G17 plus: Zabraniti SRS :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Забрана најбоља реклама

И када би их забранили, радикали би могли да се пререгиструју и наступе на изборима

Кампања за забрану Српске радикалне странке коју последњих дана води Г17 плус, слажу се истраживачи јавног мнења, аналитичари и правници, најбољи је политички маркетинг за радикале. За радикале би још једино боље могло да буде, слажу се стручњаци, да их заиста и забране. Такав потез скоро да би им гарантовао победу на следећим изборима. Наравно, под другим именом, али са истим лидерима, па чак и програмом. Када би се то десило (а у овом тренутку вероватноћа да неко забрани СРС мери се промилима) Србија би ушла у историју као једна од малобројних у свету која је од Другог светског рата укинула неку странку.

То није учинила ни Немачка са неонацистичком Националном партијом Немачке (НПД), иако је пробала у два наврата, једном 1974, а последњи пут 2000. године. Оба пута Уставни суд Немачке одбио је захтев за забрану странке која у свом програму чак отворено позива на расну, верску и националну мржњу.

Чак и најогорченији противници СРС у Србији не једном су протеклих дана упозоравали да би забрана радикала била много погубнија за развој демократије у Србији него што је то постојање и деловање СРС. Елемената за забрану странке, упркос тежини увреда које је посланик Зоран Красић упутио министарки Ивани Дулић-Марковић, тврде стручњаци, нема. – Иако се у увредама могу наћи елементи говора мржње, забрана странке би била нешто као свирепа казна – каже Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива.

Није било позива на оружје

– Треба пазити са тим брзоплетим реакцијама, јер ми још немамо јаку демократију, а не сме се ићи брзоплето са забраном странке која има тако велику подршку у бирачком телу. Ово је радикалан захтев – додаје Николић.

Говор мржње у овом случају, наглашава наш саговорник, треба казнити на други начин. То је требало да уради председавајући у Скупштини.

– Странке се у свету забрањују тек када позивају да се са оружјем изађе на улицу. То би био јединствен случај у свету. Последњи пут тако су се забрањивале комунистичке партије пред Други светски рат. Па, ни Аустријанци нису забранили странку Јерга Хајдера, већ се од њега само тражило да због својих националистичких изјава не буде у влади и да странка делегира некога другога – подсећа Николић.

Да нема елемената за забрану странке сматра и правник Миленко Радић, директор Фонда за развој демократије, који тврди да је изјава члана Г17 плус у Панчеву који је рекао да се спремају „гасне коморе за Цигане, Јевреје и радикале”, много тежа од онога што је рекао Красић. Разлика је, ипак, у томе што се Г17 плус оградио од те изјаве и искључењем тог свог члана из странке, док су радикали Красића подржали.

Међутим ни то, како сматра Радић, не може да буде довољан разлог за забрану странке. „Правно гледано, забрана партије може да се тражи када органи странке донесу одлуку, писану или усмену, која се може подвести под ширење расне, верске и националне мржње. Шта раде појединци у странци, чак и да их има јако пуно, не може бити разлог за забрану, ако то не раде по одлуци органа странке”, каже Радић.

Чак и да их забране, радикали, објашњава Радић, у кратком року, са истом документацијом са којом је регистрован и СРС, могу да се пререгиструју, промене име, и наставе рад. Могу и да позову чланство да пређе у неку другу, блиску им странку, њихови посланици у том вакууму могу да се представљају као независни посланици. За све то време њима би, тврди Радић, само растао рејтинг.

То потврђује и Светлана Логар, аналитичар Стратеџик маркетинга. Забрана странке, па и медијска блокада на коју је јуче позвала министарка Дулић-Марковић радикалима могу само да користе.

– СРС је исувише популарна да би такви потези могли да јој нашкоде. Они немају подршку 40 одсто Србије, како су протумачени подаци агенција за истраживање, већ 40 одсто оних који су рекли да ће изаћи на изборе. А то значи да имају подршку око 15 одсто укупног бирачког тела. Па ипак, они имају чврсто гласачко тело и забрана било које врсте била би лоша, а они који то траже раде им кампању – тврди Логар. Поређења са странком Богољуба Карића, на чији рејтинг је одсуство из медија и физичко одсуство лидера странке утицало погубно, тврди Логар, не стоје. Подршка радикала је много чвршћа, објашњава. Кампања Г17 против радикала, наглашава она, доноси и благ пораст рејтинга Г17, али у исто време им одмаже чињеница да седе у влади са социјалистима. Странка Млађана Динкића, слаже се и Милан Николић, неће у свему проћи без малог ћара, а можда ће им чак помоћи да пређу цензус.

