Ime i prezime - Muhamed Mujić

Rođen   25/04/1932
Mesto u timu   Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju   32
Golova za reprezentaciju   17
Debitovao   29/04/1956
Igrao u klubovima   FK Velež(Mostar), Bordeaux(Fra),
NK Dinamo(Zagreb), K. Beringen FC(Bel),
FK Velež(Mostar)


Rođen 25. aprila 1933. u Mostaru.

Jedan od najpopularnijih i najboljih hercegovačkih fudbalera, višestruki reprezentativac i učesnik na olimpijskom turniru 1956. u Melburnu (srebrna medalja) i na Svetskom prvenstvu 1962. u Čileu (četvrto mesto) - jedini jugoslovenski reprezentativac koji je dosad zvanično igrao na svim mestima u navalnom redu.

Počeo je da igra marta 1948. u omladinskoj ekipi mostarskog Veleža, a za prvi tim je debitovao 1950. - kao 17-godišnjak. Od 1952, kad je Velež postao prvoligaš, odigrao je 212 prvenstvenih utakmica, a u sezoni 1955/56. bio je najbolji prvoligaški strelac - 21 gol (zajedno sa Veselinovićem i Ognjanovom).

Jedno vreme je s uspehom igrao u francuskoj prvoligaškoj ekipi Les Girondins de Bordeaux iz Bordoa (1962-1963), zatim je bio član zagrebačkog Dinama (1964-1965), a posle toga ponovo je otišao u inostranstvo i nosio dres belgijske ekipe K. Beringen FC (1966). Zatim se vratio u Mostar i karijeru završio u Veležu 1968, gde je kasnije bio trener i tehnički rukovodilac.

Uz sedam utakmica i 12 golova za mladu reprezentaciju (1953-1956) i pet utakmica i dva pogotka za ,,B" selekciju (1955-1957), odigrao je 32 utakmice i postigao 17 golova za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 29. aprila 1956. protiv Madarske (2:2) u Budimpešti, a od dresa s državnim grbom oprostio se na Svetskom prvenstvu u Čileu, 31. maja 1962. protiv SSSR-a (0:2) u Ariki.

Odlomak iz knjige "Legende fudbala", 1985, (Vasa Stojković)

Ime i prezime - Dražen Mužinić

Rođen   25/01/1953
Mesto u timu   Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju   32
Golova za reprezentaciju   1
Debitovao   17/04/1974
Igrao u klubovima   NK Hajduk(Split), FC Norwich City(Eng)


Rođen 25. januara 1953. u Splitu.

Ponikao je u siajnoj generaciji omladinaca Hajduka (Šurjak, Peruzović, Luketin, Boljata, Jovanić), koji su 1969/70. bili omladinski prvaci države i pobednici Kupa. U prvom timu Hajduka debitovao je u prvenstvu 1969/70. i do 1980. odigrao 508 utakmica i postigao 28 golova.

U dresu ,,Majstora s mora" igrao je u vremenu kad je NK Hajduk osvojio najviše titula. U svoje igračke trofeje zabeležio je četiri titule državnog prvaka (1971, 1974,1975. i 1979. godine) i pet pobeda u finalu Kupa (1972-1977), što predstavlja svojevrstan podvig. Spada medu igrače sa najviše osvojenih nacionalnih titula u zemlji.
Kad je 1980. napustio Hajduk, jedno vreme je igrao za boje engleskog drugoligaša FC Norwich Sity iz Norviča, u kome je i završio karijeru, 1982.

Uz četiri susreta za omladinsku (1970) i 12 za mladu (1971-1973), odigrao je i 32 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije, za koju je postigao i jedan gol. Debitovao je 17. aprila 1974. protiv ekipe SSSR-a (0:1) u Zenici, a od dresa sa državnim grbom oprostio se 10. oktobra 1979. u susretu protiv Španije (0:1) u Valenciji.

