Odlučujući izbori za Đurčanja

Lokalni izbori u Mađarskoj koji se održavaju u nedelju mogli bi da odluče sudbinu premijera Ferenca Đurčanja.

Izbori protiču u senci protesta opozicije, koji traju već dve nedelje, a koje je izazvao snimak na kojem premijer priznaje da je njegova vlada lagala birače uoči parlamentarnih izbora održanih u aprilu. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će vladajuća Socijalistička partija, kojoj je popularnost opala sa 40 na 25 odsto, pretrpeti poraz u nedelju. Istovremeno, konzervativni opozicioni blok Fides trenutno podržava 32 odsto glasača.

Opozicija izbore smatra za referendum o podršci vladi, koja je „nelegitimna“ ali legalna, i tvrdi da bi Đurčanj trebalo da podnese ostavku ukoliko bude poražen.

A. P.

Izvor: Blic

Dolarska UN demokratija
Pomoć koju SAD pružaju drugim zemljama skače i do 60 odsto kada su one članice Saveta bezbednosti UN

Dolarska UN demokratija...
UN su organizovane u poslednjim danima Drugog svetskog rata, na način na koji su to želeli pobednici

NJUJORK - SAD u proseku za 60 odsto povećavaju pomoć rotirajućim članicama Saveta bezbednosti UN u vreme njihovog mandata, pokazala je jedna studija Harvardskog univerziteta. Rotirajućih članica SB ima 10, a stručnjaci sa Harvarda uočili su trend dodeljivanja pomoći od strane SAD u godinama pre i posle mandata zemlje članice.
- U godini u kojoj je neka država izabrana u SB, kao i tokom dve godine njenog mandata, količina pomoći toj zemlji koju pružaju SAD u proseku poraste za nešto više od 55 odsto, a ključni dokaz je brzo smanjenje te pomoći po isteku mandata - rekla je jedan od autora studije Iljana Kuzijemko.
- Ovaj trend je najuočljiviji tokom međunarodnih kriza. Ako ste u SB tokom neke dosadne godine, bez kriza, onda pomoć ne raste. No, ako vlada velika kriza, koja je važna za Ameriku, uočljivo je da njena pomoć zemljama u SB značajno poraste - kaže Kuzijemko.
SB UN, telo za koje mnogi kažu da je "srce UN", čine pet stalnih članica: SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija, koje imaju pravo veta, i 10 nestalnih članica čiji mandat traje dve godine. Nestalne članice SB biraju se iz pet regiona u svetu, a izglasavaju se u oktobru dvotrećinskom većinom u Generalnoj skupštini UN. Dvogodišnji mandat Argentine, Danske, Grčke, Japana i Tanzanije ističe 31. decembra ove, a istog datuma 2007. prestaje mandat drugih pet članica - Konga, Gane, Perua, Katara i Slovačke.
Studija pod naslovom "Koliko vredi stolica u SB, inostrana pomoć i mito u UN", koja će biti objavljena u oktobru, objašnjava zašto pomoć za suzbijanje siromaštva nije uvek uspešna, "pošto humanitarni interesi nisu prioritet" kada vlade odlučuju o pomoći.
- UN su mesto gde se odnos snaga vrlo jasno vidi. Najveće države koriste svoju moć katkad i na veoma vidljiv način. Ubeđivanje se ne sastoji uvek samo od ljubaznih verbalnih argumenata. Dakle, uvek se znalo da se izvesne stvari događaju. Ali, ovaj izveštaj, potkovan ciframa i dokazima, svakako baca drugačije svetlo - rekao je Hamid Ansari, nekadašnji ambasador Indije u UN, koja je bila čak 12 puta rotirajuća članica SB UN.
Ansari smatra da je i izveštaj harvardskih ekonomista još jedan argument u prilog neophodne reforme UN.
- UN su organizovane na način na koji su bile zamišljene u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Prema tome, one su organizovane po željama pobednika tog rata. To mora da se promeni u sistem u kojem će biti više demokratije, u kojem će sve zemlje biti ravnopravne i u kojem će moći da samostalno donose odluke, bez ove ili one vrste pritiska. Ako želimo da promovišemo demokratiju u svetu, onda ona mora da postoji u onom forumu u kojem se o tome raspravlja - rekao je Ansari.
(Tanjug)

