Generacija kojoj je ukradena budućnost :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Generacija kojoj je ukradena budućnost

U Srbiji živi 1.818.383 pripadnika ove generacije. Više od polovine njih živi kod roditelja, ne radi, nisu u braku i nisu finansijski nezavisni

Ima ih 78 miliona u svetu i 24 časa su ulogovani u nova tehnološka čuda pomoću kojih žive onlajn život. Do 18 godine videli su oko 500.000 reklama, u jednoj ruci drže ajpod, a drugom rukom šalju MMS poruke. Oni ne čitaju knjige i časopise, pogledaju poneki 3-D film ili rijaliti šou, jer žive u selebriti kulturi u kojoj svako može biti zvezda i živeti Vorholovski san. Zameraju im nepismenost jer govore u skraćenicama LOL, BFF i OMG koje samo oni razumeju. Reč „kul” pokriva mnoga značenja, engleske reči i fraze uveliko preplavljuju njihov jezik, a emocijama najčešće „saopštavaju” pomoću emotikona.

Vizuelno ih prepoznajemo po tome što nose proteze sa cirkonima, tetovaže i pirsing na bilo kom delu tela „južno” od obrva već nakon uspešno završenog sedmog razreda osnovne škole. Njima je važnije da okače sliku na „Fejsbuk” profilu ili „Instagramu” nego da uživaju u savršenom momentu. U njihovu definiciju idealnog zaposlenja uklapa se fleksibilan posao koji je uz to dobro plaćen. Oni teže balansu posla i privatnog života – ne žive da bi radili, već rade da bi živeli. Ambiciozni su i znaju šta hoće, 11. septembar ih je upozorio da je život kratak i da moraju da požure…

Ovako pripadnike ipsilon generacije, rođene između 1980. i 2000. godine portretiše dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut, koji dodaje da se ovi mladi ponekad nazivaju i Petar Pan generacijom zato što svesno prolongiraju period odrastanja. I taj fenomen ostanka u porodičnom gnezdu nije karakterističan samo za našu zemlju, koja pripada mediteranskom krugu, već i za razvijene zapadne zemlje, primećuje naš sagovornik. Ugledni američki magazin „Tajm” je pre nekoliko godina pripadnike ipsilon generacije nazvao „lenjim narcisima koji još žive sa svojim roditeljima” a obimne psihološke studije koje su sprovedene u SAD svedoče da mladi rođeni nakon 1980. godine pokazuju daleko veći stepen narcizma nego ijedna generacija pre.

„U poređenju sa prethodnim generacijama ipsilon generacija je najsamopouzdanija i najasertivnija, ali ujedno i najdepresivnija i najanksioznija”, tvrdi Džin Tveng, profesorka psihologije na Univerzitetu u San Dijegu u svojoj knjizi „Ja generacija”.

Ovaj psiholog tvrdi da pripadnici ipsilon generacije svoje želje proglašavaju legitimnim pravima, od drugih očekuju da im ugađaju i da im se prilagođavaju, egocentrični su, ne trpe kritiku i imaju smanjen prag tolerancije ne frustraciju.

„Ja generaciji nedostaje empatija, oni su gladni pažnje i zavisni od neprestane stimulacije zbog čega im sve brzo dosadi, a njihovi prijateljski i emotivni odnosi brzo pucaju. Prema autoritetu se odnose sa manje poštovanja, ne zaziru od otkaza i zbog toga su spremniji da kažu šta misle, bez dlake na jeziku. „Ipsilonci” ne smatraju da su težak rad i izgrađivanje sopstvenog karaktera put do uspeha. Oni traže prečicu do slave i života na visokoj nozi”, tvrdi Džin Tveng.

Njihovi roditelji, pripadnici iks generacije, još su na rukovodećim pozicijama u velikim firmama. Oni su navikli na radnička prava, radno vreme „od-do” i zaposleni su u tradicionalnim i konzervativnim industrijama. To su lekari, poreski savetnici, inženjeri i građevinci, kojima su važne titule i statusni simboli. Ali, institucija porodice manje je važna ipsilon generaciji, bilo zbog toga što je veliki broj njihovih roditelja razveden ili zato što su im virtuelni prijatelji važniji od porodičnog ručka.

I dok mladi u razvijenom zapadnom svetu veruju da njihove želje imaju pravo prvenstva u odnosu na realnost – pre svega zbog toga što su odrastali u izobilju u kome su roditelji mogli da im ispune većinu želja, našim „ipsiloncima” je većina tih želja bila uskraćena, jer su im se detinjstvo ili mladost „poklopili” sa devedesetim godinama.

U Srbiji živi 1.818.383 pripadnika ipsilon generacije, svedoče rezultati poslednjeg popisa stanovništva. Ako je verovati rezultatima studije „Mladi – naša sadašnjost” Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje je obavljeno na uzorku od 1.627 ispitanika, dobi od 19 do 35 godina, polovina mladih do 25. godine i gotovo deset odsto mladih između 26 i 35 godina nema nijedan „atribut odraslosti”. Oni još žive kod roditelja, ne rade, nisu u braku i nisu finansijski nezavisni. Zabrinjavajuće zvuči podatak da čak petina mladih koji su venčani i dalje živi sa roditeljima, kao i da tek svaka četvrta osoba stupa u brak do 35 godine.

