Nastavak nereda u Mađarskoj
Nestašica bejzbol palica

I treću noć zaredom na ulicama Budimpešte, gde građani protestuju tražeći ostavku premijera Ferenca Đurčanjija, nije bilo mira. U sukobima manjeg intenziteta nego ranijih noći povređeno je 17 osoba, a privedene su 62 osobe, saopštila je policija.

Na početku protesta koji je privukao više od 10.000 pristalica opozicije, atmosfera je bila mirna.

„Ostavka, ostavka“, uzvikivali su demonstranti, mašući mnogobrojnim mađarskim nacionalnim zastavama, kao i crveno-belim zastavama mađarskih nacista iz vremena Drugog svetskog rata.

Opozicione partije nisu se juče pojavile na razgovorima o neredima koje je Vlada zakazala u 14 časova. Portparol najveće opozicione partije Fides Peter Sijarto rekao je da „nema smisla razgovarati sa Vladom“. Poziv na sastanak sa strankama vladajuće koalicije prihvatio je samo umereno konzervativni Mađarski demokratski forum.

Oglasio se i Viktor Orban, lider Fidesa, izjavivši da će lokalni izbori 3. oktobra zapravo biti referendum:

„Vlada nema osnovno poverenje građana i ne može da izvede reforme za izlazak iz krize“, rekao je on.

Istovremeno, iz Fidesa je saopšteno da je odložen veliki miting zakazan za subotu u Budimpešti. Miting je odložen zbog zabrinutosti za bezbednost zemlje.

Tome u prilog govore i izveštaji da su iz prodavnica praktično nestale bejzbol palice i slični „rekviziti“ koji se koriste u uličnim tučama.

Demonstracije u Mađarskoj počele su u ponedeljak uveče nakon priznanja Đurčanjija da je pred izbore lagao o rezultatima rada Vlade.

A. P.

    Poziv na ustanak

    Najuporniji demonstranti na Košutovom trgu kraj zgrade Parlamenta juče su formirali još jedno novo telo, Mađarski nacionalni odbor, koji je pozvao narod na opšti ustanak. Na čelu tog odbora nasli su se nekadašnji potpredsednik ultraradikalne Desničarske partije Tamaš Molnar i lider Omladinskog pokreta „64 županije“ Laslo Torockai.


