Brisel razmatra kandidate za lidera Unije
Bleru izmiče fotelja predsednika Evropske unije
Autor: D. Milojković | Foto:AFP | 13.07.2009. - 05:00

Nade Tonija Blera, bivšeg premijera Velike Britanije, vezane za njegovo nastojanje da se domogne uticajnog novog položaja predsednika EU biće, po svoj prilici, izneverene, jer on gubi podršku evropskih lidera. Nikola Sarkozi, francuski predsednik i dosadašnji glavni pristalica Blerovog izbora za ovu funkciju, izjavio je da je „promenio mišljenje“ o Blerovoj prikladnosti za ovu ulogu, a bez Sarkozijeve podrške Blerova je kandidatura praktično osuđena na neuspeh.


Izvori iz Brisela tvrde da je favorit za položaj predsednika EU u ovom trenutku Felipe Gonzales, harizmatični bivši premijer Španije, čija vlada je 1996. godine pala zbog skandala oko korupcije. Pored Gonzalesa, među potencijalnim uglednim kandidatima za predsednika EU nalaze se još i dugogodišnji lider Luksemburga Žan-Klod Junker, bivši kancelar Austrije Volfgang Šisel i bivši premijer Belgije Gi Verhofštat.
Evropski lideri će, međutim, složeni proces međusobnih nagodbi, koji će biti okončan naimenovanjem predsednika EU i njenog visokog predstavnika, zapravo ministra inostranih poslova, istinski započeti tek nakon što Sporazum iz Lisabona konačno bude u potpunosti ratifikovan. To bi moglo da bude u oktobru. Tada će Irska organizovati svoj drugi referendum o ovom sporazumu, koji su građani na prošlogodišnjem referendumu odbacili. Stručnjaci očekuju da će referendum ovog puta imati pozitivan ishod, što bi omogućilo da sporazum bude pretočen u zakon u svih 27 zemalja članica.
Toni Bler, koji je trenutno izaslanik za Bliski istok i dalje ostaje izbor britanske vlade, koja smatra da „ova nova funkcija savršeno odgovara ličnosti velikog formata kakva je Bler“. Promena stava Sarkozija, nekadašnjeg oduševljenog pristalice Blerove kandidature, objašnjava se delom i neuspehom Blera da ostvari ma kakav pomak na Bliskom istoku. Veruje se da se Sarkozi sada okrenuo Gonzalesu, koji tvrdi da Evropa već 20 godina nema svoj cilj i da je postala puki sledbenik SAD. Gonzales između ostalog predsedava i grupi stručnjaka koje je naimenovao Sarkozi, što predstavlja savršenu platformu za lansiranje kandidature za predsednika EU. Da će Sarkozi podržati Gonzalesovu kandidaturu čim Sporazum iz Lisabona bude usvojen, veruje i Gonzalesov portparol Hoakin Tajar.
Druga ključna ličnost čija je podrška potrebna kandidatu za novi položaj u EU, nemačka kancelarka Angela Merkel, nikada nije ni bila oduševljena idejom da na tu funkciju dođe Bler, tvrde istaknute ličnosti u Briselu.
Pouzdani izvori smatraju da nisu veliki ni izgledi da na položaj visokog predstavnika bude naimenovan Britanac. Glavni britanski kandidat za ovu funkciju verovatno bi bio Lord Paten, bivši predsednik torijevaca, ali položaj će najverovatnije pripasti Oliju Renu, komesaru EU za proširenja ili pak Karlu Biltu, švedskom ministru inostranih poslova.
Blerova kandidatura predstavlja trn u oku i Dejvidu Kameronu, lideru britanskih torijevaca, čiji je rejting u usponu. Kameron i njegovi istaknuti saveznici prošlog meseca energično su negirali izveštaj prema kome se ne bi protivili njegovom nastojanju da postane predsednik EU. „Mi uopšte nismo za to da se uvodi položaj predsednika EU“, kažu oni, i dodaju da se nisu 10 godina protivili Bleru na položaju britanskog premijera da bi on sada postao predsednik EU. Ako ovaj položaj bude formiran na jesen, a brojni stručnjaci veruju da hoće, Kameron će biti izložen velikom pritisku da se izjasni o tome kog kandidata podržava. Protivljenje Bleru moglo bi da deluje kao nepatriotski stav za jednog budućeg britanskog premijera, a pogotovo za Kamerona koji je svojevremeno, kada je prvi put došao na čelo torijevaca, dopustio da mu prišiju nadimak „Blerov naslednik“.

