Vanredni sastanak lidera EU pred novi samit G-20
Autor: FoNet | 05.07.2009. - 18:11

Švedska je saopštila da će sazvati vanredni sastanak lidera Evropske unije pred Samit G-20 koji je zakazan za septembar, ukoliko zemlje članice EU budu smatrale da je to neophodno.

"Želimo da koordiniramo naše poglede pred samit G-20", rekao je premijer Švedske Fredrik Rajnfelt za vreme sastanka sa šefom francuske države Nikolom Sarkozijem.
Vanredni Savet lidera 27 članica EU mogao bi da se održi u septembru u Briselu, pred satanak G-20 u Pitsburgu, koji se održava kasnije istog meseca, izjavio je portparol švedskog premijera, preneo je Makfaks. Rajnfelt je predočio da odluka o tome zavisi od pitanja koja bi trebalo da budu na dnevnom redu, jer samo značajna pitanja mogu da obezbede učešće svih lidera.
Sarkozi je rekao da podržava inicijativu Švedske, koja je ove sedmice preuzela šestomesečno predsedavanje Unijom.
"Podržaću Švedsku i predlog gospodina Rajnfelta jer je dobra ideja da se okupimo radi pripreme za sastanak u Pitsburgu. Francuska svakako podržava tu inicijativu", rekao je Sarkozi.

Izvor: Blic

Sarah Palin kopira Sanadera i povlači se iz politike



Sarah Palin podnijela je ostavku na mjesto guvernerke Aljaske, a niti nakon konferencije za medije na kojoj je objasnila razloge svoje ostavke, tamošnji mediji ne prestaju špekulirati o pravim mogućim razlozima ostavke. Palin je, naime, sasvim neočekivano podnijela ostavku, te svojim sljedbenicima objasnila da joj je dosta politike.

Razlog je, navodno, osobne prirode, a Palin osjeća da je vrijeme da se posveti svojoj obitelji, te tvrdi da se ne žali kandidirati za neku drugu političku funkciju. Izvori bliski bivšoj guvernerki tvrde da ovo nije trik kojim bi svoj politički put usmjerila ka kandidiranju na predsjedničkim izborima.

Zvuči li vam ovo sve poznato? Jeste li pomislili kako sve to slušate već nekoliko dana? "Priča" o ostavci Sare Palin koja je iznenadila javnost nevjerojatno nalikuje na onu koju je hrvatska javnost čula kad je hrvatski premijer Ivo Sanader odlučio napustiti mjesto premijera.

Dok se u Hrvatskoj uglavnom šuška da je premijer to učinio kako bi se kandidirao za predsjednika države, u slučaju Sare Palin sumnja se da bi razlog mogla biti kriminalistička istraga o o kojoj su se pojavile glasine već prije nekoliko tjedana.

Glasine kažu da su Sarah Palin i njen suprug potpisivali s uglednim tvrtkama unosne ugovore, a te bi ih tvrtke nagrađivale. Jedan od primjera "darova" je gradnja njihove kuće na jezeru Lucille 2002. godine.

Budući da su oboje imali još godinu (Palin), odnosno dvije (Sanader) mandata, iznenadne odluke o ostavkama u najmanju ruku nemaju smisla.
No, kako god bilo, podudarnost u vremenu podnošenja ostavki, te okolnostima je više nego zanimljiva.

Izvor: Vecernji list

Bojko Borisov na putu ka čelu bugarske vlade
Telohranitelj u fotelji premijera
Autor: N. Vlačo - A. Ž. Adžić | Foto:Reuters | 07.07.2009. - 05:00


„Građani za evropski razvoj Bugarske“, partija Bojka Borisova, bivšeg vatrogasca i telohranitelja i sadašnjeg gradonačelnika Sofije, osvojila je 116 od ukupno 240 poslaničkih mesta u novoj bugarskoj skupštini. Borisov, populistički političar koji je pobedu na nedeljnim izborima izvojevao na najavi oštre borbe protiv kriminala u zemlji, mogao bi da postane novi premijer vlade desnog centra i time zaokruži karijeru tokom koje je i sam, prema glasinama, zalazio u kriminalni milje Bugarske.

