Kanadski general za „Blic“
Luis Mekenzi: Nisam zabrinut zbog optužbi

Sud u Sarajevu pokrenuo je istragu protiv kanadskog generala Luisa Mekenzija, jednog od prvih komandanata Unprofora u BiH, zbog sumnje da je učestvovao u silovanju žena u logoru „Sonja“ u sarajevskom naselju Vogošća, pišu „Nezavisne novine“.

General Mekenzi u razgovoru za „Blic“ negira takve optužbe i ističe da je o tome sprovedena istraga u UN koja ga je oslobodila krivice.

Pozivajući se na izjavu tužioca Olega Čavke, banjalučki dnevni list piše da je kantonalno tužilaštvo Sarajevo otvorilo istragu protiv Mekenzija zbog sumnje da je učestvovao u silovanju žena zatočenih u logoru koji su tokom rata kontrolisale srpske snage.

- Dokaze o njegovom učešću u zločinima počeli smo da prikupljamo pre nekoliko godina, ali je on sve vreme nedostupan našem pravosuđu. General Mekenzi krije se iza međunarodnog imuniteta - rekao je Čavka.

Kako ističe, to nije dovoljno da kanadske vlasti i ukinu imunitet Mekenziju i izruče ga vlastima BiH.

General Mekenzi za naš list kaže da nije zabrinut.

- Optužbe su se pojavile mnogo nakon mog boravka i službe u BiH. Istina će se pokazati kao i u istrazi koju je sproveo UN kada sam oslobođen svake krivice - tvrdi Mekenzi.

On je još rekao da je skidanje imuniteta „stvar UN i da poštuje odluke ove organizacije“.

I. cvetković

Izvor: Blic

Merkelova oživljava ustav EU

Nemački kancelar Angela Merkel izjavila je da će njena vlada u 2007. godini „veoma ambiciozno“ raditi na pokušajima oživljavanja ustava Evropske unije.

Nemačka 1. januara preuzima dužnost predsedavajućeg EU i želi da utvrdi mapu i metod za usvajanje ustava. Birači u Francuskoj i Holandiji su 2005. odbili taj dokument. Angela Merkel je jasno stavila do znanja da je protiv toga i da se zalaže za ambiciozni „Ustav plus“. Deklaracija o vrednostima EU mogla bi da bude doneta usred nemačkog mandata, u martu 2007, kad EU slavi svoj 50. rođendan.

CDC/JS

Izvor: Blic

 Irak, tri i po godine posle rušenja režima Sadama Huseina
Život u ratnom stanju

Načelnik Generalštaba britanske armije, general Ričard Denet izjavio je da bi britanske trupe trebalo da se povuku iz Iraka jer, kako je rekao, „njihovo prisustvo dodatno pogoršava bezbednosnu situaciju na terenu“.

Ovo je do sada najveći udarac američkoj politici u Iraku koji je došao od najvernijeg saveznika u akciji „oslobađanja Iraka“ - Velike Britanije.

„Naše trupe bi uskoro trebalo da se povuku iz Iraka, jer njihovo prisustvo pogoršava bezbednosne probleme. Mi smo u muslimanskoj zemlji i muslimanski pogledi na strance u njihovoj zemlji dosta su jasni. Kao stranac, dobrodošli ste ako ste pozvani u tu zemlju, ali mi sigurno nismo bili pozvani u Irak u vreme kad smo došli“, rekao je Dent, koji je ranije služio u sastavu Sfora u BiH, za „Dejli mejl“.

On je dodao da je trenutna situacija u Iraku zabrinjavajuća i da je planiranje za Irak posle svrgavanja Sadama Huseina bilo loše i zasnovano na optimizmu, a ne na realnosti.

A realnost u Iraku je danas više nego sumorna. Irak je danas zemlja sa 27 miliona stanovnika u kojoj besni građanski rat između šiita (60 odsto), sunita (20 odsto) i Kurda (17 odsto). Tokom poslednjih sedam dana, samo u Bagdadu je pronađeno više od 200 masakriranih tela civila. Napadi na pripadnike druge verske zajednice doveli su do toga da danas u zemlji ima više od 150.000 interno raseljenih osoba, prema podacima međunarodnih organizacija. Tokom ove godine u Irak se vratilo svega 1.000 ljudi, a toliko ih izbegne iz zemlje svakog dana.
Deca - hranitelji

Iako je Irak treći u svetu po zalihama nafte, goriva gotovo i da nema na pumpama, stanovništvu se izdaju bonovi i cveta crna berza.