Odlomak iz knjige "Legende fudbala", 1985, (Vasa Stojković)

Ime i prezime - Branko Oblak

Rođen   27/05/1947
Mesto u timu   Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju   46
Golova za reprezentaciju   6
Debitovao   06/05/1970
Igrao u klubovima   NK Olimpija(Ljubljana), NK Hajduk(Split), Schalke 04(Ger), Bayern Minchen (Ger)

Rođen 27. maja 1947. u Ljubljani.

Jedan od najboljih ,,veznih" igrača u jugoslovenskom fudbalu posle drugog svetskog rata.
Počeo je da igra 1963. u omladinskoj ekipi Ljubljanske NK Olimpije, 1966. postao je profesionalac i u dresu "zmajčeka" odigrao 350 prvenstvenih i oko 300 ostalih utakmica, postigavši 52 ligaška gola.

Dve sezone (1973-1975) igrao je s velikim uspehom za splitski Hajduk (66 utakmica/24 gola), u čijem je dresu dvaput osvajao ,,duplu krunu"- pobede u prvenstvu i Kupu: 1973/74. i 1974/75 godine prvenstvo, a 1973. i 1974. Fudbalski kup Jugoslavije.

Istakao se i u SR Nemačkoj gde je branio boje ekipa Bundesligaša FC Schalke 04 (1975-1977) za koji je odigrao 49 utakmica u Bundesligi i postigao pet golova, i za FC Bayern Munchen (1977-1980) u čijem je dresu odigrao 71 utakmicu i postigao pet golova.

Jedno vreme je pauzirao, a od sezone 1983/84, igrao je za austrijskog drugoligaša FC Spittal iz istoimenog grada, a od marta 1985. nalazio se na dužnosti tehničkog direktora Ijubljanske Olimpije.

Uz šest utakmica za mladu reprezentaciju (1968-1970), za koju je postigao jedan gol, odigrao je i 46 utakmica i postigao šest golova za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 6. maja 1970. u susretu protiv Rumunije (0:0) u Bukureštu, a ustalio se u državnom timu kada je selektor postao Vujadin Boškov. Učestvovao je u ,,Kupu nezavisnosti Brazila" 1972, ,,srebrni jubilej" u reprezentaciji proslavio je odličnom igrom 13. februara 1974. u nezaboravnoj ,,majstorici" protiv Španije (1:0) u Frankfurtu, a poslednju utakmicu u dresu s državnim grbom odigrao je 8. maja 1977. protiv Rumunije (0:2) u Zagrebu.
Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1974. u SR Nemačkoj i na finalnom turniru Kupa evropskih nacija 1976. u Beogradu i Zagrebu.

Ime i prezime - Tihomir Ognjanov

Rođen   02/03/1927 - † 02/07/2006
Mesto u timu   Odbrana
Utakmica za reprezentaciju   28
Golova za reprezentaciju   7
Debitovao   28/05/1950
Igrao u klubovima   ŽAK(Subotica), RSK Subotica, Bačka(Subotica), Spartak(Subotica), Partizan(Beograd), Crvena Zvezda(Beograd)

Rođen 2. marta 1927. u Subotici, umro 2. jula 2006. u Subotici.
Jedan od članova našeg legendarnog "olimpijskog tima", istaknuto desno krilo, reprezentativac i trener.

Počeo je da igra 1939. u ,,petlićima" subotičkog ŽAK-a, kasnije nastavio u RSK Subotica i Bačkoj sve do 1949, kad je prešao u Spartak. Za vreme služenja kadrovskog roka u JNA odigrao je 1947. i jednu utakmicu za beogradski Partizan.

Zenit karijere dostigao je u beogradskoj Crvenoj zvezdi za koju je od 25. avgusta 1949. do 24. maja 1953. odigrao ukupno 181 utakmicu i postigao 73 gola (od toga 75 prvenstvenih i 22 gola) i osvojio dve titule prvaka Jugoslavije (1951. i 1953.) i dva trofeja Fudbalskog kupa Jugoslavije (1949. 1950). Karijeru je završio u subotičkom Spartaku (1953-1961) u kome je 5. marta 1961. odigrao poslednju utakmicu. U dresu Subotičana odigrao je 110 prvoligaških utakmica i postigao čak 71 gol.

