A ja mislim da nema smisla da se igra na veliku subotu i da svi koji to ne razumeju ili mnogo mrze pravoslavlje ili su mnogo glupi...

a tumacenje subote koja nije crveno slovo...
i svesteni ljudi se cude,ali sta oni znaju ipak su navijaci obavesteniji  

Сад би се могло цитирати овде из разних извора о Великој суботи и уопште целој тој седмици која се назива Страсна седмица. Али верујем да би многима било сувопарно и незанимљиво, зато ћу написати само пар ствари због којих су навијачи у праву што тог дана неће да се играју утакмице.


Према попису становништва из 2002. године у Србији живи 7 498 001 грађанин. Као припадници Православне вероисповести изјаснили су се 6 371 584 грађана. Почевши од грба и химне, преко културе и културног наслеђа, све је Хришћанско у овој земљи. На жалост, пола века комунизма је, систематски уништавајући верска осећања и свест народа, и те како пољуљало овај народ у верском смислу. Препород народа и повратак Цркви доживљавамо у последњих двадесетак година. На жалост, што због урушених темеља због педесетогодишњег безбожничког система, што због савременог начина и приступа животу, наше друштво се није систематски вратило Богу, него је потпуно секуларизовано. Погледајте како изгледа градска слава данас а како је изгледала пре другог рата. Тада су сви излазили на литију, био је нерадни дан, а данас ем што није нерадан дан ем што се нигде сем у црквеним круговима не најављује тај догађај нити му се придаје значај, чак се једна партија отворено залаже за укидање градске славе. Надам се да је овај пример довољан да би се разумела та разлика. Некад је све упућивало на нашу веру и на живот по њој. Подразумевало се да не раде месаре у току поста, замислимо колико је било лакше у таквој атмосфери бити верник. Цело друштво је живело у духу вере. Сада то није случај. Било би (одлично али) неразумно са наше стране да тражимо да се не продаје месо у време Великог поста, далеко је догурао свет да би могао да прогута тако нешто, али оно што је минимум са наше стране, са стране грађана ове земље Срба православне вероисповести, је да се поштује макар оно најосновније! Најосновнији празници су Божић и Васкрс и они заиста морају у земљи где шест и по милиона људи од седам и по верује у нешто, да поштују осећања и вољу те огромне већине! Ти исти лицемери нам намећу да морамо да поштујемо некаква права оних 500 сиротих људи што су парадирали градом у октобру, а шест и по милиона нема своје елементарно право? Е па неће моћи, бар код нас колико је до нас! Ако је овом друштву много да се седам недеља припрема за Васкрс, онда не сме да му буде много да испоштује макар последњу седмицу и да колико толико достојно и достојанствено дочека највећи празник по мишљењу шест и по милиона грађана ове земље. То би укратко био разлог зашто треба поштовати верска осећања грађана ове земље.

А сад у најкраћем зашто је тај празник толико важан а није црвено слово. Као што рекох, православни верници припремају се седам недеља за Васкрс, али је последња седмица по много чему најважнија. Та седмица се назива страсна или велика седмица. У њој су се догодили многи важни догађаји за историју и судбину човечанства. Догодила се издаја Христа, установљење причешћа, предавање Христа у руке безбожне власти, његово неправедно суђење и осуда, његово неописиво страдање, понижавајућа смрт и на крају свега - Васкрсење! То су дани у којима свако ко себе сматра Православним Хришћанином треба да се посвети посту, молитви и размишљању о вери, Христу, смислу постојања, да преиспитује себе итд... Због горе споменутих друштевених околности наш народ је изгубио осећај за то, тако да добар део од тих шест и по милиона изјашњених Православаца исповедају ту веру само декларативно, на неки свој начин. То није добро, и нама је потребан један општи преображај по том питању. Вера је ствар слободног избора, бар код нас Православаца, и нико не сме да утиче на неког и да му нешто намеће, иначе то нема смисла. Али ако неко добровољно исповеда да је верник онда би сам требао да се мало заинтересује, да види у шта он то верује и како да му та вера буде од користи. Навијачи су се очигледно заинтересовали и схватили да би волели да живе у друштву које поштује њихова верска осећања, а она посебно у овој седмици долазе до изражаја. Тако да је врло разумно тражити да ова седмица буде у знаку ишчекивања Васкрса.

ali ako ces se kuci svejedno radovati, mislim da nema smisla ne ici na stadion...