Ban Ki-Mun apsolutni favorit

Južnokorejac Ban Ki-Mun zadržao je vođstvo u trci za naslednika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana, na neformalnom glasanju SB UN u Njujorku. Ki-Mun koji je više od 2,5 godine bio ministar spoljnih poslova Južne Koreje, ubedljivo vodi ispred Indijca Šašija Tarora, podsekretara UN za javnost, mada je pre dva dana dobio jedan glas manje u odnosu na prethodno glasanje.
Ki-Mun je jedini od sedam kandidata koji je dobio većinu glasova - 13 je bilo "za", jedan protiv, a jedan uzdržan, ali nije objavljeno da li je južnokoreski diplomata dobio neophodnu podršku svih pet članica Saveta bezbednosti s pravom veta. Od ostalih šest kandidata, nijedan nije dobio neophodnih devet glasova s kojima može da konkuriše.

Izvor: Press

E, TO JE KAMPANJA

Nadmetanje rivala u SAD pretvorilo se u "rijaliti šou", političari vređaju crnce i Induse!

"Iz iskustva znam da crnci tradicionalno slabo plivaju ili uopšte ne umeju" - Tram Hadson, republikanac sa Floride

"Uživam u kokainu i prostitutkama, jer je to zabavno" - Robert Vekster, demokrata sa Floride

NJUJORK - Predizborna kampanja u Americi, polako ali sigurno, pretvara se u "rijaliti šou", pošto su izborni štabovi demokrata i republikanaca zasuli različite Internet stranice glupostima koje su tokom političkih nastupa izgovorili njihovi rivali, trudeći se da pridobiju glasače za izbore 7. novembra! U prvom planu prepucavanja rivalskih strana su ozbiljne teme među kojima prednjači rat u Iraku, ali i brojni gafovi mnogih budućih i bivših kongresmena i senatora, koji prethodnih sedmica nisu štedeli ni vreme ni energiju kako bi svoje štabove uvalili u nevolje.
"Odrastao sam u Alabami i razumem, iz iskustva znam, da crnci tradicionalno slabo plivaju ili uopšte ne umeju", rekao je Tram Hadson, republikanac sa Floride, koji je zbog te izjave na pleća natovario gnev celokupne nacije.
Hadson je ubrzo shvatio da je napravio glupost i na sopstvenom Internet sajtu objavio iskreno izvinjenje "svima koji su se našli uvređenim". Uvređeni su svoje rekli tako što je Hadson potučen već u predglasanju, a brojni stručnjaci iz raznih oblasti su danima naširoko raspredali kako "ne postoje nikakve genetske prepreke da crnci budu dobri plivači".
U centru pažnje našao se još jedan republikanac, mnogo poznatiji i eksponiraniji Džordž Alen iz Virdžinije, koji je kamermanu indijskog porekla, koji je radio za rivalski tabor, dobacio:"Slikaj, slikaj makaki (vrsta majmuna). Dobro došao u Ameriku"! Izborni štab senatora Alena kasnije se požalio da njegove poruke naciji nikako ne dolaze do ušiju birača, jer su oni "neobjašnjivo preokupirani epizodom sa majmunom". Alen je, takođe, zamolio naciju za oproštaj, ali je istovremeno na svetlo dana izbila priča o tome kako je još tokom studiranja Afroamerikance nazivao "crnjama".
Loše je prošao i nekadašnji lider Hrišćanske koalicije Ralf Rid čija je besprekorna biografija čistunca i vernika uništena pošto je tokom kampanje u javnost iscureo dokument kojim se dokazuje da je za kampanju dobio donaciju vrednu četiri miliona dolara, kako bi, za uzvrat, izlobirao da jedan od lokalnih moćnika dobije dozvolu za otvaranje kazina.
Ništa bolje ne prolaze ni demokrate. Prethodnih dana američki televizijski komedijaši pozvali su gledaoce u Ohaju, Misuriju i Pensilvaniji da "porazbijaju televizore na vreme", jer su izborni štabovi demokrata prikupili čitavih 24 miliona dolara za propagandne akcije. Demokrate ne štede ni novinari, te je njihovog kandidata iz Floride, mladog Roberta Vekstera, jedan od novinara, posle kraćeg ubeđivanja, nagovorio da u kameru kaže: "Uživam u kokainu i prostitutkama, jer je to zabavno"!
(TANJUG)

