Kraljevski institut bez lepih reči za odlazećeg premijera
Britanija će se godinama oporavljati od Blera


Britanski premijer Toni Bler je tokom devetogodišnje vladavine uspeo da pređe dug put od najomiljenijeg do najomraženijeg premijera iz Laburističke stranke u posleratnom periodu. Da stvar bude gora, Velika Britanija, nekada jedna od najuticajnijih država na svetu, godinama će se oporavljati od Blerovog učinka tokom boravka u Dauning stritu broj 10.

„Odluka da se Velika Britanija uključi u invaziju na Irak predstavljala je jezivu grešku i političke posledice tog debakla osećaće se godinama“, zaključak je izveštaja uglednog Kraljevskog instituta u Londonu. Institut poznat i kao Četmen haus (po kući u kojoj se nalazi) navodi da Blerov naslednik više neće moći Americi da pruža bezrezervnu podršku i da će morati da izvrši rebalans britanske spoljne politike u korist Evrope.

„Bler je na teži način naučio da lojalnost u međunarodnoj politici ne znači ništa“, kaže profesor Viktor Bulmet-Tomas, direktor Četmen hausa.


Zbog okretanja Americi, Velika Britanija je izgubila pozicije u EU i na Bliskom istoku, a britanski tabloidi Blera zovu „Bušova pudlica“. Kampanja u Avganistanu, rat u Iraku, gde je poginulo 126 britanskih vojnika, nemogućnost pronalaženja mirovnog rešenja za izraelsko-palestinski sukob i pretnja sukoba u Iranu samo su neki od Blerovih promašaja. Jedine dve pohvale na međunarodnom planu Četmen haus je Bleru uputio za angažovanje u mirovnom procesu u Severnoj Irskoj i aktuelizaciji pitanja globalnog zagrevanja.

Bler je juče pokušao da odbrani američko-britanski savez, odbacujući navode da je naškodio britanskom kredibilitetu u svetu.

„Britanija ima čvrste odnose sa Amerikom koji su kamen temeljac naše politike već godinama, i ukoliko odustanemo od njih, platićemo skupu cenu u budućnosti“, rekao je Bler.

Mediji u Velikoj Britaniji su Blerovu bliskoistočnu turneju već opisali kao promašenu, jer neće uspeti da dobije podršku da zemlje regiona izvrše pritisak na Iran da odustane od nuklearnog programa.

Bler, koji je trijumfalno došao na vlast u maju 1997, najavio je u septembru ove godine da će u roku od godinu dana napustiti funkciju. Zameniće ga uticajni ministar finansija Gordon Braun. Međutim, Laburističkoj stranci će to biti mala uteha jer izgledi za pobedu na sledećim izborima veoma su mali.

Vladajući laburisti su u „haosu“ i „nemaju šansi da pobede na narednim izborima, ocenjeno je u internoj, tajnoj analizi ove stranke, a koji je nedavno objavio „Mejl on sandej“. U analizi se navodi da je u britanskoj javnosti stvoreno uverenje da su laburisti i Blerova vlada „nesposobni da se nose sa ključnim problemima u društvu“ i zato birači žele promene.

Istovremeno, Bler je postao prvi britanski premijer koga je ispitivala policija. Najaktuelnija je afera o prodaji lordovskih titula, o kojoj se vodi i krivična istraga. Dosadašnja istraga je utvrdila da laburisti pozamašne donacije bogatih ljudi uopšte nisu knjižili u svojim finansijskim izveštajima.

A. Petrović
Niz afera Blerovog kabineta

oktobar 2001. - SAD kreću u invaziju na Avganistan uz pomoć britanskih snaga. Ukupno 76 britanskih vojnika je poginulo u borbama u Avganistanu

decembar 2002. - Otkriveno da je Blerova supruga Čeri kao porodičnu investiciju za 70.000 funti (niže od cene) kupila dva stana u Bristolu preko Australijanca Pitera Fostera, koji je bio u zatvoru zbog prevara

mart 2003. - Počinje invazija na Irak, Velika Britanija daje podršku SAD iako je kasnije utvrđeno da Sadam Husein nije posedovao oružje za masovno uništenje. Do tada je u Iraku poginulo 126 britanskih vojnika

jul 2003. - Stručnjak Ministarstva za odbranu Dejvid Keli je počinio samoubistvo nakon što je otkriveno da je on bio izvor Bi-Bi-Sija za izveštaj da je vlada falsifikovala dosije o iračkom naoružanju

novembar 2006. - Korupcionaška afera oko prodaje oružja Saudijskoj Arabiji vrednog 40 milijardi dolara. Rijad je zapretio ukidanjem diplomatskih odnosa sa Britanijom ako se ne prekine istraga o tajnom fondu za članove saudijske kraljevske porodice. Bler priznaje da je lično prekinuo istragu jer je „nacionalni interes važniji od vladavine zakona“.
Konzervativci posle 12 godina ispred laburista

