Lekari misle da je Gajdar otrovan

Ruski lekari nisu otkrili prirodni uzrok bolesti od koje boluje Jegor Gajdar, bivši ruski premijer, što ih je navelo na zaključak da je u pitanju otrov, izjavio je Gajdarov predstavnik za štampu.

„Gajdar se nalazi u moskovskoj bolnici i juče mu je određeno obezbeđenje“, rekla je njegova majka Arijadna Bažova-Gajdar. Ona kaže da je za njenog sina bezbednije da boravi u bolnici dok lekari ne utvrde od čega mu je pozlilo dok je boravio u Dablinu, samo dan nakon što je u Londonu umro bivši pukovnik KGB Aleksandar Litvinjenko. Sam Gajdar nije želeo da komentariše ishod dok ne dobije konačne izveštaje lekara. Kremlj je u četvrtak saopštio da je predsednik Putin telefonirao Gajdaru i poželeo mu da se što pre oporavi. A britanski naučnici obavili su obdukciju tela Aleksandra Litvinjenka u pokušaju da otkriju kada je i kako progutao smrtonosnu dozu radioaktivnog materijala.

Italijan Mario Skaramela, sa kojim se Litvinjenko sastao 1. novmbra, kada je otrovan, takođe je ozračen smrtonosnim polonijumom 210, čija je „značajna količina“ pronađena u njegovom urinu. Ta količina ukazuje da je radioaktivnu supstancu Skaramela „progutao“. On se nalazi pod policijskom zaštitom u Londonu.

CDC/JS

Izvor: Blic

IZRAEL UBI PALESTINCE
Bivši predsednik SAD Džimi Karter žestoko optužuje Jevreje i Amerikance zato što nema mira na Bliskom istoku

Buš ništa ne preduzima, već šest godina nije bilo ni dana mirovnih pregovora

BEČ - Bivši predsednik SAD Džimi Karter kritikovao je Izrael u intervjuu bečkom dnevniku "Prese" ocenjujući da ta zemlja ima znatnu odgovornost za to što nema mira s Palestincima.
- Izrael krši značajne rezolucije UN-a i međunarodni mirovni plan zaposedanjem arapske zemlje i tlačenjem Palestinaca - rekao je Karter, koji je svojom knjigom "Mir, a ne aparthejd", u kojoj kritički analizira ulogu Izraela u sukobu na Bliskom istoku, izazvao brojne polemike u SAD.
- Ta knjiga treba da provocira diskusiju. Niko u SAD ne kritikuje Izrael. Čak se i ne prihvata kada neko kaže da ima uravnotežen stav u vezi s konfliktom na Bliskom istoku ili da podržava pravo Palestinaca na svoju zemlju, kao i kada zahteva povlačenje Izraela sa zaposednutih teritorija - objasnio je Karter.
Prema njegovim rečima, oni koji podržavaju Izrael u SAD igraju važnu ulogu u političkom procesu. Ranije američke vlade su rečima i delom pokazale da su zabrinute za mir u Izraelu, ali i za mir i pravdu za Palestince, dodao je on.
- To je bilo tako u moje vreme, u vreme Ronalda Regana i Džordža Buša Starijeg, kao i kada je predsednik bio Bil Klinton. Međutim, to se više ne radi. U arapskom svetu je prisutan utisak da aktuelna američka vlada pod Džordžom Bušom uopšte ne razmišlja o borbi Palestinaca. Pri tom, ne mora se biti protiv Izraela da bi se tražila prava Palestinaca na sopstvenu zemlju i na život u miru - kazao je Karter.
On je naveo da Bušova vlada nije preduzela ništa i da u proteklih šest godina nije bilo niti jednog dana mirovnih pregovora Izraela i Palestinaca.
- Naravno, čitav svet očekuje da inicijator takvih pregovora budu Sjedinjene Države. Ako Bušova vlada u naredne dve godine ne bude ništa preduzela, onda bi međunarodna "četvorka" za Bliski istok mogla preuzeti taj zadatak - kazao je Karter.
Da bi bili rešeni problemi u Iraku, potrebno je uključiti Iran, Siriju, Jordan, Egipat i Saudijsku Arabiju, ocenio je Karter dodajući da bi brzo povlačenje američke vojske bilo neprihvatljivo.
- Međutim, potrebno je iračkoj vladi uputiti jasan signal da američke snage ne mogu zauvek ostati u zemlji. Vlada u Bagdadu mora sama preduzeti korake kako bi nasilje stavila pod kontrolu - podvukao je on.
Karter je istakao da bi želeo da se broj američkih vojnika u Iraku prepolovi u narednih šest do osam meseci.
(TANJUG)