Virusi napadaju mašine za glasanje

Stručnjaci su upozorili Vašington da dobro razmisli da li je nova tehnologija glasanja, pomoću mašine nazvane Dibolt Akjuvout TS, najbolje rešenje, jer je sporna naprava lako podložna virusima. Grupa profesora i studenata sa uglednog univerziteta Prinston za svega nekoliko dana uspela je da razvije virus kojim se u potpunosti razbija koncepcija rada te glasačke kutije-kompjutera, pa se na kraju dobijaju potpuno pogrešni rezultati! Otprilike 80 odsto Amerikanaca će glasati na biralištima, na kojima se, umesto tradicionalnog glasačkog listića i olovke, nalaze nove crne kutije.

Izvor: Press

ROMSKA UNIJA
Bugarska i Rumunija donose u EU i tri miliona diskriminisanih Roma

Romska unija...
BRISEL - Rumunija i Bugarska će članstvom u EU velikoj evropskoj porodici doneti skoro tri miliona Roma koji se suočavaju sa snažnom diskriminacijom u tim zemljama. Zvaničnici EU koji su poslednjih meseci detaljno motrili na položaj manjina u te dve zemlje, u prošlonedeljnom izveštaju ocenili su da su vlasti u Bugarskoj, u kojoj živi oko 700.000 Roma, svojim pristupom rešavanju problema divljih naselja "izazvale velike tenzije koje su dodatno pojačane nasilnim preseljenjem Roma". U slučaju Rumunije, tvrdi se u izveštaju EU, još se ne vidi čvrsta volja da se iskoreni rasizam uperen protiv dva miliona Roma nastanjenih u toj državi.
- I dalje beležimo slučajeve institucionalnog nasilja i napada na Rome, poput policijskih racija i preseljenja njihovih porodica bez obezbeđenog adekvatnog smeštaja - navodi se u izveštaju EU.
Istovremeno, prošle sedmice se u Evropskom parlamentu odigrao incident kada je bugarski predstavnik Dimitar Stojanov izneo neprikladne komentare na račun romskih devojaka. Naime, Stojanov je reagujući na kandidaturu Livije Jaroka, predstavnice mađarskih Roma, za nagradu iz oblasti ljudskih prava, ocenio da "u njegovoj zemlji postoje na desetine hiljada lepših devojaka od nje".
- Tačnije, ukoliko se nađete na pravom mestu u pravo vreme, čak možete da kupite jednu od njih, recimo od 12 ili 13 godina. One najbolje su veoma skupe i koštaju i do pet hiljada evra - navodi se u mejlu koji je Stojanov uputio svim evropskim parlamentarcima.
Ti njegovi komentari naišli su na najoštriju osudu, a prvi je reagovao parlamentarac Hans Gert Petering koji je zatražio da bugarske vlasti povuku Stojanova iz evropskog parlamenta jer "za njega ne može biti mesta među ostalim evropskim političarima". Stojanov je kasnije uputio izvinjenje kolegama i naveo da nije želeo da uvredi Mađaricu, već da je samo pokušao da "ukaže na težak položaj romskih devojaka koje njihovi roditelji i dalje prodaju kao robu".
Inače, sa novim članicama EU, romska zajednica u toj organizaciji imaće između 10 i 12 miliona članova. Prema rečima Viktorije Mohač, predstavnice mađarskih Roma, i bez Bugarske i Rumunije ta zajednica se suočava sa dovoljno problema koje pod hitno treba rešiti. Ona naglašava da se u pojedinim zemljama romska deca, bez detaljnih pregleda, upućuju u specijalne škole, kao i da se Romi redovno suočavaju sa problemima pri zapošljavanju.
(R. P.)