Opoziciona britanska Konzervativna partija ima prvi put u poslednjih 12 godina veliku prednost u odnosu na vladajuće laburiste, pokazalo je istraživanje juče objavljeno u „Gardijanu“. Prema istraživanju, konzervativce podržava 40 odsto britanskih glasača, a vladajuće laburiste 32 procenta.

Izvor: Blic

Čudna turistička ponuda iz Groznog
„Dođite u Čečeniju, stvarno je opasno!“


Želeli biste drugačiji godišnji odmor? Ramzan Kadirov, čečenski vojni zapovednik koga podržava Moskva, koji je prošle godine postao premijer Čečenije, saopštio je da je ova oblast otvorena za turizam.


Surovi rat, vođen 12 godina sa povremenim prekidima, razorio je Čečeniju, sravnio sa zemljom njenu prestonicu Grozni i uništio ono malo turističke infrastrukture koja je u njoj postojala, ali to nije nateralo Kadirova da odustane od svog sna da region poznat po bezakonju i otmicama otvori za zapadne turiste.

Dok se ne sagrade hoteli, saopštila je njegova vlada, turisti koji žele da provedu odmor u Čečeniji mogu da kampuju. Vodeći britanski tur-operateri saopštili su da je malo verovatno da će Čečenija biti uvrštena u njihove brošure. Iako ruska vlada, koja je dva puta poslala trupe u ovu oblast da uguši pobune, uporno ponavlja da je rat završen, trupe pobunjenika u planinama na jugu misle drugačije. Oružani sukobi su česta pojava, a redovne su i otmice, iako su u poslednje vreme nešto ređe nego ranije. Iako Čečenija nije poznata po prirodnim lepotama, Salman Dalakov, zamenik ministra turizma, tvrdi: „Ona je kao Švajcarska, samo bez puteva.“

CDC/GB

Izvor: Blic

U Keniji procvetao seks turizam


Tajland, azijska država poznata po tome što u njoj seks turizam cveta godinama, dobio je ozbiljnu konkurenciju u Keniji, afričkoj zemlji do sada poznatoj po atraktivnim safari turama.


To pokazuju i sumorni podaci - skoro 30 odsto devojčica u letovalištima u Mombasi, Kilifiju, Malindiju i Kvaleu na kenijskoj obali uključeno je u industriju seksa, tvrdi se u izveštaju UNICEF-a. Autori izveštaja, sačinjenog u saradnji sa kenijskom vladom, ustanovili su da 15.000 devojčica u uzrastu od 12 do 18 godina povremeno pruža seksualne usluge u zamenu za novac, a da se 2.000-3.000 dečaka i devojčica stalno bavi prostitucijom. Polovinu njihovih klijenata čine muškarci iz Evrope. Ovako veliki broj dece uključene u prostituciju može da se objasni siromaštvom, pošto je to za mnoge porodice jedini način da se prehrane.

„UNICEF oseća da je vreme da se uvede nulta tolerancija... naročito kada je reč o seksualnom nasilju nad decom“, rekao je predstavnik UNICEF-a.

Seksualne usluge ove dece najčešće koriste muškarci iz Kenije (38 odsto), dok je među turistima najviše Italijana (18 odsto), Nemaca (14 odsto) i Švajcaraca (12 odsto).

Neverovatnih 75 odsto zaposlenih u turističkom sektoru, koji su i sami umešani u eksploataciju dece, ocenjuje da je za devojčice prihvatljivo da nude seksualne usluge za novac, dok 60 odsto smatra da je to prihvatljivo i za dečake.

