I cime se to zamerio?

A sada kada pocne da prosipa otrov iz njegovih lazljivih usta... u duetu sa njegovom lovely wife... Bitter-stinky simphony... 

Bela kuća nije želela da komentariše postojanje tajnih zatvora

Fantomski avion prevozi zatvorenike

Pisanje uglednog „Vašington posta“ o tajnim zatvorima Centralne obaveštajne agencije (CIA) u kojima se drže osumnjičeni pripadnici Al Kaide ponovo je pokrenulo pitanje da li je najmoćnija obaveštajna svetska agencija iznad zakona. Zemlje istočne Evrope koje su „prozvane“ da se na njenim teritorijama nalaze tajni zatvori listom su demantovale pisanje „Posta“, dok u Beloj kući po pravilu nisu želeli da komentarišu „specifične obaveštajne podatke“. Istovremeno, aktuelizovana je priča o fantomskom „boingu 737“ kojim CIA prevozi zatvorenike širom sveta.

Stiven Hardli, savetnik predsednika Buša za nacionalnu bezbednost nije želeo da demantuje postojanje tajnih zatvora u istočnoj Evropi:

„Radimo sve što je neophodno da odbranimo zemlju od terorista i da pobedimo u ratu protiv terorizma. Predsednik je dao jasna ovlašćenja da poštujemo zakon.“

Upitan da prokomentariše pisanje „Posta“, Hardli je ostao nedorečen:

„Mi ispunjavamo svoje međunarodne obaveze. Činjenica da su ti zatvori tajni, pretpostavimo da oni postoje, ne znači da se u njima muče zatvorenici.“

Ni u Beloj kući nisu bili raspoloženi da daju konkretniji odgovor o tajnim zatvorima:

„Ne želim da komentarišem nikakve specifične obaveštajne aktivnosti. Samo ću reći da je predsednikova najvažnija odgovornost da zaštiti američki narod. To je odgovornost koju on shvata veoma ozbiljno“, rekao je Skot Mekmilan, portparol Bele kuće.

Analitičari se slažu u oceni da je 11. septembar 2001 bio crni dan za sve obaveštajne službe u Americi. CIA se zbog propusta našla na meti kritike Bele kuće, ali je ubrzo dobila odrešene ruke u globalnom ratu protiv terorizma.

Od tada su mediji širom sveta prepuni izveštaja o egzekucijama, otmicama i mučenjima osumnjičenih za terorističke aktivnosti, a koje su pripisivane agentima CIA. U vojnoj bazi Gvantanamo na Kubi osnovan je zatvor za uhapšene pripadnike Al Kaide, koji već godinama čekaju na suđenje. Istovremeno svetom kruži „boing 737“ kojim se uhapšeni odvode na tajne lokacije radi ispitivanja. Fantomski avion do sada je sletao u Poljsku, Bugarsku, Rumuniju, zemlje koje važe za pouzdane saveznike u borbi protiv terorizma i koje imaju svoje vojnike u Iraku, kao i u Makedoniju, Italiju...

Da priča o mreži tajnih zatvora CIA u istočnoj Evropi nije bez osnova, potvrdio je František Bublan, ministar unutrašnjih poslova Češke. On je priznao da je Vašington od Praga tražio da se na teritoriji Češke instalira „centar za smeštaj zarobljenika iz Gvantanama“, ali da je taj zahtev odbijen.

Prema njegovim rečima, sličan zahtev upućen je i Holandiji i Nemačkoj, ali bez pozitivnog odgovora.

Slovački ministar pravde Danijel Lipšic istakao je da u ovoj zemlji nema tajnih zatvora CIA.

Kako navodi „Vašington post“, za tajne zatvore znaju samo predsednik i najviši obaveštajni zvaničnici zemlje na čijoj teritoriji se oni nalaze.

U međuvremenu je Kongresu je predložen zakon po kome bi agenti CIA bili izuzeti od mera kojima se zabranjuje zlostavljanje zatvorenika u američkim zatvorima. Tim povodom održan je sastanak kome su prisustvovali potpredsednik SAD Dik Čejni i direktor CIA Porter Gos. U nacrtu zakona za odbranu koji razmatra Zastupnički dom Kongresa nema odredbe o ljudskim pravima. Bela kuća je najavila da će blokirati bilo koji zakon u kojem se govori o odnosu prema zatvorenicima.



Izvor: Blic \ A. Petrović

U Argentini opsadno stanje

Otrovali se policajci koji treba da čuvaju Buša

U argentinskom letovalištu Mar del Plata vlada opsadno stanje zbog održavanja samita Južne i Severne Amerike, kojem će osim predsednika SAD Džordža Buša prisustvovati još 30 predsednika.