Barozu drugi mandat predsednika EK
Žoze Manuel Barozo, dosadašnji predsednik Evropske komisije, dobio je zvaničnu podršku EU za drugi petogodišnji mandat, saopštilo je švedsko predsedništvo EU. Savet sada treba da finalizuje nominaciju. Odluka o nominovanju Baroza, koji je bio jedini kandidat, usledila je nakon tzv. procedure tišine tokom koje nijedna od 27 članica nije stavila primedbe na dogovor o ovom kandidatu, postignutom na samitu EU 18-19. juna.

Kandidati za budućeg predsednika EU
Prema Lisabonskom sporazumu, čije konačno stupanje na snagu zavisi od irskog referenduma zakazanog za jesen, predsednika EU formalno će imenovati Evropski savet, uzimajući u obzir rezultate julskih izbora za Evropski parlament, a u igri je više kandidata.
Toni Bler (56)
Punih deset godina, od maja 1997. do juna 2007. godine, bio je britanski premijer i lider britanskih laburista. Bler je jedini uspeo da laburistima triput zaredom obezbedi pobedu na opštim izborima i jedini je premijer iz ove stranke koji je dobijao uzastopne mandate. Posle ostavke na mesto premijera i lidera stranke imenovan je za zvaničnog izaslanika Bliskoistočnog kvarteta (UN, EU, SAD i Rusija).
Žan-Klod Junker (55)
Vođa Hrišćansko-socijalne narodne partije položaj premijera Luksemburga preuzeo je 1995. godine nasledivši Žaka Santera. U dva šestomesečna mandata bio je predsedavajući EU, 1997. i 2005. godine. Kao predsednik Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU bio je jedan je od glavnih kreatora Ugovora iz Mastrihta, potpisanog februara 1992. godine, čiji je rezultat bio uvođenje evra.
Volfgang Šisel (64)
Bio je austrijski kancelar od 2000. do 2007. godine, a 2006. godine bio je predsedavajući EU kada je Austrija preuzela šestomesečno predsedavanje Uniji. Od 2006. godine predsednik je frakcije Austrijske narodne partije (OVP). Njegova prva vlada smatra se kontroverznom, jer je ušla u koaliciju sa populističkom Partijom Slobode Jerga Hajdera.
Gi Verhofštat (56)
U tri mandata, od 1999. do 2008. godine bio je premijer Belgije. Kada je sa samo 29 godina postao lider Flamanske liberalne partije, zbog mladosti i ekonomske politike koju je zastupao prozvan je bejbi-Tačer. Po odlasku s položaja premijera postao je senator, a na ovogodišnjim evropskim izborima i član Evropskog parlamenta. Pominjan je i kao kandidat za predsednika Evropske komisije umesto Žoze Manuela Baroza.
Felipe Gonzales (67)
Bio je generalni sekretar Španske socijalističke radničke partije (PSOE) od 1974. do 1997. godine. Od 1982. do 1996. godine imao je četiri uzastopna mandata na položaju premijera Španije, što je najduži premijerski staž u ovoj zemlji. Od 1996. godine predvodi Fondaciju za globalni napredak, koja se bavi globalizacijom, a od decembra 2007. godine predsednik je devetočlanog „saveta mudraca“ EU, koji priprema izveštaj o izazovima za budućnost EU.

