Cudi da Italijani nisu potezali to pitanje pre ulaska Slovenije u EU?

Koalicija pred raspadom

Koaliciona vlada konzervativaca i socijaldemokrata, koja je pod vođstvom šefice Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel trebalo da preuzme vlast u drugoj polovini novembra, ozbiljno je ugrožena i pre nego što je i formirana.


Franc Mintefering, predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), partije dosadašnjeg kancelara Gerharda Šredera, najavio je sinoć da neće ostati na mestu šefa stranke, pošto predsedništvo SPD nije prihvatilo njegovog kandidata za generalnog sekretara partije.

Odluku o tome da li će uopšte biti u novoj saveznoj vladi će, kako je najavio, tek da donese.

Šef socijaldemokrata Mintefering bi trebalo da bude ne samo ministar za rad i socijalna pitanja, već i vicekancelar i zamenik konzervativnog kancelara Merkelove u budućoj koalicionoj vladi.

Drugi program nemačke televizije (ZDF) danas je javio, pozivajući se na obaveštene partijske krugove, da ni šef manje konzervativne stranke - Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i predsednik bavarske vlade Edmund Štojber više nema nameru da uđe u novu vladu u Berlinu.

Bilo je predviđeno da on bude tzv. superministar za privredu i istraživanje, ali za Štojbera se, prema njegovim navodima, situacija izmenila nakon što je Mintefering, jedan od stubova budućeg kabineta, odlučio da napusti mesto šefa SPD-a. Koalicija dve decenijama suprotstavljene političke opcije mogla bi da bude prilično nestabilna.

Analitičari su joj do danas šanse za opstanak i čak uspeh davali upravo zbog činjenice da bi u njoj trebalo da se nađu predsednici svih stranaka koje čine koaliciju - Angela Merkel, Edmund Štojber i Franc Mintefering.

To bi garantovalo ne samo efikasan rad u kabinetu, već i disciplinu unutar pojedinih stranaka i njihovih parlamentarnih frakcija.

Situacija se sada promenila.

(Beta)

Berluskoni se zamerio Bušu

Susret americkog predsednika Džordža Buša i italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koji trenutno boravi u SAD, protekao je u neuobicajeno hladnoj i neprijatnoj atmosferi, koju je americka štampa opisala kao „zategnutu“.


Posle sastanka su dali samo dve kratke izjave, konferencija za štampu je otkazana. Berluskoni je pred odlazak u SAD izjavio kako se oduvek protivio ratu u iraku i kako je pokušavao da odgovori Buša od toga. Italijanski premijer je posle susreta otišao u italijansku ambasadu, gde je, govoreci o svom susretu sa americkim predsednikom, rekao:

„Buš se plaši promene vlade u Italiji.“ Iako se vrlo brzo ispravio i objasnio da americki predsednik to nije rekao baš tim recima, „ali da je dovoljno sabrati jedan i jedan“, ta izjava je odmah izazvala oštre reakcije.

Osim Bele kuce, koja je demantovala italijanskog premijera, istakavši da SAD nemaju nameru da se mešaju u predstojece izbore u Italiji, oglasili su se i predstavnici italijanske opozicije. „Ako SAD žele saveznika i pouzdanog prijatelja, koji uvek jasno iskazuje svoje slaganje ili neslaganje, treba da priželjkuju da Italija na narednim politickim izborima dobije ozbiljnu vladu levog centra“, rekao je Romano Prodi, lider Unije.



Izvor: Blic

„Crvene beretke” u Iraku

Bivše „crvene beretke” i pripadnici SAJ-a u Iraku rade kao obezbeđenje ljudi i objekata. Večernje novosti pišu da trideset muškaraca iz Srbije, uglavnom bivših pripadnika Jedinice za specijalne operacije, a ima i nekadašnjih članova Specijalne antiterorističke jedinice, nekoliko meseci u Iraku obezbeđuju objekte i ljude, za platu od 8.000 dolara mesečno. List navodi da se regrutacija obavlja preko jedne sarajevske agencije za obezbeđenje, koja ih angažuje preko svog predstavnika u Beogradu, koji je bivši oficir Specijalne antiterorističke jedinice i radnik Državne bezbednosti Srbije.

Bivši srpski specijalci u Iraku obezbeđuju uglavnom naftna polja, neke vladine zgrade, objekte stranih predstavništava i stručnjake raznih firmi, pre svega inženjere iz Nemačke i Engleske. Donedavno su to radili pripadnici američke i britanske vojske, ali su, kako tvrdi sagovornik lista, zbog situacija kada su im marinci otkazivali poslušnost i prelazili u privatne firme za obezbeđenje, Amerikanci doneli poseban zakon koji sprečava napuštanje vojske u toj situaciji. (FoNet)

jebi ga ... moraju da zive od necega ...

Tajni zatvori CIA u istočnoj Evropi

Američka obaveštajna služba CIA drži i ispituje zarobljene pripadnike Al Kaide na tajnoj lokaciji u istočnoj Evropi, piše ugledni dnevnik „Vašington post“.