CDC/GB

Izvor: Blic

Muktada al Sadr „smenio“ Bin Ladena
Novi američki neprijatelj broj 1

Vođa Al Kaide Osama bin Laden pao je na drugo mesto lestvice najvećih američkih neprijatelja. Njegovu poziciju ugrozio je Muktada al Sadr, radikalni šiitski sveštenik i nezvanični gazda Sadra, dela Bagdada.


Najnoviji izveštaj američkog ministarstva odbrane proglasilo je upravo Al Sadra i pripadnike naoružane milicije koji ga vatreno podržavaju najvećom opasnošću za bezbednost i stabilnost u Iraku - veću, kako je navedeno, i od sunitskih arapskih pobunjenika i terorista Al Kaide. Iako u Iraku deluje mnogo naoružanih grupa, najmoćnija je Al Mahdijeva armija, milicija privržena Al Sadru. Ta grupacija je imala najveći negativan uticaj na bezbednost u Iraku i praktično je potisnula Al Kaidu kao najveću pretnju sigurnosti.

U izveštaju se takođe kaže da je u Iraku u proteklom tromesečju zabeleženo rekordno sektaško nasilje. Za protekla tri meseca broj napada na američke i iračke vojnike, kao i iračke civile, porastao je za 22 odsto, dok je broj žrtava među Amerikancima skočio za 32 odsto. Od avgusta do novembra u proseku je bilo 959 napada na civile i vojnike svake sedmice, što je veliko povećanje, s obzirom na to da je broj napada od maja do avgusta iznosio 784.

Predsednik SAD Džordž Buš je juče potvrdio da namerava da poveća broj pripadnika američkih oružanih snaga u Iraku.

Juče se ponovo oglasila i Al Kaida, kroz snimak drugog čoveka te terorističke organizacije Ajmana al Zavahirija, koji je pozvao Palestince da ne održe izbore jer Palestinu, kako je rekao, „može osloboditi samo džihad“. Američka vojna komanda u Iraku je saopštila i da je u toj zemlji uhapšen pripadnik Al Kaide, ali njegovo ime nije saopšteno.

CDC/JS

Ko je Al Sadr

Sajed Muktada al Sadr (rođen 12. avgusta 1973) četvrti je sin čuvenog iračkog šiitskog sveštenika velikog ajatolaha Muhameda Sadeka al Sadra i zet velikog ajatolaha Muhameda Bakira as Sadra. Od 2004. Al Sadr je de fakto vladar gradske četvrti Sadr u Bagdadu i komandant Al Mahdijeve armije, pobunjeničkih snaga koje se bore za vlast u Iraku. Posle sukoba s američkom vojskom u aprilu te godine, u junu je sklopljeno primirje. Koaliciona privremena vlast je u nekoliko navrata pretila da će privesti Al Sadra, a u aprilu 2004. izdala je nalog za hapšenje zbog navodne umešanosti u ubistvo. A onda je Al Sadr obećao da će raspustiti svoj pokret otpora i uključiti se u politički proces, a u zamenu je dobio garancije da neće biti uhapšen i da će mu biti dozvoljeno da se kandiduje na izborima 2005. Međutim, napetost je opet porasla u avgustu, pa su američke i iračke snage odlučile da mu se suprotstave s namerom da ga ubiju. U oktobru 2006. on se pojavio u javnosti s aktuelnim predsednikom Iraka, što je izazvalo komentare o njegovom uticaju na novu vladu.

Francuzi imali Bin Ladena dvaput na nišanu

Autori dokumentarnog filma o lovu na Bin Ladena tvrde da su francuski specijalci čak dva puta na nišanu imali Bin Ladena, ali nisu dobili zeleno svetlo od američke komande da pucaju. Novinari Emanuel Razavi i Erik de Lavaren citirali su francuskog vojnika koji je rekao: „Godine 2003. i 2004. imali smo Bin Ladena na dlanu. Snajperista je rekao: ‘Imam Bin Lad

Izvor: Blic

 Preminuo lider Turkmenistana Saparmurat Nijazov
Okončana najčudnija diktatura na svetu

Predsednik Turkmenistana Saparmurat Nijazov (66) iznenada je preminuo u sredu uveče. Svi državni mediji (drugi i ne postoje) pod oznakom hitno preneli su vest o smrti doživotnog predsednika koji je preminuo od posledica srčanog udara.

Nijazov je 21 godinu bio na čelu Turkmenistana, pustinjske centralnoazijske zemlje sa pet miliona stanovnika i bogatim nalazištima gasa.