Zdravstveni sistem je pred totalnim raspadom. Većina bolnica i ustanova je razorena i opljačkana u ratu. Smrtnost dece na porođaju danas je duplo veća nego 1990. godine, a prosečan životni vek je za četvrtinu kraći nego u ostalim zemljama u regionu. Dijareja je, zbog nedostatka čiste vode, najčešća bolest kod dece, a osim manjka lekara i doktora vlada i hronična nestašica lekova. Prema podacima UN, četvrtina Iračana u potpunosti zavisi od dnevnog sledovanja hrane, u kome se nalaze pirinač, pasulj, povrće i voće. Rat je ostavio i posledice na obrazovnom sistemu. Prema podacima Svetske banke, više od četvrtine dece ne ide u osnovnu školu, a njih 20 odsto je zaposleno kako bi pomoglo u izdržavanju porodice. Iračko ministarstvo obrazovanja navodi da polovina od 15.000 škola nije u upotrebnoj funkciji i da im je potrebna rekonstrukcija.

Na drugoj strani, život se popravio za društvenu elitu u kojoj se nalaze političari i biznismeni, koji uglavnom sarađuju sa stranim kompanijama. Naime, broj uvezenih automobila u 2005. je duplo veći nego 2003. kada je Sadam Husein bio na vlasti. Slično je i sa mobilnim telefonima i ostalim simbolima bogatstva.

Sami brane domove

Zbog verskog nasilja, ulicama većih gradova patroliraju razne milicije, u čijem sastavu se najčešće nalaze obični ljudi koji brane svoje domove.

U šiitskom delu Bagdada Abas Salim, šiit, drži kafić već 35 godina, i on tvrdi da je život u Iraku u božjim rukama:

„Najviše se plašimo automobila-bombi u prolazu. Do sada smo imali sreće, ali svi u mojoj porodici nose oružje da se zaštitimo.“

Koliko se situacija u zemlji promenila, najbolje govori podatak da je međunarodne snage nakon rušenja režima Sadama Huseina podržavalao 75 odsto Iračana. Danas prisustvo stranih vojnika podržava svega 14 odsto Iračana.

A. Petrović

Izvor: Blic

 VELIKI BRAT
Američka vojska popisuje pripadnike antiratnih pokreta, označavajući ih kao "potencijalne teroriste"


NJUJORK - Američko ministarstvo odbrane sakupljalo je, tokom prošlogodišnjih studentskih antiratnih demonstracija, informacije o svim protivnicima oružanog rešavanja iračke krize, nazivajući neke od njih čak "potencijalnim teroristima", piše "Njujork tajms".
Dokumenti, koje je prema odredbama Zakona o pristupu informacijama, posle parnice, dobila Američka unija za građanske slobode (ACLU), pokazuju da su podaci o demonstrantima čuvani u arhivama i do 90 dana duže nego što je zakonom propisano, čak i u slučajevima kada je nepobitno dokazano da od njih ne preti apsolutno nikakva opasnost.
- Nema ničeg važnijeg ili elementarnijeg za efikasnost američke vojske od poverenja i dobre volje građana - reagovao je portparol ministarstva odbrane Patrik Rajder, koji je objavljivanje spornih dokumenata nazvao "uznemirujućim trendom".
Otvaranjem dokumenata nepobitno je utvrđeno da je vojska punila arhivu nazvanu "Talon" informacijama o više od 1.500 "sumnjivih incidenata" tokom protekle dve godine. Neke od informacija odnose se na potencijalnu opasnost po regrutaciju novih vojnika i posledičnu vezu takvih događaja na osoblje ministarstva odbrane, navodi "Njujork tajms". Advokat ACLU Ben Vizner objasnio je da apsolutno ne postoji nijedan razlog zbog kojeg bi vojska morala da nadgleda aktivnosti građana koji se protive ratu.
Analizirajući proteste u Kaliforniji, vojni stručnjaci naveli su da je grupa studenata protestovala u blizini grupe vojnika koji su vrbovali sveže regrute, tražeći da odmah napuste univerzitet.
- Jasan cilj ovakvog oblika izražavanja građanske neposlušnosti jeste prekidanje aktivnosti osoblja zaduženog za regrutaciju i prevremeno zatvaranje regrutacionog centra - navela je američka vojska, priznajući, ipak, da nisu zabeleženi nikakvi incidenti. Takva dokumentacija masovno je cirkulisala između vojske, Federalnog istražnog biroa (FBI) i ministarstva unutrašnjih poslova, koje je u Americi kršteno kao Odeljenje za bezbednost domovine.
(TANJUG)