Pozivajući se na neimenovane zvaničnike, list navodi da je ta lokacija, iz sovjetske ere, deo čitavog sistema tajnih zatvora koje je CIA uspostavila u osam zemalja još pre četiri godine, posle napada 11. septembra.

Među tim zemljama su, kako se navodi, Tajland, Avganistan i nekoliko istočnoevropskih demokratija, a mreži tajnih zatvora pripada i mali centar u zatvoru „Gvantanamo“ na Kubi.

Mreža tajnih zatvora ključni je element u nekonvencionalnom ratu koji je CIA pokrenula protiv terorizma, a zavisi od saradnje stranih obaveštajnih službi, uz čuvanje u strogoj tajnosti čak i najosnovnijih informacija, piše „Vašington post“.

Postojanje tajnih lokacija koje se u poverljivim dokumentima Bele kuće, Centralne obaveštajne agencije, Ministarstva pravde i Kongresa nazivaju „crna mesta“, poznato je samo nekolicini zvaničnika u SAD i uglavnom samo predsedniku ili obaveštajcima najvišeg ranga u zemlji domaćinu.

O tome ko se nalazi u tajnim zatvorima, kakvi se metodi ispitivanja primenjuju i ko i kako odlučuje o dužini pritvora ne zna se praktično ništa. „Vašington post“ navodi da nije objavio imena istočnoevropskih zemalja u kojima se nalaze tajni zatvori CIA na zahtev visokih zvaničnika koji kažu da bi to moglo ugroziti borbu protiv terorizma u tim zemljama i načiniti ih metom za moguću osvetu terorista.

List navodi da se u tajnim zatvorima nalazi tridesetak „važnijih terorista“, dok je oko 70 zatvorenika koji se smatraju manje važnim predato stranim obaveštajnim službama.

Tajni sistem zatvora smišljen je odmah nakon septembarskih napada na Njujork i Vašington 2001. godine, kada se pretpostavljalo da sledi još jedan napad.



Izvor: Blic \ Beta

Bavarski lider zadao udarac pokušajima Merkelove da oformi koaliciju

Štojber ne bi u vladu

BEOGRAD - Lider nemačkih demohrišćana i kandidat za novog kancelara Angela Merkel doživela je težak udarac u nastojanjima da sastavi koalicionu vladu. Edmund Štojber, čelnik moćne Hrišćansko socijalne unije (CSU), sestrinske partije demohrišćana (CDU) u Bavarskoj, izjavio je da neće prihvatiti mesto ministra privrede u novoj vladi.

 
  Placek novi šef SPD?

Predsednik vlade istočnonemačke savezne pokrajine Brandenburg, Matijas Placek, postaće, ako predlog potvrdi i kongres stranke, novi predsednik socijaldemokrata, a Andrea Nales, zbog čijeg je imenovanja za generalnog sekretara SPD Minterfering i podneo ostavku - potpredsedik. Partijske kolege ističu da 51-godišnji Placek neguje novi, osvežavajući politički stil. Navode se njegova skromnost, komunikativnost...
   
 
 
 
Nova kriza počela je kad je Franc Mintefering, predsednik Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) dosadašnjeg kancelara Gerharda Šredera, podneo ostavku na mesto šefa stranke pošto predsedništvo SPD nije prihvatilo njegovog kandidata za generalnog sekretara partije. Odluku o tome da li će uopšte biti u novoj saveznoj vladi će, kako je najavio, tek da donese. Mintefering je trebalo da bude ne samo ministar za rad i socijalna pitanja, već i vicekancelar i zamenik konzervativne kancelarke Merkelove u budućoj koalicionoj vladi.

Odmah zatim Štojber je počeo da se koleba. Iz CSU je objašnjeno da je između njega i Minteferinga postojao poseban odnos poverenja, "koji je bio značajan kamen temeljac za koalicione pregovore o novoj vladi". Bilo je predviđeno da Bavarac bude takozvani superministar za privredu i istraživanje, ali je odlučio da ne ide u "kruti" Berlin nego da ostane u svom Minhenu "prepunom životne radosti". Kriza se iz SPD proširila na konzervativne stranke i gurnula u haos pregovore o formiranju "velike koalicije". Zabrinuti poslovni krugovi su od dve najveće stranke zatražili da što pre formiraju novu vladu i prekinu neizvesnost koja šteti privredi, navodi Fajnenšel tajms.

"Velika koalicija", o čijem sastavu Merkelova pregovara, bila bi druga konzervativno-socijaldemokratska vlada u posleratnoj demokratskoj istoriji Nemačke. Jasno je da bi bila nestabilna, ali analitičari su joj do sada šanse za opstanak, i čak uspeh, davali upravo zbog činjenice da bi u njoj trebalo da su nađu predsednici svih stranaka koje čine koaliciju - Merkelova, Štojber i Mintefering. Situacija se sada promenila, ali Merkelova se ne predaje - izjavila je da je njen zadatak da formira "veliku koaliciju" i da je odlučna da to učini. Neki mediji piše da ni u CDU nema više sigurnosti da će ovaj plan moći i da se ostvari, i da se navodno već razmišlja o 26. martu 2006. kao mogućem datumu novih, opet vanrednih saveznih parlamentarnih izbora. Baš tu ideju sugeriše britanski Tajms.