SAD izgubile ulogu vođe

Prema Karterovim rečima, SAD su izgubile uticaj i ulogu vođe u regionu zbog rata u Iraku.
- To što nisu uloženi napori za stvaranje mira u Svetoj zemlji je glavni razlog što se arapski svet okrenuo protiv nas. Kada sam ja bio predsednik SAD, imali smo podršku i simpatije zemalja poput Jordana i Egipta. Prema novim istraživanjima, manje od pet odsto stanovnika tih država danas ima dobro mišljenje o američkoj vladi - objasnio je on.

Izvor: Press

Protest pristalica Hezbolaha u Bejrutu

Hiljade ljudi tvrde da će nastaviti bunt dok libanska vlada ne podnese ostavku

BEJRUT - Na hiljade pristalica Hezbolaha kampovalo je preko noći u centru Bejruta i juče nastavilo protest protiv vlade libanskog premijera Fuada Siniore. Predstavnici Hezbolaha su izjavili da protest koji je omeo život prestonice neće prestati sve dok ne bude zadovoljen njihov zahtev o formiranju vlade nacionalnog jedinstva, ali vlada za sada ne pokazuje znake da bi mogla da podnese ostavku.
Protest je do sada bio miran, a oklopna vozila su štitila zgradu vlade gde su bili premijer i pojedini ministri. Siniora i njegove pristalice smatraju da su protesti pokušaj državnog udara koji predvode susedne zemlje Sirija i Iran. Siniorina vlada bukvalno se raspala po šavovima posle izlaska proiranskih ministara iz vlade, uključujući i pet predstavnika Hezbolaha, kao i nakon nedavnog ubistva tamošnjeg hrišćanskog lidera Pjera Žemajela.
- Veoma smo zabrinuti jer Hezbolah i njegovi saveznici iz Sirije i iranske vlade nastavljaju da destabilizuju Liban - izjavio je zamenik portparola Bele kuće Tom Kejsi i dodao da "demonstracije imaju za cilj svrgavanje libanske legitimne i demokratski izabrane vlade".
Američki ambasador u UN-u Džon Bolton rekao je da su demonstracije Hezbolaha "deo državnog udara koje su osmislili Iran i Sirija". Zabrinutost je izrazio i Stejt department, koji je naveo da demonstracije pristalica Hezbolaha predstavljaju pokušaj da se obori legitimno izabrana demokratska vlada premijera Siniore.
Libanu sada preti rat nerava koji bi mogao da potraje danima. Stvaranje prosirijskih kampova u prestonici ima za cilj paralisanje zemlje dok Siniora ne bude primoran da podnese ostavku i formira novu vladu.
(TANJUG)

Izvor: Press

 Predsednički izbori u Venecueli protiču u znaku zakletog revolucionara

Čaves čuva vlast uz pomoć nafte

Amerika bi trebalo da se navikne na trn u oku koji predstavlja Ugo Čaves, predsednik Venecuele i nekrunisani kralj antiglobalističke Latinske Amerike. Na jučerašnjim predsedničkim izborima, oko 14 miliona građana Venecuele sa pravom glasa biralo je između Čavesa i Manuela Rosalesa, lidera opozicije.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Čaves ima sigurnu prednost od oko 25 odsto i da je na dobrom putu da osvoji drugi šestogodišnji mandat. Tako Rosalesu ne pomaže ni zalaganje za tržišnu ekonomiju ni tvrdnja o „traćenju naftnih rezervi“.

Tajna Čavesove uspešnosti u zemlji gde 40 odsto stanovnika živi ispod granice siromaštva je jednostavna. Trećinu bruto društvenog proizvoda (oko 130 milijardi dolara) Čaves troši na socijalna davanja, subvencije nezaposlenima, hranu i kredite za kupovinu kuća. Uz to, državnim upravljanjem nacionalnim resursima (naftom pre svega, Venecuela je peti izvoznik nafte na svetu) tokom poslednje tri godine obezbeđen je ekonomski rast od deset odsto.

