Kao sto vec drugi post u ovoj temi rece (ravendark), a i coolrunner u nekoj od svojih tema, romantika i vitestvo je proterano zbog proglasavanja istih - p a t e t i c n i m... sad but true...

Uostalom, iako je bambina napomenula da ce sada da se jave svi zivi romantici izlazuci da daju sve od sebe ali opet bleju na fejsu i druge cure blate nazivima tipa "sponzorusa" ili nesto jos gore, moracu da podelim nesto iz sopstvenog iskustva...

Cure vise nisu tako romanticne... (ne sve, samo one koje ja muvam, da ne bih izvazvao talas kontra-negacija)
Sirova snaga je pobedila mozak... (sto ne znaci da nemam istu, ali racunam da sam jaci intelektualno)

Smatram se izuzetnim romantikom i dzentlmenom... ali to nekako ubija volju za postojanjem ta dva kada ti cak i profesorka srpskog kaze da si ti "zaostavstina" iz 19-og veka, romantizam, (konkretna recenica: "promasio si vek") i kada je cinjenica da je malo dama koje danas zasluzuju dzentlmene...

Papirice sa "izjavama" (mada bolje reci "izvalama") ljubavi sam trpao jos po obdanistu/predskolsku curama po torbama/kesama i sl... bio sam kao neki kontra-secikesa, umesto da vadim, ja sam stavljao razno "djubre" (hrpa papira) po tudjim kesama, iduci od cure do cure, verovatno se uzdajuci u zakon verovatnoce da ce bar neka od mojih "miljenica" osecati nesto prema meni kao i ja prema njoj... Deset cura sam imao i dan danas se pitam da li su one znale za mene... jednu sam cak i pratio da bih joj ubacivao papirice u otvor za postu na kapiji... hvala bogu da sam tada bio maloletan i nisam znao za sexualno uznemiravanje... kao verovatno ni za sam sex uopste... how well...

Prvi prsten sam kupio curi jos u predskolskom... naravno, ucen tadasnjim filmovima... hej, ne mozete kriviti coveka (tada klinca od 6 godina) sto je bio spreman da pokusa sve da izrazi svoju "ljubav" simpatiji... sigurno nisam znao tada da pisem (da, zapravo, cenim ga da tada nisam ni znao da pisem) a kamo li da pisem pesme...

Naravno, taj problem je bio resen vec u osnovnoj skoli... sa prstena sam presao na narukvice... rezultat isti - opet corak... ali nema veze, gubitnik nije onaj ko ne uspe, vec onaj ko prestane pokusavati (naravno, i ovo je zavisno od situacije) mada, moj sledeci korak je bio usmeno izjavljivanje ljubavi... Nije to bilo ko zna sta, to je vecinom bilo ono sto sam smatrao da ona zeli da cuje a ne bas upravo ono sto sam ja hteo da joj kazem... mada, u svakom slucaju, nesto i nije dalo efekata... tu i tamo, ali ne kod cura koje sam ja zaista zeleo da impresioniram...

U osnovnoj skoli padaju i prve pesm(ic)e... naravno, paznja kod te cure traje koliko i samo citanje iste, sto ce reci, kratko... sta zna cura iz osnovne da li je i koliko je meni bilo potrebno truda i vremena da srocim tako nesto... tada su bili popularni "buntovnici" koji su smeli da kasne na casovima i da jedu uzinu koja se kupovala daleko od skolskog dvorista... pljuge da ne pominjemo...

Srednja skola vec menja tu sferu zivota... pocinjem sa mobilnim telefonom i pismima... da, izuzetno jako oruzje taj sms... kratko kao sto neko rece, ali nekako slatko... prave reci u pravom trenutku, a i svi znamo da "deca" u toj dobi postaju zivcano nestrpljiva kada ne dobiju odgovor na vreme, a nase poste su daleko od tacnih... Naravno, spomenuo sam i pisma... moram da priznam, jako oruzje protiv svih zenskih srca... dobiti licnu postu dok zivis sa porodicom a da to nije postpaid racun za telefon, ostavlja utisak... Naravno, to je bio mac sa dve ostrice, dok je elektornsku formu mogao da popuni svako, tvoj licni "pecat" (potpis/ime/nadimak/rukopis) na pismu je bio samo tvoj... tako da je mogucnost ucene i eventualnog ismevanja uvek postojala... sanse za dobitak/ismevanje su 50:50... iskusio oba slucaja... nisam imao vecih problema sta drugim slucajem, malo "pateticnog" ismevanja i stalo je na tome... ko ih 'ebe... ja sam to smatrao romaticnim (i dan danas smatram)...

Razglednice su postajale obavezne... letovanje/zimovanje i sl... deset minuta popunjavanja i slanja da bi ih neko narednih nedelju dana (do vaseg povratak) precitavao iznova i iznova bili su cenovno nemerljivi... jos ako pri tome ubodete i neku kreativnu sliku... uspeh je zagarantovan... znak paznje... jer:

Sitnice cine zivot... a i sama paznja se ogleda u malim stvarima... bitno je samo da ona postoji...