Uz pet susreta i tri gola za mladu (1953) i dve utakmice i jedan gol za "B" tim (1949-1955), odigrao je i 28 utakmica i postigao sedam golova za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 28. maja 1950. protiv Danske (5:1) u Beogradu. a od dresa sa državnim grbom oprostio se 17. juna 1956. u susretu sa Austrijom (1:1) u Zagrebu.

Učestvovao je 1952. na ollimpijskom turniru u Finskoj, na kome je Jugoslavija osvojila srebrnu medalju (u finalu protiv Mađarske 0:2). Na Svetskom prvenstvu 1950. u Brazilu u susretu protiv Švajcarske (3:0) bio je teže povređen, ali je požrtvovano igrao do kraja i čak postigao jedan gol. Nalazio se među izabranicima na Svetskom prvenstvu 1954. u Švaj-carskoj, ali nedovoljno oporavljen posle operacije prepona nije igrao. Zbog brojnih povreda jedini je član našeg slavnog ,,olimpijskog tima" koji nije proslavio "zlatni jubilej" - 50 utakmica u reprezen-taciji.

Bavio se i trenerskim poslom: radio je u OFK Subotica, u Spartaku, dvaput u Crvenki i na kraju u subotičkom Severu. Bio je i tehnički rukovodilac Spartaka i član predsedništva ovoga kluba.

Penzionisan je 21. jula 1983. kao trgovački putnik "Subotičanke".

Ime i prezime - Darko Pančev

Rođen   07/09/1965
Mesto u timu   Napadač
Utakmica za reprezentaciju   27
Golova za reprezentaciju   
17
Debitovao   31/03/1984
Igrao u klubovima   FK Vardar(Skopje), FK Crvena Zvezda(Beograd), FC Inter(Ita), VfB Leipzig(Ger), Fortuna Düsseldorf(Ger)

Jedan od najboljih golgetera svih vremena u bivšoj Jugoslaviji i jedan od najboljih na svetu u svojoj generaciji.

Rodjen 7. 9. 1965. u Skoplju, počeo da igra u skopskom Vardaru. Debitovao za prvi tim proleća 1983., a već u sezoni 1983/84 postao najbolji strelac PJ sa 19 golova. Sa osrednjim Vardarom bio stalno u vrhu liste najboljih strelaca i postao povremeni reprezentativac (debitovao 1984. protiv Madjarske).

Veliki preokret u njegovoj karijeri bio je prelazak u Crvenu zvezdu 1988. godine. Zvezda je za dlaku pretekla Partizan i, dovevši Pančeva i Savićevića, počela da stvara tim za najviša evropska dostignuca. Nakon godine provedene u JNA, za Crvenu zvezdu je debitovao protiv Slobode, 30.7. 1989. sa dva pogotka. Sa Crvenom zvezdom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1990., 1991. i 1992, Kup Jugoslavije 1990. (postigao jedini gol protiv Hajduka u finalu), Kup evropskih šampiona 1991. ("Zlatna kopacka Crvene zvezde pozlatila je naš crveno-beli tim", Milojko Pantić) i Interkontinentalni kup 1991. (strelac trećeg pogotka protiv Colo Colo-a). Najbolji strelac PJ bio je jos tri puta, 1990., 1991. i 1992.

Pančev je bio rastan napadač. Jedino što je u fudbalu znao bilo je da da gol. A to je ono zbog čega se fudbal igra. Postizao je lepe i ružne golove, desnom i levom nogom, glavom, rukom (protiv Hajduka 1991.), kolenom, petom, cak i zadnjicom (kada je skočio da blokira loptu koju je očistio odbrambeni igrač Sarajeva ili Olimpije, 1990.), iz penala, slobodnih udaraca... Jednostavno, davao je golove na sve moguće nacine. To što nije umeo da vodi loptu, da dribla (osim na malom prostoru, gde je znao protivnika da uhvati na krivoj nozi), da uklizava, da pomaže odbrani, iako je tada već bio sastavni deo modernog fudbala, navijači su mu opraštali.