Споран политички легитимитет

– Политички гледано није легитимно да странка која сада може да има подршку највише пет одсто гласача тражи укидање странке која има 40 одсто, али правно гледано забрану има право да тражи сваки појединац – каже Николић.

Наши саговорници се слажу и да је сасвим легитимно да свако може да постави питање министру или председнику које се тиче породичне позадине, па и то да ли је брат министарке Дулић био у „зенгама”. Оно што је било проблематично у наступу радикала јесте да су они изрекли тврдњу која није поткрепљена доказима.

– То је сасвим легитимно питање и не залази у приватност. Политички гледано свако има право да се интересује за породицу неког политичара, а правно гледано свако одговара само за своје поступке – додаје Николић.

Да су питања и теме у вези са породицом политичара сасвим легитимне, када се о њима разговара на пристојан начин, не као што то чине радикали, сматра и Горан Свилановић, функционер Пакта за стабилност и бивши шеф дипломатије СРЈ. Иако захтев за укидање СРС сматра потпуно оправданим, Свилановић тврди да је тај захтев, такође и потпуно нереалан и политички неостварљив. Супротно осталим саговорницима он не сматра да би забрана радикала изазвала нестабилност и излазак њихових присталица на улице, поготово када би на другој страни, оно што се назива демократским блоком, били јединствени.

– Забрана такве странке би скинула са Србије терет одговорности за злочине, јер су радикали идентификовани као остатак старог режима – објашњава Свилановић.

Уверење да би забрана радикала у међународној заједници била прихваћена „врло топло”, Свилановић дели са осталим саговорницима, баш као и мишљење да су радикали у томе изузетак. Забрана било које друге странке „не би прошла” у свету. Доказ за то је и недавна реакција Европског суда за људска права који је осудио одлуку Окружног суда у Софији да не дозволи регистрацију Комунистичке партије Бугарске. Бугарске судије су сматрале да та партија не треба да постоји јер именом подсећа на бивши режим, а у статуту помиње револуцију. То је Европски суд прогласио кршењем људских права. Забрану радикала, слажу се наши саговорници, сигурно не би.

Драгана Матовић

-----------------------------------------------------------

АКЦИЈА Г17 ПЛУС ЗА ЗАБРАНУ РАДА СРС-а

Скупљено више од 23.000 потписа

Портпарол Г17 плус Ивана Грбић изјавила је јуче да је у акцији те странке за забрану рада Српске радикалне странке до сада скупљено више од 23.000 потписа.

Г17 плус осуђује понашање СРС-а, увреде и говор мржње упућене председнику Србије Борису Тадићу, рекла је она. На конференцији за новинаре одржаној у Кнез Михаиловој улици, на пункту где Г17 плус сакупља потписе, она је објаснила да осуда није довољна, већ да је „потребна акција”. „Акција `Црвени картон за црну странку` не сме да буде само акција Г17 плус против СРС-а. То мора да буде акција демократске и европске Србије против шовинизма, ширења говора мржње и политике националне нетрпељивости”, рекла је Грбићева. Она је упитала колико грађана и министара треба да увреди СРС, колико пута треба да увреди председника Србије да би јавни тужилац реаговао?

Најавила је да ће прикупљање потписа бити настављено до 20. јуна на више пунктова у Београду и широм Србије и да ће и убудуће конференције за штампу Г17 плус бити одржаване на отвореном.

Функционер Демократске странке Захарије Трнавчевић је казао да је и он својим потписом дао допринос за забрану рада СРС-а. „На тај начин сам повећао број листова које ће да поједе Томислав Николић, како је обећао. Пошто се ради о дебелом свежњу, он ће тај оброк морати да подели са својим сарадницима Александром Вучићем, Наташом Јовановић и осталима који шире мржњу и желе да врате земљу тамо где је некада била”, рекао је Трнавчевић. (Танјуг)

Izvor: Politika