Visokoobrazovani kadrovi iz oblasti upravljanja najdeficitarniji su u Srbiji, iako su plaćeni i po nekoliko hiljada evra mesečno


TOP 5

1. Portfolio menadžer 3.000-5.000 evra

2. Revizor oko 3.000 evra

3. Investicioni bankar 3.000-4.000 evra

4. Finansijski direktor oko 3.000 evra

5. Stručnjak za informatiku 2.000-3.000 evra



Najveća potražnja a najmanja ponuda na tržištu radne snage u Srbiji jeste za kadrovima iz oblasti top menadžmenta, pokazuju podaci agencija za zapošljavanje. Firme su spremne da plate od 3.000 evra pa naviše dobrog revizora, finansijskog direktora, portfolio menadžera, investicionog bankara i savetnika, kao i specijalizovanog stručnjaka za informacione tehnologije, jer takvih profila u našoj zemlji je veoma malo.

Da bi neko obavljao jedan od ovih poslova, pored visokog obrazovanja, potrebno je da poseduje još dodatnih veština kao što su perfektno znanje engleskog jezika i rad na računaru, ali ono što je najveći problem jeste višegodišnja praksa. Irina Vraneš, iz agencije „Adeko", kaže da je iskustvo najveći problem, jer poslodavci ga traže, a kandidati ga nemaju.

- Ljudi, jednostavno, nisu imali kod nas gde da steknu takvo iskustvo. Ono što se sada traži od ljudi koji bi radili na vodećim pozicijama znatno se razlikuje od onoga što se tražilo pre 15 godina - objašnjava Vraneš.

Portfolio menadžer je zanimanje novijeg datuma i najplaćeniji je kadar u oblasti brokerskog poslovanja. On ima zadatak i ovlašćenje da upravlja sredstvima klijenata, a najviši nivo ove profesije jeste upravljanje sredstvima investicionih i penzionih fondova. Za obavljanje ovog, kao i posla investicionog savetnika, pored završenog fakulteta, neophodno je dobiti licencu koju daje Komisija za hartije od vrednosti. A da bi se licenca dobila posle prolaska kroz kurs za sticanje zvanja finansijskih analitičara, polaže se ispit. Ovaj posao, inače izuzetno plaćen i tražen, sa sobom nosi i veliku odgovornost, a ostvareni rezultati su najbolja preporuka za napredovanje u karijeri. Broj portfolio menadžera u Srbiji može da se izbroji na prste.

Zoran Kosović, iz agencije „Sigma", kaže da u Srbiji postoji hiperprodukcija kadrova u oblasti finansija, ali, nažalost, sasvim neadekvatnog kvaliteta. Jer, na primer, posao finansijskog direktora, koji je takođe u top pet deficitarnih zanimanja, zahteva vrlo široka znanja. Osim knjigovodstva i finansija, potrebno je poznavati i pravo, carinske, devizne i trgovinske propise, informacione sisteme, engleski jezik.

- U ovoj oblasti poželjno je školovanje u inostranstvu, ali nije neophodno. Ono što bih ja preporučio jesu praksa u inostranstvu i stalno usavršavanje - pojašnjava Kosović.

Za revizorima u Srbiji vlada prava pomama, bilo da se radi o obavljanju posla interne ili eksterne revizije. Kao i kod prethodna dva zanimanja, i u ovoj oblasti praksa je na prvom mestu, a firme vrbuju stručnjake i pre završetka studija i spremne su da stalno ulažu u ovaj kadar o svom trošku.

- U Srbiji, možemo reći, nema slobodnih revizora. Zato nije strano da ih firme bukvalno otimaju od konkurencije, nudeći im dosta bolje uslove - objašnjava Kosović.

Ništa manje deficitarni nisu kadrovi iz oblasti investicionog bankarstva. Posao investicionog bankara podrazumeva posredovanje u kupoprodaji kompanija, to jest, u pronalaženju partnera koji su spremni da kupe kapital firme od postojećih vlasnika. Da bi se ovaj posao dobro obavljao, neophodne su postdiplomske studije, kao i dodatno školovanje u inostranstvu, jer u Srbiji nije bilo kadrova koji bi ljude obučili i pripremili za ovaj posao. Pored dobre plate, investicioni bankar dobija i bonuse koji zavise od veličine sklopljenih poslova.

Stručnjaci iz sektora za informatiku i specijalizovani programeri ništa manje nisu traženi nego stručnjaci iz oblasti finansija. Iako fakultetsku diplomu mogu da steknu na više domaćih fakulteta kao što su FON ili PMF, iskustvo i uskostručna specijalnost ih čini dobro plaćenim stručnjacima. Većina priznatih eksperata iz ove oblasti posle završenih osnovnih studija otišla je na doškolovavanje u inostranstvo ili je pohađala u Srbiji „Majkrosoftovu" školu za programere.

Irina Vraneš kaže da je Srbija u deficitu, pored pomenutih, i u ostalim segmentima menadžmenta. Tako posla uvek ima u oblasti osiguranja i lizinga. Traženi su i menadžeri iz oblasti energetike, kao i inženjeri zaštite na radu.

Zahtevi poslodavaca su veliki i teško ih je zadovoljiti. Tu često ne pomaže ni školovanje u inostranstvu, jer najbolja preporuka su iskustvo i rezultati koje je neko postigao.

MARIJA MAJSTOROVIĆ
24.11.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS

hm...pitaj me za par godina gde sam 

bez sale i zezanja...krenula sam na tu stranu...krenula sa skolovanjem tj. doskolavanjem...pokupala sam neke diplomice za jezike,menadzment,racunare .....planiram da upisem iza nove godine bankarstvo ....u izgledu mi je obuka u svedskoj na 3 meseca vezano bas sada za ovu firmu gde radim 

sta ce sve od toga ispasti pojma nemam.nadam se najboljemu 

Navedene cifre se odnose na najvise 5% kadra. Press po obicaju ... kenja.

nego sta nego kenja....to nije cifra za sve firme..verovatno one koje drzi miskovic 

moj disa ima nesto preko 1500e platu...a covek je samo 4 godine stariji od mene sa 2 fakulteta i magistraturom.

Pa da Miro, kad traže stručni kadar a nemaju pojma da objasne šta mašina radi, kupe a ne koriste ili neće da plate obuku kadra, sve hoće s brda s dola, jeidno da odeš u inostranstvo, sam sebe finsiraš i dođeš kući da radiš za manju lovu od one napulju!
To je moj komentar o sticanju iskustva u industiji manje razvijenih grana u našoj zemlji, kao npr. tekstil!

moja grana je metalurgija ...izuzetno razvijena grana.borimo se za svaki posao.mada smo bez preterivanja najbolji za neke izvozne artikle.opet ,moj direktor bi sa svom tom skolom imao 3 puta vise negde napolju.