Izvor: Press

Havel: U Češkoj je baš loše!

PRAG - Bivši češki predsednik Vaclav Havel razočaran je "pozorištem" u koje se pretvorila politička scena u Češkoj, i priznaje da je situacija gora nego što su on i druge vođe plišane revolucije očekivali!
"Ne mogu da kažem da je stanje beznadežno, ali čini mi se da je sve gore nego što smo mislili posle revolucije", rekao je Havel o izneverenim nadanjima Čeha i "novih" Evropljana posle pada komunizma, u intervjuu češkom dnevniku "Mlada fronta Dnes". On je ocenio da je "političko pozorište koje pratimo loša stvar".
- Društvo se otuđuje od politike i podržava nekakvo beznađe. Ljudi kažu: što bih se ja brinuo za nešto, brinuću o sebi - rekao je Havel.
Uoči svog 70. rođendana i tri godine po napuštanju predsedničkog zamka Hradčani, Havel je priznao da su njegove predstave u danima posle plišane revolucije bile "naivne".
- Sećam se svoje drame "Zaverenici". U njoj je pet ljudi koji svako protiv svakog pripremaju zaveru. To što vidimo danas podseća me na tu dramu. Krivo mi je zbog toga i ponekad se pitam da li je to možda i moj neuspeh - kazao je bivši češki predsednik.
Kao najveći apsurd perioda tranzicije, Havel vidi to što je on sam, kao čovek koji ne podnosi kontroverze, sukobe, zlobu ili mržnju, bio tolike godine predsednik Čehoslovačke, a posle raspada i Češke.
(BETA)

Izvor: Press

Moskva odbacila primedbe Vašingtona i Londona
Sukob u UN zbog Gruzije
Vitalij Čurkin kaže da su uhapšeni ruski oficiri radili na zatvaranju dve ruske vojne baze u skladu s postojećim ugovorom Rusije i Gruzije

SAD i Velika Britanija usprotivile su se ruskom Nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti UN kojim se osuđuju "provokacije" Gruzije i stacioniranje vojnika u otcepljenoj provinciji Abhaziji, javlja Rojters.

Gruzijska policija i vojska okružile su u sredu regionalni štab ruske vojske u prestonici Gruzije Tbilisiju i uhapsile četiri oficira ruske vojne obaveštajne službe pod optužbom za špijuniranje. U međuvremenu, Rusija je počela povlačenje diplomata, vojnog osoblja i njihovih porodica iz Gruzije, a ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin izneo je Nacrt rezolucije na hitnoj sednici SB, koju je sazvao u četvrtak.

Američki ambasador pri UN Džon Bolton rekao je novinarima da "u predloženom saopštenju ima brojnih teškoća", pa su Vašington i London uložili primedbe i predložili velike promene tog predloga, izveštava AP. Ruska misija pri UN odmah je saopštila da "američki predlozi i amandmani menjaju suštinu nacrta... i zbog toga su neprihvatljivi".
      

RUSIJA OBUSTAVILA POVLAČENJE

Rusija je obustavila dalje povlačenje vojnika iz Gruzije, izjavio je juče u Rostovu na Donu zapovednik severnokavkaskog vojnog okruga general Aleksandar Baranov, prenosi AP. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da suspenzija ostaje na snazi dok se bezbednosna situacija ne normalizuje, jer vojnicima nije omogućeno bezbedno povlačenje, javlja Rojters. Rusija je zadržala dve vojne baze u Gruziji posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, i obećala je da će ih zatvoriti do kraja 2008. Mere bezbednosti u tim bazama će biti podignute na viši nivo dok se strasti ne smire, istaklo je Ministarstvo odbrane Rusije.
      