Tokom vladavine Nijazov je u Turkmenistanu izgradio jedinstven kult ličnosti na kojem bi mogli da mu pozavide i najpoznatiji svetski diktatori. Takođe je bio poznat i kao veliki ekscentrik, a veruje se da je ostavio dve milijarde dolara na računima u inostranstvu. Po dolasku na vlast, ukinuo je opoziciju, proterao disidente i proglasio se za doživotnog predsednika nazvavši sebe Turkembaši, ocem svih Turkmena.

Mesec januar je imenovao po sebi, a april po svojoj majci. Zabranio je baletske predstave, cirkus, nošenje zlatnih zuba i slušanje muzike u automobilu. Po njemu su nazvani i jedna planeta, krater na Mesecu, planinski vrh, na desetine ulica, farmi, brodova, rasa konja, najduži kanal na svetu i desetine dece.

Ogromni posteri Nijazova, sa frizurom u stilu Elvisa Prislija, ukrašavaju desetine ulica širom zemlje, aerodrom u prestonici Ašgabatu, njegove slike mogu se naći na ambalažama raznih vrsta pića (votke, konjaka i čaja) i hrane. Njegovi slogani ispisani su svuda, poput grafita na zidovima zgrada zapadnih zemalja.

„Predsednik Nijazov je uticao na sve sfere života u Turkmenistanu. Ono što je on pričao po pitanju bilo čega, od politike, preko kulture do nauke, bilo je zakon. Njegova smrt će biti veliki psihološki udarac za naciju. Čitava jedna generacija je odrasla pod njegovom vlašću i ovi mladi ljudi ne znaju da postoji drugačiji život“, kaže Majkl Hal, direktor Međunarodne krizne grupe za Aziju.

Prestonicu Ašgabat, koja se poput mini Dubaija uzdiže usred pustinje, ukrašava zlatna statua Nijazova, koja se rotira kako bi lice predsednika uvek obasjavali zraci sunca. Širom zemlje je postavljeno na hiljade njegovih statua.

Jednom prilikom Nijazov se osvrnuo na kult svoje ličnosti u zemlji:

„Lično sam protiv toga da viđam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi.“ Kada je Nijazov na insistiranje doktora prestao da puši 1997, naredio je da isto moraju da učine i svi ministri u vladi i zabranio je pušenje na javnim mestima.

Imao je običaj da strane državnike dočekuje na konju. Zlatno prstenje i šnale za kravate ukrašene dijamantima bili su Nijazvoljev zaštitni znak.

Knjiga koju je Nijazov napisao - „Ruhnama“ ili „Knjiga duše“ - mešavina je istorijskog gradiva i duhovnog vodiča i obavezno je gradivo u školama. Izgradnja memorijalnog kompleksa u spomen na njegovu majku koštala je više od sto miliona dolara.

Nijazov je rođen 19. februara 1940. u siromašnoj radničkoj porodici. Otac mu je poginuo u Drugom svetskom ratu, a majka u razornom zemljotresu koji je prestonicu pogodio 1948. Nijazov je odrastao u sirotištu. Radio je u cementari i 1962. priključio se Komunističkoj partiji Turkmenistana, na čije čelo dolazi ukazom Mihaila Gorbačova 1985. Od tada je Nijazov neprikosnoveni vladar zemlje.

U izboru britanskog magazina „Nju stejtsmen“ Nijazov je nedavno izabran za trećeg najgoreg diktatora na svetu (prvo mesto je rezervisano za Kim Džong Ila iz Severne Koreje).

Prema zakonu, predsednika u slučaju smrti menja šef parlamenta, međutim, Nijazov je istovremeno obavljao i ovu funkciju.

Njegov naslednik će biti izabran 26. decembra, a do tada će funkciju predsednika obavljati Kurbanguli Berdjmuhamedov, zamenik premijera. Saparmurat Nijazov će biti sahranjen 24. decembra u gradu Kipčaku.