Izvor: Blic

Vlasti tvrde da su uspostavile mir u zemlji
Ukinut policijski čas u Hondurasu
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 12.07.2009. - 20:21


Prelazna vlada Hondurasa ukinula je danas policijski čas, uveden 28. juna kada je u vojnom udaru predsednik Manuel Zelaja zbačen s vlasti i proteran iz zemlje.

Vest o ukidanju policijskog časa objavio je na televiziji i radiju vršilac dužnosti predsednika Hondurasa Roberto Mičeleti, ističući da je prelazna vlada uspela da vrati mir narodu.
"Vlada ne samo što je uspela da smanji kriminal u celoj zemlji, već i da povrati spokoj narodu Hondurasa", navodi se u saopštenju vlade.
Objava o ukidanju policijskog časa pokazuje da Mičeletijeva vlada smatra da može da kontroliše situaciju u Hondurasu, uprkos skoro svakodnevnim demonstracijama koje organizuju pristalice Zelaje, ocenjuje Rojters.

Vojska Hondurasa uhapsila je i proterala u Kostariku Zelaju jer je nameravao da raspiše referendum o ustavnim promenama koje bi mu omogućile još jedan predsednički mandat. Mičeleti je izjavio da će se Zelaja, ako se vrati u zemlju, suočiti sa pravdom jer je prekršio ustav pokušavajući da produži svoj predsednički mandat.
Predstavnici Zelaje i Mičeletija počeli su u Kostariki razgovore o pronalaženju rešenja za krizu nastalu posle vojnog puča.

Izvor: Blic

Uhapšeno još pet novinara u Iranu
Autor: Beta | 12.07.2009. - 22:14

Reporteri bez granica (RSF) saopštili su danas da je još pet novinara uhapšeno u Iranu, što je povećalo broj predstavnika sedme sile u iranskim zatvorima na 41, mesec dana posle održavanja predsedničkih izbora u toj državi.

Međunarodna organizacija za zaštitu novinara osudila je rastuću represiju nad novinarima, ocenivši da je situacija u Iranu veoma zabrinjavajuća.
"Juče je uhapšen Tohid Bigi, fotograf i saradnik sajta Mašrote, koji je podržavao predsedničkog kandidara Mehdija Karubija. Dan ranije, uhapšen je drugi fotograf, Madžid Saidi, koji je radio za nekoliko lokalnih i svetskih agencija. Uhapšen je u svom domu, kada su po njega došli predstavnici obaveštajne službe Irana. Novinar i direktor bloga Paineveste Henghameh Šaifi uhapšena je 29. juna, na isti način", navodi RSF i dodaje da su privedena još dva novinara.
Svi oni su odvedeni u nepoznato mesto i njihova porodica nema nikakvih informacija o njima, dodaje se u saopštenju i ističe da su uslovi pritvora u Iranu "dramatični". RSF zahteva da svi novinari budu osolobođeni.

Izvor: Blic

Obama: Ropstvo je strašan deo istorije SAD
Autor: Beta | 12.07.2009. - 21:46


Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je ropstvo "strašan deo istorije SAD" i da bi o tome trebalo da se govori u kontekstu povezanosti s tekućim zbivanjima u svetu.

Obama je uporedio ropstvo sa holokaustom u Drugom svetskom ratu, navodeći da su to "užasni delovi istorije koji ne mogu da se ignorišu".
Američki predsednik je u intervjuu za američku televizijsku mrežu CNN rekao da lekcije iz tih događaja ne smeju da se zaborave, već da o tome mora da se govori u kontektu aktuelnih zbivanja, kao što su ona u Darfuru i Kongu.

Obama se vratio u Vašington posle posete Rusiji, Italiji i Gani, a to je bila prva poseta američkog predsednika podsaharskom delu Afrike. Obama i njegova porodica su posetili zamak u zapadnoj Africi, gde su trgovci prodavali robove.

Izvor: Blic

Solana pozvao UN da prizna Palestinu
Autor: Tanjug | 12.07.2009. - 18:18

Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana pozvao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da prizna palestinsku državu u određenom roku, čak i ako Izrael i Palestinska uprava ne postignu dogovor između sebe, preneli su izraelski mediji.

