Gde je isplativije, a gde bolje živeti u glavnom gradu ili u unutrašnjosti srbije. U prestonici su znatno veća primanja zaposlenih, ali i troškovi, pišu Novosti.



Onom ko ima posao i redovnu platu mnogo je lakše da živi u unutrašnjosti, ali je zato za one koji tragaju za upražnjenim radnim mestom veliki grad jedina nada.

Sa dve plate od oko 40.000 dinara, koliko, na primer, dobijaju prosvetni ili zdravstveni radnici, u unutrašnjosti može pristojno da se živi, dok u Beogradu jedna takva zarada odlazi na ratu za kredit i račune, a druga jedva pretekne za hranu, garderobu i ostale potrepštine neophodne za preživljavanje.

Mesečni boravak samo jednog deteta u vrtiću u Beogradu roditelje košta 9.700 dinara, dok porodica koja živi u Jagodini ili Sremskoj Mitrovici za istu uslugu plaća oko 3.000 dinara.

Činjenica je, međutim, da su u Beogradu plate značajno veće nego u unutrašnjosti, pa bi, prema podacima Republičkog zavoda za statisiku, sa jednom beogradskom prosečnom platom od 56.616 dinara Leskovčanin mogao da podmiri celu potrošačku korpu. Ali, kad mu poslodavac isplati njegovu prosečnu zaradu od 34.235 dinara, on ima za nešto više od pola potrošačke korpe za koju je u ovom gradu na jugu Srbije potrebno 57.920 dinara.

U takvim, malim gradovima u unutrašnjosti u kojima je propala industrija, među kojima su i Kruševac i Vranje, situacija je mnogo gora nego u selima. U njima se, zbog velike nezaposlenosti, vodi borba za preživljavanje.

Ekonomista Danilo Šuković, takođe, smatra da veliki gradovi pružaju velike mogućnosti. To je osnovni motiv da mnogi građani, posebno mladi, napuštaju svoj zavičaj u unutrašnjosti, u želji da obezbede bolju budućnost.

„U Beogradu se može postići bolje obrazovanje, relativno se lakše može doći do posla, ma kakav on bio, i naravno mogućnosti za provod i zabavu su veće“, dodaje Šuković.

„Zbog toga imamo veliku koncentraciju stanovništva u glavnom gradu, dok unutrašnjost, posebno mnoga izuzetno lepa sela ostaju „prazna“. To je, naravno, sa opšte društvenog interesa veoma štetna pojava, jer se vredni prirodni resursi u unturašnjosti propadaju, odnosno ostaju neiskorišćeni, dok prestonica ograničenom infrastrukturom sve teže zadovoljava potrebe sve većeg broja građana“, navodi on.

Preseljenj ljudi u gradove biće glavna tendencija i u narednim decenijama. Loša strana kod nas je što je Beograd, uz Novi Sad i donekle Niš, ostao praktično jedini pol privlačenja stanovništva, jer su skoro sve upravne funkcije i najveći deo kapitala skoncentrisani u prestonici – smatra Vladimir Nikitović, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka. „Zato, za razliku od nekih drugih zemalja, mi u poslednje dve decenije doživljavamo ne samo preseljenja iz sela u grad, već preseljenja iz nekada jakih industrijskih centara, veličine od 30.000 do 100.000 ljudi, u pomenuta tri preostala velika urbana središta. Dakle, kod nas je postao problem pražnjenja gradova“.

Ovo je, dodaje Šuković, nažalost, odlika svih siromašnih zemalja, u kojima većina stanovništva spas traži u velikim gradovima. „Mnoga prirodno izuzetno lepa mesta u unutrašnjosti ostala su bez osnovne infrastrukture, što je onemogućilo njihov ekonomski razvoj, a time i uslove za pristojan život njenih građana“, ocenjuje Šuković.

„Država, dakle, treba da realizuje politiku ravnomernog ekonomskog razvoja, pa će tada mnogi građani promeniti pravac svog životnog puta. To što sada idu u Beograd, samo je znak da se racionalno ponašaju“.

Vladimir Nikitović, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka, smatra da je neopravdano to što i dalje kukamo za pražnjenjem sela u kojima se, naročito u centralnoj Srbiji, živi u uslovima koji su gotovo nepromenjeni u odnosu na vreme kraljevine.