Izvor: Blic

Na­zvao Bu­ša - đa­vo­lom!
R. D., 21. septembar 2006

DA JE za­se­da­nje Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne Uje­di­nje­nih na­ci­ja, ko­je upra­vo tra­je u Nju­jor­ku, po­sta­lo po­pri­šte že­sto­kih ver­bal­nih ob­ra­ču­na­va­nja, po­tvr­dio je pre­kju­če­ra­šnji na­stup ve­ne­cu­e­lan­skog pred­sed­ni­ka Uga Ča­ve­za.
Za go­vor­ni­com Svet­ske or­ga­ni­za­ci­je, Ča­vez je ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Džor­dža Bu­ša, bez par­do­na, na­zvao - "đa­vo­lom lič­no i svet­skim dik­ta­to­rom".
"Sam đa­vo je u ovoj ku­ći. Đa­vo je bo­ra­vio ov­de ju­če. Baš ov­de i još se ose­ća sum­por", iz­ja­vio je ve­ne­cu­e­lan­ski li­der, alu­di­ra­ju­ći na či­nje­ni­cu da se, sa­mo dan ra­ni­je, za istim mi­kro­fo­nom po­ja­vio pr­vi čo­vek SAD".
Ni­je, sto­ga, ču­do što se Ča­vez, da bi oda­gnao đa­vo­la, pre­kr­stio pred uče­sni­ci­ma za­se­da­nja, što je, ka­ko pre­no­se agen­ci­je, iza­zva­lo smeh, a i apla­uz pred­stav­ni­ka po­je­di­nih ze­ma­lja. Osta­lo je, me­đu­tim, pri­me­će­no da su, u vre­me nje­go­vog na­stu­pa, sto­li­ce na­me­nje­ne Ame­ri­kan­ci­ma - bi­le pra­zne.
Go­vo­rom svog pred­sed­ni­ka Ve­ne­cu­e­la se, u su­pro­sta­vlja­nju Ame­ri­ci, na­šla, za­pra­vo, uz ra­me sa Ira­nom i Ku­bom. Ča­vez ni­je oko­li­šio: op­tu­žio je Va­šing­ton za "do­mi­na­ci­ju, eks­plo­a­ta­ci­ju i pljač­ku lju­di u sve­tu".
Da bi bio ube­dlji­vi­ji, to­kom na­stu­pa dr­žao je u ru­ci knji­gu "He­ge­mo­ni­ja i pre­ži­vlja­va­nje: Ame­rič­ka te­žnja za glo­bal­nom do­mi­na­ci­jom" ame­rič­kog pi­sca No­a­ma Čom­skog. I ne sa­mo to. Knji­gu je, od sr­ca, pre­po­ru­čio pri­sut­ni­ma.
Mo­žda bi Ča­vez bio "mek­ši" na je­zi­ku da ni­je uve­ren da su Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve glav­ni ka­men spo­ti­ca­nja ve­ne­cu­e­lan­ske že­lje da do­bi­je ro­ti­ra­ju­će me­sto u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti svet­ske or­ga­ni­za­ci­je. Sa­vet, ko­ji ima pet stal­nih čla­ni­ca sa pra­vom ve­ta (SAD, Ki­nu, Ru­si­ju, Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju i Fran­cu­sku) ima i de­set pri­vre­me­nih, "ro­ti­ra­ju­ćih", dr­ža­va sa man­da­tom od dve go­di­ne.
Re­a­gu­ju­ći na re­či ve­ne­cu­e­lan­skog pred­sed­ni­ka, Bu­šo­va ad­mi­ni­stra­ci­ja bi­la je jed­no­du­šna u oce­ni da je nje­gov na­stup bio "ne­pri­kla­dan". U to­me su se, pod­jed­na­ko, slo­ži­li ame­rič­ki am­ba­sa­dor u UN Džon Bol­ton, kao i dr­žav­ni se­kre­tar Kon­do­li­za Rajs. Krat­ko su iz­ja­vi­li "Re­či ko­je je iz­go­vo­rio ne pri­li­če še­fu jed­ne dr­ža­ve".
 