Izvor: Glas Javnosti \ Vesna Popović

Opozicione demokrate iznudile zatvorenu sednicu američkog Senata

Bistrili tajne spise o Iraku

VAŠINGTON - Zatvorena sednica američkog Senata, sazvana na zahtev demokrata, jasno je svedočanstvo o nameri te stranke, prenosi Bi-Bi-Si.

Demokrate optužuju vladajuće republikance za odugovlačenje istrage o zloupotrebi obaveštajnih podataka uoči rata protiv Iraka i prete da će svakog dana zatvarati Senat za javnost, dok se njihovi zahtevi ne ispune.

 
  Troje izbodeno ispred Bele kuće

Tri osobe izbodene su nožem, a četvrta napadnuta u parku Lafajet, preko puta Bele kuće, u Vašingtonu, saopštila je juče američka tajna služba, dodajući da je napadač, čije ime nije saopšteno, u pritvoru. Izbodeni su u bolnicama, a sve ukazuje na to da je reč o "nasumičnom napadu".
   
 
 
 
Tajne sednice na kojima se razmatraju poverljivi materijali ranije su sazivane uz saglasnost dveju stranaka, ali moguće je sazvati ih u svakom trenutku na inicijativu najmanje dva senatora.
Demokrate kažu da su optužbe na račun Luisa Libija, šefa kabineta potpredsednika Dika Čejnija, skrenule pažnju na način na koji je administracija manipulisala obaveštajnim podacima uoči napada na Irak. Zauzvrat, republikanci su svoje suparnike optužili da manipulišu Senatom za račun stranačkih ciljeva.

Ali posle zatvorene sednice, dve strane su se složile da sarađuju na okončanju istrage o obaveštajnim podacima koji su poslužili kao povod za rat. Ovaj potez demokrata nagoveštava da će ta stranka pokušati da iskoristi teškoće predsednika Džordža Buša u kampanji za delimične izbore za Kongres i Senat 2006.
Tek, senatori nameravaju da na zatvorenoj sednici sledeće nedelje upitaju čelnike najvećih naftnih kompanija u SAD zašto jedan deo od 96 milijardi dolara, koliko će prema očekivanjima zaraditi naftna industrija SAD ove godine, ne bi bio utrošen na pomoć građanima koji ne mogu sami da podmire svoje troškove za energiju. Visoki profiti koje su naftne kompanije ostvarile tokom trećeg tromesečja ove godine "uznemirili" su senatore iz obe stranke. A Amerikanci su, posle uragana "Katrina" i "Rita", galon goriva plaćali više od tri dolara.

U međuvremenu je ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld rekao da ne odbacuje mogućnost povećanja broja američkih vojnika u Iraku pred parlamentarne izbore u toj zemlji, zakazane za polovinu decembra. On je dodao da se očekuju učestaliji napadi pobunjenika kako se približavaju izbori, ali nije precizirao kako vojska SAD planira da zaštiti svoje vojnike od sve brojnijih napada bombama.



Izvor: Glas Javnosti \ V. P.

Buša dočekuju demonstracijama

MAR DEL PLATA - Na hiljade demonstranata dočekaće američkog predsednika Džordža Buša koji treba da stigne u Argentinu gde se sutra i u subotu održava samit zemalja Južne i Severne Amerike.

 
  Šta nosi po džepovima?

Ljudi svašta žele da znaju, recimo, šta Buš nosi u džepovima. Ispostavilo se - skoro ništa. Jedan novinar iz Latinske Amerike ga je, tokom brifinga uoči Bušovog putovanja u Argentinu, zamolio da mu odgovori na neformalno pitanje koje postavlja svim predsednicima - šta nosi u džepovima? Buš je na to iz džepa izvadio belu maramicu, a onda počeo da pretresa oba džepa. Na kraju ih je, da bi pokazao da ništa ne skriva, oba izvrnuo - bila su prazna. - To je sve. Nema para - odgovorio je na španskom jeziku i dodao: - Nema novčanika.
   
 
 
 
Prema izveštajima agencija, u Mar del Plati već se okupljaju građani noseći zastave sa srpom i čekićem i fotografijama legendarnog argentinskog revolucionara Če Gevare. Vrhunac protesta očekuje se danas, kad Buš bude stigao na samit lidera 34 zemlje, članica Organizacije američkih država, na kojem će se raspravljati o slobodnoj trgovini, povećanju zaposlenosti i demokratskim reformama u tom delu sveta.

Predsednik Fidel Kastro jedini je lider Latinske Amerike koji neće učestvovati u radu samita pošto Kuba nije član Organizacije američkih država. Demonstranti na ovaj način žele da izraze svoje neslaganje s politikom koju SAD vode u Latinskoj Americi i u Iraku. Kako je najavljeno, demonstrante će predvoditi poznati argentinski fudbaler Dijego Maradona. Argentinske vlasti su već preduzele jake mere bezbednosti u Mar del Plati, mestu 370 kilometara južno od Buenos Ajresa. Angažovano je više od 10.000 policajaca.



Izvor: Blic

Uh,sto ga mrzim!