Iako ga politički protivnici optužuju da je njegova revolucija usmerena protiv bogataša koji su sa stranim korporacijama držali pod kontrolom celokupnu privredu zemlje, za ogromnu većinu stanovništva Čaves je socijalni reformator i patriota, gotovo spasitelj nacije. Čaves je popularnost stekao zbog zalaganja za revoluciju koju naziva „socijalizam za 21. vek“ i borbe protiv neokolonijalizma, liberalizma, imperijalizma, a po uzoru na Simona Bolivara, legendarnog borca za slobodu Latinske Amerike.

Uz to, Čaves je u borbi protiv dominacije SAD postao heroj mnogih u Latinskoj Americi, a imidž revolucionara održava dobrim i prijateljskim vezama sa predsednicima Kube, Irana i Libije, Fidelom Kastrom, Mahmudom Ahmadinedžadom i Muamerom Gadafijem.

Čavesov jedini protivnik je predsednik SAD Džordž Buš, koga je letos na Generalnoj skupštini UN u Njujorku nazvao „đavolom, tiraninom i lažovom“.

„Đavo je bio ovde i još se oseća sumpor“, rekao je Čaves, aludirajući na ranije Bušovo obraćenje prisutnima.

„Ne smemo dozvoliti svetskoj diktaturi da ojača. Američki imeprijalizam predstavlja pretnju za opstanak čovečanstva“.

Koliko god da Čaves čestim duhovitim izjavama podseća pre na cirkuzanta, a ne na predsednika, on nije nimalo naivan protivnik za Bušovu administraciju. Uz pomoć nafte on kupuje oružje, a poslednji ugovor sa Rusijom, koji osim isporuke dve eskadrile aviona tipa „suhoj“ i 50 helikoptera, predviđa i izgradnju fabrike „kalašnjikova“ u Venecueli. Ukupna vrednost ugovora iznosi više od tri milijarde dolara. Venecuela pokriva 15 odsto ukupnog američkog uvoza nafte i u slučaju da izvoz bude prekinut, gubitak SAD iznosio bi 23 milijarde dolara.

Čaves na poslednjem predizbornom skupu nije propustio da još jednom bez reči ostavi opoziciju, najavivši da će u slučaju ubedljive pobede raspisati referendum koji bi mu omogućio da doživotno ostane na vlasti. Za neke je on novi Robin Hud Latinske Amerike, a za druge opasni populista, militarista i revolucionar.

A. Petrović

    Obožava bejzbol

    Ugo Čaves rođen je 28. jula 1954. u gradu Sabaneta, kao drugo dete u porodici učitelja. Rastao je u siromašnim uslovima sa šestoro braće i sestara. Sa 17 godina upisao se na vojnu akademiju koju je završio kao osmi u klasi. Magistrirao je na vojnima naukama, paralelno studirajući političke nauke u Karakasu. Poznat je kao pasionirani ljubitelj bejzbola (igrao je na šampionatu Venecuele), ima petoro dece (tri kćerke i dva sina). Na vlast je došao vojnim pučem 1999. godine.


Izvor: Blic

Buš priznao da "možda" greši u Iraku?!
Ponedeljak, 4. decembar 2006. 09:18

Američki predsednik Džordž Buš razmatra mogućnost promene politike SAD u Iraku, u skladu sa preporukama koje je bivši ministar odbrane Donald Ramsfeld izneo u poverljivom memorandumu pre nego što je podneo ostavku.

Ramsfeld je, dva dana pre nego što je saopštio da se povlači sa funkcije ministra odbrane, Beloj kući uputio tajni memorandum u kojem se navodi da je vreme za "značajne promene" u Iraku, koje bi trebalo da uključe i smanjivanje broja američkih vojnika.

Savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Stiven Hedli izjavio je da će Buš uzeti u obzir taj memorandum, koji je prvi put objavljen u dnevniku "Njujork tajms", kada bude odlučivao o izmenama američke politike u Iraku.

Hedli je rekao da se Buš složio sa Ramsfeldom da "se stvari ne odvijaju dovoljno dobro ili brzo u Iraku", dodajući da je neophodno napraviti odredjene izmene koje bi omogućile napredak.

Američki predsednik će, takodje, razmotriti i predloge Studijske grupe za Irak, na čijem je čelu bivši državni sekretar Džejms Bejker, a čine je predstavnici i Demokratske i Republikanske stranke.

Očekuje se da bi Studijska grupa trebalo da u sredu iznese svoje predloge i preporuke za aktuelnu situaciju u Iraku.