Svoj trijumf nad do sada vladajućim socijalistima Borisov duguje imidžu koji je izgradio za vreme koje je proveo na čelu Sofije, za čijeg gradonačelnika je izabran u novembru 2005. godine. Njegov mačo nastup, crni pojas koji ima u karateu i govori u kojima je bez političke uzdržanosti pričao o iskorenjivanju korupcije u Bugarskoj, doneli su mu nadimak Betmen, po izmišljenom superheroju iz američkih stripova.
„Ja sam glasao za evropsku Bugarsku, koja mora da dokaže da nije najsiromašnija i najkorumpiranija zemlja u Evropi“, rekao je Borisov nakon izlaska sa biračkog mesta u nedelju.
Na konferenciji za medije posle objavljivanja prvih rezultata izbora, Borisov je kazao da će njegova partija upravljati Bugarskom u ime svih glasača i zatražio što hitnije formiranje vlade. On je optužio socijaliste da preko medija koje su kupili žele da sakriju njegovu pobedu. Borisov se obratio turskoj manjini, istakavši da računa na njih, ali je za njihovog lidera Ahmeda Dogana i socijalističkog premijera Sergeja Staniševa kazao da su pravili cirkus od svoje koalicije.
Zanimljivo je da su i Borisov i Dogan za vreme komunizma radili u bezbednosnim strukturama, Dogan je u Državnoj bezbednosti bio od 1974. godine, a Borisov je od 1982. promenio više funkcija u ministarstvu unutrašnjih poslova. Kandidat za novog premijera Bugarske je policijsku službu napustio 1989. i dve godine kasnije osnovao privatnu firmu za obezbeđenje.
Poslom telohranitelja se i sam bavio za vreme vladavine komunizma u Bugarskoj, kada je obezbeđivao tadašnjeg diktatora Todora Živkova. Borisov je između 1990. i 2000. godine povezivan s problematičnim licima iz podzemlja, kao što su Mladen Mihalev Madžo, Rumen Nikolov Pašata i drugi, koji su povezani sa specijalnim službama i kontrolišu promet narkotika i prostituciju.
Nakon povratka u zemlju Simeona Drugog, bugarskog prestolonaslednika, postao je 2001. njegov telohranitelj, a kada je Simeon Drugi izabran za premijera te godine, postavio je Borisova za generalnog sekretara ministarstva unutrašnjih poslova - prvog čoveka bugarske policije. Na toj funkciji postao je heroj bugarskih medija zbog borbe protiv kriminala koju je vodio toliko javno da je često lično zvao novinare na mobilne telefone da dođu na mesto zločina. Novinari bi stigli pre policije, a protivnici Borisova tvrde da je time namerno želeo da predstavnici medija oštete dokaze u slučajevima za koje nije želeo da se razotkriju. Široke narodne mase su prihvatile stav Borisova da on ne priča strane jezike, ali zato poznaje „jezik ulice“, za razliku od drugih političara.
Borisov je nakon sukoba sa nadređenim socijalističkim ministrom napustio funkciju 2005. i iste godine je pobedio na izborima za gradonačelnika Sofije. Godinu dana kasnije osnovao je partiju „Građani za evropski razvoj Bugarske“ i krenuo u osvajanje državne vlasti.
Simeon Drugi podneo je juče ostavku na mesto lidera stranke Nacionalni pokret za stabilnost i progres, preuzimajući odgovornost što stranka nije uspela da pređe cenzus na parlamentarnim izborima.
O Bojku Borisovu javnost u Srbiji je čula mnogo pre nego što je ušao u političke vode. Za vreme mandata Borisova na funkciji generalnog sekretara bugarske policije, u Sofiji je uhapšen Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, koji je kasnije iz holandskog zatvora Fuht, prema tvrdnji bugarskih medija, naručio ubistvo Borisova. Kandidat za novog premijera, čije ime u Bugarskoj povezuju sa borbom protiv organizovanog kriminala, tada je tvrdio da je zabrinut za svoju bezbednost.
Da li iz osvete zbog hapšenja u Sofiji, ili nekog drugog razloga, Jocić je u aprilu ove godine na suđenju za podstrekivanje na ubistvo izjavio da ga je devedesetih godina prošlog veka za vreme boravka u Bugarskoj štitio njihov obaveštajni sektor na čelu s Borisovim i Nikolajem Gigovim, vlasnikom FK Lokomotiva. Borisov je u intervjuu za nedeljnik „Vreme“ odbacio tvrdnje o vezama sa Jocićem kao podmetanje, a kao kontradokaz naveo da je Joca Amsterdam uhapšen dok je on bio u bugarskoj policiji.
Jocićeva tvrdnja uzdrmala je bugarsku skupštinu, koja je formirala komisiju koja je trebalo da ispita da li je Jocićeva tvrdnja istinita, ali istraga nije daleko odmakla. Jocić je nekoliko dana posle te izjave uhapšen zbog sumnje da je organizovao ubistvo Iva Pukanića, hrvatskog novinara i osnivača nedeljnika „Nacional“. Bugarski mediji su pisali da su se Jocić i Borisov kretali u istom miljeu, ali niko zvanično nije mogao da ih poslovno poveže.