Skicirajući profil Petar Pan generacije, izgubljene u tranzitu između zemlje Nedođije i zemlje Srbije, autori ovog istraživanja upozoravaju da više od polovine populacije koja ima između 19 i 35 godina spada u kategoriju „izdržavanih osoba” koje finansijski pomažu roditelji. Samo četvrtina mladih između 19 i 35 godina izgovorila je sudbonosno „da”, a samo četiri odsto mladih je samostalno došlo do stana. Zanimljivo je da mladi u našoj zemlji deset godina kasnije ostvaruju „tranziciju” u odraslo doba u odnosu na svoje vršnjake u Danskoj.

Kada su mlade pitali zbog čega žive sa svojim roditeljima, autori ove studije došli su do zaključka da polovina njih ne želi da se odseli iz roditeljskog gnezda „jer im takva situacija odgovara”, dok polovina smatra da bi samostalan život bio bolja opcija, ali da „trenutno ne postoje svi potrebni uslovi”. Visina prihoda i radni status nisu u vezi sa željom mladih da odu odnosno ostanu u roditeljskom domaćinstvu.

Svaka druga pripadnica ipsilon generacije na pragu tridesetih koja živi u prestonici ne odaziva se na ime „mama”. Svaka treća žena dobi od 30 do 35 godina u Šumadiji, zapadnoj Srbiji i Vojvodini nema dete, pokazuju podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva. I jedino što je poraznije od ove statistike jesu odgovori naših čitateljki koje su reagovale na tekst „U Beogradu skoro polovina tridesetogodišnjakinja nema dete” koji je svojevremeno podigao veliku medijsku prašinu na feminističkoj sceni Srbije.

Objašnjavajući zbog čega nisu otišle u porodilište naše čitateljke, pripadnice ipsilon generacije su nas pitale: „ A sa kim da rodim dete? Sa gomilom maminih sinova koji lepršaju kroz život na krilima Petra Pana i ne razmišljaju o životu u dvoje? I sa čim da rodim dete – sa platom koju ne dobijam, sa poslom koji nemam i u stanu koji ne mogu sebi da priuštim?”

http://www.politika.rs/sr/clanak/350985/Tema-nedelje/Generacija-kojoj-je-ukradena-buducnost

.................................................................

Ipsilonka rođena 1993. godine

Od Diznijevih junaka Ivana Ilić pamti samo Arijel – njoj je bombardovanje Srbije u proleće 1999. godine asocijativno vezano za tatinu priču o Maloj sireni

Rođena je u godini najveće hiperinflacije ikada zabeležene u Srbiji i na svetu. Sve što su roditelji uspeli da joj priušte, morala je da deli sa sestrom bliznakinjom. Umesto crtanih filmova, gledala je direktan prenos ratova u kojima Srbije nije učestvovala. Od Diznijevih junaka pamti samo Arijel – njoj je bombardovanje Srbije u proleće 1999. godine u sećanju povezani sa tatinom pričom o Maloj sireni.

Sa ove mini-istorijske distance zahvalna je roditeljima što je nisu vaspitavali za život u Diznilendu, već za preživljavanje u Srbiji. Da je imala idilično detinjstvo i bezbrižnu mladost, možda ne bi upisala Fakultet organizacionih nauka koji je završila u roku. Bila je i deo pobedničkog tima studenata FON-a koji je osvojio prvo mesto na Svetskom takmičenju u rešavanju studije slučaja u Španiji prošle godine u konkurenciji sa 80 akademaca sa 16 najboljih univerziteta sveta. Danas se nalazi na platnom spisku jedne multinacionalne kompanije i uspešno završava postdiplomske studije na FON-u.

„Niko ne bira kada će se i gde roditi, ali je svako od nas odgovoran za ono što uradi sa svojim životom. Iako nisam odrasla u blagostanju, mislim da je mnogo bolje što nisam dobila sve što sam poželela i što sam vrlo rano naučila da se borim. Mene su roditelji vaspitavali da budem samostalna i finansijski nezavisna, kako sutra ne bi bila u poziciji da zavisim od partnera. Nisu se mešali u moj izbor zanimanja, ali su očekivali da napravim preciznu skicu svoje budućnosti i marljivo radim na ostvarivanju svojih želja”, priča predstavnica ipsilon generacije, Beograđanka Ivana Ilić (23).

Na primedbu da njene vršnjake sociolozi nazivaju Petar Pan generacijom, koja uživa u blagodetima produžene adolescencije i ispija kafu u svojoj devojačkoj odnosno momačkoj sobi do svoje 35 godine, Ivana sa osmehom navodi da je i njoj lepše u roditeljskoj kući, a život sa mamom i tatom ima mnoge prednosti – jer je uvek skuvan ručak i opeglana garderoba. U poverenju nam kaže da ni roditelji ne žele da razmišljaju o danu kada će ona spakovati kofere i odseliti se u sopstveni dom, iako je uverena da će pružiti podršku njenom osamostaljenju.

Na adresu Ivanine generacije često stižu i optužbe da su sebični i razmaženi hedonisti koji razmišljaju u jednini, a ne o braku i doživotnom partnerstvu. Ivana kaže da većina njenih vršnjaka ne posmatra brak kao doživotni projekat, već kao zajednicu ljudi koji će biti skupa dok im to odgovara.

„Ako ste finansijski nezavisni nema potrebe da pravite kompromise sa svojom savešću i ostajete u braku koji vam ne odgovara. Mislim da je nezavisnost ideal kome teži moja generacija”“, zaključuje ova mlada Beograđanka.

http://www.politika.rs/sr/clanak/351101/Tema-nedelje/Ipsilonka-rodena-1993-godine

......................................................................

Alternativne zajednice, napredak, moda fešn detekšn turbo dizel indžekšn #budimoslobodni #budisvoj #samoKarijeraBrt #ostvarisvojesnove #kupiPsaMačku #budiHuman #hehe