Prema Hedlijevim rečima, Buš će uzeti u obzir i mišljenja lidera demokrata i republikanaca u američkom Kongresu kao i ciljeve koje želi da ostvari iračka vlada.

"Sve te stvari on će zajedno uzeti u obzir u cilju postizanja napretka u Iraku", rekao je Hedli.

Više od 2.800 američkih vojnika i na desetine hiljada Iračana ubijeno je od početka američke invazije na Irak 2003. godine. Prema podacima UN-a, samo u oktobru ove godine oko 3.700 civila poginulo je u toj zemlji.

Anan: Bilo je bolje pod Sadamom

Odlazeći Generalni sekretar UN Kofi Anan izjavio je da je trenutna situacija u Iraku izuzetno opasna nazvavši je "mnogo gorom" od gradjanskog rata.

On je u intervjuu za britanski Bi-Bi-Si (BBC) pozvao medjunarodnu zajednicu da pomogne da se ponovo izgradi Irak jer, kako je rekao, nije siguran da je ta zemlja u stanju da to sama učini.

"Uzimajući u obzir stepen nasilja, ubistava, gorčine i načina na koji su snage bile usmerene jedna protiv druge, nekoliko godina ranije, kada smo imali razdor u Libanu i na drugim mestima, to smo zvali gradjanskim ratom; ovo je mnogo gore od toga", izjavio je Anan.

Generalni sekretar UN se u razgovoru za BBC složio sa onim Iračanima koji misle da im je život sada teži nego u vreme vladavine bivšeg diktatora Sadama Huseina.

"Mislim da su oni u pravu, ako govorimo o prosečnom životu Iračana. Da sam ja Iračanin, očito je da bih napravio isto poredjenje, da su imali diktatora koji je bio brutalan, ali imali su svoje ulice na koje su mogli da izadju, njihova deca su mogla da idu u školu i da se vraćaju kući a njihovi roditelji nisu morali da brinu o tome 'Da li ću ponovo videti svoje dete?'", kazao je Anan.

On je naglasio da iračka vlada nije u stanju da stavi nasilje pod kontrolu i dodao da je društvu neophodna bezbednost, jer bez toga neće biti moguća nikakva obnova i izgradnja.

Izvor: MTS-Mondo

Najmanja nezaposlenost u EU od 1998. godine
Ponedeljak, 4. decembar 2006. 10:38

Stopa nezaposlenosti u 12 zemalja EU koje koriste evro iznosila je u oktobru ove godine 7,7 odsto radno sposobnog stanovništva i bila najniža od 1998. godine, otkako je počela da se vodi zajednička statistika "zone evra".

Nezaposlenost u celoj 25-očlanoj Uniji bila je istog meseca 7,9 odsto, koliko je iznosila i u svim mesecima od juna do sada.

Mada je s privrednim rastom opadala, nezaposlenost u Evropi je daleko veća nego u drugim vodećim ekonomija sveta - u oktobru je u SAD iznosila 4,4 odsto, a u Japanu 4,2 odsto.

Pojedinačno, najmanju nezaposlenost u "evrolendu" u oktobru je imala Danska (3,5 odsto), zatim Holandija (3,9 odsto) i Irska (4,2 odsto).

Medju zemljama koje ne koriste evro najnižu stopu nezaposlenosti u istom mesecu zabeležile Estonija 4,2 odsto.

Po visini ove stope, pak, u celoj Uniji su vodili - Poljska s 14 odsto, Slovačka s 12,7 i Španija sa 8,4 odsto, a medju zemljama zone evra - Francuska sa stopom od 8,8 odsto, iako je to njena naniža stopa u poslednjih pet godina.

Najveća evropska ekonomija, nemačka, imala je u oktobru, prema prethodnim podacima, 8,2 odsto nezaposlenog radno sposobnog stanovništva, što je 0,5 odsto manje nego u prethodnom mesecu.
Velika Britanija, Grčka i Italija nisu dostavile podatke zo nezaposlenosti klu oktobru.


Izvor: MTS-Mondo

Policija u Italiji provjerava došljake iz BiH
AP
 
01.12.2006 19:32
 
RIM - Policija u sjevernoj Italiji juče je počela sa pretraživanjem kuća i drugih lokacija povezanih sa ljudima iz istočne Evrope za koje se sumnja da propagiraju džihad ili da imaju kontakte sa licima bliskim islamskim teroristima, saopštila je italijanska policija.