SAD ne trpe kritike zbog Gvantanama

SAD su odbacile oštre kritike britanske vlade zbog postojanja američkog pritvornog centra u Gvantanamu, na Kubi. Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak rekao je da SAD ne žele da taj zatvor bude "zauvek" otvoren, odgovarajući na kritike šefice britanske diplomatije Margaret Beket. Ona je uputila jednu od najoštrijih kritika do sada na račun SAD zbog Gvantanama, nazvavši taj zatvor štetnim i potpuno neefikasnim u borbi protiv terorizma.


Izvor: Press

Nuklearna
Azija
Južna Koreja ima 20 reaktora, Japan 55, Indija gradi nove, a Kina hoće u tome da postane vodeća u svetu

Nuklerana u Koreji...
Protivnici nuklearki tvrde da je reč o trošenju vremena i novca

NJU DELHI - Azija je možda najpoznatija po jeftinom izvozu, ali taj region nudi veliko tržište za nuklearnu tehnologiju, zahvaljujući privredama Indije i Kine, koje se naglo razvijaju. Stariji "ekonomski zmajevi", kao što su Južna Koreja i Japan, već su veliki potrošači nuklearne energije i očekuje se sveukupna ekspanzija tog energetskog sektora na kontinentu.
Južna Koreja je u protekle tri decenije intenzivno razvijala taj energetski sektor nastojeći da reši problem zavisnosti od nafte i gasa. Od otvaranja prvog reaktora 1978. godine, u zemlji sada posltoji 20 nuklearnih reaktora, koji obezbeđuju 40 odsto električne energije. Zahvaljujući najnovijem planu razvoja nuklearne energije od 2007. do 2011, Južna Koreja bi mogla da dospe među prvih pet zemalja u svetu po nuklearnoj energiji.
Japan u sličnoj meri zavisi od nuklearne energije, jer 55 nuklearnih elektrana obezbeđuje 30 do 40 odsto električne energije u zemlji. U budućnosti Japan planira još veću zavisnost od nuklearnih elektrana i pored propusta u njihovoj bezbednosti proteklih godina.
Indija i Kina su pokrenule obimne programe razvoja nuklearne energije. Indija već ima 14 malih i jednu nuklearnu elektranu srednje veličine, a u izgradnji je još osam reaktora. Potrebna oprema i tehnologija uvoziće se iz SAD, Francuske, Britanije i Rusije. Protivnici nuklearne energije u Indiji, međutim, kažu da je ta energetska opcija "trošenje vremena i novca, nedovoljno bezbedna i odbačena od razvijenih zemalja". Ali Indiji su neophodne nove nuklearne elektrane, s obzirom na sve veću potrošnju energije u zemlji i ukoliko želi da sustigne ekonomskog rivala Kinu.
Kina namerava da u narednih 30 do 50 godina postane vodeća u svetu po nuklearnoj tehnologiji. Vlada vidi nuklearnu energiju kao "čistu" energetsku tehnologiju i najbolju alternativu za ugalj, koji sada učestvuje sa 70 odsto u proizvodnji struje u zemlji. U Kini postoji devet nuklearnih reaktora ukupne snage oko 7.000 megavata. Vlada namerava da poveća snagu nuklearki na 40.000 megavata do 2020, što će zahtevati izgradnju oko 32 reaktora. Očekuje se da će mnogi od novih reaktora koristiti tehnologiju kakvu koriste SAD, Rusija, Francuska i Nemačka, dok sama Kina već pomaže drugim zemljama, kao što je Pakistan, u izgradnji reaktora.
(TANJUG)