1991. bila je najuspešnija za "Crnu Kobru". Pored već spomenutih trofeja, bio je najbolji strelac reprezentacije Jugoslavije u kvalifikacijama za PE 1992. U tom takmičarskom ciklusu postigao je 11 golova, uključujući i tri het-trika (protiv Austrije, Severne Irske i Farskih ostrva). Bio je i najbolji strelac Crvene zvezde u KES 1991., sa 5 pogodaka. No, to nije bilo dovoljno, pa je zlatna lopta francuskog "France Football"-a pripala Jean-Pierre Papin-u. Finalisti KEŠ sa Marseille-om. Pančev je podelio drugo mesto sa klupskim drugovima Dejanom Savićevićem i Robertom Prosinečkim. Za utehu mu je ostala Zlatna kopacka, postigao je te sezone 34 pogotka u PJ i time oborio rekord Slobodana Santrača.

U sledećoj sezoni, i pored dobrih igara, Crvena zvezda nije stigla do finala. Nezaboravan je bio "Show Pančev" u Atini. Na aerodromu je isprovocirao grčku javnost napisavši "Makedonac" na formularu za ulaz u zemlju. Svaki put kad bi pipnuo loptu, usledile bi salve zvižduka navijaca Panathinaikosa (uglavnom pristalice levo orijentisanog PASOK-a, prim. aut). Darko im se odužio sa dva predivna pogotka, kakvi na stadionu Karaiskaki verovatno do danas nisu vidjeni, i eliminisao zelene. Posle drugog pogotka, zaigrao je makedonsko kolo i ućutao atinsku publiku.

1992. godine je otišao u milanski Internazionale. Nije uspeo da se prilagodi tamošnjem načinu igre, a uz svo dužno postovanje, nisu ga čuvale odbrane Čelika, Osijeka i Rada, vec Milana, Juventusa, Parme i drugih, pa je za tri sezone na 30-ak utakmica postigao tek desetak golova i nikada nije uspeo da se ustali u prvom timu Intera pored Urugvajca Sose koji je igrao u sjajnoj formi, zatim najboljeg strelca Svetskog Kupa 1990. Salvatore Totto Schillacija, te holandske super-zvezde Dennis Bergkampa. U Bundesligi je igrao u osrednjim klubovima, Fortuna Düsseldorf i Dynamo Dresden.

Po raspadu SFRJ igrao je nekoliko utakmica za BJRM. Za reprezentaciju Jugoslavije postigao je 17 golova na 27 utakmica, u Prvenstvu Jugoslavije, bio je drugi strelac svih vremena, sa 169 golova (85 za Vardar i 84 za Crvenu zvezdu). Treba istaći da je Santrac (osim dve sezone u Švajcarskoj) celu svoju karijeru igrao u PJ, dok je Pančev odigrao samo 8 sezona u Prvoj ligi, protiv ipak jačih i žešćih odbrana od onih protiv kojih je igrao Santrač šezdesetih i sedamdesetih.

Avgusta 2006., bivši fudbaler beogradske Crvene zvezde konačno je dobio "Zlatnu kopačku", kao nagradu za najboljeg strelca u Evropi u sezoni 1990/91. godine.

Pančev je u toj sezoni postigao 37 golova, ali mu je nagradu tada osporio Fudbalski savez Kipra, tvrdeći da je njihov igrač postigao 40 golova.

Kasnije je tu tvrdnju kiparskog Saveza osporio francuski sportski list "Ekip", koji i dodeljuje "Zlatnu kopačku".

Kandidat za predsednika Evropske fudbalske federacije, Francuz Mišel Platini je prilikom dodele "Zlatne kopačke" na ceremoniji u Skoplju izjavio je da mu je "teško da uruči nagradu fudbaleru koji je pobedio njegov Olimpik".

"Šalu na stranu, nagrada, iako sa zakašnjenjem, ide u prave ruke", rekao je Platini.