Srpska i bugarska tajna služba vode posao
Borisov je pred izbore dao intervju nemačkom magazinu „Špigl“ u kojem je govorio o vezi tajnih službi Srbije i Bugarske. Na pitanje da li veruje da Bugarsku zapravo vode bivši pripadnici tajne službe iz komunističkog perioda, Borisov je odgovorio potvrdno. „Naravno, naša bivša tajna služba radi ruku pod ruku sa srpskim bezbednjacima i oni čine savršen konglomerat. Oni imaju i podršku medija“, naveo je Borisov.

Izazovi za premijera
Prema podacima američke ambasade u Sofiji, od 1993. do 2008. u Bugarskoj se dogodilo oko 130 plaćenih ubistava, a EU upozorava na spregu politike i kriminala
Organizacija „Transparensi internešenel“ tvrdi da je Bugarska najkorumpiranija država EU
Brisel bi zbog neuspeha u reformi bugarskog pravosuđa Sofiji mogao da uskrati 11 milijardi evra obećane pomoći, pošto nakon prošlogodišnjeg zamrzavanja nekoliko stotina miliona evra pomoći neke članice EU, poput Holandije, traže primenu sankcija protiv Bugarske
Agencija „Galup“ navodi da Bugari spadaju u najpesimističnije narode, zajedno sa stanovnicima Zimbabvea, Haitija i Egipta
Ultradesničarske partije su usponu u Bugarskoj, što zabrinjava zvaničnike u Briselu

Uhapšen zamenik ministra
Zamenik ministra za vanredne situacije u odlazećoj bugarskoj vladi Aleksandar Filipov uhapšen je juče zbog sumnje da je učestvovao u organizovanoj grupi za podmićivanje glasača, rekao je tužilac Sofije Nikolai Kokinov. Jedini zamenik ministra koji pripada romskoj manjini Filipov biće optužen za „zloupotrebu položaja i formiranje grupe za kupovinu glasova“. Kampanja uoči jučerašnjih parlamentarnih izbora u Bugarskoj bila je obeležena brojnim optužbama za manipulisanje biračima, a ministarstvo unutrašnjih poslova Bugarske saopštilo je da je stiglo 175 takvih optužbi.

Izvor: Blic

Predsednik Brazila: Bogate zemlje izazvale ekonomsku krizu
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 07.07.2009. - 10:31


Bogate zemlje ne ponašaju se u skladu sa svojim obećanjima da će tokom svetske ekonomske krize pomagati državama u razvoju, rekao je predsednik Brazila Luis Injasio da Silva.