Si-En-En: Radioaktivne čestice u Severnoj Koreji

VAŠINGTON - Američka obaveštajna služba otkrila je radioaktivne čestice u atmosferi u blizini mesta gde je Severna Koreja izvela nuklearnu probu, javila je televizija Si-En-En pozivajući se na anonimne izvore iz američke vlade. Japanska agencija Kjodo javila je da su američke vlasti o tome obavestile Tokio. Predstavnik američke administracije koji je želeo da ostane anoniman kazao je da ne spori informaciju Si-En-Ena, dodajući istovremeno da je potrebno uraditi još testova kako bi zaključci bili konačni. Kako izveštava ta TV stanica, obaveštajna služba je došla do "preliminarnog dokaza" da je Severna Koreja zaista izvela prvu probu nuklearne bombe, ali da dodatne analize to moraju još da potvrde.
(BETA)

Izvor: Press

Rat u Iraku upropastio moral SAD

VAŠINGTON - Američki senator iz redova demokrata Džon Keri, potencijalni kandidat za Belu kuću 2007. godine, izjavio je da je rat u Iraku pogoršao terorizam i upropastio moralni autoritet nacije.
- Govore nam kako činimo progres u Iraku i da tamo nema građanskog rata, ali to je laž. Tamo jeste građanski rat i svaki dan odnosi živote i Amerikanaca i Iračana, i mi moramo da promenimo kurs u Iraku - rekao je Keri, koji je poražen na predsedničkim izborima 2004. godine.
Keri je rekao da će odluku o kandidaturi za predsedničke izbore doneti posle izbora u novembru, i dodao da želi da pomogne da se izabere jedan demokratski kongres. Keri i druge demokrate putuju s kraja na kraj zemlje promovišući kandidate te partije pred izbore 7. novembra, posle kojih očekuju da će uspostaviti apsolutnu većinu u američkom Kongresu.
Senator iz Masačusetsa kaže da republikanci ne mogu više da propovedaju moralne vrednosti nakon sajber-seks skandala na Kapitol hilu, u kojem je bivši republikanski parlamentarac Mark Foli slao lascivne poruke tinejdžerima asistentima u Kongresu.
- Ti koji nam drže predavanja o moralnim vrednostima, a da bi ovo zataškali, nemaju više pravo da propovedaju moralne vrednosti. Ono što imamo u Vašingtonu jeste kuća laži, a u novembru moramo da očistimo tu kuću - kategoričan je Keri.
(AG.)

Izvor: Press

Gorbačov: Američka politika je gora od side

Sjedinjene Američke Države su prokockale šansu da poboljšaju spoljnu politiku posle hladnog rata, ocenio je Mihail Gorbačov, bivši sovjetski lider.


U do sada najžešćem komentaru američke spoljne politike, bivši sovjetski lider je uporedio tu politiku sa - sidom.

- Naši američki prijatelji danas pate od bolesti koja je gora od side. Mislim da se to zove kompleks pobednika - kaže Gorbačov.


On je dodao da SAD „ne mogu da pobegnu od hladnoratovskog mentaliteta, dok Rusija, Kina, Brazil, EU, Indija i Japan jačaju“.

- SAD i ostale zapadne zemlje su propustile šansu da posle pada Berlinskog zida učine svet boljim mestom. Umesto toga, Zapad se fokusirao na svoje geopolitičke interese, da bi što bolje unovčili „bum“ globalizacije - kaže Gorbačov.

On je ocenio i da će „Vašington morati da se privikava na svoj manji značaj i da nauči da sarađuje sa drugima i donosi zajedničke odluke, umesto da samo izdaje naredbe drugima“. U takve odluke spada i ona o Severnoj Koreji, koja je protekle nedelje izvršila nuklearnu probu. Gorbačov kaže da su trenutno „samo Kina i Rusija u poziciji da se suoče s Pjongjangom“.

