„Били смо типична екипа коjа jе играла на контре, са врло стабилном обраном, одличним голманом (Нибург прим. уред.) и изузетно добрим дефанзивним делом везног реда. У исто време у нападу смо играли са два изузетно брза шпиц играча, Бером и Агербеком, иза коjих се придодавао Кремер.”



Пред полуфинале остале су jош четири куглице у шеширу: Херта, Дуисбург, Борусиjа Менхенгладбах, предвођена твоjим старим познаником из прве прволигашке сезоне, Берти Фогтсом, кога си тада прописно намучио и Црвена звезда. Кога сте прижељкивали за противника? Сигурно jе у Немачкоj гаjена нада да ће доћи до дуела немачких екипа у финалу?



„Дабоме. Ми смо прижељкивали Борусиjу (М) између осталога и зато jер смо их те године оба пута победили у првенству и избацили из купа. Они су нам лежали због тога што су били играчки jаки, а будући да jе Борусиjа, захваљуjући играчком квалитету увек играла нападачки, ми смо вребали прилику из контри, Дуисбург jе био тим врло сличан нама, тако да би ту било jако чупаво. За Црвену звезду смо знали да има у своjим редовима неколико вансериjских играча. Знали смо да jе то у фудбалском смислу изузетна екипа, са моћном офанзивном линиjом, те да ће имати ветар у леђа у виду 90.000 лудих навиjача.”



Твоjа екипа jе морала на ноге Звезди без повређених Милевског и Блаjхсмита, као и без Сидата и Климана коjи су морали да паузираjу због картона. Сећаш ли се какав jе био осећаj при истрчавању на терен Маракане?





„Атмосфера jе била неописива тако да си, jедноставно, морао да се наjежиш и да те подиђу жмарци при истрчавању!! Куно (Куно Клецер, тренер Херте, тада већ реномиран тренер и осваjач Купа купова са Хамбургом СВ, прим. уред.) нас jе поставио дефанзивно не би ли некако одиграли 0-0 или 1-1, углавном нерешено. 1-1 jе био резултат коjи смо прижељкивали. Међутим изгубили смо 0-1 и то jе резултат коjи jе био jош и добар за нас обзиром да jе Звезда већим делом сусрета била надмоћна екипа.”



Како се приближавао дан реванша да ли се осећала тензиjа у граду? Берлин jе тада jош увек био подељен град: да ли jе постоjало очекивање да Херта покаже и докаже градском ривалу из источног дела града, Динаму, да може боље да се носи против Црвене звезде него они (Црвена звезда jе избацила Динамо (Б) у првом колу, прим. уред.)?



„Свакако да jе постоjала жеља показати се бољим од градског ривала. Но, не заборави да jе то и за нас као играче била можда jединствена прилика да заиграмо у jедном европском финалу! Таква прилика се не указуjе често, били смо изузетно мотивисани. Наши навиjачи су се надали томе и сходно томе стадион jе био пун као кутиjа шибица (стадион Херте jе тада примао око 75 хиљада људи прим. уред.).”



Гери Линекер jе jедном изjавио: „Фудбал jе игра са jедном лоптом и 22 играча на терену, утакмица се игра 90 минута, а на краjу побеђуjу Немци!” Већ након 18 минута берлинског полуфинала човек се готово могао сложити са Гериjем?



„Да, почели смо фуриозно, дуго водили 2-0 и стаjали са jедном ногом у финалу, али... Дитмар Кремер се при резултату 2-0, сећам се као да jе било jуче, нашао у jедноj ситуациjи потпуно сам и неометан пред голманом и пуцао право у њега! Да смо дали таj трећи гол у првом полувремену, мислим да бисмо у том случаjу успели да прођемо даље.”



Коjи задатак jе теби тренер доделио?



„Као и увек, дефанзивног везног, с тим што сам имао специjалан задатак да на оку држим Петровића. Мислим да сам га у Берлину сасвим солидно чувао. Тада jе био jош релативно млад играч, али већ тада фудбалска класа за себе!”



Са 2-0 се отишло на одмор. Шта jе тренер Клецер издекламовао у свлачионици?



„Охрабривао нас jе тако да нам на почетку другог полувремена ниjе мањкало мотивациjе. Наредио jе повучениjу игру и играње на контре и полуконтре, с тим да се свакако иде на постизање jош jедног гола!”



Ипак, Звезда успева да преузме инициjативу. Платили сте данак напорном првом полувремену?



„Тачно. И не само првом полувремену, већ целоj сезони. У првом полувремену jе лило као из кабла, терен jе био мекан, тако да си стално пропадао у траву. У последњих пола сата меча играла jе само jедна екипа – Црвена звезда. Ми смо последњим атомима снаге покушали да се одупремо. Гол jе висио у ваздуху.”



То се и догодило 15-ак минута пред краj утакмице – Шестић коjи jе ушао у 2. полувремену постиже гол вредан финала. Да ли сте уопште рачунали с тим да би он могао бити човек одлуке?



„Не, на жалост не. Шестић jе одлично реаговао код постизања гола.”



Били сте у шоку...



„Да, потпуно смо пали и физички и психолошки! Кроз главу jе проструjало: „Готово jе!” Премало нам jе времена било преостало да би се издигли из те ситуациjе. Тотални пад!”



Можда вас jе недостатак имеђународног искуства коштао пробоjа у финале?



„И то наравно. Ретко jе Херта уопште играла на међународноj сцени, о полуфиналу да и не говоримо!”



Тад је Звезда била феномен, клуб око ког су се милиони окупљали. Данас то знамо као флоскулу, ал то никад нисмо осетили.