„Ne vidim da su bogate zemlje nešto posebno uradile kad je u pitanju pomoć drugima”, rekao je Lula u nedeljnom obraćanju na državnom radiju, uoči samita Grupe osam (G-8) najrazvijenijih zemalja, u Italiji.
„Treba da tražimo ono što je dogovoreno od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i od Svetske banke, zato mislim da je ovaj sastanak izuzetno važan”, rekao je Lula, koji se trenutno nalazi u poseti Francuskoj.
Zemlje članice Grupe20, dogovorile su se u aprilu u Londonu da utrostruče sredstva MMF-a na 750 milijardi dolara, kako bi pomogle siromašnijim zemljama tokom svetske finansijske krize, preneo je Rojters.
Lula je, međutim, optužio bogate zemlje da su izazvale ekonomsku krizu i gurnule siromašne nacije dublje u nemaštinu.
Lula takođe smatra da samit G20 u septembru, po važnosti nadmašuje samit G8, na kojem će se sledeće nedelje u Italiji okupiti predstavnici 40 država i organizacija.

Izvor: Blic

Zabranjen pristup grobnici Sadama Huseina
Autor: Beta | Foto:AFP | 07.07.2009. - 07:44

Iračke vlasti zabranile su organizovane posete grobnici bivšeg predsednika Sadama Huseina u njegovom rodnom mestu Oudža, severno od Bagdada.

 
U saopštenju iračke vlade navodi se da su Ministarstvu obrazovanja i lokalnim vlastima u Tikritu upućene potrebne instrukcije, kako bi se sprečile organizovane posete.
Odluka o zabrani organizovanih poseta mestu gde je sahranjen Husein usledila je posle nedavne ekskurzije učenica iz Tikrita selu Oudža. Rodno mesto Sadama Huseina Oudža, ujedno i mesto gde je sahranjen, nalazi se u predgrađu Tikrita.
Više hiljada pristalica Sadama Huseina posetilo je njegov grob posle pogubljenja 2006. godine. Posetioci često dolaze da mu odaju počast uzvikujući parole podrške njegovoj politici.

Izvor: Blic

Nesvakidašnji gest
Predsednik Južne Koreje poklanja 26 miliona dolara studentima
Autor: Beta | Foto:AFP | 06.07.2009. - 17:37

Južnokorejski predsednik Li Mjung-bak pokloniće 33,1 milijardu vona (26 miliona dolara) za stipendiranje programa za mlade, saopšteno je iz njegovog kabineta.

Ta suma, kako se navodi, predstavlja gotovo celokupno bogatstvo predsednika. Fondacija za stipendije predsednika Li Mjung-baka zvanično će početi da radi početkom idućeg meseca, navodi se u saopštenju.
"Imetak koji sam stekao velikim radom tokom svog života mnogo mi znači. Dugo sam razmišljao da bi bilo dobro da se (moje bogatstvo) potroši za društvo na vredan način", navodi Li.
Li planira da pokloni fondaciji tri zgrade u Seulu, čiji je on vlasnik, a od sredstva od njihovog zakupa finansiraće se studentske stipendije. Liju, koji je bivši direktor jednog ogranka Hjundai Grupe, ostaće 3,8 miliona dolara posle ovog poklona, navodi se u saopštenju.
Li je preuzeo dužnost u februaru prošle godine, a tokom izborne kampanje obećao je da će društvu pokloniti veći deo svog ličnog bogatstva. On je izgradio reputaciju kao čovek od akcije. Sam je finansirao svoje studije radeći kao čistač ulica, a postao je direktor jednog ogranka Hjundai grupe sa 35 godina i predvodio meteorski rast te kompanije.
Kao gradonačelnik Seula takođe je ostavio svoje obeležje time što je uklonio jedan nadvožnjak i vratio stari potok koji je postao popularno mesto za odmor u tom gradu od 10 miliona stanovnika.

Izvor: Blic

„Gardijan“: Članice G8 žele da izbace Italiju
Autor: CDC/JS | 08.07.2009. - 05:00

Pripreme za samit G8 koji počinje danas u italijanskom planinskom gradu L’Akvili toliko su haotične da sve više raste pritisak ostalih zemalja članica da se Italija isključi iz grupe, tvrde visoki zapadni zvaničnici za britanski „Gardijan“.

