Busted 

podseća me na kada sam se jednom isr'o....

mislim stvarno...

Been there, done that. Iz mog iskustva to je kontraproduktivno. Na zalost zene te podsvesno etiketiraju kao mekusca. I mnogo duze im treba da rasire noge, ako se uopste i desi.

Mada, velika je razlika izmedju toga biti romantican u vezi i biti romantican dok se upoznajete. Romantika u ozbiljnoj vezi je cak pozeljna ali dok se muvate nikako.

Kao sto vec drugi post u ovoj temi rece (ravendark), a i coolrunner u nekoj od svojih tema, romantika i vitestvo je proterano zbog proglasavanja istih - p a t e t i c n i m... sad but true...

Uostalom, iako je bambina napomenula da ce sada da se jave svi zivi romantici izlazuci da daju sve od sebe ali opet bleju na fejsu i druge cure blate nazivima tipa "sponzorusa" ili nesto jos gore, moracu da podelim nesto iz sopstvenog iskustva...

Cure vise nisu tako romanticne... (ne sve, samo one koje ja muvam, da ne bih izvazvao talas kontra-negacija)
Sirova snaga je pobedila mozak... (sto ne znaci da nemam istu, ali racunam da sam jaci intelektualno)

Smatram se izuzetnim romantikom i dzentlmenom... ali to nekako ubija volju za postojanjem ta dva kada ti cak i profesorka srpskog kaze da si ti "zaostavstina" iz 19-og veka, romantizam, (konkretna recenica: "promasio si vek") i kada je cinjenica da je malo dama koje danas zasluzuju dzentlmene...

Papirice sa "izjavama" (mada bolje reci "izvalama") ljubavi sam trpao jos po obdanistu/predskolsku curama po torbama/kesama i sl... bio sam kao neki kontra-secikesa, umesto da vadim, ja sam stavljao razno "djubre" (hrpa papira) po tudjim kesama, iduci od cure do cure, verovatno se uzdajuci u zakon verovatnoce da ce bar neka od mojih "miljenica" osecati nesto prema meni kao i ja prema njoj... Deset cura sam imao i dan danas se pitam da li su one znale za mene... jednu sam cak i pratio da bih joj ubacivao papirice u otvor za postu na kapiji... hvala bogu da sam tada bio maloletan i nisam znao za sexualno uznemiravanje... kao verovatno ni za sam sex uopste... how well...

Prvi prsten sam kupio curi jos u predskolskom... naravno, ucen tadasnjim filmovima... hej, ne mozete kriviti coveka (tada klinca od 6 godina) sto je bio spreman da pokusa sve da izrazi svoju "ljubav" simpatiji... sigurno nisam znao tada da pisem (da, zapravo, cenim ga da tada nisam ni znao da pisem) a kamo li da pisem pesme...

Naravno, taj problem je bio resen vec u osnovnoj skoli... sa prstena sam presao na narukvice... rezultat isti - opet corak... ali nema veze, gubitnik nije onaj ko ne uspe, vec onaj ko prestane pokusavati (naravno, i ovo je zavisno od situacije) mada, moj sledeci korak je bio usmeno izjavljivanje ljubavi... Nije to bilo ko zna sta, to je vecinom bilo ono sto sam smatrao da ona zeli da cuje a ne bas upravo ono sto sam ja hteo da joj kazem... mada, u svakom slucaju, nesto i nije dalo efekata... tu i tamo, ali ne kod cura koje sam ja zaista zeleo da impresioniram...

U osnovnoj skoli padaju i prve pesm(ic)e... naravno, paznja kod te cure traje koliko i samo citanje iste, sto ce reci, kratko... sta zna cura iz osnovne da li je i koliko je meni bilo potrebno truda i vremena da srocim tako nesto... tada su bili popularni "buntovnici" koji su smeli da kasne na casovima i da jedu uzinu koja se kupovala daleko od skolskog dvorista... pljuge da ne pominjemo...