Izvor: Novosti

Pa­po, ubi­ću te!
Ismet KO­ČAN, 21. septembar 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka Is­tan­bul
MEH­MED Ali Ag­dža koj ije 1981. go­di­ne iz­vr­šio aten­tat nad ta­da­šnjim po­gla­va­rom ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve Jo­va­nom Pa­vlom Dru­gim i ko­ji iz­dr­ža­va ka­znu za to de­lo i dve oru­ža­ne pljač­ke iz­vr­še­ne pre to­ga u Is­tan­bu­lu, po­slao je no­vom pa­pi Be­ne­dik­tu še­sna­e­stom pi­smo u ko­jem mu sa­ve­tu­je da ne do­la­zi u Tur­sku, jer mu pre­ti opa­snost da bu­de ubi­jen!
Ag­dža je pi­smo sa ovim upo­zo­re­njem po­slao iz is­tan­bul­skog za­tvo­ra "Kar­tal", gde tre­ba da ro­bi­ja do 2012. go­di­ne, pre­ko svog advo­ka­ta Mu­sta­fe De­mir­ba­ga, u ko­jem upo­zo­ra­va da pa­pa ne­će bi­ti žr­tva islam­skih fa­na­ti­ka, jer se on pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju za iz­go­vo­re­ne re­či na re­gen­sbur­škom uni­ver­zi­te­tu iz­vi­nio islam­skom sve­tu, već da mo­že stra­da­ti od lju­di oba­ve­štaj­ne slu­žbe "jed­ne ze­mlje ko­ja u sve­tu že­li glo­bal­ni rat".
Pa­pa Be­ne­dikt Še­sna­e­sti je, tvr­di u pi­smu Ag­dža, "žr­tva uce­ne po­me­nu­te oba­ve­štaj­ne slu­žbe, ko­ja ima ve­ze sa ta­jan­stve­nom i na­sil­nom smr­ću ko­man­dan­ta obez­be­đe­nja Va­ti­ka­na Aloj­za Ester­ma­na. Raz­ra­đu­ju­ći ovu te­zu, Ag­dža tvr­di "da ova taj­na slu­žba po­se­du­je vi­deo ka­se­tu sa snim­ci­ma ko­ji su kom­pro­mi­tu­ju­ći za pa­pu.
Pre­ma Ali Ag­dži, "reč je o vi­deo snim­ci­ma ko­ji obe­lo­da­nju­ju pa­pi­ne ve­ze sa ka­lu­đe­ri­ca­ma, ko­ju je pr­vi bez­bed­njak Va­ti­ka­na hteo da pro­da jed­noj te­le­vi­zij­skoj ku­ći, zbog če­ga je za­jed­no sa svo­jom že­nom ubi­jen".
Ta vi­deo ka­se­ta je sa­da, tvr­di Ag­dža, "u ru­ka­ma jed­ne ja­ke oba­ve­štaj­ne slu­žbe, o če­mu je upo­znat ita­li­jan­ski taj­ni ser­vis, a pa­pa pred­met uce­ne za spro­vo­đe­nje nje­ne po­li­ti­ke". Na kra­ju pi­sma, uz po­ru­ku Be­ne­dik­tu Še­sna­e­stom da mu je ži­vot u opa­sno­sti, Ag­dža po­zi­va pa­pu na ostav­ku i kao kan­di­da­te za no­vog pa­pu pred­la­že kar­di­na­la Te­ta­man­ci­ja i še­fa va­ti­kan­ske kan­ce­la­ri­je Ber­to­nea.
Bez ob­zi­ra na, u po­sled­nje vre­me ova­kve i slič­ne "iz­le­te" iz za­tvo­ra, sa ko­ji­ma on po­ku­ša­va da pro­du­ži me­dij­sku ve­zu, ko­ju je imao sa svo­jim ne­su­đe­nom žr­tvom, a sa­da po­koj­nim pa­pom Voj­ti­lom, pi­smo Meh­me­da Ali Ag­dže je une­lo do­dat­nu uz­ne­mi­re­nost pred­sto­je­ćom po­se­tom pa­pe Be­ne­dik­ta Še­sna­e­stog Tur­skoj, pred­vi­đe­nom za kraj no­vem­bra.
 

Izvor: Novosti

Neće pare
Nove članice EU potrošile samo 26 odsto para koje im je Unija namenila za razvoj, Poljaci ne znaju šta će sa osam milijardi evra!!!

"Novoj desetorki" budžetom za period 2007-2013. namenjeno neverovatnih 167 milijardi evra

BRISEL - Evropska unija upozorila je juče nove članice iz centralne i istočne Evrope da presporo troše milijarde evra pomoći koja bi trebalo da bude ključna za njihov ekonomski rast?! Deset novih članica, mahom bivše komunističke zemlje, potrošile su samo 26,2 odsto regionalne razvojne pomoći planirane za period 2004-06, saopštila je Evropska komisija.
- To nije katastrofa, ali jeste upozorenje. Poljska i Češka, na primer, imaju posebne teškoće sa korišćenjem pomoći EU - rekla je evropska komesarka za budžet Dalija Gribauskaite. Ona je takođe ponovila da Unija troši premalo para na istraživanja i inovacije i da njen budžet, kojim dominiraju regionalna i poljoprivredna pomoć, mora da bude drastično reformisan.
"Istočnjaci", s druge strane, upozoravaju da je do fondova EU za izgradnju autoputeva, čišćenje čovekove sredine ili naučna istraživanja gotovo nemoguće doći kroz birokratske "lavirinte" koje je EU napravila u strahu da će biti optužena da se novac poreskih obveznika ne troši kako treba.
- Neke nove članice su i same podigle nepotrebne birokratske prepreke kojima usporavaju priliv fondova. To se, pre svih, odnosi na Poljsku, najveću novu članicu. U toj zemlji priliv pomoći usporavaju politička nestabilnost i česte promene funkcionera - ocenila je Gribauskaite.
Nova desetorka je od maja 2004, kada je ušla u EU, potrošila 5,6 milijardi "strukturne pomoći" naspram 21,5 milijardi, koliko je predviđeno za trošak do kraja ove godine. Poljska je od maja 2004. iskoristila 2,7 milijardi evra od predviđenih 11, Češka je potrošila 522 miliona evra od predviđene 2,2 milijarde, Mađarska 959 miliona od gotovo tri milijarde, a Slovačka 452 miliona od 1,6 milijardi, pokazuju zvanični podaci.
- Taj novac još nije izgubljen - rekla je Gribauskaite, pitajući se istovremeno kako će nove članice apsorbovati još mnogo veću regionalnu pomoć predviđenu budžetom za period 2007-2013. od čak 167 milijardi evra!!!
(BETA)