Međutim, dan uoči samita koji će obezbeđivati više od 8.000 policajaca zbog najavljenih protesta levičara organizatori su se našli u neočekivanim problemima. Naime, pokvarena lazanja dovela je do trovanja najmanje 70 policajaca, a radnici metroa u Buenos Ajresu najavili su da neće raditi u vreme održavanja samita zbog straha od terorističkih napada.

Policajci su zbog dijareje i povraćanja prebačeni u bolnicu. Službenik obezbeđenja hotela Danijel Rodrigez izjavio je da se policajci oporavljaju od pokvarene lazanje koju su jeli u jednom lokalnom restoranu. Posle ovog incidenta ministar unutrašnjih poslova Anibal Fernandez zatražio je da se pojača kontrola hrane i vode tokom samita. Na drugoj strani, zaposleni u podzemnoj železnici argentinske prestonice obrazložili su svoju odluku strahom da se ne desi nešto slično poput eksplozija bombi u Madridu i u Londonu.

„Drugovi se plaše napada. Ako je moglo da se desi u Španiji, onda može da se desi i ovde, niko nam ne garantuje bezbednost“, izjavio je jedan od sindikalnih vođa.



Izvor: Blic \ A. P.

American Forces Press Service
 
WASHINGTON, Nov. 4, 2005  - Security for Iraq's Oct. 15 constitutional referendum was more than just a political success in the country's southeast, it also increased Iraqis' confidence in their security forces, a top official said.
 
"I think the real success for the referendum security was the increased confidence it gave to the Iraqi security forces themselves and, through them, to the Iraqi people," British Royal Marine Maj. Gen. Jim Dutton, commander of Multinational Division Southeast, said in a news conference from Basra, Iraq, today. "That will be significant in the way in which the (security forces) are seen by the Iraqi people in the future."
 
Dutton is in charge of coalition operations in the region. He said this increased confidence is important as plans progress to completely transition security operations to Iraqi forces. While tailored to each individual region, the plans will enable Iraqi forces to provide their own security with decreasing dependence on coalition forces.
 
Relative calm in Iraq's southeast gives security forces there a head start on this process. "We are in a situation here now, and have been for some time, (where) Iraqi forces take the lead for security," Dutton said. "We are not, after all, fighting an insurgency down here."
 
Generally, Iraqi police handle any security issues that arise, he said. Should they need assistance, they request help from the Iraqi army through a provincial joint operations center that handles emergency calls.
 
The low number of security incidents has aided the security forces' ability to handle things on their own. The southeast region accounts for about 2 percent of all security incidents in the country, Dutton said.
 
"It has varied from a low of 1.2 percent up to (about) 5 percent," he said today. "Even at its worst, this is a relatively stable area in comparison to other parts of the country."
 
That insurgent activity hasn't significantly spiked in the region since the referendum reinforces that fact. The improvised-explosive-device threat does, however, concern coalition and Iraqi forces in the region. Since the beginning of August, IEDs caused 18 deaths in the area, with the last occurring Oct. 18, Dutton said. One IED exploded since then, but was not lethal.
 
"We're continuing to support the government and security forces in their effort to tackle these attacks," he said. "We're conducting operations both with and independently from the Iraqis to do everything we can to try and reduce the threat from this particular weapons system."
 
Guarding Iraq's border with Iran is one key to reducing security threats, he said. "Certainly we've seen movements of explosives across the border," Dutton said, adding that disrupting this activity is a high priority. "It's a long and difficult border to police. And one of the problems is it only has one legal border crossing between the (Persian) Gulf and Baghdad."
 
Adding a second legal cross point would make policing the rest of the border easier, he said. Coalition forces and Iraqi authorities are pursuing that option.
 
"There's still a lot of work to be done throughout Iraq, and still down here in the south as well, in terms of security-sector reform and in assisting in reconstruction," Dutton said. "How long it takes partly depends on the Iraqis. I hope that a stable government after the elections in December will speed up this process markedly."
 
 
 
 
Related Sites:
 
Multinational Force Iraq [http://www.mnf-iraq.com/]

Berluskoni: Italija, to sam ja

RIM - Predsednik italijanske vlade Silvio Berluskoni izjavio je da je bio na meti terorista samoubice i to na fudbalskom stadionu.

- Bio sam meta i neposredno mi je upućena pretnja jednog kamikaze na fudbalskom stadionu - izjavio je premijer desničarskom dnevniku Libero. Berluskoni je rekao da se "ne radi o njemu, već o Italiji". On je ponovio da je bio protiv rata u Iraku i da je pokušao da odgovori američkog predsednika Džordža Buša od vojne intervenicije u toj zemlji. Italija, kao jedan od najvernijih saveznika američke vlade u ratu u Iraku od juna 2003, ima oko 3.000 vojnika u toj zemlji, zbog čega je u više puta bila predmet pretnji islamskih fundamentalističkih grupa. U samoubilačkom napadu na italijanski vojni kontingent, u Nasiriji, u Iraku, novembru 2003, poginulo je 19 italijanskih vojnika, podseća Tanjug.