Predmet istrage su uglavnom građani BiH i Makedonije, osumnjičeni zbog susreta i internet četovanja s ljudima iz neimenovanih balkanskih zemlja, kao i iz nekih zemlja zapadne Evrope, uglavnom Austrije, a za koje se vjeruje da su "bliski" islamskim terorističkim ćelijama.

Portparol policije u Trstu Stanislao Kapaso rekao je da u akciji još niko nije uhapšen, ali da se pretraga nastavlja.

Jučerašnja akcija u kojoj je oko 150 policijskih agenata pretražilo 38 lokacija u gradovima sjeverne Italije, među kojima su Trst, Venecija, Sijena i Bergamo, rezultat je akcije započete u Trstu u martu 2005.

"Osobe koje su predmet policijske istrage osumnjičene su za propagiranje ideala džihada ili sveti rat, na audio i video-kasetama, CD-ovima i DVD-jevima, kao i u radio-emisijama i magazinima", naveo je Kapaso.

Izvor: http://www.nezavisne.com/

 ČAVEZ NEUNIŠTIV
U Venecueli se održavaju predsednički izbori. Ugo Čavez najavio referendum o neograničenom mandatu!


KARAKAS - Građani Venecuele juče su na izborima imali priliku da odluče da li će predsedničku funkciju i u narednih šest godina poveriti aktuelnom predsedniku Ugu Čavezu ili će se odlučiti za opozicionog lidera Manuela Rasalesa. Ankete su pokazale da je Čavez (52), poznat po antiameričkim stavovima, zbog čega je omražen u Vašingtonu, u velikoj prednosti nad Rosalesom (53), koji obećava oštru borbu protiv rastućeg kriminala i nezaposlenosti.
Mada je uspeo da ujedini opoziciju, agencije navode da će Rosales teško uspeti da pobedi harizmatičnog protivnika, kome ankete daju čak 30 odsto prednosti.
Čavez, lider pete svetske izvoznice nafte, 26-milionske Venecuele, ne samo da je uveren u svoju pobedu već je najavio referendum koji bi mu omogućio neograničen ostanak na vlasti. U proteklih osam godina vladavine, on je uspeo da privuče mase, posebno brigom za siromašne, i obećanjima o preraspodeli naftnog bogatstva Venecuele.
Čavez je popularnost stekao i zbog svojih zalaganja za revoluciju, koju naziva "socijalizam za 21. vek", u borbi protiv neokolonijalizma, liberalizma, imperijalizma, a po uzoru na Simona Bolivara, legendarnog borca za slobodu Latinske Amerike. Upravo zbog zagovaranja revolucije, protivnici u zemlji i u svetu ga smatraju opasnim populistom koji preti da destabilizuje ceo kontinent. Na vlast je došao državnim udarom, potom je uspeo da se spase zatvora, da bi prvi put pobedio na izborima 1998. Otad je preživeo političke krize i referendum kojim ga je opozicija htela smeniti.
S nacionalnim bruto-prihodom od 4.800 dolara po stanovniku, Venecuela se smatra naftnim divom na staklenim nogama jer su polovina njenih žitelja siromašni, dok desetina najbogatijih deli trećinu prihoda.
(AG.)

Odani sin Fidela Kastra

Okarakterisan kao "odani sin svog duhovnoga oca" kubanskoga lidera Fidela Kastra, Ugo Čavez je za jedinog neprijatelja označio SAD, a njihovog predsednika Džordža Buša je nedavno nazvao "đavolom".
Ideološka suprotstavljenost ne sprečeva, međutim, dobru saradnju Venecuele i SAD kada je u pitanju nafta. Od tri miliona barela nafte, koliko proizvodi dnevno, Venecuela polovinu prodaje svom prvom kupcu - SAD.

Izvor: Press

Daglas Meklheni: Političari u BiH moraju brzo da formiraju vlast
M. Čubro
 
04.12.2006 03:05
 
Ulazak Bosne i Hercegovine u Partnerstvo za mir dobar je znak, naglašava ambasador SAD u BiH Daglas Meklheni, ali ističe i razočarenje što političari u BiH nisu spremni da brzo formiraju vlasti i rade na provođenju reformi.

 
Kaže da pored poztivnog aspekta ulaska u ovu organizaciju vlasti BiH moraju pojačati napore na hapšenju haških bjegunaca, te naglašava da se sada otvaraju vrata za ulazak BiH u NATO. Ambasador Meklheni ističe da se Vijeće za implementaciju mira sutra neće izjašnjavati o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH.