Srednja skola vec menja tu sferu zivota... pocinjem sa mobilnim telefonom i pismima... da, izuzetno jako oruzje taj sms... kratko kao sto neko rece, ali nekako slatko... prave reci u pravom trenutku, a i svi znamo da "deca" u toj dobi postaju zivcano nestrpljiva kada ne dobiju odgovor na vreme, a nase poste su daleko od tacnih... Naravno, spomenuo sam i pisma... moram da priznam, jako oruzje protiv svih zenskih srca... dobiti licnu postu dok zivis sa porodicom a da to nije postpaid racun za telefon, ostavlja utisak... Naravno, to je bio mac sa dve ostrice, dok je elektornsku formu mogao da popuni svako, tvoj licni "pecat" (potpis/ime/nadimak/rukopis) na pismu je bio samo tvoj... tako da je mogucnost ucene i eventualnog ismevanja uvek postojala... sanse za dobitak/ismevanje su 50:50... iskusio oba slucaja... nisam imao vecih problema sta drugim slucajem, malo "pateticnog" ismevanja i stalo je na tome... ko ih 'ebe... ja sam to smatrao romaticnim (i dan danas smatram)...

Razglednice su postajale obavezne... letovanje/zimovanje i sl... deset minuta popunjavanja i slanja da bi ih neko narednih nedelju dana (do vaseg povratak) precitavao iznova i iznova bili su cenovno nemerljivi... jos ako pri tome ubodete i neku kreativnu sliku... uspeh je zagarantovan... znak paznje... jer:

Sitnice cine zivot... a i sama paznja se ogleda u malim stvarima... bitno je samo da ona postoji...

Srednja skola me je dovela dotle da pocnem i aktivno da se bavim pisanjem, ovaj put pesama, bez navodnika i bez "ca" u deminutivu... neozbiljne, saljive, ljubavne, romanticne, simpaticne, rep, balade i sl... Neke neobavezne, neke sa posvetom, neke cuvane kao blago, neke predate osobama za koje su i pisanje, neke procitane njima u lice, neke samo krisom i sramezljivo predate, ali sa jasno namerom... da mi je stalo...

Cak sam i par zbirki (veci broj pesama sa textom izmedju svake od njih koje opisuju zivot mene i tih osoba) poklonio curama koje su mi dosta znacile u zivotu (cura - nejednako - devojka) jer, naravno, bio sam previse dobar i previse zlatan (opet ja i "zlatna rezerva") da bismo presli na sledeci nivo, ali je njima prijala ta paznja i nisu zelele da me izgube... bio sam romantican deckic iz skole, njihov najbolji drug (ako ne i drugarica nazalost), a njima je trebalo nesto "dinamicno" u zivotu, jer pobogu, tada se sa pljuga iza skole doslo do bezanja sa casova, pijenja u javnosti, mozda i po koji joint... "buntovnici" su postali "mafijashi" i to je dodatno "palilo" cure...

Ali da, ja sam bio ubedjen da su sve one "vapile" za romantikom... i da ce ih te "bubice" za mafijom proci...
(vec vidim kako me neko napada da okrivljujem cure da su sponzoruse, ne, taman posla... svako sta voli)
Ovde je tema romantika, i ja samo pokusavam da vam docaram koliko je u mom okruzenju nije bilo a koliko sam ja bio spreman da je ponudim (i koliko sam to cinio)...

Prenapadnost, napadnost nikada... samo takticnost... drugarstvo je dobra osnova za ljubav... bio sam ubedjen u to... zapravo, to su mi i sve drugarice pricale... svi smo mi sanjali da cemo upoznati nekog ko ce nas razumeti i sa kim cemo se slagati i onda cemo sa njim biti spremni na sve... od poljubaca, do kreveta pa do zajednickog zivota... ah kako je to romanticno.... (ili pateticno za nekog, kako god)...

Kao sto mozete da predpostavite, ovakav plan, padao je u vodu, jer... najvazniji deo texta... posto znam da mnogi izbegavaju da citaju moje postove u celosti...

Ako zelis da budes romantican, od tebe se ne ocekuje da ukrades devojci poljubac niti da je silujes/napinjes da se smuvate direktno... vec da to bude postepeno, takticno, da se ona oseti spremnom... Ali... da li se to desava? Ne (u mom slucaju) Zasto? Objasnjenje sledi...