Najviše dale Holandija, Švedska i Nemačka

Podaci Evropske komisije pokazuju da su Grčka, Portugal i baltičke zemlje prošle godine dobile najviše para iz budžeta EU, dok su najviše dale Holandija, Švedska i Nemačka. Inače, za trošenje sredstava za period 2004-06. ne postoji rok, ali će od sledeće godine zemlje imati dve godine da uzmu pare ili ostanu bez njih. Evropska komisija procenjuje da bi fondovi EU, ako se ispravno iskoriste, omogućili otvaranje još dva i po miliona radnih mesta u regionu i doprineli povećanju proizvodnje od čitavih 12 odsto.


Izvor: Press

Poljska vlada pred padom, premijer sakuplja većinu do ponedeljka
Kačinjski se opet bori za vlast

Poljski premijer Jaroslav Kačinjski grčevito se bori da obezbedi većinu u parlamentu, pošto je vladajuća koalicija izgubila podršku partije „Samoodbrana“. Kriza u Poljskoj, koja izbija u jeku političke nestabilnosti u susednoj Mađarskoj, zabrinula je strane investitore zbog mogućnosti da dođe do zaustavljanja reformi.

Premijer je prvo smenio svog zamenika i ministra poljoprivrede Andžeja Lepera, iz Partije smaoodbrane, koji ga je kritikovao zbog velikog deficita u budžetu (30 milijardi zlota, oko 9,62 milijarde dolara) i slanja dodatnih 1.000 vojnika za misiju NATO u Avganistanu. Odmah po objavljivanju smene, vrednost zlota je pala u odnosu na evro.

Kačinjski je brzo reagovao i za zamenika je imenovao Zitu Gilovsku, koja je donedavno bila ministar finansija.

„Pokušaćemo da dobijemo poverenje neke od partija u parlamentu do ponedeljka. Ako ti razgovori ne budu uspešni, onda ćemo razmotriti raspuštanje parlamenta i zakazivanje prevremenih izbora“, rekao je Kačinjski.

Jaroslav Kačinjski je na vlasti proveo svega četiri meseca, a koaliciona vlada je formirana posle dugih pregovora. Njegov brat blizanac Leh je predsednik Poljske i upravo je on tražio smenu Lepera zbog čestih sukoba u kaoliciji.

„Leper je dobio šansu da učestvuje u kreiranju budžeta za 2007. godinu, da potpuno promeni ne samo politički imidž buntovnog populiste, već i celu funkciju u političkom životu. Nije je iskoristio“, dodao je premijer.

„Kačinjski mogu da se dogovore samo sa onima koji kleče pred njima na kolenima i rade ono što oni hoće“, rekao je Leper. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina Poljaka spremna za prevremene izbore.

U slučaju da konzervativna stranka „Pravo i pravda“ ne uspe da obezbedi većinu prevremeni izbori biće održani 26. novembra, najavili su nezvanični izvori iz vlade, a prenosi agencija Rojters.

Ukupno 14 poslanika iz partije „Samoodbrana“ je spremno da istupi iz stranke i da podršku vladi. Uprkos tome, premijer neće imati natpolovičnu većinu u donjem domu parlamenta koji broji 460 mesta. Zbog toga će tokom vikenda Kačinjski pokušati da pridobije podršku Poljske narodne partije.

A. Petrović

    Nikako da iskoriste sredstva EU

    Koliko je nestabilna politička situacija u Poljskoj svedoči i podatak iz Evropske unije da je zvanična Varšava iskoristila svega 2,7 od predviđenih 11 milijardi evra pomoći za reforme. Ovaj podatak je iznela komesar EU za budžet Dalija Gribauskajte, upozorivši Poljsku da najveću prepreku za uzimanje sredstava predstavljaju politička nestabilnost i česte promene državnih funkcionera. Sredstva EU koriste se za izgradnju autoputeva, programe zaštite životne sredine, obučavanje ljudi i unapređenje nauke. Iz budžeta EU za deset novih članica Unije predviđeno je 21,5 milijardi dolara, a do sada je iskorišćeno svega 5,6 milijardi.
    Decenija i po nestabilnosti

    Januar 1990. - Komunistička partija koja je od završetka Drugog svetskog rata držala svu vlast, prestaje da postoji.