   
   

Čurkin je rekao da su uhapšeni ruski oficiri u Gruziji radili na zatvaranju dve ruske vojne baze u skladu sa ugovorom koji su ranije postigli Moskva i Tbilisi, javlja AP. U ruskom nacrtu izražava se "duboka zabrinutost" u vezi sa nedavnim "provokacijama" Gruzije koje "vode daljem pogoršanju situacije", detaljiše Rojters. Takođe se naglašava potreba za mirnim rešenjem spora oko Abhazije, provincije koja oko koje se Rusija i Gruzija spore od raspada SSSR. Abhazija je dobila nezavisnost od Gruzije u ratu od 1992-1993, ali Moskva je pomaže plaćanjem penzija, izdavanjem ruskih pasoša, kao i raspoređivanjem svojih mirovnih snaga zajedno sa posmatračima UN. Gruzija optužuje Rusiju da podržava separatiste Abhazije, što Moskva demantuje. U nacrtu, koji je predstavio Čurkin, na Gruziju se apeluje da povuče vojnike iz doline Kodori u Abhaziji, čije je prisustvo tamo kršenje rezolucije UN, i da razmotri planove za proglašenje nove republike u toj oblasti.

Ministar odbrane Gruzije Iraklij Okruašvili odmah je reagovao saopštenjem da Rusija ne treba da se meša u spor njegove zemlje s provincijom Abhazijom, javlja AP. Okruašvili je dodao i da je Gruzija hapšenjem četvorice osumnjičenih ruskih špijuna postigla dva cilja. - Jedan je eliminisanje špijunske mreže u Gruziji. Postigli smo i politički cilj koji nismo mogli da ostvarimo u protekle tri godine. Ceo svet... je video da konflikti u Abhaziji i Južnoj Osetiji nisu etnički, nego sukobi između Gruzije i Rusije - kazao je ministar. - Kad kažemo da (ruski) mirovnjaci moraju da napuste Abhaziju, to automatski znači da Rusija treba da napusti... pregovarački proces. Nisu nam potrebni posrednici kao što je Rusija - tvrdi Okruašvili.

NJegov ruski kolega Sergej Ivanov izjavio je na samitu NATO u Sloveniji da je hapšenje ruskih oficira pokušaj Gruzije da istera ruske snage kako bi na silu povratila kontrolu nad Abhazijum, a takođe je optužio novije članice NATO da nelegalno snabdevaju Tbilisi oružjem sovjetske proizvodnje. - Apsolutno nam je jasno da je Gruzija izabrala vojni, nasilni način da razreši konflikt sa Južnom Osetijom i Abhazijom - rekao je Ivanov dodajući da Gruzija želi da "svim sredstvima istera ruske mirovnjake... a onda da podnese zahtev za članstvo u NATO".

Odnosi između Moskve i Tbilisija poremećeni su već duže vreme zbog namere Gruzije da se priključi NATO i bliskih veza Rusije sa njenim provincijama Abhazijom i Južnom Osetijom, koje teže otcepljenju.
Pripremila V. Popović


Izvor: Glas Javnosti

Al Zavahri: Buš je lažov

Ajman al Zavahri, drugi čovek terorističke mreže Al Kaide, oglasio se novim, 18-minutnim video snimkom i nazvao američkog predsednika Džordža Buša lažovom, ubicom i prolivačem muslimanske krvi, javlja Si-En-En.

- Možeš li bar jednom u životu da budeš pošten i da priznaš da si nečastan lažov koji je svoj narod namerno obmanuo kada si ga poveo u rat u Iraku pod izgovorom da tamo postoji nuklearno oružje i da je Al Kaida povezana sa Sadamom Huseinom, a dokazano je da si namerno lagao i obmanjivao - rekao je Al Zavahri na video snimku postavljenom na Internet.