Visoki predstavnik Solana je to rekao u subotu na predavanju u Londonu, u trenutku kada su izraelsko-palestinski mirovni pregovori još uvek u zastoju. PU neće da obnovi pregovore ukoliko Izrael ne obustavi u potpunosti izgradnju jevrejskih naselja na Zapadnoj obali.
"Posle određenog roka rezolucijom Saveta bezbednosti UN bi trebalo da bude proglašeno prihvatanje dvodržavnog rešenja," rekao je Solana, a preneo Rojters.
Solana je precizirao da bi rešenje o dve države moralo da se odnosi i na granice i izbeglice, kao i kontrolu nad Jerusalimom i sadrži bezbednosne aranžmane.
"Njome bi palestinska država bila prihvaćena kao punopravan član u UN i odredio kalendar za primenu dogovorenog. Rezolucijom bi bilo zahtevano rešenje preostalih teritorijalnih nesporazuma i ozakonio kraj uzajamnim pretenzijama," rekao je Solana.

Visoki predstavnik EU se založio za povratak na granice Izraela pre šestodnevnog rata 1967. kada je od Jordana preoteta Zapadna obala sa istočnim Jerusalimom, pojas Gaze od Egipta i Golan od Sirije. Solana je objasnio da posrednici treba da odrede rok za mirovni sporazum.
EU zajedno sa SAD Rusijom i UN čini četvorku bliskoistočnih mirovnih posrednika u višedecenijskokm izraelsko-palestinskom sporu.

 

Izvor: Blic

Bez posebnih uslova
Lihtenštajn nakon 17 godina priznaje Češku
Autor: Beta | 14.07.2009. - 08:43

Češku će nakon 17 godina od raspada Čehoslovačke sada konačno priznati i poslednja država koja je to do sada tvrdoglavo odbijala - Lihtenštajn.

"Češka Republika i Lihtenštajn će potpisati zajedničku deklaraciju o uspostavljanju diplomatskih odnosa. U memorandumu će biti predviđeno i formiranje zajedničke komisije istoričara koji će se baviti spornim pitanjima", rekao je šef češke diplomatije Jan Kohout nakon sednice vlade.
Lihtenštajn ne postavlja Češkoj nikakve uslove, naglasio je češki premijer Jan Fišer.
Na to je posebno upozorio, budući da je glavni razlog što je kneževina odbijala da prizna Češku imovinske prirode - vladajuća dinastija Lihtenštajna tražila je od Češke da joj se u restituciji vrati imovina, nekretnine i zemljišta u južnoj Moravskoj.
Ta imovina konfiskovana je na osnovu dekreta ratnog i poratnog čehoslovačkog predsednika Edvarda Beneša pošto se lihtenštajnsko plemstvo u češkom i moravskom protektoratu izjasnilo za nemačko državljanstvo.
Čehoslovački Nemci su nakon Drugog svetskog rata rata po principu kolektivne krivice odlukom velikih sila i Benešovim dekretima deportovani a zaplenjena im je u Čehoslovačkoj imovina kao saradnicima fašista.
Tako konfiskovana imovina u Češkoj i Slovačkoj posle pada komunizma ne podleže pravu na restituciju te u nju nije mogla da se uključi ni loza lihtenštajna.
Lihtenštajnsko plemstvo se brani da kao nisu mogli da budu tretirani kao Nemci, izdajnici ili saradnici okupatora, pošto su imali i imaju lihtenštajnsko državljanstvo.

Izvor: Blic

Izrael protiv Solaninog predloga za Bliski istok
Autor: Beta | 13.07.2009. - 19:49


Izrael je kritikovao izjavu visokog predstavnika EU Havijera Solane da mirovno rešenje sa Palestincima treba da nametne međunarodna zajednica.

