima Šabani, za kulturu Elizabetu Kančevsku Milevsku, za informatičko društvo, životnu sredinu i prostorno planiranje Nurhan Izairija.

Za ministre bez portfelja su predloženi su Vladimir Peševski, Fatmir Besimi, Musa Džaferi, Furkan Čako, Nedždet Mustafa, Vele Samak, Bil Pavlevski, Džeri Naumof, Vifar Fida i Goran Mickovski.


Izvor: Blic

Bivši univerzitetski profesor i savetnik češke vlade smenjen je danas jer je predložio legalizaciju eutanazije za decu rođenu sa uređenim teškim defektima, prenose danas češki mediji.

Prema jednom stručnom časopisu, Miroslav Mitlehner izjavio je da "nema smisla da se produži život bebama rođenim kao čudovišta".
 
Mitlehner je nazvao hendikepiranu decu "nakazama" i postavio pitanje "da li su to uopšte ljudska bića".
 
On je predložio da se lekarima dozvoli eutanazija takve dece bez prethodne saglasnosti roditelja.
 
Predsednik češkog udruženja hendikepiranih osoba Vaclav Krasa ocenio je da su takvi stavovi "neprihvatljivi" i mogu se uporediti s "nacističkim gledištima".
 
Mitlehner je danas smenjen s mesta direktora Instituta za socijalni rad i naučnog savetnika češkog Ministarstva za rad i socijalna pitanja.
 
Pitanje legalizacije eutanazije izaziva velike polemike u Evropi, gde je ona dozvoljena u brojnim državama ali je u Belgiji početkom godine omogućena i eutanazija za decu.
 
U Grčkoj i Rumuniji je eutanazija strogo zabranjena i lekar može da dobije do sedam godina zatvora ako je primeni. U Poljskoj i Irskoj je sličan slučaj, a lekari mogu da budu osuđeni na zatvorske kazne od pet do 14 godina.
 
U Srbiji i BiH eutanazija se smatra ubistvom, dok je u Hrvatskoj zabranjena, ali je zatvorska kazna manja, u zavisnosti od slučaja.

Izvor: Blic