„Iz tog razloga, mlado seosko stanovništvo mahom i dalje želi da ode u gradove uprkos neizvesnosti, dok oni koji su otišli ne žele da se vrate. Oni trpe sve nelagodnosti urbanog života u Srbiji, koje su, očito i dalje manje loše od onih na selu. Demografski problem je svakako pražnjenje gradova kao nosilaca populacionog razvoja u savremenom svetu“, napominje Nikitović.

Uzrok tome je što je Beograd decenijama predstavljao centar mnogo veće teritorije od današnje Srbije i što su neophodne decenije da se mreža urbanih centara izbalansira. Opasnosti aktuelnog koncentrisanja populacije u regionu Beograda i okoline su mnogobrojne, a svakako najznačajnije su one bezbednosnog karaktera imajući u vidu da se jugozapadni i jugoistočni regioni Srbije, naročio pogranični, ubrzano prazne.

Predsednica Centra za potrošače Srbije, Vera Vida, napominje da nije slučajno što se godišnje po jedan manji grad preseli u Beograd. „Kvalitet života u prestonici neuporedivo je bolji nego u malim mestima, jer pruža veće mogućnosti – smatra Vida. – Uslovi i način života su se promenili, savremen čovek se ne zadovoljava samo time da može da pojede i da preživi. Normalno je da ode u pozorište, bioskop, u neki tržni centar gde natenane može da pazari, sedne da predahne i popije kaficu, vidi se sa prijateljima. Toga u manjim mestima nema. Život je stao. Nekada razvijeni industrijski gradovi sada su „mrtvi“. Takođe, prosečna primanja u Beogradu mnogo su veća nego u malim mestima. Sve to na izvestan način natera čoveka da napusti svoj rodni kraj i da krene u bolji život.“, kaže ona.

Izvor: novosti

Ја кликнуо на-остало-.
Сасвим лепо и примерено и много јефтиније може да се живи на селу,малим срединама.
Што даље од великих градова да сачуваш здравље и живце.

U Beogradu teku med i mleko.

Onde gde imaš para...bolje neko živi u Pirotu ili Negotinu nego u Beogradu...jer ako ti živiš teško potpuno je nebitno što si u BG,kvalitet tvog života će biti ispod svih standarda,i svi benefiti koje nudi Beograd su ti nedostupni...

Ako je verovati mom poznaniku - Gornji Milanovac - 2 kafe i rakijica = 120 dinara.

Glasao sam za Kragujevac 

Inace realno je Beograd tacan odgovor.

Ja bih pre rekao da je samo do posla koga u unutrasnjosti nema. Mislim, lepo je to sto sam u Pirotu pre neku godinu za 50 dinara jeo cetvrtinu sa sirom, rol virslu i jogurt, al dzaba kada je grad "mrtav" u smislu da posla nema skoro uopste pa im je i ta jeftinoca nedostupna. Zato i svi odlaze za Beograd, ne zbog pozorista...

Bor

Nije mi palo na pamet selo ili neke male sredine kad sam stavio "Ostalo" .. Vise sam mislio na neke manje gradove poput Jagodine,Uzica,Krusevca,Kraljeva and so on..Koji samo nose epitet gradova ali nazalost samo ova 4 mogu da se istim nazovu.
Ne zbog neke bitnosti i slicne gluposti vec mislim sveobuhvatno od univerziteta do kvalitetnijih medicinskih ustanova,kulturnih ustanova i slicno.
Kazem to da se neko ne uvredi jer ovde na forumu cirkulisu ljudi koji su jako vezani za svoj kraj.


E sad niko nije obratio paznju na prvu recenicu (cak sta vise mozda ja to tako vidim a da piscu ovog teksta ovo nije ni na kraj pameti) .. pise gde se bolje zivi a gde je isplativije ?
Na prvi pogled to ide jedno uz drugo ali nije tako.Jedino ako niste covek kome je samo dobaro tamo gde ima para i drugi faktori su nebitni.

Ja mislim da u Srbiji ne postoji mesto koje je isplativo.
A ako bih mogao da se pitam gde je bolje..Mozda Novi Sad.
Mada je po mom ukusu i Kragujevac.

Dakle to je moje misljenje neko iz zajebancije nista ozbiljno.Nisam bio na ni jedno od ova dva mesta i ne mogu da tvrdim da je bolje.

Chachak, jeftiniji krompir