NN: Šta za BiH znači pozivnica za ulazak u NATO program Partnerstvo za mir?

MEKLHENI: Odgovor na vaše pitanje želio bih početi čestitkom BiH za ovako jako važnu odluku. Mislim da je pozivnica za ulazak u Partnerstvo za mir jaka politička izjava koja dolazi od SAD i svih saveznika u NATO-u. To je potvrda značajnog napretka BiH na putu ka NATO-u. Samim tim će BiH biti bliže integraciji u EU. Moja zemlja vjeruje da je ovo važno u trenutku kad se mnogo ljudi pita gdje je BiH danas, šta će se desiti s njom u budućnosti... Kad pogledamo u prošlost, sa aspekta onog što je treblo učiniti u reformi odbrane, mislim da je bilo vrijeme da NATO oda priznanje BiH za učinjeno. A, to priznanje je upravo pozivnica za ulazak u Partnerstvo za mir što je prva faza ulaska BiH u NATO.

NN: Hoće li NATO, nakon pozivnice BiH za ulazak u Partnerstvo za mir, pozvati BiH da pošalje svoje vojnike u mirovne misije?

MEKLHENI: To je jako važna stvar. BiH već sudjeluje u misiji u Iraku kao dio koalicionih snaga. Vodili su se razgovori o sudjelovanju BiH u Avganistanu. Međutim, u proteklom periodu ovi su razgovori prestali. Jako je važno da je BiH prošla mnoge programe obuke s našim saveznicima, vaši su vojnici bili u raznim školama, na raznim obukama i slično. Partnerstvo za mir i članstvo u njemu znači da će za BiH biti osigurana dodatna sredstva za obuke i školovanja. Uz to, NATO ured u BiH će nastaviti pomagati u reformi odbrane u ovoj zemlji. To se već nekoliko godina dešava. Mislim da najvažnija stvar, koju sad moramo shvatiti, jeste da se danas BiH spremno uključuje u aktivnosti sa svojim susjedima. Vidim dan kad će BiH imati vježbe sa susjednim zemljama. A to je jako pozitivno jer će pokazati da sigurnost u ovom dijelu svijeta nije djeljiva, da se ovdašnje vojske ne grade za borbu sa susjednima nego da je gradite da postane dio NATO saveza. Na taj se način osjećate jačim jer znate da ste zajedno sa saveznicima koji rade i za dobrobit vaše sigurnosti.

NN: Mnogo se govori o važnosti ulaska BiH u ovaj program ali možete li kazati šta konkretno dobijamo ulaskom u ovu organizaciju?

MEKLHENI: Postoji niz dobrobiti. Ne radi se samo o obuci nego ima i niz političkih aspekata. Primjerice, ako zemlja smatra da je njena sigurnost ugrožena, onda može tražiti konsultacije unutar NATO saveza. To se već dešavalo. Mislim da su Albanija i još jedna zemlja to tražile kada smo imali problem na Kosovu. To je vrlo važno opredjeljenje jer su evropske zemlje, SAD i Kanada spremne da razgovaraju sa državama o njihovoj sigurnosti. To je veoma važno kao i naša namjera da se fokusiramo na osiguranje više sredstava za BiH, ali i na kontrolu naoružanja u BiH. Mi ćemo, dakle, nastaviti svoju potporu BiH, ali ova zemlja sad treba napraviti sopstvene programe aktivnosti u kojima želi sudjelovati. Na primjer, ako želi sudjelovati u zabrani širenja naoružanja, onda BiH to treba uvrstiti u svoj program. Ovo je očigledno prvi korak na putu u NATO i jednom kad se prevaziđe to pitanje saradnje s Hagom, onda će BiH biti u redu za članstvo u NATO.

NN: Šta očekujete od sutrašnjeg sastanka Vijeća za implementaciju mira u BiH? Hoće li, možda, biti donesena konačna odluka o gašenju OHR-a?