Poslednjih nekoliko nedelja u odsustvu makar i jedne značajnije inicijative na dnevnom redu, SAD su uzele stvari u svoje ruke. Vašington je preuzeo pripremu samita: organizaciju razgovora između visokih zvaničnika, elektronsku komunikaciju i brojne kontakte između diplomata.
„Još se nije desilo da neka druga zemlja preuzme organizovanje kontakata između učesnika predstojeće konferencije. To je sumanuto“, izjavio je visoki zvaničnik iz države članice G8. „Italijani su stvarno užasni. Nije pokrenut nijedan proces, niti napravljen bilo kakav plan.“
„G8 je klub, a kada ste član kluba, morate da platite članarinu. Italija nije ispunila svoje obaveze“, izjavio je, takođe nezvanično, evropski funkcioner koji učestvuje u pripremama za samit. Franko Fratini, italijanski ministar spoljnih poslova, reagovao je juče izjavom da su glasine o izbacivanju Italije „glupost“ i dodao da se nada da će „Gardijan“ izaći sa liste velikih svetskih dnevnika. Ovako oštre kritike Italije čuju se u trenutku kada je budućnost G8 kao organizacije sposobne da rešava svetske probleme dovedena u pitanje. Najveći su izgledi da G8 zameni grupa sastavljena od 13 do 16 članica, uključujući države u naglom ekonomskom usponu kao što su Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južna Afrika.

Izvor: Blic

Vašington post: Izrael se boji da traži američko odobrenje za Iran
Autor: Beta, Tanjug | 08.07.2009. - 08:01

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i njegovi zamenici nisu zvanično tražili američko odobrenje za mogući napad na iranska nuklearna postrojenja, iz straha da ga Bela kuća ne bi odobrila, preneli su izraelski mediji pisanje "Vašington posta".
 
Jedan visoki anonimni izraelski zvaničnik, koga citira američki list, je rekao da Netanijahu smatra da nema smisla vršiti pritisak po tom pitanju, posle negativnog odgovora koji je bivši američki predsednik Džordž Buš dao Netanijahuovom prethodniku Ehudu Olmertu, kada je prošle godine tražio američku pomoć za moguće vojne udare na Iran.
"Postoji odluka da se ne vrši pritisak u vezi s tim, jer je, verovatno, neadekvatno za politiku približavanja i ono što znamo o pristupu (američkog predsednika Baraka) Obame Iranu", rekao je drugi zvaničnik.
Izraelski mediji su naveli da Izrael, po svoj prilici, neće napasti Iran, ako ne dobije bar prećutnu saglasnost SAD, delom zato što bi to zahtevalo saradnju te zemlje.
U najmanju ruku izraelski borbeni avioni bi, najverovatnije, morali da lete kroz irački vazdušni prostor, koji još kontrolišu američke vazduhoplovne snage.

Stejt department je u međuvremenu saopštio da izjava američkog potpredsednika Džozefa Bajdena da Izrael može da odluči sam da li da napadne iranska nuklearna postrojenja, ne može biti svaćena kao američko odobrenje za takvu akciju.
"Mi sigurno nećemo dati zeleno svetlo nikakvoj vrsti vojne akcije, ali Izrael je suverena zemlja i nećemo joj diktirati poteze," rekao je portparol Stejt departmenta Ian Keli, naglasivši da Vašington deli "duboku zabrinutost Izraela zbog iranskog nuklearnog programa".
"Ali moraćete da pitate Izrael hoće li izvesti udar," dodao je on.

Izraelski ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman pozdravio je Bajdenovu izjavu, označivši je logičnom, ali su ostali izraelski lideri izbegli da je komentarišu. Oni je očito ne smatraju odobrenjem za napad na Iran.

Obama je istovremeno istakao da diplomatija s Iranom ostaje opcija.
U intervjuu objavljenom juče u "Njujork tajmsu" on je rekao: " Mi smo ponudili put Iranu da se ponovo uklljuči u međunarodnu zajednicu".
 