Time sto joj ti prirastas za srce i sto si neverovatno romantican i iskren, njoj samo olaksavas to sto je sama i sto trenutno nema neku drugu polovinu... ona te smatra kao "najboljeg druga/drugaricu" i ne zeli to da "upropasti" time sto cete postati decko i devojka pa se onda po sistemu "ne daj Boze" raskantate... Uostalom, ona te vec zna u srzi, jer se ti trudis da sa njom zivis zivot bez lazi i manipulacija, da je ocaravas i da ona u tebi vidi sigurnost... naravno, kao takav, ti njoj postajes dosadan, pa bi ona da proba nesto novo u zivotu (zasto bi svoj zivot posvetila jednoj osobi?)... i onda tvoja romantika gubi smisao... jer je svako drugi "novi kolacic" u igri, i ma sta i kako izjavio/ucinio, on postaje zanimljiviji, jer se to od njega nije ocekivalo... dok se od vas ocekuje da nastavite sa romantikom po principu "kad ste vec zajeli"... i vama bude zao da okrecete novi list da biste izigravali nekog "siledziju" jer i ona sama zna da to vi niste...

Postavlja se pitanje kako nastaviti dalje... da li ispasti losa osoba i napustiti nekog zato sto se prirodno/nenasilno odlucio da ne bude sa vama iako ste se maximalno trudili da vam to bude krajnji cilj... ili nastaviti uzaludnu bitku kako ne biste ispali ta losa osoba ali da biste ispali maximalni licemer prema sebi... jer radite nesto samo zato sto je to neko drugi ocekuje od vas...

Biti originalan nije uvek originalno... da, ovo je kontradikorno ali i tacno... jer kada se neko navikne na to, za njegova vas originalnost vise nije originalna... trust me... iskusio sam to na sopstvenoj kozi...

Slike, muzika, textovi, cvece, pokloni... sve sam to prosao za ovih 20 godina... i ko zna sta me jos ceka u zivotu, a ja sam vec sad razocaran sa par ishoda koje sam bukvalno "gajio" svojom romantikom i trudeci se da budem dzentlmen u svakom mogucem smislu...

Ostvario sam maximum, ali na pogresnoj skali... u pogresnoj kategoriji... od posebnog druga proglasen sam za brata, a ne za decka, ca ciji status sam se borio svim silama i sredstvima za koja znam...

I to mi tesko pada... i to ubija moju motivaciju za dalju romantiku...

"Gubitnik nije onaj ko ne uspe, vec onaj ko prestane da pokusava"... znam da pravi romantici ne bi trebalo da odustaju sa prvim porazom, dzemtlmeni takodje... ali ova istorija mojih dela se ponavlja... bojim se da sam izgubio dosta toga "magicnog" na pogresne osobe... misleci da su one prave... tacnije, zeleci da budu...

A sto se konkretno texta iz prvog posta tice... (da, najzad malo i teme konkretnije da se taknem), obavljao sam ja i navedene stavke (mada ima tu malo i preterivanja sto se tice gasenja i ne nosenja mobilnog telefona)... i sta mi to vredi? Nekome to ne znaci nista...

To neke zenske osobe nije sprecilo da kuckaju i telefoniraju...
Placanje racuna jednom, po bon-tonu kada osoba pozove, navlaci samo sigurnost kod zenske osobe da ce to biti uvek tako, a to je trenutno nemoguce, s obizrom da nemam svoje prihode...
I niz takvih stvari kada se romantika uzaludno trosi... bespovratno...

I sta mi vredi sto sam jos kao mali za drugarsko (mala matura) ja studirao bon-ton da ne bih ispao "magarac" kod pratilje?

Nije lako biti romantican danas, tezak je to posao, nije na ceni... tezak iz razloga da vise nema traznje za njim... a samim tim je i neisplativ...

Ja se jos jednom izvinjavam zbog ovako dugackog posta, ali trenutno imam veoma veliki emotivni problem u vezi sa ovom temom, i pokusao sam da sto vise izokolisam kako ne bih doveo sebe u situaciju da otvaram dusu ovde i na ovakav nacin... to cu uraditi tek onda kada pritisak postane neizdrziv...  