On je napao Buša i zato što Amerikanci u tajnom zatvoru drže Halida Šeika Mohameda, osumnjičenog planera terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. - Ne znam šta su ti skrivili Halid Šeik Mohamed i drugi muslimanski zatvorenici u tvojim zatvorima i zatvorima tvojih robova u Egiptu, Jordanu, Pakistanu i na drugim mestima, koji ni od koga nisu skriveni. Mi smo ljudi koji ne spavaju kada su tlačeni i koji neće odustati od svoje osvete - rekao je Al Zavahri, prenosi AP. Takođe je kazao da američke vojne žrtve u Avganistanu i Iraku pokazuju da su mudžahedini i dalje jaki, a optužio je SAD i da pod parolom rata protiv terorizma zapravo vode rat protiv islama.

U drugom delu svoje poruke, koji je izgleda snimljen u drugo vreme i na drugom mestu, terorista je napao papu Benedikta 16. zbog primedbi na račun islama, nazivajući ga šarlatanom čija je religija "stvorena od mitova kao što su Trojstvo, raspeće, žrtva i prvobitni greh". - Šarlatan Benedikt nas podseća na drugog šarlatana, njegovog prethodnika Urbana Drugog iz 11. veka, koji je narode Evrope nahuškao da ubijaju muslimane i započeo krstaški rat - rekao je Al Zavahri.
   


Izvor: Glas Javnosti

Homeini još 1988.tražio A-bombu!

Vođa iranske islamske revolucije ajatolah Homeini napisao je 1988. pismo svojim zvaničnicima u kojem navodi da je Iranu potrebna nuklearna bomba da bi pobedio u ratu protiv Iraka koji se tada vodio, javlja Bi-Bi-Si.

Homeini je u pismu, koje je obelodanio bivši predsednik Irana Hašemi Rafsandžani, pobrojao šta je sve vojsci potrebno za rat, a između ostalog je napisao da će zemlji, u roku od pet godina, biti potrebno atomsko i oružje na lasersko navođenje kako bi pobedio. Neke iranske agencije su, objavljujući pismo, izbacile primedbe o A-oružju, očigledno zato što Iran tvrdi da njegov nuklearni program miroljubive, a ne vojne prirode kako međunarodna zajednica sumnja, navodi Bi-Bi-Si.

Homeinijevo pismo koje dokazuje da Iran odavno pokušava da se domogne nuklearnog oružja objavljeno je u trenutku kada je ta islamska zemlja suočena s mogućim sankcijama UN zbog odbijanja da obustavi obogaćivanje uranijuma, proces koji može da se iskoristi za proizvodnju A-oružja. Američki Kongres saglasio se juče da na još pet godina produži sankcije Iranu, koje ističu ovog vikenda, s ciljem "gušenja" fondova koji bi mogli da pomognu Teheranu u razvoju nuklearnog oružja, javlja Rojters.


Izvor: Glas Javnosti

U Austriji juče održani parlamentarni izbori
Kancelarova partija favorit

U Austriji su juče održani parlamentarni izbori na kojima se Konzervativna stranka kancelara Volfganga Šisela nada pobedi.

Ukupno 6,1 miliona glasača biralo je 183 poslanika u austrijskom parlamentu. Da bi ušle u parlament, strankama je potrebno najmanje četiri odsto glasova.

Šiselu i njegovim konzervativcima glavna opoziciona partija - socijaldemokrate, dišu za vratom, pa su neki analitičari ocenili da će dve velike stranke pobediti na izborima i osnovati koaliciju. Drugi politikolozi tvrde da bi Šisel najradije osnovao koaliciju sa zelenima jer su ga socijaldemokrate optužile za stvaranje podele u društvu.

Prema rezultatima poslednjih anketa, oko 38 odsto birača bi glasalo za konzervativce, 35 odsto za socijaldemokrate, a oko 11 odsto za partiju zelenih. Sa njima se za treće mesto bori ekstremno desničarska „Budućnost Austrije“, sa oko deset odsto procenjene podrške birača.

Prema austrijskom zakonu, predsednik Republike imenuje šefa partije koja je dobila najviše glasova za mandatara za sastav nove vlade.