Na dodelu zlatne kopačke Pančevu doputovao je i predsednik Crvene zvezde Dragan Stojković, kao i glavni urednik lista "Ekip", koji dodeljuje kopačku, Žan Filip Lekler.

Pančev, koji sada ima 41 godinu, prestao je da igra fudbal profesionalno 1997. godine. Karijeru je započeo u skopskom Vardaru, a 1988. je prešao u Crvenu zvezdu, za koju je igrao četiri godine i postigao 84 gola.

"Ponosni smo što smo u Zvezdi imali velike igrače, kao što je Pančev. Ostavio je duboki trag u našem klubu", rekao je na ceremoniji u Skoplju Dragan Stojković.

Ime i prezime - Dragan Pantelić

Rođen   09/12/1951
Mesto u timu   Golman
Utakmica za reprezentaciju   19
Golova za reprezentaciju   2
Debitovao   10/10/1979
Igrao u klubovima   FK Grafičar(Beograd), FK Radnički(Niš),
Girondins de Bordeaux(Fra), FK Timok(Zaječar)

Rođen 9. decembra 1951. u Lešnici, kod Loznice.

Kao talentovan golman počeo je 1968. u beogradskom Grafičaru, a od 1971. do 1981. s velikim uspehom čuvao je mrežu niškog Radničkog za koji je odigrao 421 utakmicu i, kao odlićan realizator jedanaesteraca, postigao čak 23 gola. Dve sezone je igrao u Francuskoj za ekipu Les Girondins de Bordeaux (1981-1983), čiji je gol branio na 67 utakmica i postigao tri gola. Posle toga kraće vreme nosio je dres zaječarskog FK Timok za koji je odigrao samo pet prvenstvenih utakmica. U leto 1984. vratio se na Čair i postao član niškog Radničkog.

Uz 8 utakmica za olimpijsku reprezentaciju, odigrao je i 19 utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 10. oktobra 1979. u susretu protiv Španije (1:0) u Valenciji, a dres sa državnim grbom poslednji put je nosio 26. juna 1982. protiv Hondurasa (1:0) u Valenciji, na Svetskom prvenstvu u Španiji.

Igrao je četiri puta i u raznim selekcijama Evrope i Sveta

Ime i prezime - Blagoje Paunović

Rođen   04/06/1947
Mesto u timu   Odbrana
Utakmica za reprezentaciju   39
Golova za reprezentaciju   0
Debitovao   12/11/1967
Igrao u klubovima   FK Partizan(Beograd), FC Utrecht(Hol),
OFK Kikinda, FC Oackland Stomppers(USA),
FK Sinđelić(Beograd)

Rođen 4. juna 1947. u Pustom Šilovu, kod Leskovca.

Ponikao u pionirskoj ekipi Partizana, prošao je kroz sve selekcije beogradskih "crno-belih" i kao istaknuti krilni half i centarhalf od 1965. do 20. decembra 1975. odigrao ukupno 451 utakmicu i postigao pet golova. U timu je na mestu centarhalfa nasledio Branka Rašovića.

Od 28. decembra 1975. do 23. jula 1977. s uspehom je igrao u Holandiji za ekipu FC Utrecht, kad se vratio odigrao je nekoliko utakmica za OFK Kikinda, a od januara do avgusta 1978. igrao je u američkoj profesionalnoj ekipi Oackland Stomppers. Karijeru je završio u beogradskom Sindeliću za koji je igrao u jesenjoj sezoni 1978.

Uz deset susreta za omladinsku (1964-1965) i dve za mladu reprezentaciju (1967-1969), odigrao je i 39 utakmica za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 12. novembra 1967. u susretu protiv Albanije (4:0) u Beogradu, igrao je u timu koji je 1968. u Italiji na finalnom turniru Kupa evropskih nacija zauzeo drugo mesto, a srebrni jubilej proslavio je 16. oktobra 1971. u susretu protiv Nemačke DR (0:0) u Beogradu. Učestvovao je na ,,Kupu nezavisnosti Brazila" 1972, a od dresa sa državnim grbom oprostio se 4. februara 1973. na prijateljskoj utakmici protiv Tunisa (5:0) u Tunisu.