Srednja skola me je dovela dotle da pocnem i aktivno da se bavim pisanjem, ovaj put pesama, bez navodnika i bez "ca" u deminutivu... neozbiljne, saljive, ljubavne, romanticne, simpaticne, rep, balade i sl... Neke neobavezne, neke sa posvetom, neke cuvane kao blago, neke predate osobama za koje su i pisanje, neke procitane njima u lice, neke samo krisom i sramezljivo predate, ali sa jasno namerom... da mi je stalo...

Cak sam i par zbirki (veci broj pesama sa textom izmedju svake od njih koje opisuju zivot mene i tih osoba) poklonio curama koje su mi dosta znacile u zivotu (cura - nejednako - devojka) jer, naravno, bio sam previse dobar i previse zlatan (opet ja i "zlatna rezerva") da bismo presli na sledeci nivo, ali je njima prijala ta paznja i nisu zelele da me izgube... bio sam romantican deckic iz skole, njihov najbolji drug (ako ne i drugarica nazalost), a njima je trebalo nesto "dinamicno" u zivotu, jer pobogu, tada se sa pljuga iza skole doslo do bezanja sa casova, pijenja u javnosti, mozda i po koji joint... "buntovnici" su postali "mafijashi" i to je dodatno "palilo" cure...

Ali da, ja sam bio ubedjen da su sve one "vapile" za romantikom... i da ce ih te "bubice" za mafijom proci...
(vec vidim kako me neko napada da okrivljujem cure da su sponzoruse, ne, taman posla... svako sta voli)
Ovde je tema romantika, i ja samo pokusavam da vam docaram koliko je u mom okruzenju nije bilo a koliko sam ja bio spreman da je ponudim (i koliko sam to cinio)...

Prenapadnost, napadnost nikada... samo takticnost... drugarstvo je dobra osnova za ljubav... bio sam ubedjen u to... zapravo, to su mi i sve drugarice pricale... svi smo mi sanjali da cemo upoznati nekog ko ce nas razumeti i sa kim cemo se slagati i onda cemo sa njim biti spremni na sve... od poljubaca, do kreveta pa do zajednickog zivota... ah kako je to romanticno.... (ili pateticno za nekog, kako god)...

Kao sto mozete da predpostavite, ovakav plan, padao je u vodu, jer... najvazniji deo texta... posto znam da mnogi izbegavaju da citaju moje postove u celosti...

Ako zelis da budes romantican, od tebe se ne ocekuje da ukrades devojci poljubac niti da je silujes/napinjes da se smuvate direktno... vec da to bude postepeno, takticno, da se ona oseti spremnom... Ali... da li se to desava? Ne (u mom slucaju) Zasto? Objasnjenje sledi...

Time sto joj ti prirastas za srce i sto si neverovatno romantican i iskren, njoj samo olaksavas to sto je sama i sto trenutno nema neku drugu polovinu... ona te smatra kao "najboljeg druga/drugaricu" i ne zeli to da "upropasti" time sto cete postati decko i devojka pa se onda po sistemu "ne daj Boze" raskantate... Uostalom, ona te vec zna u srzi, jer se ti trudis da sa njom zivis zivot bez lazi i manipulacija, da je ocaravas i da ona u tebi vidi sigurnost... naravno, kao takav, ti njoj postajes dosadan, pa bi ona da proba nesto novo u zivotu (zasto bi svoj zivot posvetila jednoj osobi?)... i onda tvoja romantika gubi smisao... jer je svako drugi "novi kolacic" u igri, i ma sta i kako izjavio/ucinio, on postaje zanimljiviji, jer se to od njega nije ocekivalo... dok se od vas ocekuje da nastavite sa romantikom po principu "kad ste vec zajeli"... i vama bude zao da okrecete novi list da biste izigravali nekog "siledziju" jer i ona sama zna da to vi niste...

Postavlja se pitanje kako nastaviti dalje... da li ispasti losa osoba i napustiti nekog zato sto se prirodno/nenasilno odlucio da ne bude sa vama iako ste se maximalno trudili da vam to bude krajnji cilj... ili nastaviti uzaludnu bitku kako ne biste ispali ta losa osoba ali da biste ispali maximalni licemer prema sebi... jer radite nesto samo zato sto je to neko drugi ocekuje od vas...

Biti originalan nije uvek originalno... da, ovo je kontradikorno ali i tacno... jer kada se neko navikne na to, za njegova vas originalnost vise nije originalna... trust me... iskusio sam to na sopstvenoj kozi...

Slike, muzika, textovi, cvece, pokloni... sve sam to prosao za ovih 20 godina... i ko zna sta me jos ceka u zivotu, a ja sam vec sad razocaran sa par ishoda koje sam bukvalno "gajio" svojom romantikom i trudeci se da budem dzentlmen u svakom mogucem smislu...