Ankete pokazuju i da je uspon ekstremnog desničara Jerga Hajdera sasvim sigurno okončan. Njegova partija „Alijansa za budućnost Austrije“ se, prema anketama, bori da pređe cenzus od četiri odsto za ulazak u parlament.

(Agencije)

Izvor: Blic

EU i SAD bez dogovora o razmeni informacija
Putnici lete u pravnom vakuumu

Avio-kompanije koje lete iz Evropske unije za SAD od pre dva dana našle su se u nesvakidašnjoj situaciji - sletanje u SAD biće im zabranjeno ako odbiju da pokažu poverljive podatke o svojim putnicima, a ako ipak dostava podatke, biće izložene zakonskim sankcijama u skladu sa zakonom Evropske unije o zaštiti podataka.

Do ovakve situacije je došlo jer su pregovori između Sjednjenih američkih država i Evropske unije o razmeni poverljivih podataka o putnicima u vazdušnom saobraćaju doživeli neuspeh. Najviši evropski sud je u maju odbacio zahtev SAD da moraju da raspolažu podacima o putnicima koji sleću na njihovo tle koji je ta zemlja postavila zemljama Evropske unije posle terorističkih napada 11. septembra. Američke vlasti su zahtevale da sve vazduhoplovne kompanije koje lete za SAD moraju da imaju lične podatke o putnicima.

Pregovori Unije i SAD o tome kako da se prevaziđe situacija morali su da budu zaključeni do 30. septembra, ali se to nije dogodilo, pa je takva odluka ostala u sferi zakonskog vakuuma.

„Sporazuma nema. Sada nastupa zakonski vakuum“, istakao je Džonatan Tod, predstavnik Saobraćajne komisije EU.

Zvaničnici tvrde da to ipak neće dovesti do poremećaja prekookeanskih letova. Tod je izjavio za televiziju Bi-Bi-Si da će se pokušaji da se razreši spor nastaviti.

Prema sporazumu između EU i SAD iz 2004, američka Carinska i pogranična zaštita (CBP) ima pristup podacima vezanim za rezervacije letova i iz njih može da „izdvoji“ 34 informacije o svakom putniku. Taj sporazum je, međutim, poništio Evropski sud pravde u maju ove godine s obrazloženjem da za tako nešto ne postoji adekvatna pravna osnova.

CDC/JS

    Šta SAD žele da znaju o putnicima

    Dokumentacija avio-kompanija o imenima putnika (PNR) za SAD obuhvata 34 kategorije ličnih podataka.

    Informacije o putniku: ime, adresa, datum rođenja, broj pasoša, državljanstvo, pol, zemlja boravka, broj američke vize, adresa za vreme boravka u SAD, brojevi telefona, imejl adresa, koliko je milja preleteo putnik, adresu na računu putnika koji često putuje, koliko puta je putnik odustao od leta...

    Informacije o rezervaciji karte: datum rezervacije, datum putovanja, datum izdavanja karte, putnička agencija, kako je karta plaćena, da li je putnik kupio kartu neposredno pre poletanja, da li je imao rezervaciju ili se nalazio na listi čekanja, izmene rezervacije...

    Informacije o putu: drugi letovi za koje je karta kupljena posebno, podaci o smeštaju, iznajmljivanju automobila, rezervaciji karte za voz ili neki paket aranžman...

    Informacije o samom letu: broj sedišta, informacije o položaju sedišta u avionu, brojevi etiketa na prtljagu, posebni zahtevi putnika (specijalan obrok, invalidska kolica ili pomoć za maloletno lice bez pratioca)...

    Informacije o drugim ljudima: podaci o grupi osoba sa kojima putnik putuje, podaci o osobi koja je rezervisala kartu...

    Zaštićeni podaci: podaci koje putnik nije dužan da otkrije: rasno ili etničko poreklo, političko opredeljenje, verska pripadnost, podaci koji se tiču zdravlja ili seksualnog života.


Izvor: Blic