Izvor: Blic

Protesti u Turskoj
Širak žali zbog spornog zakona

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio je juče da mu je predsednik Francuske Žak Širak izrazio „žaljenje“ zbog usvajanja u Donjem domu francuskog parlamenta predloga zakona o genocidu nad Jermenima.

„Širak mi je juče izrazio žaljenje i kazao da mi daje za pravo kada je reč o reakciji na tekst zakona kojim se zabranjuje negiranje genocida nad Jermenima u Prvom svetskom ratu u Turskoj“, rekao je Erdogan.

Ignorišući oštre proteste iz Turske i apele iz Evropske unije, poslanici u Donjem domu francuskog parlamenta krajem prošle nedelje su velikom većinom izglasali zakon kojim se omogućuje krivično gonjenje svakoga ko negira da su Turci izvršili masakr nad Jermenima početkom 20. veka. Zakonom je predviđeno da svako ko negira da je počinjen genocid nad Jermenima može da bude kažnjen zatvorom do jedne godine i globom do 45.000 evra.

Da bi kontroverzni zakon stupio na snagu, neophodno je da ga podrži Gornji dom parlamenta (Senat) i potpiše predsednik Žak Širak. Ankara je oštro osudila potez francuskih parlamentaraca, navodeći da će izglasavanje zakona štetiti poslovanju francuskih kompanija za koje je Turska izgubljena. Turski političari su izneli i predlog da u Turskoj bude usvojen zakon po kojem bi se krivično gonili oni koji negiraju genocid Francuske nad Alžircima između 1830. i 1962. Ankara je u maju ove godine, u vreme kada je Socijalistička partija predstavila svoj nacrt zakona, pozvala svog ambasadora u Parizu na konsultacije u Ankaru. Te konsultacije još traju.

Turska oštro negira da je između 1915. i 1917. godine u trenutku raspada otomanske imperije ubijeno 1,5 miliona Jermena.

Iza brige za istorijsku pravdu krije se činjenica da političke partije u Francuskoj uoči predsedničkih izbora pokušavaju da privuku glasove Jermenske zajednice, koja u Francuskoj broji oko 500.000 članova. Uglavnom se radi o Jermenima koji su potomci izbeglica.

A. Petrović

Izvor: Blic

NO PASARAN!
Malobrojni pripadnici Internacionalnih brigada obeležili u Madridu 70 godina od dana kad su došli u Španiju da se bore protiv fašizma

Pozdrav...
MADRID - Pripadnici Internacionalnih brigada obeležili su u Madridu 70 godina od dana kad su došli u Španiju da se bore za slobodu i protiv fašizma. Tridesetak njih su se, uzbuđeni, okupili da bi se podsetili na 35.000 brigadira iz 52 zemlje koji su u oktobru 1936. došli da podrže republikanske snage u borbi protiv pobunjeničkih trupa Fransiska Franka za vreme Španskog građanskog rata (1936-1939).
- Učestvovali smo u prvoj bici protiv fašizma u Drugom svetskom ratu - rekao je za AFP Nemac Kurt Julijus Goldštajn, 92-godišnjak koji se seća žilave odbrane Madrida u novembru 1936. godine uz povike "No pasaran!" (Neće proći!).
Goldštajn, čovek koji je uspeo da pobegne iz Aušvica pošto ga je nacistima izručila kolaboracionistička francuska vlada iz Višija, jedan je od poslednjih velikih svedoka holokausta.
- Španija nam je u srcu - rekao je na svečanosti koju je u španskom parlamentu u čast "slobodarskih dobrovoljaca" organizovala jedna od partija španske levice.
Iskoristio je priliku da uzvikne "Živela republika", u skupštini ove danas mirne ustavne monarhije.
Liz London je takođe učestvovala u borbama, kao saradnica francuskog rukovodioca brigada Andrea Martija, u glavnom štabu u Albaseteu, na jugoistoku Španije. Posle toga, pridružila se francuskom Pokretu otpora u borbi protiv nacista i na kraju dospela u logor zajedno sa svojim suprugom, češkim komunistom Arturom Londonom.
Drhtavim glasom podsetila je kako je Španski narodni front "neoprostivo" ostao bez podrške zapadnih demokratija poput Francuske i Velike Britanije i da je "samo zahvaljujući stranim fašističkim trupama", Italijanima i Nemcima, Franko uspeo da odnese pobedu u ratu.
Malo je preživelih učesnika tih događaja, danas manje od 300 od ukupno 35.000, od kojih je desetak hiljada poginulo u ratu u kojem su često bili zloupotrebljavani i slati u prve borbene redove.
Skoro svi preživeli sada imaju više od 90 godina i žele da prenesu poruku mlađim generacijama, poput Liz London koja redovno drži predavanja o Španskom građanskom ratu francuskim đacima.
- Važno je da se španski narod podseti na građanski rat i da shvati da su oni koji su se borili na strani republike bili u pravu - kaže Mo Fišman (91), veteran severnoameričke brigade "Abraham Linkoln", koja je brojala 2.800 boraca. Od njih je 900 poginulo u borbama.
(Beta)

