Fluorecentne sijalice opasne po zdravlje čoveka i njegovu okolinu :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

U poslednjih nekoliko godina potrošnja električne energije ima trend stalnog uvećanja i predstavlja ozbiljan ekološki problem današnjice. Prema podacima Internacionalne energetske agencije, samo na osvetljenje odlazi 19 odsto ukupne svetske potrošnje električne energije. Imajući ovako nešto u vidu, EU daje prioritet politici energetske efikasnosti i samim tim promoviše uvođenje štedljivih sijalica, kao jedno od potencijalnih rešenja koje bi doprinelo kako uštedi energije tako manjoj emisiji gasova i umanjenom globalnom zagrevanju.

Međutim, i pored ogromnih pogodnosti, jedna od vrsta štedljivih sijalica, kompaktne fluorecentne sijalice istovremeno brinu svetske naučnike i ekologe, jer sadrže izvesnu količinu žive, visokotoksične materije. Netaknuta sijalica nikada neće emitovati živu ali opasnost nastaje ukoliko se polomi ili nepropisno odlaže. Otuda se tretira kao opasan otpad koji kod neodgovornog postupanja može uzrokovati zagađenje životne sredine, a za ljudsko zdravlje je posebno opasan. Za njihovo odlaganje potrebna je posebna regulacija kao i posebne mere opreza ukoliko se oštete. Nemoguće je da se ne zapitamo da li su građani i javnost uopšte, dovoljno upoznati sa svim aspektima vezanim za upotrebu kompakt-fluorescentnih sijalica.
Ove takozvane štedljive sijalice u Srbiji su uvedene na velika vrata pod parolom „pridružimo se svetskom trendu, uštedimo energiju i spasimo planetu”. Međutim šta uraditi sa upotrebljenim ili oštećenim kompaktnim fluorecentnim sijalicama. Upravo bacanjem štedljivih sijalica u kontejner, odnosno njihovim nepropisnim odlaganjem zajedno sa ostalim komunalnim otpadom, postoji velika opasnost da živa završi u zemlji sa pogubnim efekatom po životnu sredinu i čoveka.
Glavni deo fluorescentne lampe je staklena cev čija je unutrašnjost ispunjena smešom inertnog gasa i žive. Živa je izuzetno ekološki opasan otrov jer ima osobinu da gradi organska živina jedinjenja koja se akumuliraju u organizmu (kumulativni otrovi) i kruže u biološkom ciklusu i kao takva deluju štetno na biološke jedinke i čoveka. Tona ovih sijalica sadrži između 25 i 50 grama žive a pojedina sprovedena istraživanja pokazuju da je količina žive 5 (dozvoljenih) miligrama iz samo jedne štedljive sijalice dovoljana da se kontaminira nekoliko hiljada litara vode . Studija Stanford Univerziteta izveštava o tome da je količina žive i njenih jedinjenja koja se nalazi u jednoj kompaktnoj fluorescentnoj sijalici dovoljna da kontaminira i do 30.000 litara vode za piće. Živa u kompaktnm fluorescentnim sijalicama može da prouzrokuje kontaminaciju do 100,000 ng/m3 vazduha nekih 300 puta veća od propisane granice a koja iznosi 300 ng/m3 vazduha.
Bez obzira što je reč o opasnom otpadu i što zakon o upravljanju otpadom nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati i da se ne smeju odlagati na komunalni otpad i dalje velike količine takvog otpada još uvek nepotrebno završavaju na deponijama i u okolini. Čak i otvaranje prvog postrojenja za potpunu reciklažu kompaktnih fluo sijalica u Srbiji nije znatno promenilo navedeno stanje.

To je prevashodno posledica nepostojanja organizovane sakupljačke mreže, niti razrađenog sistem podzakonskih akata koji bi detaljno definisao dugoročne mehanizme za uspešno prikupljanje i reciklažu fluorescentnih sijalica. Ali dok se to ne reši, veliki problem predstavlja i nedostatak znanja i svesti o štetnosti ovih proizvoda na čoveka i njegovo životno okruženje, uopšte neizgrađen stav društva prema otpadu, nerazumevanja zašto je bitno upravljati otpadom i neshvatanja pozitivnih efekata ovog procesa. Nedostaje i da javnost aktivnije učestvuje u njegovom rešavanju, problem upravljanja otpadom treba da prepozna kao sopstven. Bez usvajanja ekoloških vrednosti i izmene ponašanja pojedinaca, zaštita životne sredine kao globalni koncept ostaje obesmišljena.

Kako bi pokazali ne samo da smo energetski efikasni već da doživljavamo problem upravljanja otpadom kao svoj a ne kao tuđi, za čije rešavanje je uvek odgovoran neko drugi - država, lokalna samouprava, industrija, komšija, u ovom tekstu predložićemo meru za odgovorno postupanje sa kompaktnim fluoroscentnim sijalicama.
Kao što im i ime kaže, kompaktne fluorescentne sijalice ne zauzimaju mnogo prostora. Umesto nepropisnog odlaganja štedljivih sijalica iz domaćinstva zajedno sa komunalnim otpadom, preuzmite meru skladištenja otpadnih ili oštećenih štedljivih sijalica i zaštitite životnu sredinu i sebe. Istraživanja ukazaju da se nipošto ne sme koristiti kesa kao mesto odlaganja otpada, obzirom na reaktivnost živinih jedinjenja sa navedenim materijalima, tako da se preporučuje hermetički zatvorene staklene tegle, kao najbolje rešenje za odlaganje. Tako odložene štedljive sijalice posle nekog perioda skladištenja mogu se odneti u reciklažni centar sa postrojenjem za totalnu reciklažu štedljivih sijalica ili obratiti se lokalnoj samoupravi.

Neki od koraka koji bi trebali da se preduzmu nakon razbijanja kompaktne fluorescentne sijalice su sledeći (Uputstvo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (“U.S. Enviromental Protection Agency”) :

Otvoriti prozor i napustiti prostoriju
Provetravati 15 minuta.
Sakupiti staklene ostatke sijalice korišćenjem krutog papira ili kartona (nikako golim rukama obzirom da živina jedinjenja prodiru kroz kožu).
Lepljivom trakom sakupiti male fragmente stakla.
Pod obrisati vlažnim papirom ili krpom
Ukoliko se preostali ostaci usisavaju, kesu iz usisivača nakon čišćenja treba izvaditi
Sve predmete upotrebljene za čišćenje, kao i kesu iz usisivača, treba odložiti u staklenu teglu i dobro je zatvoriti.
Odeću ili posteljinu na koje su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti.

Autor: msc. Industrijskog inženjerstva Maja Angelovski i Jelena Čađenović

Izvor: iKragujevac