    Oktobar 1993. - Bivši komunisti pobeđuju na izborima, na mesto premijera dolazi Valdemar Pavlak iz Poljske narodne partije.

    Novembar 1995. - Bivši komunista Aleksandar Kvašnjevski pobeđuje na predsedničkim izborima Leha Valensu.

    Oktobar 2005. - Konzervativni gradonačelnik Varšave Leh Kačinjski pobeđuje Donalda Tuska na predsedničkim izborima, zakletvu položio u decembru

    Jul 2006. - Posle pada manjinske vlade, na mesto lidera partije „Pravo i pravda“ dolazi Jaroslav Kačinjski koji formira vladu.

    Septembar 2006. - Kačinjski gubi podršku koalicionog partnera, preti mu pad vlade.


Izvor: Blic

Većina Francuza uz Segolen
   

Sedam meseci pre predsedničkih izbora u Francuskoj istraživanja javnog mnjenja pokazuju da najveće šanse da zameni Žaka Širaka ima Segolen Roajal iz Socijalističke partije. U slučaju da se prognoze ostvare Francuska bi po prvi put u istoriji dobila ženu za predsednicu. Zanimljivo je da je ona u maju ove godine imala veću podršku (65 odsto). Njen prvi pratilac Nikola Sarkozi, sadašnji ministar unutrašnjih poslova ima podršku 56 odsto ispitanika. Anketu je sproveo Institut za istraživanje tržišta i javnog mnjenja TNS Sofr.

Izvor: Blic

Češke vlasti uvele vanredne pojačane mere bezbednosti
Prag na meti terorista
Naoružani policajci patroliraju centrom, a dodatne snage raspoređene su i u metrou i na aerodromu

Češka vlada izdala je naredbu o uvođenju vanrednih pojačanih mera bezbednosti u starom turističkom jezgru Praga, u metrou i na praškom međunarodnom aerodromu posle saznanja i ozbiljnog upozorenja obaveštajnih službi da prestonici preti teroristički napad, prenosi AP pozivajući se na češki MUP.

Informaciju o mogućem terorističkom napadu na centar Praga potvrdio je i češki premijer Mirek Topolanek, a šef češkog MUP Ivan Langer rekao je da je saznanje do kojeg se došlo razmenom podataka češke sa stranim obaveštajnim službama ocenjeno kao "veoma ozbiljno, ozbiljnije nego ikad".

Rojters javlja da su juče centrom Praga, grada u kojem živi 1,2 miliona stanovnika, patrolirali naoružani policajci.

Pozivajući se na izjavu jednog kontraobaveštajca, AP prenosi i da se Češka našla na listi potencijalnih meta terorista zbog podrške akcijama SAD u Iraku i Avganistanu.

Šef praške policije upozorio je u međuvremenu da bi na meti terorista mogla da se nađu ne samo pomenuta zdanja nego i objekti koji obično nisu pod zaštitom i budnim okom policije. Zbog ozbiljnosti situacije na vanrednoj sednici sastala se i češka vlada. Rojters prenosi da se ovim povodom oglasio i gradonačelnik Praga Pavel Bem, koji je rekao da ne želi da izaziva paniku među stanovništvom bilo kog dela grada pošto se prethodno pronela vest da bi na meti mogla da se nađe četvrt u kojoj je nekada bio jevrejski geto, a koja je sada jedna od posećenijih turističkih destinacija. Uz nju, za najposećenije, važi i praški zamak Hradčani, a posebno kad je reč o izraelskim turistima i četvrti u kojima su smeštene stare sinagoge i jevrejsko groblje. Zbog pretnje, prve konkretne dosad, češke vlasti pojačale su policijsko obezbeđenje na nekoliko desetina mesta u glavnom gradu. Češka trenutno ima 100 svojih vojnih policajaca na službi u mirovnoj misiji u Iraku, nedaleko do Basre, i još stotinak vojnika u Avganistanu, podseća AP dodajući da SAD razmatraju i mogućnost otvaranja raketne baze na češkoj teritoriji. Češke vlasti sarađuju sa 50 obaveštajnih službi iz više od 40 zemalja u cilju dobijanja i razmene podataka o pretnji eventualnim terorističkim napadima.
Pripremila S. Đ. P.


