Zavisi iz kog ugla gledas... (obozavam ovu recenicu) 
Zaebavam se..
Vrijeme u kom je on pisao psiholoske romane...
I doslednost...
Ali je zivio samo 60 godina.... (nije mu prijala Sibirska klima  )

Достојевски није "лаган" за читање. И не треба да буде. Оно што је он писао треба читати, осетити и доживети. Онај ко се опусти и унесе у редове његових дела, лако може бити пренесен у то доба и лако може да уђе у душе његових ликова.
Али, не може то свако јер није лако осетити тај сензибилитет.
Достојевског може да чита свако (јер се његова дела могу разумети на неколико нивоа), али га ретко ко може заиста разумети.

uvijek se sjetim mog profesora na fakultetu i njegovog izričitog stava:

"klasik i dobar pisac nije pročitan,ako ste ga pročitali samo jednom u životu.
klasici se čitaju čitavog života."

inače...vratio me sa ispita kada me je pitao koliko sam puta pročitala "zločin i kazna".
ja sam rekla da sam pročitala dva puta u životu.
njegov sažaljivi pogled i ton:

"e,draga moja (prezime) vidimo se mi za nekoliko mjeseci" i vratio mi indeks.

ja sam se nasmijala u stilu "kakav ste vi ludak,dragi moj profesore...i sadista."

a on,krajnje blago:

"a smješan vam je stari ludi profesor?draga koleginice,još vi izgleda jedete tuđim zubima."
 

danas znam koliko je bio u pravu i koliko je mudar.

čitam dostojevskog i nikako da ga pročitam.
ali sam se pomirila sa tim da je to posao za čitav život

da.Dostojevski je jedan veliki pisac cija su dela zauzela posebno mesto u mom srcu.
ja sam imao profesora u bogosloviji ko nam je govorio da ko nije procitao "braca Karamazov" u toku skolovaja u bogosloviji taj i nije zavrsio bogosloviju.i bio je u pravu.samo na zalost u mojoj klasi samo nas 10 je procitalo tu knjigu i ostala dela Dostojevskog.
inace, od njega sam kuio jedan izraz koji na pavi nacin ponekad oslika moje stanje."kidanje duse".
poglavlje u Karamazovima, "inkvizitor", je nesto prelepo mada i veoma tesko.ja predlazem da neko pokrene raspravu bas na tu temu.

Slusam juce na TV-u nekog lika kako opisuje neku "americku spisateljicu" (zaboravio sam joj ime, a i nikad nisam cuo za nju, pa me nije ni zanimalo) i kaze kako je ona najpoznatija zbog toga sto "lako pise"...
E, ako mogu da primijetim, i Dostojevski lako pise... Ali se, za razliku od nje, tesko cita... I jos teze razumijeva...

"Veliki inkvizitor" je haos, u pravu si... Ali mene je najvise odusevilo prethodno poglavlje, "Pobuna"... U njemu on opisuje sudbinu ljudi i, prije svega, djece... To je toliko dobro napisano, da je to nevjerovatno... Ono je umjetnost, kako covjek prostim rijecima moze da osvoji citaoca...

Iz njegovog primera se vidi koliko je tesko istinski verovati u Boga.

тешко али лепо

Ех, Јоцо, Јоцо...

Шта је сад?

Ма ништа, само те посматрам.