A. Petrović

    Suludi zakoni Nijazova

    mart 2004. - Naredio otpuštanje 15.000 zdravstvenih radnika

    april 2004. - Naredio da mladi ljudi ne nose zlatne zube, savetovao im da žvaću kosti kako bi sačuvali zube

    februar 2005. - Naredio zatvaranje svih bolnica i biblioteka van prestonice, jer „stanovnici sela ionako ne čitaju“

    decembar 2005. - Zabranio video igrice

    januar 2006. - Zabranio isplatu penzija trećini penzionera. Istovremeno je naredio da penzioneri vrate državi novac koji su primili poslednje dve godine. Rezultat toga je smrt velikog broja starih

    septembar 2006. - Profesori dobili zadatak da napišu minimum jedan pohvalan tekst u novinama o predsedniku, u suprotnom će biti otpušteni

    Nastavak politike

    Turkmenistan će nastaviti politiku doživotnog predsednika Saparmurata Nijazova, saopštila je Vlada.

    „Ranije utvrđena unutrašnja i spoljna politika biće nastavljena“, navodi se u saopštenju koje je prenela državna televizija. U tekstu se dodaje da će ova centralnoazijska država poštovati svoje međunarodne obaveze i bilateralne sporazume

Izvor: Blic

Sonja Gandi na meti
Beta, 22. decembar 2006

NjU DELHI - Predsednici vladajuće Kongresne partije Indije Sonji Gandi možda preti napad terorističke organizacije Al-Kaide, preneli su u petak indijski mediji, pozivajući se na izvore u ministarstvu unutrašnjih poslova.
Ministarstvo je upozorilo policijske službe u Indiji da postoji opasnost od napada na Sonju Gandi, udovicu bivšeg indijskog premijera Radživa Gandija koji je ubijen 1991. godine, piše dnevnik "Tajm of Indija".
Kako se navodi, obezbeđenje je maksimalno pojačano nakon što se došlo do informacije da bi Sonja Gandi mogla da bude meta napada, tokom izborne kampanje u severnoj indijskoj državi Utar Pradeš i u Nju Delhiju.

Izvor: Novosti

Krim neće NATO
B. VLAHOVIĆ, 22. decembar 2006

Od stalnog dopisnika MOSKVA
Na referendum na krimskom poluostrvu nije izašlo 41,79 posto ljudi koji imaju pravo glasa. Te podatke je saopštila komisija koja je organizovala referendum u svim mestima i gradovima Autonomne Republike Krim.
Iako rezultati spomenutog referenduma nisu obavezujući, oni ipak potvrđuju da su u pravu oni tamošnji političari koji tvrde da je većina naroda Ukrajine protiv ulaska u NATO. Glavni razlog što su stanovnici Ukrajine protiv ulaska u NATO je taj što su svesni da bi to automatski zahladilo odnose sa najvećim susedom Rusijom.
Ministar odbrane i ujedno zamenik premijera Rusije Sergej Ivanov je za vreme nedavnog boravka u Ukrajini otvoreno rekao da bi ulazak u NATO promenio dosta toga u odnosima dva suseda. Pre svega ruska vojna industrija bi prekinula saradnju sa ukrajinskim fabrikama. Zbog toga bi mnogi ostali bez posla.
Subotnji referendum su iskoristili protivnici predsednika Viktora Juščenka koji su izražavali neslaganje sa njegovom željom da Ukrajina što pre uđe u NATO.
Predstavnici Juščenkove predsedničke administracije su već izjavili da krimski referendum nema nikakvu političku težinu.
Zvanični ukrajinski referendum sa pitanjem o ulasku u NATO biće organizovan u Ukrajini najranije 2008. godine.
Niko ni do sada nije sporio da je na Krimu 99 posto ljudi protiv ulaska u NATO. Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja i u drugim krajevima Ukrajine više je protivnika nego onih koji su za ulazak u NATO. Kad bi se sada u Ukrajini glasalo čak 61 posto bi bilo protiv ulaska u NATO. Pitanje ulaska ili ne u NATO je ono najopasnije koje objektivno može da bude početak raspada Ukrajine na jugoistočnu "prorusku" i zapadnu koja želi da bude još zapadnija.