Odlomak iz knjige "Legende fudbala", 1985, (Vasa Stojković)

Ime i prezime - Miroslav Pavlović

Rođen   23/10/1942 - † 19/01/2004
Mesto u timu   Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju   46
Golova za reprezentaciju   2
Debitovao   05/06/1968
Igrao u klubovima   FK Sloga(Požega), FK Sloboda(Užice),
FK Crvena Zvezda, FC Diest (Bel),
FC San Hoze (USA)

Rođen 23. oktobra 1942. u Užičkoj Požegi.

Sa 16 godina postao je prvotimac Sloge u rodnoj Užičkoj Požegi i istakao se kao napadač-golgeter, nastavio je u Slobodi iz Titovog Užica (1963-1967), a najveće uspehe postigao je u dresu beogradske Crvene zvezde za koju je od 14. maja 1967. pa do 14. maja 1974. odigrao 400 utakmica (od toga 204 prvenstvene) i postigao četiri gola.

U dresu "crveno-belih", igrao je u vreme kad je Crvena zvezda dominirala u jugoslovenskom fudbalu i osvojila najviše trofeja: 1968, 1969, 1970. i 1973. godine bio je standardni član ekipe koja je osvajala prvenstvo Jugoslavije, a 1968. 1970. i 1971. i Fudbalski kup Jugoslavije.

Igrao je na mestu krilnog halfa, bio je pouzdan igrač - uvek neumoran, primerno borben, neustrašiv i uporan. Samo posle jedne sezone igranja za Crvenu zvezdu, postao je i reprezentativac, odigravši u periodu od 1968. do 1974. 46 utakmica za reprezentaciju, za koju je postigao i dva gola.

Debitovao je u polufinalu Kupa evropskih nacija 5. juna 1968. protiv Engleske (1:0) u Firenci i počeo akciju iz koje je postignut jedini gol (Džajić), a poslednju utakmicu u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. jula 1974. protiv Švedske (1:2) u Diseldorfu, na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj.
U 52 uzastopne utakmice reprezentacije izostao je iz ekipe samo šest puta!

Dobio je i veliko međunarodno priznanje kad je 31. oktobra 1973. pozvan da u Barceloni igra u selekciji Evrope protiv Južne Amerike.
Posle Svetskog prvenstva 1974, karijeru je nastavio u Belgiji gde je igrao za FC Diest, a 1977. je u dva maha igrao u američkoj profesionalnoj ligi u San Hozeu, gde je i završio karijeru.

Poslednjih godina bio je direktor omladinske škole najtrofejnijeg fudbalskog kluba u ovoj zemlji.

Umro je u 62. godini, a sahranjen je na Topčiderskom groblju.

Ime i prezime - Željko Perušić

Rođen   23/03/1936
Mesto u timu   Vezni igrač
Utakmica za reprezentaciju   27
Golova za reprezentaciju   0
Debitovao   15/11/1959
Igrao u klubovima   NK Dinamo(Zagreb), Munchen 1860(Ger),
FC Saint Gallen(Sui)

Rođen 23. marta 1936. u Varošu (Duga Resa - Karlovac).

Igrao je na prvom finalnom turniru Kupa evropskih nacija 1960. u Francuskoj, na kome je naša reprezentacija osvojila drugo mesto, a iste godine branio je boje Jugoslavije i na olimpijskom turniru u Italiji, na kome je naša zemlja osvojila prvu, dosad jedinu zlatnu olimpijsku medalju.

Kao 16-godišnjak postao je prvotimac u Dugoj Resi, a posle odsluženja vojnog roka, u jesen 1958, pristupio je zagrebačkom Dinamu u kome je u početku igrao u navali (oba krila i levu polutku), a kad se ustalio u prvom timu, igrao je stalno na mestu krilnog halfa. Za Dinamo je odigrao 294 utakmice i osvajao Fudbalski kup Jugoslavije 1960. i 1963.