Berluskoni je takođe pozvao muslimane da uspostave stalni dijalog i zatražio od njih da sarađuju u borbi protiv terorizma, istakavši da svet mora da predupredi stvaranje "gvozdene zavese" koja bi delila Zapad od islamskog sveta. Italijanski premijer, koji je razljutio veliki broj muslimana 2001. kada je izjavio da je zapadna civilizacija superiornija od islamske, pozvao je preksinoć na večeru muslimanske ambasadore da bi obeležio kraj muslimanskog svetog meseca Ramazana. U Italiji, inače, živi 1,1 milion muslimana.



Izvor: Glas Javnosti

Kvarne lazanje desetkovale čuvare reda

MAR DEL PLATA - Argentinske vlasti bile su uverene da su potpuno spremne za Četvrti samit zemalja Južne i Severne Amerike, koji će danas i sutra biti održan u letovalištu Mar del Plata, 400 kilometara južno od Buenos Airesa.

Sve je bilo predviđeno - nasilje, protesti, pa čak i upad terorista s mora, ali ne i - pokvarena lazanja. Nekoliko desetina, od 8.000 saveznih policajaca koliko ih je upućeno u Mar del Platu kao obezbeđenje hotela u kome će odsesti 30 američkih lidera, prebačeno je preksinoć u bolnicu zbog dijareje i povraćanja. Službenik obezbeđenja Danijel Rodriges izjavio je radiju Atlantida da se policajci oporavljaju od pokvarene lazanje koju su jeli u jednom lokalnom restoranu.

U isto vreme, u Buenos Airesu, radnici metroa odlučili su da ne rade za vreme samita, zbog straha od eventualnog terorističkog napada povodom boravka američkog predsednika Džordža Buša u Argentini. - Drugovi se plaše napada. Ako je moglo da se desi u Španiji, onda može da se desi i ovde, a nama niko ne garantuje bezbednost - izjavio je jedan od sindikalnih vođa, ističući da nije reč o štrajku.
 
 



Izvor: Glas Javnosti

Protest u Argentini zbog dolaska predsednika SAD

Maradona i Kusturica protiv Buša

Dvodnevni samit zemalja Južne i Severne Amerike u argentinskom letovalištu Mar del Plati obeležile su velike demonstracije antiglobalista, koje je u društvu Emira Kusturice predvodio Dijego Armando Maradona. Na meti protestanata je bio američki predsednik Džordž Buš, koji je apelovao da se od Aljaske do Argentine usvoji zona slobodne trgovine pod vođstvom SAD.

Čuveni reditelj nalazi se u Argentini gde snima film o najboljem argentinskom fudbaleru svih vremena, a Maradona je predvodio više od 10.000 demonstranata koji su povicima „Buš, odlazi“ marširali ulicama Mar del Plate, pod budnim okom više od 8.000 policajaca opremljenih opremom za razbijanje demonstracija. Levičari, uglavnom iz Latinske Amerike, organizovali su alternativni narodni samit, kome su pored Maradone i Kusturice prisustvovali još i Ugo Čavez, predsednik Venecuele, veliki protivnik predsednika SAD, Evo Moreles, predsednički kandidat u Boliviji, mirovni aktivista iz SAD Sidni Šenon, muzičari Silvio Rodrigez i Manu Čao... Oni su u Mar del Plati doputovali vozom ALBA (Bolivijska alternativa za Ameriku).

„Ponosan sam što sam u vozu koji se odriče ljudskog đubreta kao što je Buš“, rekao je Maradona.

Istovremeno, škole su juče bile zatvorene u Mar del Plati zbog štrajka sindikata profesora, baš kao i većina zapadnih banaka i prodavnica, na čijim prozorima su navučeni metalni štitovi zbog straha od erupcije nasilja.

Samitu prisustvuju lideri 34 države osim predsednika Kube Fidela Kastra. Kusturica je u ponedeljak bio specijalni gost u televizijskom šou čiji je domaćin Maradona, pod nazivom „Noć u deset“. Kusturica planira da snimanje filma o Maradoni završi na stadionu „Astek“ u Meksiku, gde je Argentinac na Svetskom prvenstvu 1986. godine protiv Engleske postigao jedan od najvažnijih golova u karijeri. Istina, rukom.