Izvor: Novosti

Irak je ključ
D. SAVIĆ, 22. decembar 2006

Od stalnog dopisnika - VAŠINGTON
Irak je "vredan investicija" američkih života i dolara, smatra američki državni sekretar Kondoliza Rajs, verujući, kako kaže, i dalje u pobedu, mada istovremeno priznaje da je rat krenuo teže nego što se nadala.
Nekoliko nedelja uoči najavljenog Bušovog predstavljanja nove strategije u januaru, za nepopularni rat u kome je poginulo 2950 američkih vojnika, Rajsova u Vašingtonu kaže da predsednik ne bi zahtevao dalje žrtve da ne veruje da može da uspe u Iraku.
- Mislim da to nije pitanje novca - tvrdi Rajsova za rat u Iraku, koji je inače od ukupnih 500 milijardi dolara izdvojenih u SAD za borbu protiv terorizma, "progutao" 350 milijardi.
Državni sekretar smatra da ima dosta signala koji ukazuju da je ta zemlja vredna investiranja. Rajsova tvrdi da će, kada se oporavi, Irak biti faktor stabilnosti za drugačiji Bliski istok.
Istovremeno, novi američki sekretar za odbranu, nekadašnji šef CIA, Robert Gejts koji je boravio u prvoj poseti Bagdadu otkako je na čelu Pentagona, nagoveštava pojačanja u Zalivu. Kaže da je poruka svim zemljama da će američka noga dugo ostati u regionu, a ne samo pretnja Iranu, da ne nastavlja sa nuklearnim programom kako se ovih dana spekulisalo.
- Poruka koju šaljemo svima, ne samo Iranu, jeste da je SAD uključene u drugi proces u ovom delu sveta. Dugo smo ovde i bićemo. Svi to treba da upamte, kako prijatelji, tako i oni koji se smatraju našim protivnicima - upozorio je Gejts, objavljujući mornarička pojačanja u Zalivu.
Američka komanda zadužena za Bliski istok, zatražila je od Pentagona da pošalje još jedan nosač aviona u Zaliv do kraja marta za "odvraćanje" i povećanu "fleksibilnost".
Najavljujući da namerava tokom vikenda da podnese raport glavnokomandujućem Bušu o saznanjima tokom trodnevnih susreta sa vojnim i političkim liderima u Bagdadu, Gejts je izbegao da kaže da li planira da predloži kratkoročno povećanje broja trupa.
Gejts je posetio Irak u trenutku kada se i rukovodstvo u Vašingtonu nalazi pod pritiskom domaće javnosti da pronađe novi put za nepopularni troipogodišnji rat. Jedna od opcija je da se brzo poveća broj trupa u odnosu na postojećih 140 hiljada američkih vojnika u nadi da će to staviti tačku na nasilje u Iraku.

Izvor: Novosti

Opomena i Putinu
Đ. B., 22. decembar 2006

SAD - Poručuje se iz Vašingtona, ni ukom slučaju ne bi priznale najavljenu integraciju
Zvanični Vašington je - preko svog ambasadora u Minsku Karen Stjuart - upozorio i Moskvu i Minsk da neće priznati najavljeno državno ujedinjenje Rusije i Belorusije.
Demarš je usledio samo što je državni sekretar Saveza Rusije i Belorusije, Pavel Borodin, izjavio da se zalaže za održavanje "referenduma objedinjenja Rusije i Belorusije".
- SAD, naglasila je Stjuart, nikada neće priznati rezultate takvog referenduma, jer je situacija u Belorusiji takva da u toj zemlji, dok njome vlada Aleksandar Lukašenko, ne može biti slobodnog izražavanja volje naroda.
Da ne bi bilo nikakvih nedoumica, visoki funkcioner Stejt deparmenta, Teri Dejvidson, saopštio je da Stjuart nije iznela svoju već oficijelnu poziciju Vašingtona.
Jedan od lidera beloruske opozicije, Aleksandar Milinkevič, Borodinove reči nazvao je "najavom anšlusa Belorusije". A vodeći američki ekspert za Rusiju, Arijel Koen, objasnio je da je reakcija Stjuartove "istovremeno opomena i Vladimiru Putinu - da SAD neće priznati zakonitost njegovog trećeg mandata ukoliko pokuša da ostane na vlasti kao predsednik državne zajednice Rusije i Belorusije".
Indikativno je takođe da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov - ne polemišući ni sa Stjuartovom, ni sa Stejt departmentom pre par dana ocenio da je njegova zemlja u 2006. nastavila da se brzo uzdiže i jača i da učvršćuje svoje pozicije u svetskoj politici i da se iza oštre kritike sa Zapada na račun Moskve krije težnja da se "oslabi konkurent".