"Mirovno rešenje može da bude postignuto samo nakon direktnih pregovora i ne može da bude nametnuto", izjavio je šef izraelske diplomatije Avigdor Liberman za javni radio.
Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, u subotu je izjavio da, ako se produži zastoj u mirovnom procesu za Bliski istok, Savet bezbednosti UN treba da nametne rešenje koje bi uključilo i priznavanje palestinske države.
"Nakon krajnjeg datuma, Savet bezbednosti trebalo bi da proglasi da usvaja rešenje o dve države koje bi trebalo da uključi sve parametre: granice ,problem izbeglica, status Jerusalima i bezbednosne garancije", rekao je Solana, a prenela EU u saopštenju.
On je ocenio da bi Savet bezbednosti trebalo da jednostrano prizna palestinsku državu, kao "članicu UN", i najavi kalendar sprovođenja te rezolucije.
Izraelsko ministarstvo inostranih poslova je u saopštenju navelo da svako pominjanje veštačkog krajnjeg datuma podriva šanse da se postigne bilaterlano rešenje.
Liberman je ocenio da ni SAD ni Evropa ne nameravaju da nametnu rešenje i da ne treba "pridavati veliki značaj izjavama jednog diplomate čiji se mandat bliži kraju". On je aludirao na to da se Solani mandat okončava u oktobru ove godine.

Izvor: Blic

Policija razdvajala sukobljene delegate
Zimbabve: Tuča prekinula konferenciju o novom ustavu
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 13.07.2009. - 17:38


Konferencija u Zimbabveu, na kojoj je trebalo da bude sačinen predlog novog ustava, danas je privremeno prekinuta zbog haosa u sali, a policija je morala da interveniše i razdvoji sukobljene delegate.

Kada je predsednik donjeg doma parlamenta Lavmor Mojo, iz donedavno opozicionog Pokreta za demokratske promene (MDC), trebalo da na početku zasedanja održi govor, zaglušila ga je buka koju su pravili delegati Afričke nacionalne unije Zimbabvea - Patriotskog fronta (ZANU-PF) predsednika Roberta Mugabea.
Oni su pevali revolucionarne pesme, mahali pesnicama i bacali flaše s vodom, koškajući se s članovima MDC Morgana Cvangiraja, dok ih policija nije izvela iz sale, preneo je Rojters.

Problemi su se pojavili i pre početka konferencije pošto neki delegati nisu na vreme dobili akreditacije pa su bili prinuđeni da čekaju napolju. Na otvaranju je trebalo da govore Mugabe i Cvangiraj, ali se dvojica političara, iz za sada neutvrđenih razloga, još nisu pojavila na konferenciji.

Vlasti su najavile da će sastanak biti nastavljen kako bi se što pre okončao proces usvajanja novog ustava, kojim bi trebalo da bude povećana uloga parlamenta i ograničena predsednička ovlašćenja, garantovane političke i građanske slobode, kao i sloboda medija.

Izvor: Blic

Svetska kriza tera Hrvatsku na rigorozne mere štednje
Zagreb planira da poveća PDV
Autor: T. Trikić | Foto:beta | 15.07.2009. - 05:00

Pritisnuta sve težim posledicama finansijske krize, vlada Jadranke Kosor, novog premijera Hrvatske, razmišlja o još rigoroznijoj štednji, koja će obuhvatiti niz nepopularnih mera, od smanjenja povlašćenih penzija i plata funkcionera do većeg poreza na luksuz. Deo vladajuće koalicije smatra da je neophodno i povećanja poreza na dodatu vrednost. Rebalans budžeta pokazuje da ostvarene uštede nisu dovoljne, pa se mora krenuti s oštrijim merama, jer je to jedini način da Hrvatska sledeću godinu „dočeka na nogama“, poručila je Kosorova.