Izrael smatra Iran strateškom pretnjom zbog razvoja nuklearnog programa i raketa dugog dometa. Izraelski zvančnici odbacuju poricanje Teherana da je nuklearni program usmeren na proizvodnju atomske bombe. Izraelska štampa je navela da postoji nervoza u Izraelu zbog pokušaja Obamine administracije da vodi dijalog s Iranom i da se iz Izraela šalju jasni signali o vojnim sposobnostima te zemlje, uz apele na akciju sveta kako bi se Teheran zaustavio u svojoj nameri.
"Izrael je suverena zemlja i na kraju krajeva vlada Izraela je sama odgovorna za bezbednost i budućnost zemlje, niko drugi", rekao je Liberman.

Netanijahuov kabinet je odbio da da bilo kakav komentar Bajdenovih reči, što odražava osetljivu poziciju Izraela prema Iranu i politici SAD prema Teheranu.
Izrael, koji se smatra jedinom nuklearnom silom u regionu, pribojava se da bi mogao biti meta Irana zbog ponovljenih poziva iranskog predsednika Mahmuda Ahmedinežada da se izbriše sa mape sveta.
Međutim, ne samo analitičari, već i takozvani jastrebovi u izraelskoj politici, poput Libermana, shvataju da su mogućnosti za napad ograničene.
Izrael je bombardovao i uništio irački nuklearni reaktor 1981, ali je nemoguće da isto postupi sa iranskim postrojenjima raštrkanim po toj zemlji, skrivenim i dobro zaštićenim. Izrael takođe mora imati u vidu želje SAD, svog najvažnijeg političkog i vojnog saveznika.

Izvor: Blic

Sastanak lidera najrazvijenijih zemalja u Italiji
G8 mora da se reformiše
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 09.07.2009. - 08:00

U italijanskom mestu L’Akvili, razorenom u zemljotresu u aprilu, juče je počeo trodnevni samit G8, grupe najrazvijenijih zemalja, u atmosferi koja ne obećava da će na skupu biti postignut veći prodor po najvažnijim pitanjima na dnevnom redu poput globalne krize i klimatskih promena. Upućeni u rad na dokumentima na samitu kažu da u njima ima vrlo malo novih rešenja, pa su sve glasniji kritički glasovi koji se pitaju nije li trenutak za reformu i G8, koji je izgubio monopol kao forum za rešavanje globalnih ekonomskih problema.


Oni podsećaju na to da su lideri Grupe na prošlogodišnjem samitu u Japanu opasno potcenili težinu ekonomske situacije u svetu.
Samo dva meseca posle sastanka na Hokaidu, gde je G8 bez alarmantnih tonova konstatovao izvesno usporavanje ekonomskog rasta i inflatorne pritiske, investiciona banka „Liman braders“ doživela je imploziju i započelo je lančano urušavanje globalnog finansijskog sistema, najteže u poslednjih osam decenija.
Finansijska kriza je izvela na scenu širu postavu - G20, koja uključuje i vodeće privrede u razvoju. U tom svetlu kao jedan od pravaca reforme G8 nameće se povećanje Grupe na 13 do 16 članica, uz veće učešće sve uticajnijih zemalja poput Kine, Indije, Brazila, Meksika i Južne Afrike, koje su pozvane i na ovaj samit. SAD i države sa privredama u usponu smatraju da je G8 previše evropocentričan i ukazuju na to da bi bilo bolje da je u njemu zastupljena konsolidovana Evropska unija.
Brus Džons, saradnik „Brukings instituta“ u Vašingtonu, smatra da će u naredne tri godine evropske države morati da se odluče ko će predstavljati EU u G8, kao i Savetu bezbednosti UN i MMF. Sve tri institucije treba da se reformišu da bi u 21. veku reprezentativnije odrazile ravnotežu moći u svetu.
Ključno pitanje i ovog samita je globalna finansijska kriza, a pre svega kako da se ne ponovi kreditni slom uz bolju regulativu koja će primorati banke da imaju veće kapitalne rezerve.
U nacrtu dokumenata samita upozorava se da je svetska ekonomija još suočena sa „značajnim rizicima“ i da joj treba dalja pomoć. U dokumentima koji treba da budu usvojeni na kraju trodnevnog sastanka, u koje je Rojters imao uvid, ukazuje se na to da su „i dalje prisutni značajni rizici za ekonomsku i finansijsku stabilnost“, te da izlazne strategije treba očekivati tek kad se osigura oporavak.
Silvio Berluskoni, italijanski premijer i domaćin samita, odbacio je tvrdnje da je haotična organizacija razlog mlakih očekivanja nakon što je dan ranije londonski „Gardijan“ objavio da članice G8 zbog toga žele da Italiju zamene Španijom.
Berluskoni je ocenio da su te tvrdnje „ogromna greška sitnog lista“. Injacio la Rusa, ministar odbrane Italije, predložio je da se list bojkotuje zbog članka u kojem se tvrdi da su SAD morale da preuzmu pripremu samita jer Italijani nisu imali bilo kakav plan.