ODGOVOR IZ MOSKVE
Rusko Ministarstvo inostranih poslova u petak je zvanično odreagovalo na reč Karen Stjuart. "Smatramo, piše u saopštenju Ministarstva, da su takve izjave, ne samo neočekivane po formi i sadržaju, već i - nekorektne, jer sve postavljaju sa nogu na glavu".

Izvor: Novosti

Posle višegodišnjeg građanskog rata na pomolu mir u Sudanu

Vlada prihvatila "plave šlemove"

Iz siromašne oblasti izbeglo oko dva miliona ljudi, a civile masakriraju svi, od pobunjenika do provladinih paramilitarnih milicija

LONDON - Izaslanik UN za Sudan saopštio je da se očekuje pismena potvrda Vlade Sudana da prihvata raspoređivanje trupa UN u zapadnoj pokrajini Darfuru. Izaslanik Ahmed Ould Abdalah rekao je za britansku televiziju Bi-Bi-Si da su mu vladini zvaničnici do sad ponudili verbalna uveravanja.

Prema postojećem planu, sadašnje snage Afričke unije trebalo bi da budu pojačane izvesnim brojem stručnjaka UN, a zatim bi im se, do sredine iduće godine, pridružilo više hiljada trupa UN, koje bi obezbedile logističku i ostalu podršku.

Ould Bdulah kaže da se planira da većina vojnika UN potiče iz afričkih zemalja. Sudan je trenutno izložen velikom pritisku da prihvati snage UN. U suprotnom, vladi je zaprećeno trgovinskim sankcijama i zabranom letova nad Darfurom, kako bi se sprečilo bombardovanje tamošnjih sela.

Preko 300.000 ljudi - mahom civila - poginulo je u Darfuru tokom trogodišnjih sukoba, a više od dva miliona je raseljeno. U Abudži, u Nigeriji, potpisan je u maju sporazum u cilju završetka trogodišnjeg oružanog sukoba u zapadnom Sudanu. Sporazum su potpisali lider glavne grupe pobunjenika i sudanska vlada. Posrednicima nije uspelo da u poslednjem trenutku za sto dovedu i predstavnike dve manje pobunjeničke frakcije. Ipak, to potpisivanje sporazuma nije bitno promenilo situaciju u ovoj sudanskoj provinciji, koja se pročula po masakrima nad civilima, što vladinih snaga i paramilitarnih milicija, ali i pobunjeničkih grupa.

Jedan predstavnik organizacije za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč procenjuje da za uspešnu primenu sporazuma za Darfur strano međunarodno prisustvo biti nužno još najmanje šest godina. Najnoviji sporazum predstavlja još jednu priliku da se prekine sukob u kojem je mnogo hiljada ljudi ubijeno, i zbog kojeg je dva miliona ljudi napustilo svoje domove. U mermernom holu konferencijske sale, lider najveće pobunjeničke grupe Mini Minavi stavio je svoj potpis na dokument, zajedno s predstavnikom sudanske vlade.

Do samog kraja pregovora ulagani su napori da na sporazum pristane i manja frakcija Minavijeve Sudanske oslobodilačke armije (SLA), ali njeni predstavnici ipak nisu prihvatili sporazum, uz objašnjenje da nemaju poverenja u dogovorene bezbednosne aranžmane. Predstavnik te frakcije je Ahmed Husein Adam. On je insistirao da ta pokrajina dobije samoupravu, kao i pošteno učešće naroda Darfura u centralnoj pravosudnoj i izvršnoj vlasti, preko predstavnika u Predsedništvu Sudana.

Posrednici na pregovorima u Abudži kažu da ovoj grupi pobunjenika nisu bile dovoljne ni lične garancije predsednika Buša da će dogovoreni plan biti sproveden. Pobunjeničkim grupama koje nisu potpisale sporazum sada prete izolacija u međunarodnoj zajednici i unutrašnje podele, što sve može da dodatno destabilizuje region koji je već preopterećen nasiljem.

Vrlo je važno da će provladine naoružane grupe, Džandžavidi, biti rasformirane, dok će pobunjeničke snage biti uključene u zvanične snage bezbednosti. Sada međunarodna zajednica treba da pokaže da li je u stanju da praktično sprovede sve obaveze koje je preuzela ovim sporazumom, i to će biti najvažniji test za ono što je dogovoreno.
   


Izvor: Glas Javnosti