„Nameravam da tokom narednih šest meseci otkrijem pravu Maradoninu ličnost i prikažem to u filmu“, rekao je Kusturica tokom nedavne posete Maradone Beogradu.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Švajcarci zamrzli Berluskonijeve račune

BERN - Švajcarske vlasti zamrzle su bankovne račune sa oko 140 miliona franaka u vezi sa istragom koja se u Italiji vodi protiv firme Medijaset italijanskog premijera Silvija Berluskonija, saopštilo je federalno tužilaštvo u Bernu.

Tužilaštvo u Italiji već četiri godine istražuje kupovinu TV prava od strane Medijaseta i tvrdi da je on kupio TV prava na američke filmove pre 1999, preko dve ofšor kompanije, lažno prikazavši troškove da bi umanjio poreske obaveze, podseća Tanjug. Sud u Milanu počeo je da razmatra slučaj i treba da odluči da li da podigne optužnicu protiv italijanskog premijera, kao i još nekoliko ljudi, preneo je AP, napominjući da Berluskoni odbacuje sve navode tužilaštva.

Berluskoni, najbogatiji čovek u Italiji, ima dugu istoriju sukoba sa sudovima oko svoje poslovne imperije, ali je oduvek tvrdio da nije počinio ništa nezakonito, već da je žrtva politički motivisane osvete levičarskih sudija. Do sada je uvek oslobađan optužbi ili se od optužbi odustajalo.




Izvor: Glas Javnosti

SAD uvode elektronske pasoše zasnovane na RFID tehnologiji
Dokumenta na čipu

Stejt Dipartment je doneo grupu propisa koji regulišu upotrebu čipova za radiofrekvencionu identifikaciju (RFID) u američkim pasošima. Eksperimentalna faza projekta počinje sredinom ovog meseca, a pasoši bi se do septembra 2006. godine našli u rukama Amerikanaca.

RFID uređaji se sastoje se od mikročipa i mikroantene koja emituje podatke od čipa do čitača. Čitač se aktivira svaki put kada antena dođe u njegov domet, a podaci mogu da budu korišćeni kao signal okidač za neke događaje, kao na primer umesto staromodnih bar-kodova, u identifikaciji proizvoda koje kupujemo u supermarketu ili u ovom slučaju za identifikaciju putnika na pograničnim kontrolama.

Ovaj novi plan je poslednji u nizu poteza koji je povukla američka administracija u cilju povećanja unutrašnje sigurnosti zemlje i biće dopunjen zahtevom da građani Evropske unije, kojima je sada dopušteno da u Sjedinjene Države uđu bez vize, od oktobra iduće godine moraju da izvade vizu, osim u sluđčaju kada imaju biometrijska dokumenta.

Sistem je napravljen tako da prati biometrijske standarde koje je razvila Međunarodna civilna vazduhoplovna organizacija, (ICAO) telo UN koje deluje u interesu vlada da prihvate međunarodne standarde za vazduhoplovnu navigaciju, sigurnost i zaštitu. Ova organizacija osigurava međunarodni biometrijski standard za pasoše, a to je mapiranje lica, iako je u to uključena i biometrija otisaka pristiju.

Ipak, iako izgleda da će biti određenih poteškoća što se tiče brzine razvoja tehnologije, tome američka administracija insistira da svi američki pasoši koji budu izdati od oktobra iduće godine sadrže RFID, a da otisak prsta ili sken rožnjače oka budu dodati naknadno.

Čip će, prema izveštajima, sadržati uobičajene podatke koji su upisani u pasoš, zajedno s digitalnom fotografijom.
Kako bi stao na kraj strahovima da će čipovi u dokumentima omogućiti vlastima da u svakom trenutku prate njihove vlasnike i da bi obeshrabrio lopove u krađi identiteta, američki državni aparat je objavio da će u korice pasoša biti ugrađen uređaj koji će da blokira svaki slučajni i nenamerni pristup podacima, i da će se tim podaci moći pristupiti samo ako je pasoš otvoren.

Ceo sigurnosni sistem biće kreiran tako da samo ovlašćenim licima omogući uvid u podatke smeštene na čipovima.
Za građane Evropske unije to konkretno znači da će im ulazak u Sjedinjene Države biti otežan jer će morati da dobiju vizu, ukoliko ne budu imali pasoš, izdat u EU, koji sadrži digitalnu fotografiju.

Ipak, neke grupe za zaštitu prava na privatnost već su se pobunile jer smatraju da nema sigurne zaštite pred nekim ko je sa RFID čitačem odlučio da pročita podatke smeštene na pasošu. Neki su već otišli tako daleko da smatraju da će teroristi iskoristiti ovu tehnologiju kako bi identifikovali američke građane.

Izvor: Glas Javnosti