Karfanja glumi Berluskonijevu suprugu
Suočen sa brojnim prozivkama da na samit G8 ide bez svoje lepše polovine, Silvio Berluskoni, italijanski premijer, odlučio je da pozove u pomoć Maru Karfanju, 33-godišnju ministarku za rodnu ravnopravnost i bivšu misicu. Njoj će u susretima sa suprugama lidera G8 pomagati Marijastela Đelmini, ministarka obrazovanja.

Ključna pitanja samita G8

EKONOMSKA KRIZA: Samit G8 će se usredsrediti na znake stabilizacije u velikim ekonomijama sa ciljem da se pošalje pozitivna poruka o globalnoj privrednoj perspektivi. Lideri će pokušati da ustanove kad da lansiraju strategiju oporavka od krize

FINANSIJSKA REGULATIVA: Italija se zalaže za sporazum o "globalnim standardima" zakonskih propisa, uključujući promovisanje integriteta i transparentnosti, poštovanje fiskalnih obaveza i zabranu protekcionizma

KLIMATSKE PROMENE: Najverovatnije će biti prihvaćen cilj da se globalno zagrevanje ograniči na maksimum dva Celzijusova stepena u odnosu na doba pre razvoja industrije. "Forum velikih ekonomija", grupa od 17 zemalja, uključujući zemlje u naglom razvoju kao što su Kina, Indija i Brazil, razmotriće cilj da se do 2050. prepolovi globalna emisija ugljen-dioksida

OBEZBEĐIVANJE HRANE: Očekuje se da će u naredne tri godine preko 12 milijardi dolara biti uloženo u poljoprivredni razvoj. Članice će takođe razgovarati o osnivanju specijalne grupe koja bi razmotrila mogućnost osnivanja fonda za bezbednost hrane

BEZBEDNOSNA PITANJA: Lideri će pokušati da uravnoteže diplomatiju sa oštrim merama protiv Irana zbog njegovog nuklearnog programa. Očekuje se osuda severnokorejske nuklearne probe u maju i ispaljivanje sedam balističkih raketa prošle sedmice

SVETSKA REZERVNA VALUTA: Kina - najveći dužnik američkog Ministarstva finansija - mogla bi da pokrene osetljivo pitanje nove svetske rezervne valute nakon što je kineska centralna banka predložila da to više ne bude američki dolar.
CDC/JS


Izvor: Blic

Premijer zabranio plastične boce
Autor: FoNet | Foto:AFP | 09.07.2009. - 10:59

Premijer australijske države Novi Južni Vels Natan Ris zabranio je upotrebu vode za piće u plastičnim bocama u svim vladinim institucijama i agencijama.

Premijer Ris je naveo da je ova zabrana prvi korak u potpunom uklanjanju plastičnih boca sa tržišta Novog Južnog Velsa.
"Plastične boce su nas ugušile, nalaze se svuda, a u prirodi se plastika ne razlaže. Za proizvodnju plastične boce od 600 mililitara potroši se i 200 mililitara ulja i velika količina ugljen-dioksida kroz transport, što, naravno, ugrožava našu životnu sredinu", objasnio je Ris.
U toku prošle godine u Australiji je potrošeno oko pola milijarde dolara za kupovinu vode za piće u plastičnim bocama.
Voda za piće u plastičnoj boci od 600 mililitara je duplo skuplja od litra benzina.

Izvor: Blic