MEKLHENI: Neće biti donesena konačna odluka o gašenju OHR-a. Mislim da će decembarski sastanak Vijeća za implementaciju mira biti posvećen situaciji u BiH. Očekujem da će domaći političari biti pozvani da se istinski fokusiraju na formiranje vlasti kako bismo mogli krenuti s reformskim procesima. Tu se, prije svega, radi o reformi policije, finansijskog sistema, odbrane u kojoj smo dosta napravili ali preostalo je još mnogo toga što na papiru i u praksi nije jednako. Mislim da će Vijeće za implementaciju mira još jednom ponoviti naš čvrsti stav da smo donijeli odluku o gašenju OHR-a, ali će ona još jednom biti razmatrana u februaru kada ćemo procijeniti kakva je situacija u BiH i u kom se pravcu razvija. SAD smatraju da bi zatvaranje OHR-a bio još jedan politički signal da je BiH spremna da ide dalje i da su ljudi u ovoj zemlji spremni preuzeti odgovornost za svoju sudbinu. Spremni smo da to podržimo ako stvari u ovoj zemlji ostanu iste.

NN: Jeste li zabrinuti za nastavak reformi u BiH s obzirom da se političari dva mjeseca ne mogu dogovoriti o formiranju vlasti?

MEKLHENI: U potpunosti se slažem s Vama. Mislim da nam se to već dešava. Sve reforme u zemlji su zaustavljene. Nije neuobičajeno da treba malo vremena da se vlast formira i da se pronađe kombinacija stranaka koje su spremne formirati vlasti i provoditi zajednički program. Moram reći da sam razočaran činjenicom da čujem mnogo o tome koje će stranke ući u vlast, a ne čujem ništa o njihovom programu. Generalno govoreći, kad se formira vlast, mora postojati i program koji će ona provoditi. To važi za bilo koju zemlju pa tako i za BiH. Koalicije se grade na osnovu programa i mnogo manje sam toga vidio nego što je neophodno.

Karadžić i Mladić moraju biti uhapšeni

NN: Kako će se ulazak BiH u Partnerstvo za mir odraziti na hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića? Je li ova pozivnica nagrada onima koji 11 godina odbijaju da ih uhapse?

MEKLHENI: Smatram da se poduzimaju određene stvari na njihovom hapšenju ali to je i dalje odgovornost BiH i Srbije. To neće nestati bez obzira što su neki optuženi za ratne zločine uhapšeni ali ne i ova dvojica najtraženijih i najodgovornijih. Mislim da će sve ove aktivnosti sad morati biti i znatno veće i snažnije. Ponavljam da je moja vlada čvrsto opredijeljena da Radovan Karadžić i Ratko Mladić moraju biti uhapšeni i mi ćemo taj stav prenijeti i vlastima kojih se rješavanje ovog problema tiče. To se posebno odnosi na RS.



 http://www.nezavisne.com/

Augusto Pinoče na samrti?

SANTJAGO - Bivši čileanski diktator Augusto Pinoče primljen je u bolnicu juče ujutro pošto je pretrpeo srčani udar, i nalazi se u ozbiljnom, ali stabilnom stanju, saopšteno je iz vojne bolnice u Santjagu. Penzionisani general (91), koji se nalazio u kućnom pritvoru u svojoj rezidenciji, hitno je prebačen u bolnicu pošto je doživeo "akutni" srčani udar. Pinočeov portparol, penzionisani general Giljermo Garin, izjavio je da se bivši diktator nalazi na "detaljnom medicinskom ispitivanju".
Zdravlje bivšeg čileanskog šefa države naglo se pogoršalo poslednjih nekoliko godina. Lekari su Pinočeu postavili dijagnozu blage demencije, kao posledice nekoliko moždanih udara, a on takođe boluje od dijabetesa i artritisa.
Pinoče je prošle nedelje ponovo stavljen u kućni pritvor zbog povezanosti sa ubistvom dvojice telohranitelja socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea, koga je Pinoče srušio vojnim udarom 1973. Pinoče je do sada pet puta bio u kućnom pritvoru, a poslednji put zbog optužbi da je odgovoran za mučenja, ubistva i otmice izvršene za vreme njegove 18-godišnje vladavine.
Pinoče je pre osam dana proslavio 91. rođendan i u poruci saopštio da preuzima "političku odgovornost" za ono što je počinjeno tokom puča 1973. Napisao je da je njegov jedini motiv bio da od Čilea stvori "divno mesto" i da "spreči raspad zemlje".
Prema nezavisnoj komisiji, za vreme Pinočeove vladavine u Čileu je ubijeno 3.197 ljudi iz političkih razloga, a oko 28.000 ljudi pretrpelo je mučenje.
(AG.)

Izvor: Press