Pomogli i dobrovoljci iz Kraljevine Jugoslavije

U Internacionalnim brigadama, koje su učestvovale u svim važnim bitkama od Harame do Teruela sve do kraja 1938, bilo je oko 10.000 Francuza, 5.000 Poljaka, 5.000 Nemaca i Austrijanaca, 3.500 Italijana, 1.600 dobrovoljaca iz tadašnje Kraljevine Jugoslavije i mnoštvo Britanaca, Amerikanaca i Kanađana.
Brigade su u novembru 1938. napustile Španiju, posle dogovora legitimne republikanske vlade u Madridu i pobunjenika generala Franka da sve strane trupe i vojnici napuste zemlju. Franko, međutim, nije poštovao taj dogovor i uspeo je da uz nastavljenu pomoć nacističke Nemačke i fašističke Italije uguši republiku.
Herojskoj slici dobrovoljaca iz čitavog sveta i tragediji Španije u građanskom ratu doprineli su, između ostalih, pisci Ernest Hemingvej i Andre Malro, slikar Pablo Pikaso, režiseri Luis Bunjuel i Alen Rene, kao i fotograf Frank Kapa.

Izvor: Press

Bušu ostaju samo jeftini pokloni
Darovi koje američki predsednici dobijaju vlasništvo su države, oni mogu da zadrže samo poklone vredne manje od 305 dolara

VAŠINGTON - Poklone koje američki predsednici dobijaju vlasništvo su države. Oni mogu da zadrže samo darove čija je vrednost manja od 305 dolara ili koje otkupe od vlade.
Tako bi sadašnji predsednik Džordž Buš, među poklonima koje je od državnika dobio u toku 2005. godine, mogao da zadrži, na primer, flašu roze muskatnog vina "masandra desert", poklon ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka (150 dolara) ili kožni krevet za psa, poklon sultana Bruneja Hadžija Hasanala Bolkijaha (280 dolara).
Takođe bi mogao da dođe u obzir neobičan poklon slovačkog premijera Mukulasa Džurinde - zeleno-beli-braon železnički znak od metala i drveta na kome piše "Železnice Republike Slovačke". Tu su i četiri CD-a sa muzikom za tango, dar argentinskog predsednika Nestora Kiršnera (60 dolara), marinskoplava polo majica sa natpisom "Glinigls", koju je dobio od britanskog premijera Tonija Blera, knjiga u tvrdom povezu "Mozambik a Terra e as Gentes" mozambijskog predsednika Armanda Gebuza (60 dolara) ili fotografija Ruzvelta, Čerčila i Staljina sa drvenim ramom zlatne boje (20 dolara), poklon ruskog predsednika Putina.
Najskuplji su pokloni saudijskog prestolonaslednika Abdulaha i avganistanskog predsednika Hamida Karzaija - pozlaćena statueta konja na postolju od malahtita sa zlatnim satom (8.000 dolara) i bež tepih sa braon-crnim šarama (8.000 dolara).
(Tanjug)

Izvor: Press