Edit:
Major_T je ovo rekao dosta skraceno... i na zalost, takodje ima poentu sto se druge izjave tice, bar sto se radi o mom sluacju...

jebo romantiku ako je samo zbog sirenja nogu ... zene prvo osete kad glumis nesto sto nisi ...


pa ti pustas vodu za pulicerima svaki dan, predlazem da podelis dzek danijels sa marinom tucakovic i pustis prirodu da ide svojim tokom ... jos kad bi se skoncentrisao (manje pisao po forumu i skupljao inspiraciju)... ceka te svetla buducnost.

Svrha je da radis nesto licno za nekog licno. Hvala ti na smajlicima stvarno su slatki ali to je prosto kraci put.
Nemam nista protiv livadskog cveca al daj nek to neko nekad i uradi ili bilo sta sto je posledica toga da si o nekome mislio i oko toga se na bilo kakav nacin potrudio.

Unutrašnji monolozi

On: Kako da ispadnem vitez? Da je podignem i prenesem preko one velike bare?
Ona: Što me tako čudno odmerava?
On: Aaaahh! (Prilazi i pokušava da je digne u naručje.)
Ona: Šta mu je, šta je naumio? Neće valjda da me siluje?
On: Što se tako udrvenila, što me ne uhvati oko vrata, kako da je nosim kad se ovoliko bacaka.
Ona: Jebote šta ako je onaj kombi pun manijaka. (baca se iz sve snage, ispada iz naručja u najdublju baru i beži pljuskajući martinkama po vodi)
On: Bože šta joj je, mora da ima neke psihičke probleme. Sreća da sam to shvatio na vreme.
Ona: Bože što se na mene lepe sve neki manijaci. Sreća da sam uspela da pobegnem.

Kako mozes biti toliko sigurna da "vise ni ne mastamo", ili ti je visak slovo "o"? Ni truncice romantike nema u "ne moras ni da se pojavis samo platis firmi i oni isporuce cvece"... Sto rece Bambi, vise bi znacio cvetak sa livade


veoma je bitno da li je pismo ili sms... pokusaj da se o tome raspitas kod starijih pripadnica zenskog pola tvoje porodice/familije... objasnice ti kakvu draz ima pismo u odnosu na sms... mada objasnjenje mogu da ti daju i mladje pripadnice zenskog pola, kad vec sam ne vidis razliku... sto je inace veoma tuzno.


Lepo rekoh da si se navukao... mislim na analize



deder olabavi malo recnik, upristoji ga... ne samo na ovoj temi, nego vala na svakoj


Sto se same teme tice, sam tekst definitivno treba zanemariti i usresrediti se na sam naslov. Romantika nije iscezla potpuno... nego je izgubila onu svoju nekadasnju draz upravo zbog onih koji se, kao kod odabira muzike, da ne bi ispali "glupi u drustvu" priklanjaju vecini, bez obzira da li kapiraju o cemu se uopste radi. Cinjenica jeste da nisu, niti bi mogli biti svi muzikalni, pa verovatno samim tim ni romanticni ukoliko bi se uzimalo u obzir "nisu, niti bi mogli". Licno jesam romanticna, na kraju krajeva dupli sam rak mada smatram da horoskopski znak nema preterane veze s nekim vezama koje se potenciraju. Volim i stih i cvet i gest i osmeh i pogled i veoma zvuke gitare... jednostavno volim da vidim pripadnika muskog pola koji je muskarac u pravom smislu te rece, te se u skladu sa tim zena pored njega oseca upravo kao zena... takav muskarac ne narucuje gomile cveca ostavljajuci hladnu, bezlicnu porucicu negde medj laticama... vec zna kada, sta i kako.

Романтика је гинијална ствар! Данса женско треба прво освојити, а онда и задржати. Романтика је за то измишљена!


Наравно не падају све девојке на романтику, ал има и оних које нису расле на 'помешај ове ноћи црну и златну' и алкохолу, а те су праве

Nisu nestali...
Meni je skoro neko pisao pisma...