Spremna da smanji i plate funkcionera: Jadranka Kosor

„Moramo povući rigorozne mere jer za sve jednostavno nema dovoljno novca. Situacija u Hrvatskoj nije dramatična, ali je vrlo ozbiljna“, objasnila je predsednica Vlade u gostovanju na HTV i napomenula da u kresanju budžeta niko neće biti nedodirljiv.
„Ovo je drugi rebalans državnog budžeta u ovoj godini, a ako bude trebalo, biće ih deset samo da ostanemo iznad vode i na nogama, da ne moramo da zovemo u pomoć MMF. Nije MMF babaroga, ali želimo da pokažemo da smo u stanju da sami sredimo problem u svom dvorištu“, kazala je Kosorova.
Predsednik Stjepan Mesić ocenio je da se sve promene vezane za budžet moraju obaviti hitno i s radikalnim rešenjima.
„Ako želite da mačku sečete rep, učinite to odjednom“, slikovito je primetio Mesić.
Među prvim merama je ograničenje kupovine novih službenih vozila, a biće napravljen i popis već kupljenih, pa će se ona raspodeliti ili prodati, najavila je Kosorova. Sledi i veliko pospremanje unutar državne uprave gde će se doneti zakon koji će određivati plate funkcionera, dodala je. Interventnim rebalansom, koji treba da bude završen do kraja jula planirane su uštede od 780 miliona kuna i preraspodela od 2,2 milijarde kuna.
Koalicioni partneri HDZ u Vladi podržavaju rebalans, ali smatraju da on treba da bude uvod u još oštrije mere. Milorad Pupovac iz Samostalne demokratske srpske stranke savetuje uvođenje hitne kontrole sistema javnih nabavki, reviziju poslovanja državnih i javnih preduzeća, povećanje carina na luksuznu robu. On je jedan od zagovornika privremenog povećanja PDV dok ne poraste bruto domaći proizvod, koji je zabeležio rekordni pad od 6,7 odsto u prvom tromesečju ove godine. Na povećanju PDV kao rešenju za istanjenu državnu kasu najviše insistira Hrvatska seljačka stranka (HSS), čiji predsednik Josip Friščić predlaže stopu od 24 odsto naspram sadašnjih 22 odsto.
Ali trgovci upozoravaju da bi povećanje PDV izazvalo skok cena, što bi najteže pogodilo siromašne slojeve stanovništva.
„Trgovci bi rast PDV prelili na konačne potrošače, pa bi viši PDV zapravo bio udar na ionako sve slabiji životni standard“, smatra Mario Švigir, glavni ekonomist Saveza samostalnih sindikata Hrvatske.
Što se tiče povećanje stope poreza, tu još nema saglasnosti u vladajućoj koaliciji. U Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) smatraju da je bolje uvesti veći porez na luksuz, poput jahti, cigareta i alkohola. U raspravi u Saboru Goran Marić iz HDZ otvoreno se zauzeo za veće poreze za bogate, a niže za siromašne.
Miljenko Pavlaković, državni sekretar u Ministarstvu privrede, rada i preduzetništva Hrvatske, predstavio je juče u Saboru zakon kojim se radi ušteda uvodi smanjenje penzija funkcionera od deset odsto. On je najavio da sledi i preispitivanje statusa, visina i načina sticanja svih povlašćenih penzija.
Vlada sada predlaže smanjenje penzija bivših poslanika, članova Vlade, ustavnih sudija, čime će se uštedeti šest miliona kuna. Ako se ostvare najave iz Ministarstva privrede, na udaru bi se moglo naći svih 13 kategorija povlašćenih penzionera kojih ima oko 180.000, a među njima su i hrvatski ratni veterani.

Predlozi za izlazak Hrvatske iz krize
- regulisanje plata načelnika, gradonačelnika i župana (Jadranka Kosor)
- povećanje javne nabavke (Kosor)
- ograničavanje kupovinu i korišćenje službenih automobila i mobilnih telefona (Kosor)
- veći porezi za bogate, niži za siromašne (Hrvatska demokratska zajednica)
- smanjenje kamata (HDZ)
- privremeno povećanje PDV do porasta BDP (Samostalna demokratska srpska stranka)
- povećanje poreza na imovinu (SDSS)
- uvođenje poreza na kapitalnu dobit, povećanje poreza na luksuz (SDSS)
- povećanje poreza na dohodak sa 40 na 60 odsto za one sa primanjima iznad 20.000 kuna (SDSS)
- zamrzavanje realizacije projekata koji još nisu počeli (SDSS)
- revizija javnih preduzeća (SDSS)
- smanjenje plata šefovima državnih službi i agencija koji primaju više od ministara (Hrvatska seljačka stranka i Hrvatska socijalno-liberalna stranka)
- veće dažbine na alkohol i duvan (HSS i HSLS)
- porez na jahte, na luksuz, na kapitalnu dobit (Socijaldemokratska partija)