Izvor: Glas Javnosti

Na desetine mrtvih u eksploziji cisterne u Bagdadu
Krvavi početak Ramazana

Najmanje 35 osoba je poginulo, a 36 ih je ranjeno u jučerašnjoj eksploziji u Sadr sitiju, šiitskoj četvrti u Bagdadu, javlja AP. Do stravičnog napada došlo je kada je eksplodirala bomba sakrivena u buretu pored cisterne s kerozinom, ispred koje su ljudi čekali u redu za gorivo. Na obližnjoj benzinskoj pumpi juče je bilo više ljudi nego obično, čak i čitavih porodica koje su želele da naprave zalihe zbog velikog praznika - Ramazana, koji je juče počeo. Među poginulima bilo je i 17 žena, prenosi AP.

- Čim sam čula eksploziju, istrčala sam na ulicu da pomognem ljudima. Utrčala sam u plamen da izvučem nekog od njih i videla majku s malim detetom u naručju, ali oboje su već bili mrtvi i potpuno izgoreli - ispričala je 24-godišnja studentkinja Dija.

Istovremeno s vestima o jučerašnjoj tragediji, stigla je i vest da su iračke vlasti uhapsile Muntasira Hamuda Ileivija al Džuburija, vođu pobunjeničke Ansar al Sune, koja sarađuje s Al kaidom. Ta organizacija tereti se za niz samoubilačkih napada i atak na američku vojnu kantinu 2004, u kojoj su poginule 22 osobe.

Jučerašnji dan obeležilo je i pojavljivanje video-snimka, prvog na kojem je ikada dosad viđen lik Abua Ajuba al Masrija, novog vođe iračkog ogranka Al kaide. Na snimku se vidi kako lično, s tri hica u glavu, ubija turskog taoca, službenika jedne jordanske kompanije u Iraku koja sarađuje s Amerikancima.

AP je juče podsetio i da je broj poginulih američkih vojnika u Iraku i Avganistanu premašio broj stradalih Amerikanaca u napadima 11. septembra. Živote je na tlu SAD tog dana izgubilo 2.973 ljudi, a dosad je u Iraku poginulo 2.696 američkih vojnika, a u Avganistanu 278.


Izvor: Glas Javnosti

Opozicija ne odustaju od ostavke premijera
Protesti u Mađarskoj sve masovniji

U Budimpešti su juče ponovo održani protesti pristalica opozicija i građana koji zahtevaju ostavku premijera Ferenca Đurčanja.

Nakon najmasovnijih demonstracija do sada, koje su održane u subotu uveče, raste pritisak na premijera da podnese ostavku. U intervjuu za „Vašarnap regel“, Đurčanj je rekao da i dalje planira da sledeće godine zatraži od Socijalističke partije da ostane njen lider, kao i da smatra da ishod lokalnih izbora, zakazanih za 1. oktobar, neće uticati na njegove planove.

„Ni postupci Vlade ni ono što se dešava u stranci neće zavisiti od konačnog ishoda izbora“, rekao je on i dodao da će nastaviti da se bori za program Vlade i stranke, koji uključuju i modernizaciju Socijalističke partije.

Na protestu u subotu okupilo se oko 40.000 građana i on je protekao mirno i bez incidenata. Policija je saopštila da je uhapsila šest osoba zbog manjih izgreda.

Organizatori su najavili da će se demonstracije nastaviti i posle lokalnih izbora, sve dok Vlada ne podnese ostavku.

Protesti su počeli u ponedeljak uveče, pošto je u medijima objavljeno priznanje Đurčanja na skupu socijalista da je Vlada lagala o rezultatima rada. U sukobima policije i demonstranata od početka protesta povređeno je više od 200 ljudi, dok ih je oko 150 pritvoreno.

Izvor: Blic

  znaci kecemo odozdo ili odozgo