U leto 1964, bez znanja i saglasnosti kluba, otišao je u SR Nemačku i s velikim uspehom igrao za ekipu Munchen 1860 (1965-1970), za koju je samo u Bundesligi odigrao 138 utakmica i postigao jedan gol. Od 1970. igrao je u Švajcarskoj za ekipu FC Saint Gallen.

Uz dva susreta za ,,B" ekipu (1959) odigrao je i 27 utaktnica za reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 15. novembra 1959. u susretu protiv Grčke (4:0) u Beogradu, a od dresa s državnim grbpm oprostio se 18. marta 1964. protiv Bugarske (1:0) u Sofiji.

lako malog rasta, imponovao je kao half velikom borbenošću, hitrinom i neiscrpnom energijom u igri.

Odlomak iz knjige "Legende fudbala", 1985, (Vasa Stojković)

Ime i prezime - Ilija Petković

Rođen   22/09/1945. u Kninu
Nastupao za reprezentaciju   24/04/1968 - 30/06/1974
Utakmica za reprezentaciju   43
Golova za reprezentaciju   6
Igrao u klubovima    FK "Dinara"-Knin, OFK "Beograd" i FC "Troyes
Trenirao klubove    OFK "Beograd" , FC "Servette" , Avispa Fukoka"(Jap) , FC "Aris" (Grčka), FC "Shenhua" i FC "Chendau"(Kina)
Bilans kao selektor    34 utakmica,13 pobeda,11 remija i 10 poraza

Ilija Petković, rodjen je 22.09.1945.godine u Kninu.

Kao igrač nastupao je za klubove FK "Dinara"-Knin, OFK "Beograd"-Beograd i FC "Troyes" iz istoimenog grada u Francuskoj.

Za "A" reprezentaciju Jugoslavije, u periodu 1968.-1974. odigrao je 43 utakmice i postigao 6 golova. Sa reprezentacijom Jugoslavije učestvovao je 1968.godine na finalnom turniru "Kupa evropskih nacija" u Rimu (osvojeno drugo mesto) i 1974.godine na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj (reprezentacija se plasirala u drugi krug takmicenja).

Kao trener imao je takodje izuzetno bogatu i uspešnu karijeru. Radio je kao sportski direktor u OFK "Beogradu", bio je jedan od trenera omladinske reprezentacije (ispod-20), koja je osvojila prvo mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1987.godine, trener Mediteranske reprezentacije Jugoslavije, da bi u sezoni 1990/91 postao šef Stručnog štaba OFK "Beograda". Funkciju prvog stručnjaka popularnih "romantičara" obavljao je i u naredne dve sezone.

Od 1993. do 1995.godine vodio je FC "Servette" iz Ženeve, sa kojim je u sezoni 1993/94 osvojio prvenstvo Švajcarske.

Godine 1997/98 radio je kao trener "A" reprezentacije Jugoslavije, koja se kvalifikovala za završni deo Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998.godine.

U sezoni 1998/99 vodio je japanski klub "Avispa Fukoka", da bi sledeće sezone preuzeo vođstvo FC "Aris" iz Soluna (Grčka). Poslednje dve sezone radio je kao trener u Kini, gde je ostvario zapažene rezultate sa klubovima FC "Shenhua" i FC "Chendau".

U avgustu 2003.godine, nakon neviđene blamaže "plavih" protiv Azerbejdžana, po drugi put postaje selektor "A" reprezentacije. Prvi put tu dužnost obavljao je od jula 2000. do februara 2001.godine.

Briljantno predvodi reprezentaciju do prvog mesta u kvalifikacionoj grupi i direktnog plasmana na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. na kome naša reprezentacija biva poražena u sva tri meča u grupi C : Holandija (0:1), Argentina (0:6) i Obala Slonovače (2:3).

Smatrajući ostavku moralnim činom, Petković je po povratku iz Nemačke saopštio svoju odluku o napuštanju funkcije selektora reprezentacije, i u kratkom obraćanju javnosti poručio između ostalog :

" Vreme će najbolje da oceni kako sam i koliko iskreno vodio reprezentaciju..."