Vlada Slovenije smanjuje troškove
Slovenačka vlada obezbediće još 125 miliona evra za dodatne obaveze prema penzionom fondu, čime je povećan budžetski deficit, ali će zato izdaci za robu i usluge u drugom rebalansu budžeta biti smanjeni za deset odsto. Vlada će zajedno sa smanjenjem budžetskih prihoda u 2009. smanjiti i rashode, istakao je premijer Borut Pahor povodom predstojeće rasprave o novom rebalansu budžeta. On je dodao da Vlada štedi na nepotrebnim kupovinama opreme i smanjuje investicije, a izdvaja veća sredstva za privredu, nauku i razvoj.

Izvor: Blic

EU će proglasiti vanredno stanje u slučaju nedostatka gasa
Autor: Tanjug | 15.07.2009. - 09:16

Evropska komisija planira da odobri stroži sistem upozoravanja za gasni sektor, prema kome će u budućnosti moći da proglasi vanredno stanje ukoliko u Evropu ne dođe više od 10 odsto pretpostavljenih isporuka tog energenta, objavio je danas nemački dnevnik "Fajnenšel tajms Dojčland" (FTD).

Komisija bi mogla da primeni razne mere u slučaju takvog prinudnog stanja, sa osnovnim ciljem da države koje imaju velike zalihe gasa moraju da pomognu slabije snabdevenim susedima. Sada vanredni režim počinje da se aktivira ukoliko isporuke goriva padnu za 20 i više procenata, podseća nemački list i dodaje da bi komesar Evropske unije za energetiku Andris Piebalgs mogao da objavi novi predlog još ove sedmice.
Pooštravanje uslova za proglašenje vanrednih mera u tom sektoru EU dovodi se u vezu sa rusko-ukrajinskim "gasnim ratovima", ukazuje FTD.
Prema Piebalgsovom predlogu, članice EU bi trebalo da realizuju svoje posebne planove za snabdevanje u vanrednim situacijama tako da ne dođe do velikih potresa ni u slučaju da veliki dobavljači zaustave dotok gasa, ni ukoliko bi došlo do ozbiljnih problema na gasnoj, razvodnoj mreži.
Zemlje članice bi, prema EK, mogle da izgrade terminale za tečni gas, ili da smeste gas u podzemna skladišta koja bi tako, kao i u slučaju nafte, predstavljale strateške rezerve. Predlog evrokomesara za energetiku bi trebalo da važi od 2014. godine, navodi FTD.

Bugarska i Grčka povezuju gasne mreže 
Bugarska kompanija "Enerdži holding" (BEH), grčka "Pablik gas korporejšen" (DEPA) i italijanska "Edison internešenel SpA" potpisale su danas u Sofiji Memorandum o razumevanju koji predviđa uvoz azerbejdžanskog gasa u Bugarsku posredstvom novog gasovoda, čime će se smanjiti bugarska zavisnost od ruskih isporuka.
"Memorandum praktično predstavlja korak ka realizaciji projekta međusobnog povezivanja bugarskog i grčkog gasnog sistema, koji će ojačati energetsku sigurnost Bugarske", izjavila je izvršna direktorka BEH Galina Toševa.
Povezivanje između BEH, sa jedne strane, i DEPA i "Edisona", sa druge biće ostvareno putem zajedničkog preduzeća u podjednakom vlasništvu.


Izvor: Blic