Ostvario sam maximum, ali na pogresnoj skali... u pogresnoj kategoriji... od posebnog druga proglasen sam za brata, a ne za decka, ca ciji status sam se borio svim silama i sredstvima za koja znam...

I to mi tesko pada... i to ubija moju motivaciju za dalju romantiku...

"Gubitnik nije onaj ko ne uspe, vec onaj ko prestane da pokusava"... znam da pravi romantici ne bi trebalo da odustaju sa prvim porazom, dzemtlmeni takodje... ali ova istorija mojih dela se ponavlja... bojim se da sam izgubio dosta toga "magicnog" na pogresne osobe... misleci da su one prave... tacnije, zeleci da budu...

A sto se konkretno texta iz prvog posta tice... (da, najzad malo i teme konkretnije da se taknem), obavljao sam ja i navedene stavke (mada ima tu malo i preterivanja sto se tice gasenja i ne nosenja mobilnog telefona)... i sta mi to vredi? Nekome to ne znaci nista...

To neke zenske osobe nije sprecilo da kuckaju i telefoniraju...
Placanje racuna jednom, po bon-tonu kada osoba pozove, navlaci samo sigurnost kod zenske osobe da ce to biti uvek tako, a to je trenutno nemoguce, s obizrom da nemam svoje prihode...
I niz takvih stvari kada se romantika uzaludno trosi... bespovratno...

I sta mi vredi sto sam jos kao mali za drugarsko (mala matura) ja studirao bon-ton da ne bih ispao "magarac" kod pratilje?

Nije lako biti romantican danas, tezak je to posao, nije na ceni... tezak iz razloga da vise nema traznje za njim... a samim tim je i neisplativ...

Ja se jos jednom izvinjavam zbog ovako dugackog posta, ali trenutno imam veoma veliki emotivni problem u vezi sa ovom temom, i pokusao sam da sto vise izokolisam kako ne bih doveo sebe u situaciju da otvaram dusu ovde i na ovakav nacin... to cu uraditi tek onda kada pritisak postane neizdrziv...  

Edit:
Major_T je ovo rekao dosta skraceno... i na zalost, takodje ima poentu sto se druge izjave tice, bar sto se radi o mom sluacju...

Deset cura sam imao i dan danas se pitam da li su one znale za mene

Evo da ti dam ja jedan savet (a i svim ostalim romanticima) sto se tice te ribe koja te smatra za druga, brata i sl. Nije jos sve izgubljeno. Moras da gledas stvari iz zenske perspektive. Ona se plasi da ce, ako udje u vezu s tobom, izgubiti tebe kao druga i bitnu osobu u njenom zivotu. Moras da joj das do znanja da te je vec izgubila i na taj nacin eliminises taj njen strah.

Dakle prekini da se vidjas s njom nekoliko meseci, prekini svaki kontakt na neodredjeno vreme. Neka shvati da te je izgubila, da neces da joj budes drug(arica), jer drugara imas dovoljno.

Postavlja se pitanje kako nastaviti dalje... da li ispasti losa osoba i napustiti nekog zato sto se prirodno/nenasilno odlucio da ne bude sa vama iako ste se maximalno trudili da vam to bude krajnji cilj... ili nastaviti uzaludnu bitku kako ne biste ispali ta losa osoba ali da biste ispali maximalni licemer prema sebi... jer radite nesto samo zato sto je to neko drugi ocekuje od vas...

Nakon sto prodje taj vremenski period tvog kuliranja mozes da pocnes iz pocetka da uspostavljas odnos. Nek se riba uzeli tvog drustva... onda BUM... eto te ponovo u njenom zivotu. Reci joj da ne zelis da joj budes drugarica i kazi joj svoje namere, budi iskren. U ovom trenutku devojka ce morati da bira, ili ces je skroz izgubiti ili ces imati priliku da te gleda kao muskarca u svom zivotu.

Po meni ovo je jedina taktika koja moze da da rezultat. Opet sanse su skromne, ali bolje i to nego da dozivotno slusas price kakvog je lika upoznala proslog petka u klubu, dok u isto vreme proklinjes tog lika i osecas muku u stomaku sto to nisi ti.

markkko2000, ko ti kaze da udvaranje "nije u modi"?

I da, verujem ti na svemu sto si rekla... kao bik biku...

Zar stvarno vise cenite ono sto ne poznajete za razliku od onog sa kojima negativna iznenadjenja nisu moguca?
Zar stvarno vece sanse ima slucajni nego vas poznanik/prijatelj?
Da li je stvarno jedini nacin da covek shvati sta zapravo ima pored sebe taj da to nesto/nekog najpre izgubi?

Muzicki intermeco... jer pisete duge postove:

Žena hoće pored sebe muškarca, ne kučence.